Old/New Testament
Авра̂м и Сара у Герару
20 Оданде Авра̂м оде у крајеве Негева и настани се између Кадиса и Сура. Док је у Герару живео као странац, 2 Авра̂м је за своју жену Сару рекао да му је сестра. Стога је Авимелех, цар Герара, послао по Сару и узео је к себи.
3 Али Бог се указао Авимелеху ноћу у сну и рекао му: „Због жене коју си узео к себи, мораш умрети, јер је она удата жена.“
4 Међутим, Авимелех јој се није приближавао. На то Авимелех рече: „Господе, зар ћеш и недужан народ побити? 5 Није ли ми тај човек рекао да му је она сестра? А и она је рекла да јој је он брат. Учинио сам то чисте савести, и нисам окаљао руке.“
6 Бог му у сну одговори: „Знам ја да си то учинио чисте савести; у ствари, ја сам те спречио да не згрешиш против мене; зато ти нисам дозволио да је такнеш. 7 Стога сад врати жену њеном мужу; он је, наиме, пророк, па ће се молити за тебе да не умреш. Ако ли је не вратиш, сигурно ћеш умрети и ти и сви твоји.“
8 Авимелех устане у рано јутро и позва све своје слуге и исприча им све што се десило. Људе обузе велики страх. 9 Авимелех затим позва Авра̂ма и рече му: „Шта си нам то учинио? И чиме сам се то огрешио о тебе, да на мене и моје царство свалиш толики грех? Понео си се према мени толико лоше, како се нико не би понео према било коме.“ 10 Авимелех упита Авра̂ма: „Шта те је навело да учиниш такву ствар?“
11 Авра̂м одговори: „Заиста сам мислио да нема Божијег страха у овом месту, и да ће ме убити због моје жене. 12 А она је заиста моја сестра, ћерка мога оца, али не и моје мајке, па сам је оженио. 13 Кад ме је Бог послао из дома мога оца у туђину, ја сам јој рекао: ’Учини ми ову услугу: где год пођемо, реци – он ми је брат.’“
14 Авимелех узе оваца, крупне стоке, слуге и слушкиње, па их даде Авра̂му. Вратио му је и његову жену Сару. 15 Авимелех рече: „Ево, моја ти је земља отворена. Настани се где год ти се свиђа.“
16 А Сари је рекао: „Ево, дајем твом брату хиљаду сребрњака, као доказ твоје невиности пред свима што су с тобом;[a] тиме си потпуно оправдана.“
17 Затим се Авра̂м помолио, те је Господ исцелио Авимелеха, његову жену, и његове слушкиње, те су поново могле да рађају. 18 Господ је, наиме, због Саре, Авра̂мове жене, учинио неродном сваку жену у Авимелеховом дому.
Исаково рођење
21 Господ је благословио Сару, и учинио јој као што је обећао. 2 Сара је затруднела и родила Авра̂му сина у његовој старости, у време кад је Бог рекао. 3 Своме сину кога му је родила Сара, Авра̂м је дао име Исак. 4 Авра̂м је обрезао свога сина Исака кад му је било осам дана, као што му је Бог заповедио. 5 Авра̂му је било стотину година кад му се родио син Исак.
6 Тада Сара рече: „Бог ме је заиста засмејао, а и свако ко чује о овоме смејаће се.“ 7 Додала је још: „Ко би икада рекао Авра̂му да ће му Сара дојити децу? Јер родила сам му сина у његовој старости.“
Агара и Исмаило отерани
8 Дете је расло и било одбијено од дојења. Тог истог дана кад је Исак био одбијен од дојења, Авра̂м је направио велику гозбу. 9 Тек, Сара опази да се син Агаре Египћанке, кога је ова родила Авра̂му, подсмева Исаку.[b] 10 Она рече Авра̂му: „Отерај ту слушкињу и њеног сина, јер син слушкиње неће делити наследство с мојим сином Исаком!“
11 Авра̂му је ово тешко пало, јер је и Исмаило био његов син. 12 Али Бог рече Авра̂му: „Не узбуђуј се због дечака и слушкиње. Послушај све што ти је Сара рекла, јер ће се твоје потомство наставити преко Исака. 13 Ипак, и од сина твоје слушкиње подићи ћу народ, зато што је твој потомак.“
14 Рано ујутро је Авра̂м узео хлеба и мешину с водом, те их дао Агари. Онда је то ставио на њена рамена, па ју је заједно с дечаком отпремио. Она је отишла и тумарала по вир-савејској пустињи.
15 Када је нестало воде из мешине, однела је дечака под један жбун, 16 а сама отишла и села мало даље, толико колико се луком и стрелом може добацити. Говорила је у себи: „Нећу да гледам како ми дете умире.“ Села је тамо, и гласно зајецала.
17 Али Бог је чуо дечаков глас; Анђео је Божији позвао Агару с неба, говорећи јој: „Шта те мучи, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо вапај дечаков тамо где лежи. 18 Устани, узми дечака за руку и подигни га, јер ћу од њега подићи велики народ.“
19 Тада јој Бог отвори очи, те она опази извор. Отишла је, напунила мешину водом, и напојила дечака.
20 Бог је био с дечаком. Одрастао је и живео у пустињи и постао вешт у лову луком и стрелом. 21 Док је живео у пустињи Фаран, мајка му је довела жену из Египта.
Савез између Авра̂ма и Авимелеха
22 У то време Авимелех у пратњи Фихола, заповедника његове војске, рече Авра̂му: „Бог је с тобом у свему што радиш. 23 Зато ми се овде закуни пред Богом да нећеш варати мене, моју децу, нити мог наследника. Као што сам ја био добар према теби, тако и ти буди добар према мени и према овој земљи у којој боравиш као странац.“
24 Авра̂м одговори: „Заклињем се!“
25 Онда је Авра̂м прекорио Авимелеха због бунара што су му га Авимелехове слуге отеле. 26 Авимелех одговори: „Не знам ко је то урадио, а ни ти ми ниси рекао. Тек сам данас чуо о томе.“
27 Авра̂м узе оваца и говеда, па их даде Авимелеху, те њих двојица склопише савез. 28 Онда је издвојио седам јагањаца из стада. 29 Авимелех упита Авра̂ма: „Шта значе ових седам јагањаца што си их издвојио?“
30 Авра̂м одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду сведок да сам ја ископао овај бунар.“
31 То место се зове „Вир-Савеја“[c], јер су се тамо обојица заклела.
32 Након што су склопили савез код Вир-Савеје, Авимелех и заповедник његове војске Фихол су се вратили у земљу филистејску. 33 А Авра̂м је код Вир-Савеје засадио тамариск, те призвао име Господа – вечног Бога. 34 Авра̂м је дуго живео као странац у земљи филистејској.
Бог куша Авра̂ма
22 После ових догађаја Бог је ставио Авра̂ма на кушњу. Бог га зовну: „Авра̂ме!“
„Ево ме!“ – одазва се Авра̂м.
2 Бог му онда рече: „Узми свога сина Исака, твога јединца кога волиш, и пођи с њим у земљу Морију, па га принеси као жртву свеспалницу на брду које ћу ти показати.“
3 Устане Авра̂м у рано јутро и осамари магарца. Са собом је повео два момка и свога сина Исака, и пошто је насекао дрва за свеспалницу, дигао се и кренуо на место које му је Бог рекао. 4 Трећега дана Авра̂м подигне поглед и издалека угледа оно место. 5 Авра̂м рече момцима: „Ви останите овде с магарцем, а ја и дечак идемо горе. Кад се помолимо, вратићемо се к вама.“
6 Авра̂м узме дрва за жртву свеспалницу, натовари их на свога сина Исака, а са̂м је понео ватру и нож. Онда су обојица кренула. 7 Исак рече своме оцу Авра̂му: „Оче!“
Авра̂м се одазва: „Ево ме, сине!“
Исак му рече: „Ево, ту су ватра и дрва, али где је јагње за жртву свеспалницу?“
8 Авра̂м одговори: „Бог ће се постарати за јагње за жртву свеспалницу, сине мој.“ Тако њих двојица наставе пут.
9 Кад су стигли на место за које им је Бог рекао, Авра̂м подигне жртвеник, наслаже дрва, па свеже свога сина Исака и положи га на жртвеник поврх дрва. 10 Тад Авра̂м узе нож да закоље свога сина. 11 Али Анђео Господњи га позва с неба и рече му: „Авра̂ме! Авра̂ме!“
Он одговори: „Ево ме!“
12 Анђео Господњи рече: „Не дижи руку на дечака, нити му шта чини! Сад знам да се бојиш Бога, јер ми ниси ускратио ни свога сина јединца.“
13 Авра̂м се обазре, и гле, иза њега ован; заплели му се рогови у грмље. Авра̂м приђе и узме овна, па га принесе на жртву свеспалницу уместо свога сина. 14 Авра̂м назва то место „Господ ће се постарати.“[d] Зато се и данас каже: „На брду Господњег старања.“[e]
15 Анђео Господњи по други пут позва Авра̂ма с неба 16 и рече му: „Заклињем се самим собом – говори Господ – пошто си то учинио и ниси ускратио свога сина јединца, 17 обилно ћу те благословити, и твоје ћу потомство умножити, те ће бити бројно као звезде на небу и као песак на морској обали. Твоје ће потомство освајати врата својих непријатеља. 18 Зато што си послушао мој глас, сви ће народи на земљи бити благословени преко твог потомства.“
19 Авра̂м се потом вратио к својим момцима, те су се заједно упутили у Вир-Савеју, где је Авра̂м живео.
Нахоров родослов
20 После ових догађаја јавили су Авра̂му: „Ево, и Мелха је родила децу твоме брату Нахору:
21 Његовог првенца Уза и његовог брата Вуза,
Кемуила, оца Арамовог,
22 Кеседа, Азава, Филдеса, Једлафа и Ватуила.“
23 Ватуило је био Ревекин отац.
Ову осморицу је Мелха родила Авра̂мовом брату Нахору.
24 А Нахорова иноча[f], која се звала Реума, је родила
Теваха, Гахама, Тахаса и Маху.
Право благо
19 Не прикупљајте себи благо на земљи, где га мољци и рђа нагризају и где лопови поткопавају и краду. 20 Него прикупљајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају и где лопови не поткопавају и не краду. 21 Јер, где је твоје благо, тамо ће бити и твоје срце.
22 Око је светиљка телу. Ако је твоје око великодушно, цело твоје тело биће осветљено. 23 Али ако је твоје око завидно[a], цело твоје тело биће у тами. Дакле, ако оно што те осветљава постане тамно, каква ли ће тек тама настати у теби!
Не може се служити Богу и богатству
24 Нико не може служити два господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити Богу и богатству! 25 Зато вам кажем: не брините се за свој живот, шта ћете јести или шта ћете пити, нити за тело, чиме ћете се оденути. Није ли живот вреднији од хране и тело од одеће? 26 Погледајте птице на небу! Нити сеју, нити жању, нити сабиру у житнице, а ваш Отац небески их храни. Зар ви не вредите много више од њих? 27 Ко од вас може бринући се продужити себи живот, макар само за један час?[b]
28 А зашто се бринете за одећу? Погледајте пољске љиљане! Не труде се нити преду. 29 А ја вам кажем да ни Соломон у свој својој раскоши није био одевен као и један од њих. 30 Па ако Бог тако одева биље које је данас у пољу, а већ сутра се баца у пећ, колико ли ће пре оденути вас, о, маловерни! 31 Не говорите забринуто: ’Шта ћемо јести?’ или: ’Шта ћемо пити?’ или: ’Шта ћемо обући?’ 32 Све то траже и многобошци. Јер, зна ваш небески Отац да вам је све то потребно. 33 Тражите прво Царство Божије и његову праведност, а све ово ће вам се додати.
34 Према томе, не брините се за сутрашњи дан, јер ће се сутра бринути о себи. Сваком дану је доста зла свога.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.