Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Old/New Testament

Each day includes a passage from both the Old Testament and New Testament.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Књига о судијама 4-6

Девора

Али кад је Аод умро, Израиљци наставише да чине оно што је зло у очима Господњим. Тада их је Господ предао у руке Јавина, цара хананског, који је владао у Асору. Заповедник његове војске био је Сисера, који је живео у Аросет-Гојиму. Израиљци завапише Господу, јер је Јавин имао девет стотина гвоздених бојних кола, те је окрутно тлачио Израиљце двадесет година.

У то време је у Израиљу судила пророчица Девора, жена Лапидотова. Она је обичавала да седи под Деворином палмом између Раме и Ветиља у Јефремовој гори. Израиљци су долазили к њој горе, да им дели правду. Она је послала по Варака, сина Авиноамовог, из Кедеса Нефталимовог, и рекла му: „Није ли Господ, Бог Израиљев, заповедио: ’Иди, узиђи на гору Тавор, и поведи са собом десет хиљада људи из Нефталимовог и Завулоновог племена? Ја ћу да намамим к теби Сисеру, заповедника Јавинове војске, на поток Кисон, с његовим бојним колима и његовим мноштвом, и предаћу га у твоје руке.’“

Варак јој одговори: „Ићи ћу ако ти пођеш са мном; ако не пођеш са мном, нећу ићи.“

Она одговори: „Заиста ћу поћи с тобом, али на путу на који идеш, слава неће припасти теби; Господ ће предати Сисеру у руке једне жене.“ Девора устаде и оде са Вараком у Кедес. 10 Варак позва Завулоново и Нефталимово племе у Кедес. Десет хиљада људи је ишло за њим; и Девора је пошла горе с њим.

11 А Хевер Кенејац био се одвојио од осталих Кенејаца, од синова Ховава, Мојсијевог таста, и разапео себи шатор код храста у Цананиму недалеко од Кедеса.

12 Сисери је било јављено да се Варак, син Авиноамов, попео на гору Тавор. 13 Сисера је сазвао сва своја бојна кола – девет стотина гвоздених кола – и сав народ са њим из Аросет-Гојима код потока Кисона.

14 Девора рече Вараку: „На ноге! Ово је дан у који је Господ предао Сисеру у твоје руке. Не ступа ли Господ пред тобом?“ Варак сиђе с горе Тавор а за њим десет хиљада људи. 15 Господ је довео у пометњу Сисеру, сва његова бојна кола и сав његов табор пред Вараковим мачем. Сисера је сишао с бојних кола и дао се пешке у бег.

16 Варак је гонио бојна кола и војску све до Аросет-Гојима. Сви су Сисерини војници изгинули од оштрице мача; ниједан није преживео. 17 А Сисера је побегао у шатор Јаиле, жене Хевера Кенејца, јер је између Јавина, цара асорског, и дома Хевера Кенејца владао мир.

18 Јаила је изашла у сусрет Сисери и рекла му: „Сврати, мој Господару, сврати к мени. Не бој се!“ Сисера сврати к њој у шатор, а она га заогрне покривачем.

19 Сисера јој рече: „Дај ми да попијем мало воде; жедан сам.“ Она отвори мешину с млеком, да му да̂ пије и покрије га.

20 Он јој рече: „Стани на улаз од шатора; ако неко дође и пита: ’Има ли кога унутра’, ти реци: ’Нема.’“

21 Изморен, Сисера заспи. Тада Јаила, жена Хеверова, узе шаторски колац и маљ у руку, тихо му приђе, и заби му клин у слепоочницу. Клин прође све до земље, и Сисера умре.

22 У међувремену, дође Варак гонећи Сисеру. Јаила му изађе у сусрет и рече му: „Дођи да ти покажем човека кога тражиш.“ Он дође к њој, а оно, Сисера лежи мртав, с шаторским коцем у слепоочници.

23 Тог дана је Господ покорио Јавина, цара хананског, пред Израиљцима. 24 Рука Израиљаца је све теже и теже притискала Јавина, цара хананског, док га није докрајчила.

Деворина песма

Тог дана су Девора и Варак, син Авиноамов, испевали песму:

„Зато што су вође израиљске на чело ступиле,
    зато што се народ вољно одазвао – благосиљајте Господа!

Чујте, цареви, слушајте, владари!
    Запеваћу Господу, испеваћу песму Господу, Богу Израиљеву.

Кад си силазио са Сира, Господе,
    кад си ступао са поља едомских,
земља се тресла, небеса су пљуштала,
    облаци су водом запљуштали.
Горе су се тресле[a] пред Господом,
    пред Господом синајским, Богом Израиљевим.

У дане Самегара, сина Анатова, у дане Јаиле,
    путеви су опустели, те су путници
    ходали по стазама кривудавим.
Села израиљска опустеше,
    док не устах ја, Девора, док не устах
    да Израиљу будем мајка.
Кад су богове нове бирали,
    рат им стиже на градске капије.
Зар се штит видео у Израиљу,
    или копље међу четрдесет хиљада?
Срце је моје уз вође Израиљеве,
    и уз оне што се вољно одазваше.
    Благосиљајте Господа!

10 Ви што јашете беле магарице,
    и седите на простиркама,
    ви што путевима ходите,
разаберите 11 глас певача код бунара.
    Тамо они поју о праведним делима Господњим,
    о праведним делима његових мештана у Израиљу.

Тада народ Господњи сиђе к вратима.
12     Пробуди се, пробуди, Деворо,
    пробуди се и песму запевај!
Устани, Вараче, и робље поведи,
    ти сине Авиноамов!

13 Шачица је моћни народ надвладала,
    народ се Господњи сабрао к мени на моћне.
14 Од Јефрема изађоше они што поникоше међу Амаличанима,
    за тобом је Венијамин с твојим мноштвима,
од Махира су изашли заповедници,
    а од Завулона они што штап писарски носе.
15 Кнезови су Исахарови са Девором,
    Исахар се за Вараком у долину сјурио,
    у стопу га је верно пратио.
Међу четама Рувимовим,
    дуго се на одлуку накањују.
16 Зашто седиш међу торовима?
    Да чујеш како дозивају стада?
Међу четама Рувимовим,
    дуго се на одлуку накањују.
17 Галад почива с оне стране Јордана;
    а што Дан још седи у лађама?
Асир седи уз обалу морску,
    мирно живи у својим лукама.
18 Завулон је народ што се наругао смрти,
    као и Нефталим са поља високих.

19 Цареви су дошли и ратовали,
    у бој ступише цареви ханански
код Танаха, крај вода мегидских,
    ал’ се плена – сребра не домогоше.
20 С неба су звезде ратовале,
    са својих су стаза са Сисером ратовале.
21 Однесе их поток Кисон, поток древни, поток Кисон.
    Ступај смело, душо моја!
22 Копита су тад коњска затутњала,
    у галоп, у галоп ударише пастуви.
23 ’Проклињите Мероз!’ – рече Анђео Господњи.
    ’Љуто проклињите његове мештане,
јер не притекоше у помоћ Господу,
    не помогоше Господу против моћних.’

24 Благословена нек је Јаила међу женама,
    жена Хевера Кенејца,
    благословенија нек је од свих жена шатора.
25 Кад је тражио воде, млека му нали,
    у зделу кнежевску масла му даде.
26 Левицом се машила за колац,
    а десницом за маљ ковачки,
па удари Сисеру и главу му смрска,
    здроби му, проби му слепоочнице.
27 Код њених ногу сави се и паде,
    пружио се подно њених ногу,
    где се сави, тамо мртав паде.

28 Сисерина мајка кроз прозор погледава,
    кроз решетку она са сузама збори:
’Зашто му кола још не пристижу?
    Зашто топот кола његових касни?’
29 Најмудрија јој одговара дворкиња,
    самој себи она одговара:
30 ’Плен су нашли, па га сада деле,
    по девојку, па и две на ратника,
бојено и исткано за плен Сисери,
    бојено и исткано, то му је плен,
за вратове оних који плене.’

31 Тако нек пропадну сви твоји душмани, Господе,
    као сунце у пуном сјају нека сину који тебе воле!“

Земља је била мирна четрдесет година.

Гедеон

Израиљци су опет чинили што је зло у очима Господњим. Зато их је Господ предао у руке Мадијанаца на седам година. Пошто је мадијанска рука тешко притисла Израиљ, Израиљци су пред најездом Мадијанаца правили склоништа, пећине и утврђења у горама. Кад год су Израиљци сејали, тамо би се пењали Мадијанци, Амаличани и источни народи, и нападали их. Подигли би себи табор наспрам њих и уништавали урод земље све до Газе. Ништа нису остављали Израиљу да преживи, ни овце, ни вола, ни магарца. Јер, кад би се појавили са својим стадима и подизали своје шаторе, стуштили би се као велики рој скакаваца; њима и њиховим камилама није било броја. Улазили су у земљу да је пустоше. Тако је Мадијан довео Израиљ до крајње беде. Тада су Израиљци завапили Господу.

Кад су Израиљци завапили Господу због Мадијана, Господ је послао Израиљцима једног пророка. Он им рече: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Ја сам вас извео из Египта и одвео вас из куће ропства. Ја сам вас избавио из руку Египћана и из руку свих ваших тлачитеља. Истерао сам их пред вама и дао вам њихову земљу. 10 Рекао сам вам: ја сам Господ, Бог ваш. Не служите боговима Аморејаца у чијој земљи живите. Али ви нисте били послушни моме гласу.’“

11 Анђео Господњи дође и седе под храстом код Офре, који припада Јоасу, потомку Авиезерову. Његов син Гедеон је вршио пшеницу у винској муљари да би је сачувао од Мадијанаца. 12 Анђео Господњи му се указао и рекао: „Господ с тобом, силни ратниче!“

13 Гедеон му одговори: „Опрости, господару, али ако је Господ с нама, зашто нас је снашло све ово? И где су сва она његова чуда о којима су нам причали наши преци? Говорили су: ’Зар нас није Господ извео горе из Египта?’ Зашто нас је онда Господ напустио и предао нас у руке Мадијанаца?“

14 Господ се окренуо према њему и рекао му: „Иди с том силом у себи и избавићеш Израиља из мадијанских руку. Зар те не шаљем ја?“

15 Гедеон му одговори: „Опрости, Господе, али како ћу ја да избавим Израиља? Мој род је најнезнатнији у Манасијином племену, а ја сам најмлађи у дому мога оца.“

16 Господ му рече: „Ја ћу бити с тобом, па ћеш потући Мадијанце као једног човека.“

17 Гедеон му рече: „Ако сам нашао наклоност у твојим очима, дај ми неки знак да ти говориш са мном. 18 Молим те, немој да одеш одавде док се не вратим к теби. Ја ћу донети дар и положити га пред тобом.“

Господ одговори: „Остаћу овде док се не вратиш.“

19 Гедеон је отишао, зготовио јаре, и испекао бесквасне хлебове од једне ефе[b] брашна. Месо је ставио у кошару, а супу налио у лонац, па је све то донео под храст и поставио.

20 Анђео Божији му рече: „Узми месо и бесквасне хлебове, стави их на ову стену, а супу пролиј.“ Гедеон учини тако. 21 Анђео Господњи испружи штап који му је био у руци и врхом дотаче месо и бесквасне хлебове. Тада из стене плану огањ и спали месо и бесквасне хлебове. Анђео Господњи нестаде пред његовим очима. 22 Када је Гедеон видео да је то био Анђео Господњи, он рече: „Јао мени, Господе Боже, јер сам видео Анђела Господњег лицем у лице!“

23 Господ му рече: „Мир с тобом! Не бој се, нећеш умрети.“

24 Ту је Гедеон подигао жртвеник Господу и назвао га „Господ-Мир“. Жртвеник и дан данас стоји у Офри Авиезеровој.

25 Исте ноћи Господ рече Гедеону: „Узми вола свога оца, оног вола од седам година и поруши Валов жртвеник који је у власништву твога оца, и посеци Аштартин стуб до њега. 26 На врху те узвишице подигни жртвеник Господу, Богу своме, слажући камење ред по ред. Затим узми оног вола и принеси га на жртву свеспалницу на дрвима од Аштартиног стуба који ћеш посећи.“

27 Гедеон је повео десет људи од својих слугу и урадио како му је рекао Господ. Али како се плашио своје породице и људи из града да то уради дању, урадио је то ноћу.

28 Кад су људи устали ујутру, имали су шта да виде: Валов жртвеник срушен, Аштартин стуб посечен, а во принесен на жртву свеспалницу на новосаграђеном жртвенику.

29 Људи су питали једни друге: „Ко је ово учинио?“

Кад су истражили и испитали, рекли су: „То је учинио Гедеон, Јоасов син.“

30 Грађани рекоше Јоасу: „Изведи свог сина да буде погубљен зато што је срушио Валов жртвеник и посекао Аштартин стуб.“

31 Али Јоас рече свима који су устали против њега: „Зар ћете ви бранити Валов случај? Зар ћете га ви избавити? Ко брани Вала биће мртав до следећег јутра. Ако је Вал Бог, нека се са̂м брани, будући да је његов жртвеник срушен.“ 32 Тог дана су Гедеона прозвали Јеровал, што значи: „Нека Вал поведе спор против њега што му је срушио жртвеник.“

33 Сви Мадијанци, Амаличани и источни народи били су удружили снаге, па су прешли преко Јордана и утаборили се у језраелској долини. 34 Тада се Дух Господњи спусти на Гедеона, те он затруби у рог и позва Авиезеров род да крене за њим. 35 Послао је гласнике и свима из Манасијиног племена, и позвао их да крену за њим. Затим је послао гласнике Асировом, Завулоновом и Нефталимовом племену, па су им они пошли горе у сусрет.

36 Гедеон рече Богу: „Ако хоћеш да мојом руком избавиш Израиљ, као што си обећао, 37 ево, ставићу на гумно овчје руно. Буде ли росе само на руну, а сва земља буде сува, онда ћу знати да ћеш избавити Израиљ мојом руком, као што си обећао.“ 38 Тако је и било. Гедеон устане ујутро и исцеди из руна росу – пуну посуду воде. 39 Гедеон рече Богу: „Немој се гневити на мене што ти се обраћам још једном. Дозволи ми још само једном да покушам с руном: нека само руно буде суво, а по свој земљи нека буде роса.“ 40 Бог учини тако исте ноћи: само је руно било суво, док је по свој земљи била роса.

Лука 4:31-44

Исус истерује злог духа

31 Затим је сишао у Кафарнаум, град у Галилеји. Тамо је суботом поучавао народ. 32 Људи су били задивљени његовим учењем, јер је његова порука имала силу.

33 У синагоги је био неки човек опседнут нечистим духом. Он крикну веома гласно: 34 „Хеј, шта ти имаш са нама, Исусе Назарећанине?! Ја знам ко си ти: свети Божији посланик!“

35 Исус му припрети и заповеди: „Ућути и изађи из човека!“ Зли дух обори човека на земљу пред свима, те изађе из њега не наудивши му.

36 Људи су се нашли у чуду, говорећи један другом: „Какво је ово учење? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима и они излазе!“ 37 Глас о Исусу раширио се по целом том крају.

Исус лечи многе болеснике

38 Отишавши из синагоге, дошао је у Симонову кућу. Пошто је Симонову ташту свладала јака грозница, замоле Исуса да јој помогне. 39 Исус се наднео над њом и наредио да грозница престане. Грозница је престала а ташта је затим устала и послуживала их.

40 Када је сунце било на заласку, народ је пред њега довео своје немоћне, који су боловали од разних болести. Исус је положио своје руке на свакога од њих и излечио их. 41 И зли духови су из многих излазили, вичући „Ти си Син Божији!“ Он им је онда строго бранио да ником не говоре, јер су знали да је он Христос.

Исус проповеда по Галилеји

42 Када је свануло, Исус оде на неко пусто место. Међутим, народ га је тражио. Дошли су к њему и задржавали га да не оде од њих. 43 Исус им рече: „Треба и другим градовима да проповедам Радосну вест о Царству Божијем, јер сам због тога послат.“ 44 И тако је проповедао по јудејским синагогама.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.