Old/New Testament
Јаков долази у Харан
29 Јаков настави путовање и дође у земљу народа истока. 2 Одједном спази бунар у пољу. Око њега су пландовала три стада оваца, јер су их појили с тог бунара. На бунару је био наваљен велики камен. 3 Када би се стада окупила, пастири би одваљали камен с отвора и напојили овце. Потом би вратили камен на своје место, на отвор бунара.
4 Јаков их упита: „Одакле сте, браћо моја?“
„Из Харана смо“ – одговорише они.
5 „Познајете ли Нахоровог сина Лавана?“ – поново их упита Јаков.
Они одговоре: „Познајемо.“
6 „Је ли добро?“ – настави Јаков.
„Добро је – одговоре пастири. Ево, његова ћерка, Рахиља, управо долази са стадом.“
7 Јаков рече: „Дан је још у пуном јеку. Није време да се окупе стада. Напојите овце и изведите их на пашу.“
8 Они одговорише: „Не можемо док се не окупе остала стада и док пастири не одваљају камен с отвора бунара. Онда ћемо напојити стада.“
9 Док је он још разговарао са њима, дође Рахиља са овцама свога оца; била је, наиме, пастирица. 10 Кад је Јаков видео Рахиљу, ћерку Лавана, брата његове мајке и његове овце, приступио је бунару и одваљао камен с њега, те је напојио овце свога ујака Лавана. 11 Онда је пољубио Рахиљу и гласно заплакао. 12 Затим је рекао Рахиљи да је он синовац њеног оца Лавана а син Ревекин. На то она отрчи и обавести свога оца.
13 Кад је Лаван чуо вест о Јакову, сину своје сестре, потрчао му је у сусрет, па га је загрлио и пољубио. Затим га је довео у своју кућу. Јаков је потом испричао Лавану о свему што му се догодило. 14 На то је Лаван рекао: „Ти си стварно моја кост и моје тело!“
Јаков се жени Лијом и Рахиљом
Пошто је Јаков провео с њим цели месец, 15 Лаван рече Јакову: „Зар да бесплатно радиш за мене, само зато што си ми род? Кажи ми какву плату тражиш.“
16 А Лаван је имао две ћерке. Старија се звала Лија а млађа Рахиља. 17 Лија није имала лепе очи[a], али је Рахиља била стасита и наочита. 18 Пошто је волео Рахиљу, Јаков рече: „Радићу за тебе седам година за твоју млађу ћерку Рахиљу.“
19 Лаван одговори Јакову: „Боље да је дам теби него неком другом човеку. Остани са мном.“ 20 Јаков је радио за Рахиљу седам година. Пошто ју је волео, чинило му се да су године прошле као неколико дана.
21 Након тога Јаков рече Лавану: „Моје се време навршило. Зато ми дај моју жену, јер хоћу да будем с њом.“
22 Тада Лаван окупи све становнике тог места и приреди гозбу. 23 Али увече узме он своју ћерку Лију и уведе је к Јакову, те овај легне с њом. 24 Лаван је своју слушкињу Зелфу дао својој ћерки за слушкињу.
25 Кад је свануло, кад оно Лија! Јаков рече Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар нисам код тебе радио за Рахиљу? Зашто си ме преварио?“
26 Лаван одговори: „Код нас није обичај да се млађа ћерка уда пре старије. 27 Заврши са старијом ову свадбену седмицу, па ћемо ти дати и млађу за наредних седам година у мојој служби.“
28 Јаков је пристао. Кад је завршио свадбену седмицу с Лијом, Лаван му даде своју ћерку Рахиљу за жену. 29 Своју слушкињу, Валу, је дао својој ћерки Рахиљи за слушкињу. 30 Јаков је онда легао и с Рахиљом и волео ју је више него Лију. И тако је радио за Лавана наредних седам година.
Јаковљева деца
31 Господ је видео да је Лија невољена, па ју је учинио плодном; Рахиља је, пак, била нероткиња. 32 Лија је затруднела и родила сина. Дала му је име „Рувим“[b], јер је рекла: „Господ је видео моју невољу; сада ће ме мој муж волети.“
33 Поново је затруднела и родила сина. Тада је рекла: „Господ је чуо да сам невољена, па ми је дао и овог сина.“ Зато му је дала име „Симеун“.[c]
34 Лија је затруднела и трећи пут и родила сина. Рекла је тада: „Сад ће ми се мој муж приклонити, јер сам му родила три сина.“ Зато му је дала име „Леви“[d].
35 Поново је затруднела и родила сина. Том приликом је рекла: „Сада ћу славити Господа.“ Зато га је назвала „Јуда“[e]. Потом је престала да рађа.
30 Када је Рахиља видела да не може да рађа Јакову децу, постала је завидна на своју сестру. Рекла је Јакову: „Дај ми децу! Ако нећеш, ја ћу умрети!“
2 Јаков се наљутио на Рахиљу и рекао јој: „Зар ја могу заменити Бога који ти није дао деце?“
3 Она му рече: „Ево, ту је моја слушкиња Вала. Лези с њом, па нека роди на мојим коленима, да тако и ја стекнем потомство преко ње.“
4 Рахиља му је дала своју слушкињу Валу, па је Јаков легао с њом. 5 Вала затрудни и роди Јакову сина. 6 Тада је Рахиља рекла: „Бог је пресудио у моју корист. Услишио је мој глас и дао ми сина.“ Зато му је дала име „Дан[f]“.
7 Рахиљина слушкиња, Вала, је поново затруднела и родила Јакову другог сина. 8 Тада је рекла: „Силно сам се борила те сам надвладала у борби са сестром.“ Зато га је назвала „Нефталим“[g].
9 Кад је Лија видела да је престала да рађа, узела је своју слушкињу Зелфу и дала је Јакову за жену. 10 Тако је и Зелфа, Лијина слушкиња, родила Јакову сина. 11 Тада је Лија рекла: „Дошла нам је срећа!“ Зато му је дала име „Гад[h]“.
12 Лијина слушкиња Зелфа је поново затруднела и родила Јакову другог сина. 13 Лија је тада рекла: „Благо мени! Жене ће ме звати блаженом.“ Зато му је дала име „Асир[i]“.
14 Једном, у време пшеничне жетве, Рувим је ишао пољем и нашао мандрагоре[j]. Донео их је својој мајци, Лији. Рахиља рече Лији: „Дај ми, молим те, мало од мандрагора твога сина!“
15 А Лија јој одговори: „Зар ти није доста што си ми узела мужа, него хоћеш да узмеш и мандрагоре мога сина?“
Рахиља одговори: „У реду. Нека Јаков легне с тобом ове ноћи у замену за мандрагоре твога сина.“
16 Кад се Јаков вратио увече из поља, изађе му Лија у сусрет и рече: „Спаваћеш са мном ове ноћи, јер сам те добила у замену за мандрагоре мога сина.“ Тако је те ноћи Јаков спавао са Лијом.
17 Бог је услишио Лију, те је затруднела и родила Јакову петог сина. 18 Тада Лија рече: „Бог ме је наградио зато што сам уступила своју слушкињу своме мужу.“ Зато му је дала име „Исахар[k]“.
19 Лија је поново затруднела и родила Јакову шестог сина. 20 Тада је рекла: „Бог ме је даровао драгоценим даром; сада ће ме мој муж ценити јер родила сам му шест синова.“ Томе је дала име „Завулон[l]“.
21 Потом је родила и ћерку и дала јој име „Дина“.
22 Тада се Бог сетио Рахиље: Бог ју је услишио и учинио да може да рађа. 23 Затруднела је и родила сина. Том приликом је рекла: „Бог је уклонио моју срамоту.“ 24 Дала му је име „Јосиф[m]“, додавши: „Нека ми Господ дода још једног сина.“
Јаков се богати
25 Након што је Рахиља родила Јосифа, Јаков рече Лавану: „Пусти ме да одем у своје место у својој земљи 26 Дај ми моје жене за које сам радио код тебе и моју децу, да могу да одем. Ти добро знаш како сам радио за тебе.“
27 А Лаван му рече: „Ако имаш и мало наклоности за мене, не иди! По знамењима сам схватио[n] да ме је Господ благосиљао због тебе. 28 Даћу ти плату коју са̂м одредиш.“
29 Јаков му одговори: „Ти добро знаш како сам ти служио и колико је стока узнапредовала под мојом бригом. 30 Оно мало стоке што си имао пре мене се веома увећало, и Господ те је благословио куд год сам пошао. Није ли сад време да се постарам и за своју кућу?“
31 Лаван му рече: „Колико да ти платим?“
Јаков му одговори: „Немој да ми платиш ништа. Твоја стада ћу гонити на пашу и чувати их само ако ми учиниш ово: 32 Данас ћу проћи кроз сва твоја стада и издвојити сваку овцу црне боје и сваку шарену и пругасту козу. То ће бити моја плата. 33 Кад убудуће будеш својим очима проверавао моју плату, моје поштење ће сведочити за мене: ако се у моме стаду нађе иједна коза која није шарена и пругаста, или јагње које није црно, нека се сматра као украдено.“
34 „Нека буде како си рекао“ – одговори Лаван. 35 Али тог истог дана Лаван издвоји све пругасте и шарене јарце, и све пругасте и шарене козе – сваку која је на себи имала бело, као и сву јагњад црне боје, па их преда својим синовима. 36 Затим се са стадом удаљио на три дана хода од Јакова. Јаков је, пак, остао да чува остатак његовог стада.
37 Јаков је тада узео младе прутове од тополе, бадема и платана; на њима је изрезао пруге тако што је огулио кору и открио белину. 38 Прутове које је огулио поставио је у корита испред стоке која је долазила да пије воду из појила. Стока је долазила да пије и ту би се парила. 39 А пошто су се јарци и козе парили пред прућем, козе би ојариле пругасте, риђасте и шарене јариће. 40 Јаков је још издвојио јагњад на страну, док је остатак оваца окренуо према пругастим и сасвим црним овцама у Лавановом стаду. Тако је стицао себи стада која није мешао с Лавановим стадима. 41 Кад год би се парила напреднија стока, Јаков би стављао оно пруће у појила, баш пред очи стоке како би се парила пред прућем. 42 Међутим, пред кржљаву стоку није стављао пруће. Тако је кржљаву добијао Лаван а добро развијену Јаков. 43 Човек се тако веома обогатио, стекао је много стоке, слугу и слушкиња, камила и магараца.
Исус исцељује одузетог
9 Исус је затим, ушао у бродић, отпловио на другу страну и дошао у свој град. 2 Тамо су му довели једног одузетог човека који је лежао на носилима. Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Храбро, синко, опраштају ти се твоји греси!“
3 А неки зналци Светог писма рекоше у себи: „Овај вређа Бога.“
4 Проникавши њихове мисли, Исус рече: „Зашто имате тако зле мисли у своме срцу? 5 Шта је лакше рећи: ’Твоји греси су опроштени’, или: ’Устани и ходај?’ 6 Али да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи.“ Онда рече одузетоме: „Устани, узми своја носила и иди својој кући!“ 7 Одузети устане и оде својој кући. 8 Када је народ то видео, запрепастио се, па је дао славу Богу који је дао такву власт људима.
Исус позива Матеја
9 Како је одлазио оданде, Исус је приметио једног човека како седи на месту за прикупљање пореза. Звао се Матеј. Исус му рече: „Пођи за мном!“ Он устаде и пође за Исусом.
10 Док је Исус обедовао у Матејевој кући, много порезника и других грешника је дошло и обедовало са Исусом и његовим ученицима. 11 А фарисеји, видевши то, упиташе његове ученике: „Зашто ваш учитељ једе са порезницима и другим грешницима?“ 12 Исус је то чуо, па им је одговорио: „Лекар не треба здравима, него болеснима. 13 Идите и научите шта значи ово: ’Милосрђе хоћу, а не жртву.’ Јер ја нисам дошао да позовем праведнике, већ грешнике.“
Расправа о посту
14 Исусу су тада приступили Јованови ученици. Питали су га: „Зашто ми и фарисеји често постимо, а твоји ученици не посте?“
15 Исус им одговори: „Зар могу сватови туговати док је младожења са њима? Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу, и тада ће постити. 16 Нико не пришива закрпу од новог платна на стару одећу; јер закрпа, кад се у прању скупи, дере стару одећу, те настаје већа подеротина. 17 Нити се ново вино сипа у старе мехове, јер ће се стари мехови распући од врења новог вина, па ће вино истећи, а мехови пропасти. Него, ново вино се сипа у нове мехове, па се тако обоје сачувају.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.