Old/New Testament
Исавов родослов
36 Ово је родослов Исава, то јест Едома.
2 Исав је узео себи за жене две хананске девојке: Аду, ћерку Елона Хетита, и Оливему, ћерку Ане, унуку Севегона Евејца, 3 и Васемату, ћерку Исмаилову, Навајотову сестру.
4 Ада је Исаву родила Елифаса, а Васемата му је родила Рагуила. 5 Оливема је родила Јеуса, Јеглома и Кореја. То су Исавови синови који су му се родили у Ханану.
6 Исав је узео своје жене, своје синове, своје ћерке, и све своје људе из свога дома, своју стоку – ситну и крупну, и сву своју имовину коју је стекао у Ханану, те се одвојио од свога брата Јакова. 7 Наиме, њихова имовина је била исувише велика да би могли да живе заједно; земља у којој су живели није их више могла издржавати због њихове стоке. 8 Зато се Исав, то јест Едом, настанио у брдској области Сира.
9 А ово је родослов Исава, праоца Едомаца, у брдској области Сира.
10 Ово су имена Исавових синова:
Елифас, син Исавове жене Аде, Рагуило, син Исавове жене Васемате.
11 Елифасови синови су били:
Теман, Омар, Софар, Готом и Кенез.
12 Тамна, иноча Исавовог сина Елифаса, је родила Елифасу Амалика. То су потомци Исавове жене Аде.
13 Ово су синови Рагуилови:
Нахат, Зара, Шама и Мозе. То су потомци Исавове жене Васемате.
14 Ово су синови Исавове жене Оливеме, ћерке Анине, унуке Севегонове.
Она је родила Исаву Јеуса, Јеглома и Кореја.
15 Ово су кнезови над Исавовим потомцима.
Синови Исавовог првенца Елифаса су кнезови:
Теман, Омар, Софар, Кенез, 16 Кореј, Готом и Амалик. Ови кнезови су Елифасови синови у Едому, и потомци Исавове жене Аде.
17 Ово су потомци Исавовог сина Рагуила.
Кнезови: Нахат, Зара, Шама и Мозе. Ови кнезови су синови Рагуилови у едомској земљи, а унуци Исавове жене Васемате.
18 Ово су синови Исавове жене Оливеме. Кнезови:
Јеус, Јеглом и Кореј. То су потомци Исавове жене Оливеме, Анине ћерке.
19 То су синови Исавови, и то су кнезови у Едому.
20 Ово су синови Сира Хоријца, становника оне земље:
Лотан, Совал, Севегон, Ана, 21 Дисон, Асар и Дисан. Ови Сирови синови су кнезови Хоријаца у едомској земљи.
22 Ово су Лотанови синови:
синови Хорије и Еман. Лотанова сестра је била Тамна.
23 Ово су Совалови синови:
Голам, Манахат, Евал, Шефо и Онам.
24 Ово су Севегонови синови:
Аја и Ана. Ана је онај што је нашао изворе вруће воде у пустари, док је напасао магарце свога оца Севегона.
25 Анина деца су:
Дисон и Анина ћерка Оливема.
26 Дисанови синови су:
Амада, Асван, Итран и Харан.
27 Ово су Асарови синови:
Валан, Заван и Акан.
28 Ово су Дисанови синови:
Уз и Аран.
29 Ово су кнезови Хоријски:
Лотан, Совал, Севегон, Ана, 30 Дисон, Асар и Рисон.
То су кнезови хоријски по њиховим клановима у земљи Сир.
Едомов родослов
31 А ово су цареви који су владали у земљи Едом, пре него што је и један цар завладао над израиљским народом.
32 Над Едомом је владао Валак, Веоров син, чији град се звао Денава.
33 Кад је Валак умро, на његово место се зацарио Јовав, син Зарин из Восоре.
34 Кад је Јовав умро, на његово место се зацарио Асом из земље Теманаца.
35 Кад је Асом умро, на његово место се зацарио Адад, Варадов син, који је потукао Мадијанце на моавском пољу. Његов град се звао Авит.
36 Кад је Адад умро, на његово место се зацарио Самала из Масреке.
37 Кад је Самала умро, на његово место се зацарио Саул из Ровота на Реци[a].
38 Кад је Саул умро, на његово место се зацарио Валенон, син Ахворов.
39 Кад је Валенон, син Ахворов умро, на његово место се зацарио Адар. Његов град се звао Пау. Његовој жени је било име Метавеила, која је била ћерка Матраиде, ћерке Мезахавове.
40 Ово су имена Исавових кнезова према њиховим породицама и насеобинама:
Тамна, Гола, Јетет,
41 Оливема, Ила, Финон,
42 Кенез, Теман, Мивсар,
43 Магедило и Ирам.
То су били едомски кнезови према својим насеобинама у земљи коју су запосели.
То је Исав, праотац Едомаца.
Јосиф и његова браћа
37 Јосиф је живео у земљи где је његов отац живео као странац – у земљи хананској.
2 Ово је извештај о Јаковљевој породици.
Јосиф, младић од седамнаест година, је чувао стада свога оца са синовима Вале и Зелфе, које су биле жене његовог оца. Јосиф је њиховом оцу подносио лоше извештаје о њима.
3 Израиљ је Јосифа волео више од свих својих синова, јер му се овај родио под старост. Зато му је направио дугачку одору с рукавима[b]. 4 Његова браћа су приметила да га њихов отац више воли него ли иједног од њих, па су га толико замрзели да нису могли ни да га поздраве.
5 Једном је Јосиф уснио сан и испричао га својој браћи, због чега су га они још више замрзели. 6 „Послушајте, молим вас – рекао је Јосиф – сан који сам уснио. 7 Везујемо ми жито у снопље насред поља, кад се наједном мој сноп дигне и усправи. Уто се ваши снопови окупе око мога снопа и дубоко му се поклоне.“
8 Његова браћа му рекоше: „Да не мислиш да се зацариш над нама? Да нећеш, можда, да владаш над нама?“ Због његових снова и због његових речи су га још више замрзели.
9 Јосиф је уснио још један сан и испричао га својој браћи: „Ево, уснио сам још један сан. Сунце, месец и једанаест звезда дубоко су ми се поклонили.“
10 Али, кад је испричао сан своме оцу и својој браћи, његов га отац укори: „Шта значи тај сан који си уснио? Зар ћемо доћи ја, твоја мајка и твоја браћа и до земље ти се клањати?“ 11 Његова браћа су му завидела, али је његов отац држао целу ствар на уму.
Браћа продају Јосифа
12 Једном Јосифова браћа оду да чувају овце свога оца код Сихема. 13 Израиљ рече Јосифу: „Не чувају ли твоја браћа овце код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима!“
„Добро“ – одговори Јосиф.
14 Отац му онда рече: „Иди и види је ли све у реду с твојом браћом и овцама, па ми јави.“ Тако га је послао из хевронске долине.
Јосиф је стигао у Сихем. 15 Неки човек га нађе како лута по пољима, па га упита: „Шта тражиш?“
16 Јосиф одговори: „Тражим своју браћу. Реци ми, молим те, где чувају стадо.“
17 Човек му одговори: „Отишли су одавде. Чуо сам, наиме, да су рекли: ’Хајдемо у Дотан!’“
Јосиф крене за својом браћом и нађе их код Дотана. 18 Угледали су га из даљине. Но, пре него што им се приближио, они се договоре да га убију.
19 Рекли су један другоме: „Ево, стиже онај сањар. 20 Хајде сад да га убијемо и да га бацимо у неку чатрњу![c] Рећи ћемо да га је прождрла дивља звер. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.“
21 Кад је то чуо Рувим, гледао је да га избави из њихових руку, рекавши: „Немојмо му одузимати живот! 22 Не проливајмо његову крв – наставио је – баците га у ову чатрњу ту у пустињи, али не дижите руку на њега!“ Хтео је да га тако избави из њихових руку и да га врати његовом оцу.
23 Кад је Јосиф стигао к њима, они свуку његову одору, ону украшену одору која је била на њему, 24 па га зграбе и баце у чатрњу. Чатрња је била празна; није било воде у њој.
25 Затим су сели да једу. Уто подигну поглед и угледају караван Исмаиљаца како долазе из Галада. Њихове камиле су носиле миришљаву смолу, мелем, и смирну. Ишли су у Египат.
26 Тада Јуда рече: „Какву ћемо корист имати ако убијемо нашег брата и прикријемо његово убиство? 27 Хајде да га продамо Исмаиљцима! Тако нећемо подићи руке на њега, јер он је, ипак, наш брат, наша крв.“ Његова браћа га послушаше.
28 И кад су ту пролазили неки Мадијански трговци, они извуку и подигну Јосифа из чатрње и продају га Исмаиљцима за двадесет сребрњака, који га потом одведу у Египат.
29 Кад се Рувим вратио, видео је да нема Јосифа у чатрњи. Тада је раздро своју одећу. 30 Затим се вратио својој браћи и рекао: „Дечака нема! Шта ћу сад и куда ћу?“
31 Но, они узму Јосифову одору, закољу једно јаре и умоче одору у крв. 32 Затим узму украшену одору и донесу је своме оцу. Рекли су му: „Нашли смо ово. Погледај да ли је ово одора твога сина или није.“
33 Јаков је препознао одору, па је рекао: „То је одора мога сина! Прождрла га је дивља звер! Нема сумње, Јосиф је растргнут на комаде!“
34 Јаков је тада раздрао своју одећу, ставио кострет око струка, те је дуго времена оплакивао свога сина. 35 Сви његови синови и све његове ћерке су се трудили да га утеше, али је он одбијао да га утеше. Говорио је: „Не! У жалости ћу сићи к своме сину у Свет мртвих[d].“ Тако је његов отац нарицао за њим.
36 А Мадијанци продају Јосифа у Египат Петефрију, дворанину фараоновом, заповеднику његове телесне страже.
Јуда и Тамара
38 У то време се Јуда одселио од своје браће и настанио код Одоламејца по имену Хира. 2 Ту је Јуда запазио ћерку неког Хананца који се звао Шуа, па ју је узео за жену и легао с њом. 3 Она је затруднела и родила сина, коме је Јуда дао име Ир. 4 Поново је затруднела и родила сина, коме је дала име Авнан. 5 Још једном је родила сина и дала му име Силом. Јуда је био у Хезиву када га је родила.
6 Јуда је оженио свога првенца Ира девојком по имену Тамара. 7 Али Ир је учинио зло пред Господом, те га је Господ погубио.
8 Тада Јуда рече Авнану: „Лези с женом свога брата и изврши према њој деверску дужност и подигни потомство своме брату.“ 9 Знајући да се потомство неће рачунати као његово, Авнан је испуштао семе на земљу кад год би легао са женом свога брата, да не би дао потомство своме брату. 10 То што је учинио било је зло пред Господом и зато је Господ и њега погубио.
11 Јуда рече својој снахи Тамари: „Остани као удовица у дому свога оца док не одрасте мој син Силом.“ Мислио је, наиме: „Само да не умре и он као његова браћа.“ Зато је Тамара отишла да живи у дому свога оца.
12 Након много времена умре Јудина жена, ћерка Шуина. Кад су прошли дани жалости, Јуда оде горе у Тимну да стриже овце са својим пријатељем Одоламејцем Хиром.
13 Тамари јаве: „Ено ти свекар оде у Тимну да стриже овце.“ 14 Тада Тамара скине удовичко рухо, покрије лице копреном и умота се, те седне на улазу у Енајим што је на путу за Тимну. Видела је, наиме, да је Силом одрастао, али да му је нису дали за жену.
15 Кад ју је Јуда угледао, помислио је да је блудница, јер је била покрила лице. 16 Сврати он к њој с пута и рече: „Дај да легнем с тобом.“ Није знао, наиме, да му је то снаха.
Она му рече: „Шта ћеш ми дати ако легнеш са мном?“
17 „Послаћу ти једно јаре из стада“ – одговори Јуда.
Она му рече: „Може, ако оставиш залог док га не пошаљеш.“
18 „Какав залог да ти оставим?“ – упита он.
Она рече: „Твој печат, врпцу и штап што ти је у руци.“ Дао јој је и једно и друго. Потом легне с њом и она затрудни. 19 Онда је устала и вратила се; скинула је копрену с лица и поново обукла своје удовичко рухо.
20 Јуда пошаље јаре преко свог пријатеља Одоламејца да откупи залог од оне жене. Но, овај је није нашао. 21 Питао је људе из тог места: „Где је храмска блудница што је била ту код пута за Енајим?“
„Овде није било храмске блуднице“ – рекоше му.
22 Одоламејац се врати к Јуди и рече: „Нисам је нашао. Шта више, људи тог места су ми рекли да тамо није било храмске блуднице.“
23 Јуда рече: „Да се не обрукамо, нек она задржи то што има. Ето, ја сам јој послао јаре, али је ти ниси нашао.“
24 Око три месеца касније, јаве Јуди: „Твоја снаха Тамара се одала блудничењу, па је чак и затруднела у блудничењу.“
„Изведите је – нареди Јуда – па нека се спали!“
25 Док су је изводили, она поручи своме свекру: „Ово припада човеку с којим сам затруднела. Погледај, молим те, да ли препознајеш чији је овај печатњак на врпци и овај штап.“
26 Јуда их препозна, па рече: „Она је праведнија него ја, који је нисам дао своме сину Силому.“ И више јој није приступао.
27 Кад је дошло време да роди, испостави се да носи близанце. 28 Док се порађала, један од њих истури руку. Бабица узме његову руку и привеже му црвени конац око руке, рекавши: „Овај је изашао први.“ 29 Али баш тада он увуче руку, па изађе његов брат. Бабица рече: „Како ли се само проби?!“ Зато су му дали име „Фарес“[e]. 30 Потом је изашао његов брат који је на руци имао црвени конац. Њега су назвали „Зара“[f].
21 Брат ће брата предати да се погуби и отац своје дете, устаће деца на своје родитеље и убијаће их. 22 Сви ће вас мрзети ради мог имена, али ко истраје до краја, биће спасен. 23 Када вас буду прогонили у једном граду, ви бежите у други. Заиста вам кажем: Син Човечији ће доћи пре но што ви довршите своје послање по Израиљевим градовима.
24 Ученик није изнад свога учитеља, нити је слуга изнад свога господара. 25 Ученику је довољно да буде као његов учитељ и слузи да буде као његов господар. Ако су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће погрднијим именима назвати његове укућане.
Не треба се плашити
26 Зато се не бојте људи, јер нема ничег што је скривено, да се неће открити, нити тајног, да се неће дознати. 27 Што вам кажем у тами, реците на светлу и што вам се тихо каже на ухо, објавите гласно с кровова.
28 Не бојте се оних који убијају тело; они душу не могу убити. Више се бојте онога који може и душу и тело да погуби у паклу. 29 Зар се не продају два врапца за један новчић? Ипак, ни један од њих не пада на земљу а да то дозволи ваш Отац. 30 А вама су и све власи на глави пребројане. 31 Зато се не бојте: ви вредите много више од јата врабаца.
32 Ко год мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. 33 А ко год се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред мојим Оцем који је на небесима.
34 Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу. Нисам дошао да донесем мир, него мач. 35 Ја сам, наиме, дошао
’да раздвојим човека од његовог оца,
и ћерку од њене мајке,
и снаху од свекрве.
36 Човеку ће његови укућани
постати непријатељи.’
37 Ко своју мајку више воли од мене, није достојан да буде мој следбеник, и ко своју ћерку више воли од мене, није достојан мене. 38 Ко не узима свој крст и не следи ме, није достојан мене. 39 Ко хоће да нађе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га.
40 Ко вас прихвата, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. 41 Ко прихвата пророка зато што је пророк, тај ће примити пророчку плату. Ко прихвата праведника зато што је праведник, тај ће примити праведничку плату. 42 Ко напоји једног од ових незнатних само чашом хладне воде зато што је мој ученик, заиста вам кажем: тај човек неће бити лишен своје награде.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.