Old/New Testament

Сусрет Јакова и Исава

33 Јаков је подигао поглед и угледао Исава како долази и четири стотине људи са њим. Тада је поделио децу између Лије, Рахиље и две слушкиње. ² Слушкиње и њихову децу је поставио на чело, Лију и њену децу иза њих, а Рахиљу и Јосифа на зачеље. ³ А он са̂м је пошао напред и поклонио се седам пута до земље док се није приближио своме брату.

⁴ Али Исав му потрчи у сусрет, загрли га, падне му око врата и заплаче. ⁵ Исав је онда подигао поглед и угледао жене и децу. „Ко су ти ови?“ – упитао је.

„Деца коју је Бог милостиво подарио твоме слузи“ – одговори Јаков.

⁶ Тада су приступиле слушкиње са својом децом и дубоко се поклониле. ⁷ Затим је приступила и Лија са својом децом, те су се дубоко поклонили. На крају су приступили Јосиф и Рахиља, па су се и они дубоко поклонили.

⁸ Исав је упитао: „Шта си наумио са овом поворком коју сам срео?“

Јаков одговори: „Да стекнем наклоност свога господара.“

⁹ Исав рече: „Ја имам довољно, брате мој. Задржи своје за себе.“

¹⁰ „Немој, молим те – рече му на то Јаков. Ако сам стекао твоју наклоност, прими овај дар од мене. Јер, кад сам видео твоје лице, то је као да сам видео лице Божије, тако си ме благонаклоно примио. ¹¹ Стога прими, молим те, дар који сам ти донео, јер Бог ми је био наклоњен, па имам свега.“ Јаков га је толико салетао да је Исав прихватио.

¹² „Кренимо на пут – рече Исав – и ја ћу путовати с тобом.“

¹³ Јаков одговори: „Мој господар зна да су деца нејака, а и да морам да се бринем о овцама и кравама које доје. Будем ли их пребрзо терао само један дан, све стадо ће угинути. ¹⁴ Зато нека мој господар крене испред свога слуге, а ја ћу ићи полако, уз корак са стоком и уз корак са децом, док не дођем к своме господару у Сир.“

¹⁵ Исав рече: „Дај макар да ти оставим неколико својих људи.“

Јаков одговори: „Чему? Нека стекнем ја само твоју наклоност.“

¹⁶ Тако је Исав тог дана отишао својим путем у Сир. ¹⁷ Јаков, међутим, оде у Сокот, где је саградио себи кућу, и штале за стада. Зато је то место названо Сокот^[a].

¹⁸ Дошавши из Падан-Арама, Јаков је мирно приспео у град Сихем који се налази у Ханану. Утаборио се пред градом. ¹⁹ Од синова Емора, оца Сихемова, је за стотину кесита^[b] купио комад земље, где је поставио свој шатор. ²⁰ Ту је подигао жртвеник и назвао га „Бог је Бог Израиљев“.

Осрамоћена Дина

34 Једном је Дина, коју је Лија родила Јакову, изашла да посети жене те земље. ² Али кад ју је видео Евејац Сихем, син Емора, кнеза те области, он је зграби, легне с њом и обешчасти је. ³ Но, био је толико привучен Дином, Јаковљевом ћерком, да се заљубио у њу. Зато је настојао да придобије девојчино срце. ⁴ Сихем је свом оцу Емору рекао: „Узми ми ову девојку за жену.“

⁵ Јаков је чуо да је његова ћерка Дина била обешчашћена док су његови синови били у пољу са стадом. Ипак, ништа није предузимао док се они не врате.

⁶ У међувремену, Емор, Сихемов отац, дође к Јакову да поразговара с њим. ⁷ Уто се врате Јаковљеви синови из поља. Кад су чули шта се догодило људи су били жалосни и веома љути, јер је Сихем починио срамоту против Израиља легавши с Јаковљевом ћерком. Тако се шта није чинило.

⁸ Емор им тада рече: „Мој се син свом душом заљубио у вашу ћерку. Дајте му је, молим вас, за жену. ⁹ Хајде да се ородимо: ви нама дајите своје ћерке, а узимајте себи наше ћерке ¹⁰ Настаните се међу нама; земља је отворена за вас. Живите, тргујте и стичите добра у њој.“

¹¹ Потом се Сихем обрати њеном оцу и њеној браћи: „Даћу све што затражите, само да задобијем вашу наклоност. ¹² Одредите мираз^[c] за њу и свадбени дар. Даћу колико год затражите, само ми дајте девојку за жену.“

¹³ Пошто је њихова сестра Дина била обешчашћена, Јаковљеви синови одговоре Сихему и његовом оцу, Емору, с преваром на уму: ¹⁴ „Такву ствар не можемо учинити. За нас би, наиме, била срамота дати нашу сестру необрезаноме. ¹⁵ Пристаћемо на то само ако постанете као ми, то јест, ако се сваки мушкарац међу вама обреже. ¹⁶ Онда ћемо вам давати наше ћерке, и узимати ваше ћерке себи, те се настанити међу вама и постати један народ. ¹⁷ А ако нас не послушате и не обрежете се, ми ћемо узети нашу сестру^[d] и отићи.“

¹⁸ Емору и његовом сину Сихему се овај захтев учинио повољним. ¹⁹ Младић, који је био најуваженији човек у дому свога оца, није оклевао да испуни овај захтев, јер је волео Јаковљеву ћерку. ²⁰ Емор и Сихем оду пред капију свога града и обрате се својим суграђанима: ²¹ „Ови људи су пријатељски расположени према нама. Зато нека се населе у земљи, и нека тргују у њој. Земља је довољно велика и за њих. Ми ћемо моћи да узимамо њихове ћерке за жене, а ми ћемо им давати своје. ²² Међутим, људи ће пристати да се населе међу нама и постану с нама један народ само ако се сваки мушкарац међу нама обреже као што су они обрезани. ²³ Неће ли тако њихова стада, њихова имовина и сва њихова стока постати наши? Дајмо им наш пристанак, па ће се населити међу нама.“

²⁴ Сви који су изашли пред градску капију су послушали Емора и његовог сина Сихема, те су сви мушкарци који су дошли пред градску капију били обрезани.

²⁵ Али трећег дана, док су они били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Леви, Динина браћа, узму своје мачеве и несметано дођу у град, те побију све мушкарце. ²⁶ Посеку мачем и Емора и његовог сина Сихема, одведу Дину из Сихемове куће, па оду. ²⁷ Остали синови Јаковљеви дођу, па опљачкају град где је њихова сестра била обешчашћена. ²⁸ Узели су и њихову ситну и крупну стоку, магарце и све што је било у граду и на пољима, ²⁹ као и све што је било од вредности. Децу и жене су одвели у ропство, а све што је било у кућама су опљачкали.

³⁰ Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалили сте ме у неприлике учинивши ме мрским становницима земље, Хананцима и Фережанима. Ја имам тек шаку људи; ако се они удруже против мене и нападну ме, истребиће и мене и мој дом.“

³¹ Они одговорише: „Зар да с нашом сестром поступају као са блудницом?“

Јаков се враћа у Ветиљ

35 Бог рече Јакову: „Устани и иди горе у Ветиљ и настани се тамо. Онде подигни жртвеник Богу који ти се указао кад си бежао од свога брата Исава.“

² Јаков рече својој породици и свима који су били с њим: „Одбаците стране богове из ваше средине, очистите се и пресвуците одећу. ³ Устанимо и пођимо горе у Ветиљ. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио кад сам био у невољи и који је био са мном кад сам пошао на пут.“ ⁴ Тада су они предали Јакову све стране богове које су имали и наушнице што су им биле на ушима, па их Јаков закопа под храст код Сихема. ⁵ Кад су кренули на пут, Божији страх је обузео околне градове, те нико није кренуо у потеру за Јаковљевим синовима.

⁶ Тада је Јаков дошао у Луз, то јест Ветиљ, у хананској земљи, и сав народ што је био с њим. ⁷ Онде је подигао жртвеник и назвао то место „Ел-Ветиљ^[e]“, јер му се тамо објавио Бог кад је бежао од свог брата.

⁸ Ту је умрла Девора, Ревекина дојиља. Сахранили су је ниже Ветиља, под храстом, који се отада зове „Тужни Храст“.

⁹ Бог се поново објавио Јакову кад се вратио из Падан-Арама, и благословио га. ¹⁰ Бог му рече: „Твоје име је Јаков, али се нећеш више звати Јаков, него ће ти име бити ’Израиљ’.“ Тако га је назвао Израиљ.

¹¹ Још му рече Бог: „Ја сам Бог Свемоћни. Буди родан и множи се. Од тебе ће настати народ и збор народа, и од тебе ће цареви проистећи. ¹² Земљу коју сам дао Авра̂му и Исаку, предаћу теби и твоме потомству после тебе.“ ¹³ Бог се онда узнео од Јакова, с места где му је говорио.

¹⁴ На месту где му је Бог говорио, Јаков је усправио стуб од камена, па је на њега излио жртву изливницу и прелио га уљем. ¹⁵ Место на коме му је Бог говорио је назвао Ветиљ^[f].

Рахиљина смрт

¹⁶ Затим су напустили Ветиљ. Још је био остао део пута до Ефрате, кад Рахиља поче да се порађа. Снашли су је јаки трудови. ¹⁷ Како је порођај био тежак, бабица јој рече: „Не бој се, јер и ово ти је син.“ ¹⁸ На самрти, док је издисала, дала му је име Венони^[g], али га је отац назвао „Венијамин“^[h].

¹⁹ Кад је Рахиља умрла, сахранили су је на путу за Ефрату, то јест, Витлејем. ²⁰ Јаков је на Рахиљином гробу поставио стуб, који све до данас стоји на њеном гробу.

²¹ Израиљ је наставио путовање. Свој шатор је поставио с друге стране Мигдал-Едера. ²² Док је Израиљ боравио у тој земљи, Рувим оде и легне с Валом, иночом свога оца. Израиљ дозна за то.

Јаковљеви синови

Исакова смрт

²⁷ Јаков оде к своме оцу Исаку у Мамрију, у Киријат-Арву, то јест Хеврон, где су некад Авра̂м, а потом и Исак живели као странци. ²⁸ Исак је живео стотину осамдесет година. ²⁹ Онда је издахнуо и умро, те се придружио својим прецима, стар и сит живота. Сахранили су га Исав и Јаков, његови синови.

Мисија дванаесторице апостола

10 Исус је позвао својих дванаест ученика и дао им власт да истерују нечисте духове и да лече сваку болест и сваку немоћ. ² А ово су имена дванаест апостола: први Симон, прозвани Петар, и његов брат Андрија, Јаков Заведејев и његов брат Јован, ³ Филип и Вартоломеј, Тома и Матеј порезник, Јаков Алфејев и Тадеј, ⁴ Симон Хананејац и Јуда Искариот, који је издао Исуса.

⁵ Ову Дванаесторицу је Исус послао и наложио им: „Не идите к незнабошцима и не улазите у самарјанске градове. ⁶ Идите радије изгубљеним овцама дома Израиљевог. ⁷ Кад путујете проповедајте ово: ’Приближило се Царство небеско.’ ⁸ Болесне лечите, мртве ускрсавајте, губаве чистите, зле духове изгоните! Бесплатно сте примили, бесплатно и дајите. ⁹ Не опремајте своје појасеве ни златним, ни сребрним, ни бакреним новцем. ¹⁰ Ни торбу на пут не носите, ни два пара одеће, ни обуће, ни штап, јер радник заслужује своју храну.

¹¹ А када улазите у неко село, распитајте се ко у њему хоће да вас прими. Ту останите све док не дође време да одете. ¹² Улазећи у ту кућу, поздравите укућане. ¹³ И ако та кућа хоће да вас прими, нека ваш мир буде над њом. Ако ли кућа неће да вас прими, нека се ваш мир врати к вама. ¹⁴ А ако вас неко не прими или не послуша ваших речи, изађите из те куће или из тог града и отресите прашину са својих ногу. ¹⁵ Заиста вам кажем да ће земљи содомској и гоморској бити лакше на Судњи дан него оном граду.

Чекају вас прогонства!

¹⁶ Ево, ја вас шаљем као овце међу вукове. Стога, будите мудри као змије и безазлени као голубови. ¹⁷ Чувајте се људи, јер ће вас предавати судовима и бичевати вас по својим синагогама. ¹⁸ И пред владаре и цареве ће вас водити због мене, да посведочите њима и многобошцима. ¹⁹ А када вас буду предали, не брините се шта ћете говорити, јер ће вам у тај час бити дано шта да кажете. ²⁰ Нећете, наиме, ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас.