Old/New Testament
Кајин и Авељ
4 Адам леже са својом женом Евом, те она зачне и роди сина. Назвала га је Кајин, рекавши: „Стекла сам човека помоћу Господа.“ 2 Потом је родила његовог брата Авеља.
Авељ је постао пастир ситне стоке, а Кајин земљорадник. 3 Једног дана Кајин принесе Господу принос од земаљских плодова. 4 А Авељ принесе као принос најбоље делове меса[a] од првине свога стада. И Господ благонаклоно погледа на Авељев принос, 5 а на Кајина и његов принос се није ни обазрео. Зато се Кајин веома наљути и лице му се намргоди.
6 Господ рече Кајину: „Зашто се љутиш и зашто ти се лице намргодило? 7 Ако чиниш добро, нећеш ли бити ведар? А ако не чиниш добро, грех вреба пред вратима; он жуди да те свлада, али ти мораш да га надвладаш.“
8 Кајин рече своме брату Авељу: „Хајдемо у поље!“[b] Али када су се нашли у пољу, Кајин нападне свога брата Авеља и убије га. 9 Затим Господ упита Кајина: „Где је твој брат, Авељ?“
Кајин одговори: „Не знам. Зар сам ја чувар свога брата?“
10 Господ рече: „Шта си то учинио?! Глас крви твога брата вапи к мени са земље. 11 Стога буди проклет: изгоним те са земље која је отворила своја уста да прими крв твога брата коју си пролио својом руком. 12 Када будеш обрађивао земљу, она ти неће давати свој род. Бићеш луталица и бегунац на земљи!“
13 Кајин рече Господу: „Претешко је сносити моју казну.[c] 14 Ево, данас ме изгониш с лица земље. Сакриваћу се пред твојим лицем, и бићу луталица и бегунац на земљи, а свако ко ме нађе моћи ће да ме убије.“
15 Господ му рече: „Не! Уколико неко и убије Кајина, на њему ће се извршити седам пута већа освета.“ Господ тада стави знак на Кајина, да га не убије ко га нађе. 16 Кајин оде пред лицем Господњим и настани се у земљи Нод[d], источно од Едена.
Кајинов родослов
17 Кајин леже са својом женом, те она заче и роди Еноха. Кајин је саградио град и дао му име по имену свога сина – Енох. 18 Еноху се родио Ирад, Ираду Мехујаел, Мехујаелу Метусаел, Метусаелу Ламех.
19 Ламех је узео себи две жене: једна се звала Ада, а друга Села. 20 Ада је родила Јавала који је био праотац оних што живе под шатором и узгајају ситну стоку. 21 Његовом брату је било име Јувал. Он је праотац оних који свирају лиру и свиралу. 22 Села је родила Тувал Кајина који је ковао сваку врсту оруђа од бронзе и гвожђа. Његова сестра се звала Нама.
23 Ламех рече својим женама:
„Ада и Села, чујте мој глас!
Жене Ламехове, беседу моју саслушајте.
Човека сам убио, јер ме је ранио,
младића, јер ме је ударио.
24 Ако ће Кајинов живот бити освећен седам пута више,
Ламехов ће бити седамдесет седам пута више.“
Сит и Енос
25 Адам поново леже са својом женом и она роди сина коме даде име „Сит“, рекавши: „Бог ми је поклонио[e] потомка уместо Авеља, кога је убио Кајин.“ 26 И Ситу се родио син, којему је дао име Енос[f].
Отада се почело призивати име Господње.
Адамов родослов до Ноја
5 Ово је запис Адамовог родослова.
Када је Бог оног дана створио човека, начинио га је по свом лику. 2 Створио их је мушко и женско. Оног дана када их је створио, благословио их је и назвао „човек“.
3 Када је Адаму било стотину тридесет година родио му се син, њему сличном. Дао му је име Сит. 4 Након што му се родио Сит, Адам је живео још осам стотина година, те му се родило још синова и ћерки. 5 Адам је укупно живео девет стотина тридесет година, те умро.
6 Када је Ситу било стотину и пет година, родио му се Енос. 7 После његовог рођења, Сит је живео још осам стотина седам година, те му се родило још синова и ћерки. 8 Сит је укупно живео девет стотина дванаест година, те умро.
9 Када је Еносу било деведесет година, родио му се Кајинан. 10 Након што му се родио Кајинан, Енос је живео још осам стотина петнаест година, те му се родило још синова и ћерки. 11 Енос је укупно живео девет стотина пет година, те умро.
12 Када је Кајинану било седамдесет година, родио му се Малелеило. 13 Након што му се родио Малелеило, Кајинан је живео још осам стотина четрдесет година, те му се родило још синова и ћерки. 14 Кајинан је укупно живео девет стотина десет година, те умро.
15 Када је Малелеилу било шездесет пет година, родио му се Јаред. 16 Након што му се родио Јаред, Малелеило је живео још осам стотина тридесет година, те му се родило још синова и ћерки. 17 Малелеило је укупно живео осам стотина деведесет пет година, те умро.
18 Када је Јареду било стотину шездесет две године, родио му се Енох. 19 Након што му се родио Енох, Јаред је живео још осам стотина година, те му се родило још синова и ћерки. 20 Јаред је укупно живео девет стотина шездесет две године, те умро.
21 Када је Еноху било шездесет пет година, родио му се Матусал. 22 Након Матусаловог рођења Енох је живео са Богом још три стотине година, те му се родило још синова и ћерки. 23 Енох је укупно живео три стотине шездесет пет година. 24 Енох је живео са Богом, а онда нестао, јер га је Бог узео.
25 Када је Матусалу било стотину осамдесет седам година, родио му се Ламех. 26 Након Ламеховог рођења, Матусал је живео још седам стотина осамдесет две године, те му се родило још синова и ћерки. 27 Матусал је укупно живео девет стотина шездесет девет година, те умро.
28 Када је Ламеху било стотину осамдесет две године, родио му се син. 29 Дао му је име „Ноје“[g], рекавши: „Он ће нас утешити у труду и напору наших руку на земљи коју је проклео Господ.“ 30 Након Нојевог рођења, Ламех је живео још пет стотина деведесет пет година, те му се родило још синова и ћерки. 31 Ламех је укупно живео седам стотина седамдесет седам година, те умро.
32 Када је Ноју било пет стотина година, родили су му се Сим, Хам и Јафет.
Општа поквареност човечанства
6 Када су људи почели да се шире на земљи и ћерке им се родиле, 2 опазе синови Божији да су ћерке људске лепе, па су их узимали себи за жене по свом избору. 3 Господ рече: „Неће мој Дух заувек остати у човеку, јер је телесан. Стога, нека му животни век[h] буде стотину двадесет година.“
4 У оне дане, а и после, када су синови Божији одлазили ћеркама људским и оне им рађале децу, на земљи су се појавили Нефилими[i]. Они су били од давнина чувени људи.
5 Господ је видео да је човекова поквареност на земљи велика и да је свака намера коју човек кује у себи увек само зло. 6 Господ је пожалио што је створио људе на земљи и то заболи његово срце. 7 Тада Господ рече: „Истребићу са лица земље људе које сам створио, заједно са животињама, гмизавцима и птицама небеским, јер сам пожалио што сам их створио.“ 8 Ипак, Ноје је нашао наклоност у Господњим очима.
Ноје и потоп
9 Ово је запис о Ноју.
Ноје је био праведан и беспрекоран човек међу својим савременицима. Ноје је живео са Богом. 10 Ноју су се родила три сина: Сим, Хам и Јафет.
11 Но, земља се била искварила пред Богом; испунила се насиљем. 12 Бог погледа на земљу, а оно, цела земља се искварила и сваки човек на земљи се изопачио. 13 Бог рече Ноју: „Одлучио сам да окончам живот свим људима, јер се земља испунила насиљем због њих. Ево, истребићу их заједно са земљом! 14 Зато направи себи пловило од чемпресовог[j] дрвета. У пловилу ћеш направити преграде, а споља и изнутра премазаћеш га смолом. 15 А ево како ћеш га направити: дужина ће му бити три стотине лаката, ширина педесет лаката и висина тридесет лаката.[k] 16 На пловилу начини отвор за светлост и покриј га надстрешницом лакат[l] од врха. Врата на пловилу постави са стране; нека има доњи, средњи и горњи спрат. 17 Ево, ја ћу пустити потопне воде на земљу да истребим свако живо биће под небом, све што у себи има дах живота. Све на земљи ће изгинути! 18 Али са тобом ћу склопити савез. Ући ћеш у пловило ти, твоји синови, твоја жена и жене твојих синова. 19 А од сваког живог бића уведи у пловило по двоје, да с тобом преживе; и нека буду мушко и женско. 20 По двоје од птица према њиховим врстама, од животиња према њиховим врстама и од гмизаваца што пузе по земљи нека уђу к теби да преживе. 21 Са собом понеси сваку врсту хране па чувај, да буде и теби и њима за јело.“
22 Ноје учини тако. Све што му је Бог заповедио, он је то извршио.
Мудраци се клањају Христу
2 У време када се Исус родио у Витлејему, у Јудеји, у дане цара Ирода, дођоше у Јерусалим мудраци са истока, 2 и упиташе: „Где је новорођени Цар јудејски? Видели смо на истоку његову звезду, па смо дошли да му се поклонимо.“
3 Када је то чуо цар Ирод, узнемирио се и он и сав Јерусалим са њим. 4 Онда је сазвао све водеће свештенике и народне зналце Светог писма и упитао их: „Где треба да се роди Христос?“ 5 Они му одговорише: „У Витлејему Јудином, јер је овако написао пророк:
6 ’А ти, Витлејеме у земљи Јудиној,
ни по чему ниси мање важан
од владалачких градова јудејских,
јер из тебе ће изаћи Владар,
који ће као Пастир водити мој народ Израиљ.’“
7 Ирод је тада тајно позвао мудраце к себи, па се подробно распитивао код њих за време када се појавила звезда. 8 Затим их је послао у Витлејем рекавши им: „Идите и помно се распитајте о детету, па када га нађете, јавите ми да бих и ја дошао и поклонио му се.“
9 Када су чули шта им је цар рекао, одоше. А на путу, ето звезде коју су видели на истоку. Она је ишла испред њих све док се није зауставила над местом где се налазило дете. 10 Када су видели тамо звезду, обузела их је силна радост. 11 Ушли су, затим, у кућу и видели дете и његову мајку Марију, те су пали ничице и поклонили му се. Онда су извадили своје драгоцености и принели му дарове: злато, тамјан и смирну. 12 Након тога су у сну били упозорени да се не враћају Ироду, па су се другим путем вратили у своју земљу.
Бекство у Египат
13 Када су мудраци отишли, анђео Господњи се указа Јосифу у сну и рече му: „Спреми се, узми дете са мајком његовом и бежи у Египат. Буди тамо док ти не кажем, јер ће Ирод тражити дете да га убије.“
14 Јосиф се спреми, узме дете са његовом мајком и по ноћи оде у Египат. 15 Тамо је боравио све док Ирод није умро, да би се испунило што је Господ рекао преко пророка:
„Из Египта позвах Сина свога.“
Покољ невине деце
16 Кад је Ирод видео да су га мудраци надмудрили, жестоко се разбеснео и наредио да се у Витлејему и околини побију сва деца од две године и ниже, према времену које је дознао од мудраца. 17 Тада се испунило оно што је рекао пророк Јеремија:
18 „У Рами се глас чује,
јецај и лелек гласни:
то Рахиља за децом својом нариче,
и неће да се утеши,
јер њих више нема.“
Повратак из Египта
19 Кад је Ирод умро, анђео Господњи указа се Јосифу у сну у Египту, 20 рекавши му: „Спреми се, узми дете и његову мајку и пођи у израиљску земљу, јер су помрли они који су тражили да се дете убије.“
21 Јосиф се спреми, узме дете и његову мајку, па се врати у израиљску земљу. 22 Међутим, када је чуо да Јудејом влада Архелај уместо свог оца, уплашио се да иде тамо, али је у сну био упућен да иде у галилејску област. 23 Отишао је тамо и настанио се у граду који се зове Назарет. Тако се испунило оно што су пророци рекли: „Назваће га Назарећанином.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.