Old/New Testament

Борба за престо

1 Цар Давид је био стар и одмакао у годинама; покривали су га одећом, али није могао да се угреје. ² Његове слуге му рекоше: „Хајде да за нашега господара цара пронађемо младу девицу, која ће се старати о њему и служити га; нека лежи уз тебе, па ће се наш господар цар угрејати.“

³ Потражили су младу и лепу девојку по свим крајевима Израиља, и нашли су Ависагу Сунамку и довели је цару. ⁴ Девојка је била веома лепа, старала се о цару и служила га, али цар није спавао с њом.

⁵ А Адонија, син Агитин, се хвалисао: „Ја ћу бити цар!“ Он је себи набавио кочије и коње, и педесет људи који су трчали пред њим. ⁶ Његов отац га никада није укорио, рекавши: „Зашто си то урадио?“ Он је, такође, био веома згодан, а родио се после Авесалома.

⁷ Он је био у договору са Јоавом, сином Серујиним, и свештеником Авијатаром, који су подржавали Адонију. ⁸ Међутим, свештеник Садок, Венаја, син Јодајев, пророк Натан, Семај, Реи и Давидови јунаци нису пристали уз Адонију.

⁹ Једном је Адонија приносио на жртву ситну и крупну стоку и утовљене јунце код камена Зоелета у близини Ен-Рогила. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудејце који су били цареве слуге. ¹⁰ Ипак, није позвао ни пророка Натана, ни Венају, ни јунаке, а ни свога брата Соломона.

¹¹ Тада пророк Натан рече Витсавеји, мајци Соломоновој: „Зар ниси чула да се Адонија, син Агитин, зацарио без знања нашег господара цара? ¹² А сад, хајде да те посаветујем како да спасеш живот и себи и своме сину Соломону. ¹³ Иди цару Давиду и реци му: ’О, мој господару царе, зар се ти ниси заклео својој слушкињи рекавши: твој син Соломон ће царевати после мене, и он ће сести на мој престо. Зашто је, онда, Адонија постао цар?’ ¹⁴ Док ти још тамо будеш говорила с царем, ја ћу ући за тобом и потврдити твоје речи.“

¹⁵ Витсавеја оде цару у његову собу. Цар је био веома стар, а Ависага Сунамка је служила цару. ¹⁶ Витсавеја је клекнула и поклонила се цару, а цар је упита: „Шта желиш?“

¹⁷ Она му рече: „Господару мој, ти си се пред Господом, Богом својим, заклео својој слушкињи, рекавши: ’Твој син, Соломон, ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо.’ ¹⁸ А ево, сада је Адонија цар, а ти, мој господару царе, не знаш о томе. ¹⁹ Он је жртвовао мноштво волова и угојених оваца. Позвао је и све цареве синове, свештеника Авијатара, заповедника војске Јоава, али није позвао твога слугу Соломона. ²⁰ О, господару мој царе, очи свег Израиља су упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо после мог господара цара. ²¹ А кад се мој господар цар упокоји са својим прецима, ја и мој син Соломон бићемо кривци.“

²² Док је она још говорила с царем, дође пророк Натан. ²³ Тада су јавили цару: „Овде је пророк Натан.“ Кад је дошао пред цара, поклонио се цару лицем до земље.

²⁴ Натан рече: „Господару мој царе, да ли си ти рекао: ’Адонија ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо’? ²⁵ Јер он је данас отишао и жртвовао волове, угојену стоку, и мноштво оваца. Позвао је све цареве синове, војне заповеднике и свештеника Авијатара, и ено их, једу и пију пред њим и узвикују: ’Живео цар Адонија!’ ²⁶ Међутим, није позвао ни мене, твога слугу, ни свештеника Садока, ни Венају, сина Јодајевог, а ни твога слугу Соломона. ²⁷ Како то да је мој господар цар донео такву одлуку, а да није обзнанио своме слузи ко ће сести на престо мога господара цара после њега?“

Соломон долази на Давидов престо

²⁸ Цар Давид одговори: „Позовите ми Витсавеју!“ Она је дошла пред цара и стала пред њега.

²⁹ Тада се цар закле и рече: „Живога ми Господа, који је спасао мој живот од сваке невоље, ³⁰ данас ћу учинити како сам ти се заклео пред Господом, Богом Израиљевим, рекавши: ’Твој син Соломон биће цар после мене, и он ће сести на мој престо уместо мене.’“

³¹ Тада је Витсавеја клекла и поклонила се цару лицем до земље, рекавши: „Нека мој господар цар Давид живи довека!“

³² Затим цар Давид рече: „Позовите ми Садока свештеника, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог!“ ³³ Кад су дошли пред цара, цар им рече: „Поведите са собом слуге свога господара и посадите мога сина Соломона на моју мазгу, па га доведите доле на Гион. ³⁴ Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израиљем. Потом затрубите у трубу и реците: ’Живео цар Соломон!’ ³⁵ Онда пођите за њим, а он нека дође и седне на мој престо, и нека влада уместо мене; њега одређујем да буде владар над Израиљем и над Јудом.“

³⁶ Венаја, син Јодајев, рече цару: „Амин! Нека Господ, Бог мога господара цара, објави тако. ³⁷ Као што је Господ био с мојим господарем царем, тако нека буде и са Соломоном, и нека узвиси његов престо још више него престо мога господара, цара Давида.“

³⁸ Тако сиђу свештеник Садок, пророк Натан, и Венаја, син Јодајев, с Херећанима и Фелећанима, те посаде Соломона на мазгу цара Давида и дођу на Гион. ³⁹ Тада је свештеник Садок узео из Шатора рог с уљем и помазао Соломона. Затим су затрубили у трубу, а сав народ је говорио: „Живео цар Соломон!“ ⁴⁰ Сав је народ пошао за њим свирајући у свирале и радујући се гласно, тако да се тресла земља од њиховог клицања.

⁴¹ То је чуо Адонија и све узванице које су биле с њим, баш кад су завршавали с гозбом. Кад је Јоав чуо глас трубе упита: „Каква је то галама у граду?“

⁴² Док је он још говорио, дође Јонатан, син свештеника Авијатара. Адонија рече: „Ходи овамо, јер ти си честит човек, и доносиш добру вест.“

⁴³ Јонатан одговори Адонији: „Баш обратно! Наш господар, цар Давид, је поставио Соломона за цара! ⁴⁴ Цар је послао с њим свештеника Садока, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог, с Херећанима и Фелећанима. Они су га посадили на цареву мазгу, ⁴⁵ а свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара на Гиону. Оданде су наставили веселећи се, и град се ускомешао. То је галама коју сте чули. ⁴⁶ Соломон већ седи на царском престолу. ⁴⁷ Дошле су и цареве слуге да благослове нашег господара, цара Давида, говорећи: ’Нека Бог учини име Соломоново већим од твога имена; нека подигне његов престо изнад твога.’ Цар се на то поклонио на својој постељи. ⁴⁸ Затим је цар рекао: ’Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је данас дао да један од мојих синова седне на мој престо, и да то видим својим очима.’“

⁴⁹ На ово се све Адонијине узванице препадоше; устали су; па је свако отишао својим путем. ⁵⁰ А Адонија је, у страху од Соломона, отишао и ухватио се за рогове жртвеника. ⁵¹ Тада су Соломону јавили: „Ено, Адонија се уплашио цара Соломона и држи се за рогове жртвеника, говорећи: ’Нека ми се цар Соломон закуне данас, да неће погубити мачем свога слугу!’“

⁵² Цар Соломон рече: „Ако се покаже честитим, неће му пасти ни длака с главе, али ако се какво зло нађе на њему, умреће.“

⁵³ Тада је цар Соломон послао људе, који су га спустили са жртвеника. Онда је дошао и поклонио се цару Соломону. Соломон му рече: „Иди кући.“

Давид саветује Соломона

2 Кад се приближио час Давидове смрти, заповедио је своме сину Соломону:

² „Ја одлазим на пут којим сва земља иде. Стога буди јак и држи се мушки. ³ Пази на сва упутства Господа, Бога свога, следећи његове путеве и држећи његове прописе, његове заповеди, његове правила и његова сведочанства, како је записано у Закону Мојсијевом, да би био успешан у свему што предузимаш, куда год се окренеш. ⁴ Тада ће Господ испунити обећање које ми је дао, рекавши: ’Ако твоји синови буду пазили како живе, и буду ходили преда мном у верности свим својим срцем и свом својом душом, никада ти неће понестати наследника на Израиљевом престолу.’

⁵ Такође знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, и шта је учинио с двојицом израиљских војних заповедника, Авениром, сином Неровим, и Амасом, сином Јетеровим. Он их је убио проливши крв у миру као у рату, окаљавши опасач око својих бокова и сандале на својим ногама крвљу проливеном у рату. ⁶ Поступи како ти мудрост налаже, али не дозволи да му седа глава с миром сиђе у Свет мртвих^[a].

⁷ А синовима Варзелаја Галађана искажи благонаклоност, јер су били уз мене кад сам бежао пред твојим братом Авесаломом. Зато нека једу за твојим столом.

⁸ Код тебе је и Семај, син Гирин, Венијаминовац из Ваурима. Он ме је љуто проклињао оног дана кад сам ишао за Маханајим. Ипак, дошао је да ме дочека на Јордану. Тада сам му се заклео Господом: ’Нећу те погубити мачем.’ ⁹ Зато му не опраштај кривицу, јер ти си мудар човек, и знаш како да поступиш с њим, да пошаљеш његову седу главу с крвљу у Свет мртвих.“

¹⁰ Затим се Давид упокојио са својим прецима; сахранили су га у Давидовом граду. ¹¹ Давид је владао над Израиљем четрдесет година. У Хеврону је владао седам година, а у Јерусалиму је владао тридесет три године.

Соломон учвршћује своју власт

¹² Соломон је сео на Давидов престо, и његово царство се веома учврстило.

¹³ А Адонија, син Агитин, дође Витсавеји, мајци Соломоновој. Она упита: „Долазиш ли с миром?“

Он рече: „С миром.“

¹⁴ Он рече: „Имам нешто да ти кажем.“ Она рече: „Кажи.“

¹⁵ Он рече: „Ти знаш да је царство било моје, и да је сав Израиљ очекивао да будем цар. Али испало је другачије, па је припало моме брату, јер га је добио од Господа. ¹⁶ А сад имам нешто што бих те замолио. Немој ме одбити.“

Она рече: „Говори.“

¹⁷ „Питај, молим те, цара Соломона – он те неће одбити – да ми да̂ Ависагу Сунамку за жену.“

¹⁸ „У реду – рече Витсавеја – разговараћу с царем о теби.“

¹⁹ Витсавеја дође цару Соломону да с њим разговара о Адонији. Цар је устао да је поздрави; поклонио јој се, па је сео на престо. Тада су поставили столицу за цареву мајку, те је она села њему с десне стране.

²⁰ Она рече: „Тражила бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити.“

Цар јој рече: „Тражи, мајко, јер те нећу одбити.“

²¹ Она рече: „Нека се да̂ Ависага Сунамка твоме брату Адонији за жену.“

²² Цар Соломон одговори својој мајци: „Зашто тражиш Ависагу Сунамку за Адонију? Што не тражиш и царство за њега, пошто је он мој старији брат?! А још су и свештеник Авијатар и Јоав, син Серујин, уз њега.“

²³ Тада се цар Соломон закле: „Нека ми Господ тако учини, и још више, ако Адонија не плати главом за ове речи! ²⁴ Стога, живога ми Господа, који ме је поставио на престо Давида, оца мога, и подигао ми дом, како је обећао, данас ће Адонија бити погубљен!“ ²⁵ Тада цар Соломон посла Венају, сина Јодајевог, који удари Адонију, те он умре.

²⁶ Затим је цар рекао свештенику Авијатару: „Иди у Анатот на свој посед. Заслужио си да умреш, али те нећу погубити данас, јер си носио Ковчег Господа Бога пред мојим оцем, и јер си поднео све невоље које је мој отац поднео.“ ²⁷ Тако је Соломон искључио Авијатара из свештенства Господњег, да се испуни реч Господња изречена у Силому за дом Илијев.

²⁸ Кад је ова вест дошла до Јоава, побегао је у Шатор Господњи, и ухватио се за рогове жртвеника, пошто се Јоав приклонио Адонији, иако се није приклонио Авесалому. ²⁹ Тада су јавили цару Соломону: „Јоав је побегао у Шатор Господњи и ено га код жртвеника.“ Цар посла Венају, сина Јодајевог и рече му: „Иди и убиј га.“

³⁰ Венаја уђе у Шатор Господњи и рече Јоаву: „Цар заповеда да изађеш.“

Али он одговори: „Нећу, нека умрем овде!“

Венаја се врати цару с одговором: „Јоав је рекао тако и тако; то је одговор који ми је дао.“

³¹ Цар му рече: „Уради како је рекао. Убиј га, па га сахрани. Тако ће се с мене и с дома мога оца уклонити кривица за невину крв коју је Јоав пролио. ³² Тако ће Господ вратити његово крваво дело на његову главу, јер је убио два праведна човека и то боља од њега; он је, без знања мога оца Давида, убио мачем Авенира, сина Неровог, војводу Израиљевог, и Амасу, сина Јетеровог, војводу Јудиног. ³³ Нека кривица за њихову крв падне на главу Јоаву и његовом семену заувек. А Давиду и његовом семену, његовом дому и његовом престолу, нека довека буде мир од Господа.“

³⁴ Венаја, син Јодајев, оде и удари Јоава, те он умре. Сахранили су га код његове куће у пустињи. ³⁵ Цар Соломон је уместо њега поставио Јодајевог сина Венају над војском, а свештеника Садока је цар поставио уместо Авијатара.

³⁶ Потом цар посла по Семаја и рече му: „Сагради себи кућу у Јерусалиму и остани тамо; никуд не излази оданде. ³⁷ Оног дана кад изађеш и пређеш преко потока Кидрона, знај да ћеш свакако умрети, па ће твоја крв пасти на твоју главу.“

³⁸ Семај одговори цару: „Повољна је реч коју је рекао мој господар цар. Твој слуга ће урадити тако.“ Семај је дуго времена остао у Јерусалиму.

³⁹ На крају треће године, два Семајева роба одбегну к Ахису, сину Махином, цару гатском. Семају су јавили: „Твоји робови су у Гату.“ ⁴⁰ Семај устане, оседла магаре и оде у Гат, к цару Ахису, да тражи своје робове. Семај оде и доведе своје робове из Гата.

⁴¹ Но, Соломону су јавили да је Семај отишао из Јерусалима у Гат и да се вратио. ⁴² Цар посла по Семаја и рече му: „Нисам ли те заклео Господом и упозорио те: ’Оног дана кад изађеш било где, знај да ћеш свакако умрети?’ Зар ми ниси одговорио: ’Повољна је реч; послушаћу’? ⁴³ Зашто ниси одржао заклетву Господу и заповест коју сам ти дао?“

⁴⁴ Цар је још рекао Семају: „Ти знаш у свом срцу све зло које си учинио моме оцу Давиду. Нека Господ врати твоје зло на твоју главу. ⁴⁵ Нека Соломон буде благословен, а престо Давидов нека заувек буде утврђен пред Господом.“

⁴⁶ Тада је цар дао наредбу Венаји, сину Јодајевом, па је отишао и ударио Семаја, те је овај умро.

Тако се царство утврдило у Соломоновим рукама.

Исусова служба у Јерусалиму

Христос славно улази у Јерусалим

²⁸ Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму. ²⁹ Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика, ³⁰ рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите. ³¹ Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“

³² Послани оду и нађу онако како им је било речено. ³³ Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“

³⁴ Они одговорише: „Господу треба.“

³⁵ Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ. ³⁶ Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.

³⁷ Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:

³⁹ А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“

⁴⁰ Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“

⁴¹ Када је дошао још ближе, угледао је град и заплакао над њим, ⁴² говорећи: „О, граде, када би бар у овај дан схватио шта ти доноси мир! Ипак, ти то сада не можеш да видиш. ⁴³ Јер доћи ће дани, када ће твоји непријатељи подићи опкопе око тебе, опколиће те и навалити на тебе. ⁴⁴ Сравниће са земљом и тебе и твоје становништво, и неће оставити ни камен на камену, јер ниси спознао време када је Бог дошао к теби.“

Исус истерује трговце из храма

⁴⁵ Када је ушао у храм, почео је да истерује оне који су продавали. ⁴⁶ Рекао им је: „Написано је: ’Мој Дом биће Дом за молитву’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину!“

⁴⁷ Сваког дана је поучавао у храму. Међутим, водећи свештеници и зналци Светог писма, заједно са народним главарима, гледали су да га убију. ⁴⁸ Ипак, нису могли да нађу начина како да то учине, јер га је сав народ с великом пажњом слушао.