Old/New Testament

⁶ О, лењивче, иди мраву,
    сагледај његове путеве и постани мудар!
⁷ Он нема ни војводу,
    ни заповедника, ни владара,
⁸ али спрема себи храну током лета,
    током жетве скупља себи јело.

⁹ О, лењивче, докле ћеш да пландујеш,
    када ћеш од сна да се пренеш?
¹⁰ Још мало снова, још мало дремежа,
    још мало доконо да склопиш руке;
¹¹ и доћи ће твоје сиромаштво као скитница
    и немаштина као насилник.

¹² Ништарија и покварењак се скита
    и непоштено говори;
¹³     намигује својим очима,
    подгуркује ногама,
    упире прстима;
¹⁴     изопачености су му у срцу,
    сваког часа смишља зло и уноси раздор.
¹⁵ Зато ће ненадано стићи његова пропаст,
    у трену ће бити сломљен, а лека му неће бити.

¹⁶ Шест је ствари које Господ мрзи
    и седам му се души огадило:
¹⁷         очи узносите,
        језик лажљив,
        руке које лију невину крв;
¹⁸         срце што смишља опаке науме,
        ноге што срљају и на зло су брзе;
¹⁹         Лажљив сведок што лаже чим зине
        и ко сеје раздор међу браћом.

²⁵ Не пожели у свом срцу њену лепоту,
    не дај да те погледом опчини;
²⁶ јер због блуднице човек спадне на комад хлеба
    и туђа жена лови драгоцену душу.
²⁷ Може ли човек да у недра жеравицу стави,
    а да му се одећа не запали?
²⁸ Може ли човек да хода по угљу врелом,
    а да не опече стопала своја?
²⁹ Тако је и са оним ко одлази жени свога ближњег,
    неће проћи некажњено сваки који је се дотиче.

³⁰ Људи не срамоте лопова када краде
    да насити своју душу, јер је гладан;
³¹ али кад ухваћен буде, надокнадиће седмоструко,
    даће свако добро из куће своје.
³² Безуман је ко са женом прељубу чини,
    а то ради онај ко сатире самог себе.
³³ Такав допада и рана и срама,
    његова се брука неће избрисати.

³⁴ Због љубоморе је муж гневан
    и нема милости у дану освете.
³⁵ Он не гледа ни на какав откуп,
    не пристаје ни на велик мито.

⁶ Елем, на прозору куће своје,
    кроз решетке гледао сам,
⁷ посматрао сам лаковерне
    и међу младићима запазио безумнога момка.
⁸ Пролазио је улицом, поред њеног угла
    и ишао према њеној кући,
⁹ поткрај дана, кад је сумрак,
    усред ноћи и помрчине.

¹⁰ И гле, пресрете га жена у одећи блуднице
    и превејаног срца;
¹¹ нападна, јогунаста,
    ноге је у кући не држе;
¹² сад је на улици, сад је на тргу,
    на сваком угла вреба у заседи.
¹³ И зграби га, пољуби га без стида на лицу
    и рече му:

¹⁴ „Имам кући месо жртава мира,
    јер сам данас испунила завете своје.
¹⁵ Зато сам изашла да те сретнем,
    баш тебе да тражим.
    И нашла сам те.
¹⁶ Свој сам кревет украсила засторима,
    шареним ланом из Египта;
¹⁷ смирном, алојом и циметом
    лежај сам намирисала.
¹⁸ Дођи! До јутра се опијајмо љубављу својом.
    Хајде да се науживамо у љубави!
¹⁹ Јер муж није у кући својој,
    на далеки пут је отишао;
²⁰ са собом је понео кесу с новцем
    и неће доћи кући до дана пуног месеца.“

²¹ Тако га је намамила својом уверљивом причом,
    наговорила га својим заводљивим уснама.
²² И он је одмах кренуо за њом,
    као во на клање ишао је
и као безумник окован за казну;
²³     док му стрела не прободе јетру,
као птица што у замку срља
    он и не зна да ту главу губи.

²⁴ Зато ме послушајте, синови,
    и пазите на оно што вам говорим!
²⁵ Нека ти срце не застрани на путеве њене
    и не лутај по њеним стазама.
²⁶ Јер многе смртно рањене је оборила
    и нема броја људима које је побила.
²⁷ Кућа је њена на путевима за Свет мртвих,
    а они силазе у одаје смрти.