Old/New Testament
Сарина смрт и погреб
23 Сара је живела стотину двадесет седам година. 2 Умрла је у Киријат-Арви, то јест у Хеврону у хананској земљи. Авра̂м је жалио за Саром и нарицао за њом.
3 Затим је Авра̂м устао с места где је лежала његова покојница, и обратио се Хетитима: 4 „Странац сам и придошлица међу вама. Продајте ми земљиште за гроб код вас, да бих могао да отпремим и сахраним своју покојницу.“
5 Хетити одговорише Авра̂му: 6 „Чуј нас, господине. Ти си кнез Божији међу нама. Стога сахрани своју покојницу у нашем најбољем гробу; нико од нас ти неће ускратити свој гроб да у њега сахраниш своју покојницу.“
7 Авра̂м је на то устао и дубоко се поклонио становницима земље, Хетитима. 8 Затим им је рекао: „Ако се, дакле, слажете да отпремим своју покојницу и сахраним је код вас, заузмите се за мене код Ефрона, сина Цохарова, 9 да ми прода пећину у Макпели што је у његовом власништву. Она се налази на крају његовог имања. Нека ми је пред вама прода за пуну цену, да бих имао гроб у свом власништву.“
10 Ефрон је седео међу Хетитима. Тада Ефрон, Хетит, одговори Авра̂му, да га чују Хетити својим ушима – све старешине што су дошле код градских врата: 11 „Никако, господине! Послушај ме: дајем ти и њиву и пећину на њој. Дајем[a] ти је пред својим народом; сахрани своју покојницу.“
12 Авра̂м се дубоко поклонио народу те земље. 13 Авра̂м тада рече Ефрону, да народ те земље чује на своје уши: „Саслушај ти сада мене. Платићу ти новцем за ту пољану. Прими то од мене, да могу тамо да сахраним своју покојницу.“
14 Ефрон одговори Авра̂му: 15 „Чуј ме, мој господине. Земљиште вреди четири стотине сребрних шекела[b]. Шта је то за тебе и мене? Само ти сахрани своју покојницу.“
16 Авра̂м се сложио с Ефроном, па му је избројaо новац који је Ефрон тражио у присутности свих Хетита: четири стотине шекела сребра трговачке мере.
17 Тако је Ефронова пољана у Макпели, што је насупрот Мамрији, са пећином, стаблима, и свим што је било на њиви, 18 прешла у Авра̂мово власништво у присутности Хетита – свих старешина што су дошле пред градска врата. 19 Након тога је Авра̂м сахранио своју жену Сару у пећини на пољани Макпела што је насупрот Мамрије (код Хеврона) у земљи Хананској. 20 Тако је пољана и пећина на њој прешла од Хетита у Авра̂мово власништво за сахрањивање.
Исак и Ревека
24 Авра̂м је био већ стар и добро одмакао у годинама. Господ га је био благословио у свему.
2 Авра̂м рече најстаријем слузи у свом дому, под чијом управом је била сва његова имовина: „Стави руку под моје бедро, 3 да те закунем Господом, Богом неба и земље, да моме сину нећеш довести за жену једну од ћерки Хананаца међу којима живим, 4 него да ћеш отићи у моју земљу, у мој родни крај, те довести жену за мог сина Исака.“
5 Слуга рече Авра̂му: „А шта ако жена неће да пође у ову земљу? Треба ли да се вратим и поведем твога сина у земљу из које си ти дошао?“
6 Авра̂м му одговори: „Пази да не одведеш тамо мога сина! 7 Господ, Бог небески, који ме је извео из дома мога оца и из моје родне земље, ми је говорио и заклео се самим собом, рекавши: ’Твоме потомству ћу дати ову земљу.’ Он ће послати анђела пред тобом, па ћеш довести оданде жену за мог сина. 8 А ако жена неће да пође с тобом, онда те моја заклетва више не обавезује. Само пази да тамо не водиш мога сина.“
9 Тада је слуга ставио руку под Авра̂мово бедро, па му се заклео да ће учинити што му је Авра̂м рекао. 10 Слуга је узео десет камила свога господара, и понео сваковрсна добра свога господара. Онда је устао и кренуо у Арам-Нахарајим, у Нахоров град. 11 Код бунара, изван града, је пустио камиле да полежу. Било је вече, време кад жене долазе да захватају воду.
12 Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Авра̂му. 13 Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. 14 Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“
15 Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Авра̂мовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. 16 Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе.
17 Слуга јој тада потрча у сусрет и рече јој: „Дај ми, молим те, мало воде из твог крчага!“
18 Она му одговори: „Пиј, господине!“, па је хитро спустила крчаг на руку и дала му да пије.
19 Кад га је напојила, рекла је: „Налићу и твојим камилама да се напоје.“ 20 Брзо је излила крчаг у појило, па се пожурила к бунару да поново захвати воде. Затим је напојила све његове камиле. 21 Човек ју је ћутке посматрао, не би ли сазнао да ли је Господ учинио његов пут успешним или није.
22 Кад су се камиле напојиле, човек је узео златну гривну за њен нос тешку пола шекела[c], а за њене руке две златне наруквице тешке десет шекела[d]. 23 Слуга јој тада рече: „Реци ми, молим те, чија си ћерка? Има ли у кући твога оца места за нас да преноћимо?“
24 Она одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина кога је Мелха родила Нахору.“ 25 Још му је рекла: „Код нас има пуно сламе и сточне хране, а има и места да се преноћи.“
26 Човек се тада поклонио и пао ничице пред Господом, 27 говорећи: „Нека је благословен Господ, Бог мога господара Авра̂ма, што није ускратио своју милост и верност моме господару. Господ ме је довео право у кућу рођака мога господара!“
28 Девојка је онда отрчала и испричала све ово у кући своје мајке. 29 Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван је отрчао напоље, ка човеку код студенца. 30 Чим је видео гривну и наруквице на рукама своје сестре, и кад је чуо речи његове сестре Ревеке: „Овако ми је говорио тај човек“, отишао је к човеку који је стајао код камила на студенцу. 31 Рекао му је: „Дођи, благословени од Господа! Зашто стојиш напољу? Ја сам већ спремио кућу и место за камиле.“
32 Човек је дошао у кућу и растоварио камиле. Лаван је онда дао сточне хране и сламе камилама, а слузи и људима који су били с њим је донео воде да оперу ноге. 33 Кад је поставио пред њега да једе, слуга рече: „Нећу јести док не кажем што имам да кажем.“
Лаван му рече: „Говори онда!“
34 Слуга је почео да прича: „Ја сам Авра̂мов слуга. 35 Господ је обилато благословио мога господара, те је постао богат. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца. 36 Сара, жена мога господара, му је родила сина у његовој старости, коме је дао сву своју имовину. 37 Мој ме је господар заклео, рекавши: ’Не узимај за жену моме сину неку девојку од Хананејаца, у чијој земљи живим. 38 Него иди к породици мога оца, к мојој родбини, да нађеш жену за мога сина.’
39 Ја сам онда упитао свога господара: ’А шта ако жена неће да пође са мном?’
40 Он ми одговори: ’Господ, чији пут следим, послаће свог анђела с тобом, и учинити твој пут успешним, па ћеш довести жену за мога сина од моје родбине, из породице мога оца. 41 Заклетве ћеш бити разрешен кад одеш к мојој родбини. Ако ти они не дају девојку, онда те моја заклетва више не обавезује.
42 Данас, кад сам дошао код извора, рекао сам Господу: ’О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, ако ти је по вољи, молим те учини успешним пут на који сам кренуо. 43 Ево, стојим код извора и девојци која дође да црпи воду, рећи ћу: ’Дај ми да попијем мало воде из твога крчага.’ 44 Ако она каже: ’Пиј! Извући ћу воде и за твоје камиле’, то ће бити она коју је Господ одредио за сина мога господара.
45 Ја још нисам био дорекао молитву у себи, кад ето Ревеке са крчагом на рамену. Сишла је к извору да захвати воде. Ја јој рекох: ’Дај ми, молим те, да пијем!’
46 Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле.’ Ја сам пио, а она је напојила камиле.
47 Онда сам је упитао: ’Чија си ти ћерка?’
Она одговори: ’Ћерка сам Ватуила, кога је Нахору родила Мелха.’
Тада сам јој ставио гривну на нос, а наруквице на њене руке. 48 Затим сам пао ничице пред Господом и благословио Господа, Бога мога господара Авра̂ма, који ме је водио правим путем да узмем ћерку брата мога господара за његовог сина. 49 А сад, реците ми ако намеравате да искажете милост и верност моме господару; ако не намеравате, и то ми реците, тако да знам хоћу ли поћи на десно или на лево.“
50 Тада Лаван и Ватуило одговоре: „Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо рећи ни да ни не. 51 Ево, Ревека је ту: узми је и иди, па нека буде жена твоме господару, како је Господ рекао.“
52 Кад је Авра̂мов слуга чуо ове речи, поклонио се Господу лицем до земље. 53 Слуга је онда извадио златног и сребрног накита, и хаљина, па их дао Ревеки. Њеној браћи и мајци је такође дао драгоцене дарове. 54 Затим су он и његови сапутници јели и пили, па су преноћили тамо.
Кад су ујутро устали, слуга рече: „Допустите ми да се вратим своме господару.“
55 Али њен брат и њена мајка му рекоше: „Нека девојка остане с нама још десетак дана; онда можеш да идеш.“[e]
56 Али он им рече: „Не задржавајте ме, кад је Господ већ учинио мој пут успешним. Пустите ме да идем к своме господару!“
57 А они рекоше: „Позовимо девојку и упитајмо је шта она мисли.“ 58 Позвали су девојку и упитали је: „Да ли хоћеш да пођеш са овим човеком?“
Она одговори: „Хоћу.“
59 Тако они отпреме своју сестру и њену дојиљу са Авра̂мовим слугом и његовим људима. 60 Онда су благословили Ревеку овим речима:
„Сестро наша!
Буди мајка небројеним хиљадама,
а твоје потомство нек заузме
врата својих непријатеља.“
61 Онда су Ревека и њене слушкиње устале, узјахале камиле, те пошле за слугом. Слуга је преузео Ревеку и отишао.
62 А Исак се управо вратио из Вир Лахај Роја; он је, наиме, живео у области Негева. 63 Предвече је изашао у поље да се прошета.[f] Подигне он поглед, кад оно, долазе камиле. 64 И Ревека је подигла поглед. Кад је видела Исака сишла је с камиле 65 и упитала слугу: „Ко је тај човек што нам пољем долази у сусрет?“
Слуга одговори: „То је мој господар.“ Она је тада узела вео и покрила лице.
66 Затим је слуга испричао Исаку све што је учинио. 67 Исак је тада увео Ревеку у шатор своје мајке, Саре, и оженио се њоме. Она му је постала жена и он ју је волео. Тако се Исак утешио за својом мајком.
О осуђивању других
7 Не осуђујте, да сами не бисте били осуђени. 2 Јер како ви судите друге, тако ће и вама бити суђено. Каквом мером мерите, таквом мером ће вама бити мерено. 3 Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? 4 Или, како можеш да кажеш своме брату: ’Дај да ти извадим трун из ока’, а у своме оку имаш балван? 5 Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.
6 Не дајте светиње псима, јер ће се окренути против вас и растргнути вас, нити бацајте своје бисере пред свиње, јер ће изгазити бисере.
Бог одговара на молитву
7 Молите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се. 8 Јер, ко год моли, добија, ко год тражи, налази, и ко год куца, томе се отвара.
9 Ко би од вас своме сину дао камен, кад овај затражи хлеб, 10 или му дао змију, кад син затражи рибу? 11 Дакле, када ви, будући зли, умете да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш Отац који је на небесима дати добра онима који затраже од њега?
Златно правило
12 Све што хоћете да људи чине вама, чините и ви њима. О томе су Закон и Пророци.
Широка и уска врата
13 Уђите на уска врата, јер су широка врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који ступају на њега. 14 Како ли су само уска врата и тесан пут који воде у живот и мало је оних који га налазе.
Чувајте се лажних пророка!
15 Чувајте се лажних пророка који вам долазе у овчијем руху, а изнутра су грабљиви вуци. 16 Препознаћете их по њиховим плодовима. Бере ли се грожђе с трња, или смокве с чичка? 17 Тако свако добро дрво рађа добре плодове, а свако лоше дрво рађа лоше плодове. 18 Не може добро дрво рађати лоше плодове, нити може лоше дрво рађати добре плодове. 19 Свако дрво које не рађа добре плодове, сече се и баца у ватру. 20 Тако ћете и лажне пророке препознати по њиховим плодовима[a].
Истинити и лажни ученици
21 Неће ући у Царство небеско свако ко ми говори: ’Господе, Господе!’, него онај који извршава вољу Оца мојега који је на небесима. 22 Многи ће ми говорити у онај дан: ’Господе, Господе! Нисмо ли пророковали у твоје име, у твоје име изгонили зле духове, и у твоје име чинили многа чуда?’ 23 Онда ћу им ја рећи: ’Никада вас нисам познавао. Одлазите од мене ви, који чините безакоње!’
Мудри и неразумни градитељи
24 Према томе, свако ко слуша ове моје речи и извршује их, сличан је мудром човеку који је сазидао своју кућу на стени. 25 Сручи се киша, реке се излију, дуну ветрови и оборе се на ону кућу, али кућа се не руши, јер је утемељена на стени. 26 А свако ко слуша ове моје речи и не извршује их, сличан је неразумном човеку који је сазидао своју кућу на песку. 27 Сручи се киша, реке се излију, дуну ветрови и оборе се на ону кућу, и она се сруши до темеља.“
28 Кад је Исус завршио ове речи, народ се дивио његовом учењу, 29 јер их је учио као неко ко има власт, а не као њихови зналци Светога писма.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.