Old/New Testament
Авра̂м и три тајанствена посетиоца
18 Господ се указао Авра̂му код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. 2 Авра̂м подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље 3 и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. 4 Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. 5 Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“
Они одговорише: „Учини како си рекао.“
6 Авра̂м је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере[a] брашна, умеси погаче и испеци их!“
7 Авра̂м онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. 8 Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он са̂м је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели.
9 Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“
Авра̂м одговори: „Ено је у шатору.“
10 Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“
Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. 11 И Авра̂м и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. 12 Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“
13 Господ рече Авра̂му: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ 14 Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“
15 Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“
Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“
Авра̂м посредује за Содому
16 Затим су људи устали и погледали према Содоми. Авра̂м је пошао с њима да их испрати. 17 Господ рече: „Зар ћу од Авра̂ма скривати шта ћу учинити, 18 кад ћу од њега учинити велики и моћни народ, преко кога ће бити благословени сви народи на земљи? 19 Јер њега сам изабрао да поучи своје синове и свој дом после себе да се држе Господњег пута чинећи што је праведно и право, да би Господ остварио оно што је обећао Авра̂му.“
20 Господ настави: „Гласна је тужба против Содоме и Гоморе, јер је њихов грех веома тежак. 21 Сићи ћу, стога, да видим чине ли заиста оно за шта их терети тужба што је к мени дошла. Ако није, знаћу.“
22 Људи су се оданде запутили ка Содоми, али је Авра̂м остао да стоји пред Господом.[b] 23 Авра̂м му приступи и рече: „Зар ћеш погубити и праведнога с грешником? 24 Можда у граду има педесет праведника. Зар ћеш и њих да уништиш и не опростиш том месту ради оних педесет који буду у њему? 25 Далеко било од тебе да учиниш такву ствар! Зар да погубиш праведнога с грешником, па да праведника снађе исто што и грешника? Далеко било од тебе! Зар ни судија целог света да не чини што је право?“
26 Господ одговори: „Ако у граду Содоми нађем педесет праведника, због њих ћу опростити целом месту.“
27 Авра̂м настави: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу, иако сам прах и пепео. 28 Можда у граду недостаје пет од педесет праведника. Зар ћеш уништити цело место због петорице?“
Господ одговори: „Ако нађем тамо четрдесет пет праведника, нећу га уништити.“
29 Авра̂м му се поново обратио: „А ако се у њему нађе четрдесет праведника?“
Господ одговори: „Нећу га уништити због тих четрдесет.“
30 Авра̂м опет рече: „Нека се Господ не гневи ако наставим. Шта ако се тамо нађе тридесет праведника?“
Господ одговори: „Нећу га уништити ако их тамо нађем тридесет.“
31 Авра̂м ће опет: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу. Ако их се у граду нађе двадесет?“
„Нећу уништити град због оних двадесет.“
32 Авра̂м опет рече: „Нека се мој Господ не љути ако му се само још једном обратим. А ако се у граду нађе само десет праведних?“
Господ одговори: „Нећу га уништити због тих десет.“
33 Кад је завршио разговор с Авра̂мом, Господ је отишао, а Авра̂м се вратио кући.
Уништење Содоме и Гоморе
19 Стигну она два анђела увече у Содому баш када је Лот седео код градских врата. Кад их је видео, Лот им је пошао у сусрет, поклонио се лицем до земље 2 и рекао: „Молим вас, господо, свратите у дом свога слуге да проведете ноћ и оперете ноге; онда ураните, па наставите својим путем.“
Они одговорише: „Не, преспаваћемо на улици.“
3 Но, Лот их је толико салетао да су они коначно свратили к њему и ушли у његову кућу. Онда их је угостио, испекао бесквасни хлеб, па су јели. 4 Али пре него што су легли на починак, житељи града – мушкарци Содоме, стари и млади – сав народ до последњег човека, опколе кућу. 5 Онда су позвали Лота и рекли му: „Где су они људи што су ноћас дошли к теби? Изведи их к нама да спавамо с њима!“
6 Лот изађе к њима на улаз, а врата затвори за собом. 7 Онда им рече: „Браћо моја, молим вас, не чините тог зла! 8 Ево, имам овде две ћерке које још нису биле у додиру ни с једним човеком. Њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; али овим људима не чините ништа, јер су дошли под сенку мога крова.“
9 Они му рекоше: „Склони се одатле! Дошао си овде као дошљак, а већ се постављаш за судију. Сад ћемо с тобом да урадимо горе него с њима.“ Онда силовито насрну на Лота и примакну се вратима да их развале. 10 Али она двојица испруже руке, увуку Лота к себи и затворе врата. 11 А оне људе што су били пред вратима, старе и младе, ударе слепилом тако да нису могли да пронађу врата.
12 Онда она двојица упиташе Лота: „Имаш ли овде још кога: зетове, синове и ћерке, или било кога у граду? Изведи их из места, 13 јер ћемо га уништити. Тешка је оптужба што га терети пред Господом; он нас је послао да га уништимо.“
14 Лот је затим изашао и рекао својим будућим зетовима који су били верени с његовим ћеркама: „Устајте! Одлазите из овог места јер ће Господ уништити град!“ Али њима се чинило да то Лот збија шалу.
15 У са̂м освит зоре, анђели навале на Лота говорећи: „Устани и поведи своју жену и своје две ћерке које су овде, да не будеш затрт кад град буде кажњен!“
16 Међутим, Лот је оклевао. Али пошто му се Господ смиловао, они га узму за руку, као и његову жену и његове две ћерке и безбедно их изведу из града.
17 Чим су их извели, један од њих рече: „Бежи да спасеш живот! Не осврћи се нити се игде у равници заустављај. Бежи у брда да не будеш затрт!“
18 Али Лот им рече: „Немој, Господе[c], молим те! 19 Твој је слуга нашао наклоност пред тобом; шта више, исказао си ми обиље своје милости спасивши ми живот. Али ја не могу да бежим у брда, јер ће ме снаћи несрећа, те ћу погинути. 20 Ево, ту у близини има једно мало место где бих могао да побегнем. Није ли заиста мало? Допусти ми да побегнем тамо да спасем живот.“
21 Господ[d] му одговори: „Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу затрти град о коме говориш. 22 Брзо бежи тамо, јер не могу ништа да учиним док ти не стигнеш тамо.“ Зато се тај град зове „Соар“. 23 Сунце је излазило над земљом кад је Лот ушао у Соар.
24 Тада је Господ на Содому и Гомору сручио кишу од ужареног сумпора – с неба, од Господа – 25 па је уништио ове градове и сву ту равницу, све житеље градова и све што је расло на земљи. 26 Али Лотова жена се окрете за собом и претвори се у стуб соли.
27 Рано следећег јутра, Авра̂м устане и врати се на место где је стајао пред Господом. 28 Погледао је према Содоми и Гомори и према целој равници, и угледао како се диже дим над земљом као дим из пећи.
29 Кад је Бог уништавао градове у равници где је Лот живео, држао је на уму Авра̂ма, па је извео Лота одатле, и избавио га од истребљења.
Лот и његове ћерке
30 Лот је напустио Соар, јер се плашио да остане тамо, и настанио се у брдима са своје две ћерке. Живео је са њима у једној пећини.
31 Тада је старија ћерка рекла млађој: „Наш је отац остарео, а у земљи нема мужа да буде са нама, као што је ред по свему свету. 32 Хајде да напијемо нашег оца вином и легнемо с њим. Тако ћемо преко нашег оца сачувати потомство.“ 33 Исте ноћи опију оне свога оца вином, па старија оде и легне са својим оцем. Он није знао ни кад је легла ни кад је устала. 34 Ујутро је старија рекла млађој: „Ево, ја сам прошле ноћи легла са нашим оцем. Хајде да га напијемо вином и ове ноћи, па иди и лези с њим, како би преко нашег оца сачували потомство.“ 35 Тако оне поново напију свога оца вином, па млађа ћерка легне с њим. А он опет није знао ни кад је ова легла ни кад је устала. 36 Тако су обе ћерке Лотове остале у другом стању са својим оцем. 37 Старија ћерка је родила сина и дала му име „Моав“[e]. Он је праотац данашњих Моаваца. 38 И млађа је родила сина. Дала му је име „Вен-Ами“[f]. Он је праотац данашњих Амонаца.
Давање милостиње
6 Пазите да своја дела праведности не чините пред људима да би вас приметили; иначе нећете добити награду од Оца вашега који је на небесима.
2 Стога, кад дајеш милостињу, не труби пред собом, као што то лицемери чине по синагогама и по улицама, да би их људи величали. Заиста вам кажем: већ су примили своју награду. 3 А ти кад дајеш милостињу, нека твоја левица не зна шта чини твоја десница, 4 да твоја милостиња буде у тајности. И Отац твој који види оно што је тајно, узвратиће ти јавно.
О молитви
5 Када се молите, не будите као лицемери који воле да се моле стојећи по синагогама и по раскршћима улица да би их људи видели. Заиста вам кажем, већ су примили своју награду. 6 А ти када се молиш, уђи у своју собу, затвори врата за собом и помоли се своме Оцу који види што је тајно. Твој Отац који види што је тајно, узвратиће ти јавно. 7 И када се молите, не будите као незнабошци који гомилају речи, мислећи да ће због многих речи бити услишени. 8 Не будите као они! Наиме, ваш Отац зна које су ваше потребе и пре него што затражите нешто од њега.
9 Ви се, дакле, молите овако:
’Оче наш, који си на небесима,
нека се слави име твоје свето,
10 нека дође Царство твоје,
нека буде твоја воља,
како на небу, тако и на земљи.
11 Хлеб наш насушни дај нам данас
12 и опрости нам дугове наше
како смо и ми опростили дужницима својим.
13 Не дај да подлегнемо искушењу,
него нас избави од Злога.’[a]
14 Јер, ако опраштате људима њихове преступе, опростиће и вама ваш Отац небески. 15 А ако не опраштате људима, ни вама неће опростити Отац ваш ваше преступе.
О посту
16 А када постите, не будите снуждени као лицемери, који изобличују своје лице да би их људи видели како посте. Заиста вам кажем: већ су примили своју награду. 17 А ти када постиш, умиј се и уреди своју косу мажући је уљем, 18 да не примете људи да постиш, него Отац твој који види што је тајно. И Отац твој који види што је тајно, узвратиће ти јавно.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.