Old/New Testament

Давид ослобађа Амаличке заробљенике

30 Давид и његови људи стигли су трећега дана у Сиклаг, након што су Амаличани извршили упад у Негев и Сиклаг. Напали су Сиклаг и спалили га. ² Заробили су жене и оне који су били у граду, младо и старо; нису убили никога, него су их одвели и отишли својим путем.

³ Кад је Давид са својим људима ушао у град, видео је да је град спаљен, и да су њихове жене, синови и ћерке заробљени. ⁴ Тада су Давид и народ који је био с њим закукали, и плакали су док им није понестало снаге за плакање. ⁵ Биле су заробљене и обе Давидове жене, Ахиноама из Језраела и Авигеја, Навалова удовица из Кармила. ⁶ Давид се нашао у великој неприлици, јер су људи претили да ће га каменовати. Наиме, сви су људи били огорчени због својих синова и ћерки. Али Давид се охрабрио у Господу, своме Богу.

⁷ Тада Давид рече свештенику Авијатару, сину Ахимелековом: „Донеси Ефод!“ Авијатар донесе Ефод Давиду. ⁸ Давид је питао Господа за савет: „Да ли да кренем у потеру за том четом пљачкаша? Хоћу ли их стићи?“

Господ му одговори: „Крени у потеру, јер ћеш их свакако стићи и избавити народ.“

⁹ Тада је Давид отишао са шест стотина људи, па су дошли до потока Восора, где су неки остали. ¹⁰ Давид је наставио потеру са четири стотине људи, а две стотине их је стало, јер су били превише исцрпљени да пређу преко потока Восора.

¹¹ Тада су у пољу нашли неког Египћанина и одвели га Давиду. Дали су му хлеба да једе и воде да пије. ¹² Затим су му дали грудву смокава и два сува грозда. Кад је то појео, опоравио се, јер три дана и три ноћи није јео ни хлеба нити је пио воде.

¹³ Давид га упита: „Чији си и одакле си?“

Младић одговори: „Ја сам Египћанин, роб једног Амаличана. Мој ме је господар оставио, јер сам се разболео пре три дана. ¹⁴ Ми смо упали у Негев Херета, у Јудина подручја, у Негев Халева и спалили Сиклаг.“

¹⁵ Давид га поново упита: „Можеш ли ме одвести до тих пљачкаша?“ Он одговори: „Закуни ми се Богом да ме нећеш погубити и да ме нећеш изручити моме господару, па ћу те одвести до пљачкаша.“

¹⁶ А када га је одвео доле, гле: они се раширили по свем оном крају једући, пијући и веселећи се због великог плена који су однели из филистејске земље и из Јудине земље. ¹⁷ Давид их је тукао од сумрака све до вечери следећег дана. Нико од њих није побегао, осим четири стотине младића који су узјахали камиле и побегли. ¹⁸ Давид је избавио све што су Амаличани узели, а избавио је и обе своје жене. ¹⁹ Ништа им није нестало, ни мало ни велико, ни синови ни ћерке, ни плен, нити ишта од свега што су им узели; све је то Давид вратио. ²⁰ Давид је присвојио сву ситну и крупну стоку. То стадо су терали испред своје стоке и говорили: „Ово је Давидов плен!“

²¹ Затим је Давид дошао к оним двема стотинама, који су били сувише исцрпљени да прате Давида, а које су оставили код потока Восора. Они су изашли у сусрет Давиду и народу који је био с њим. Тада је Давид приступио људима и поздравио их.

²² Али сви злонамерници и ништарије који су ишли с Давидом проговорише: „Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од плена који смо избавили, него свако нека узме своју жену и децу, па нека иду!“ ²³ Тада Давид рече: „Не радите тако, браћо моја, с оним што нам је дао Господ. Он нас је сачувао и предао нам у руке чету пљачкаша који су нас напали. ²⁴ Ко ће вас послушати у овоме? Него, колики део иде ономе који иде у битку, толики део иде ономе који остаје код опреме; делиће на равне части.“ ²⁵ Тако је било од оног дана и надаље. Давид је то увео као уредбу и пропис за сав Израиљ до данашњег дана.

²⁶ Кад се Давид вратио у Сиклаг, послао је део плена старешинама Јуде, који су му били пријатељи, и поручио: „Ево, ово је поклон за вас од плена Господњих непријатеља.“

²⁷ То је било за оне у Ветиљу, Рамот-Негеву, Јатиру; ²⁸ Ароиру, Сифмоту, Естемоји; ²⁹ и за оне у Рахалу, Јерамеилу и у кенејским градовима; ³⁰ у Орми, Вор-Асану, у Атаху, ³¹ у Хеврону и у свим местима где је Давид долазио са својим људима.

Саул одузима себи живот

31 Филистејци су ступили у бој против Израиљаца, али су Израиљци побегли пред Филистејцима, па су падали мртви на гори Гелвуји. ² Филистејци су притисли Саула и његове синове и убили Јонатана, Авинадава и Малхи-Сува, Саулове синове. ³ Битка се жестоко водила око Саула. А онда су га стрелци погодили и тешко га ранили.

⁴ Тада Саул рече своме штитоноши: „Извади свој мач и прободи ме, да не дођу ови необрезани, да ме прободу и наругају ми се.“

Али штитоноша није хтео, јер се веома уплашио. Тада је Саул узео мач и бацио се на њега. ⁵ Кад је његов штитоноша видео да је Саул мртав, и он се бацио на мач и умро с њим. ⁶ Тако су онога дана заједно погинули Саул, три његова сина, његов штитоноша и сви његови људи.

⁷ Кад су Израиљци на другој страни долине и на другој страни Јордана видели да су Израиљци побегли и да су погинули Саул и његови синови, напустили су своје градове и побегли. Тада су дошли Филистејци и населили се у њима.

⁸ Сутрадан, кад су Филистејци дошли да опљачкају мртве, нашли су Саула и његова три сина, који су погинули на гори Гелвуји. ⁹ Тада су му одсекли главу и скинули оружје с њега. Њих су послали по свој филистејској земљи да разгласе радосну вест по храмовима својих идола и међу народом. ¹⁰ Његово оружје су ставили у Аштартин храм, а тело су му обесили на зидине Вет-Сана.

¹¹ Кад су мештани Јавис-Галада чули шта су Филистејци урадили Саулу, ¹² дигли су се сви храбри људи, па су пешачили целу ноћ и скинули Саулово мртво тело и тела његових синова са зидина Вет-Сана. Вратили су се у Јавис и тамо их спалили. ¹³ Потом су узели њихове кости и сахранили их под тамариском у Јавису. Затим су постили седам дана.

²³ Неко му рече: „Господе, има ли мало оних који ће бити спасени?“

Исус одговори: ²⁴ „Борите се да уђете на уска врата, јер вам кажем да ће многи настојати да уђу, али неће моћи. ²⁵ Кад домаћин устане и затвори врата, ви ћете остати пред вратима и молити: ’Господе, отвори нам!’

Онда ће вам он одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте.’

²⁶ Тада ћете рећи: ’Ми смо јели и пили са тобом; ти си поучавао по нашим улицама!’

²⁷ А он ће вам одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте. Одлазите од мене сви, који чините безакоње!’

²⁸ Тамо ћете плакати и шкргутати зубима када видите Авра̂ма, Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а ви избачени. ²⁹ Доћи ће народи с истока и запада, севера и југа, и поседати на гозбу Царства Божијег. ³⁰ И гле, тамо ће последњи бити први, и први – последњи.“

Исус тугује над Јерусалимом

³¹ У тај час приступише му неки фарисеји и рекоше му: „Иди одавде на неко друго место, јер Ирод хоће да те убије.“

³² Исус им рече: „Реците тој лисици: ’Ево, изгоним зле духове и лечим болесне данас и сутра, а трећи дан завршавам.’ ³³ Али данас, сутра и прекосутра морам да путујем, јер не иде да пророк погине изван Јерусалима.

³⁴ Јерусалиме, Јерусалиме, ти што убијаш пророке и каменујеш оне који су послани к теби, колико пута сам хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила, али ви нисте хтели. ³⁵ Ево, опустеће ваша кућа. А ја вам кажем да ме нећете видети док не кажете: ’Благословен онај који долази у име Господње!’“