Old/New Testament

Освајање остатка земље

1 Након Исусове смрти, Израиљци упиташе Господа: „Ко ће од нас први поћи горе на Хананце да се бори против њих?“

² Господ одговори: „Нека горе пође Јуда. Ево, ја ћу предати земљу у његове руке.“

³ Јуда рече своме брату Симеуну: „Пођи горе са мном у земљу која ми је додељена да се боримо против Хананаца, а онда ћу ја поћи с тобом у земљу која је теби додељена.“ И Симеун оде с њим.

⁴ Јуда оде горе и Господ му предаде у руке Хананце и Фережане. Побили су у Везеку десет хиљада људи. ⁵ У Везеку су наишли на Адони-Везека, ступили у бој против њега, и поразили Хананце и Фережане. ⁶ Адони-Везек се дао у бег, али су га гонили и ухватили, па су му одсекли палце на рукама и на ногама.

⁷ Тада рече Адони-Везек: „Седамдесет царева одсечених палчева на рукама и на ногама купило је мрвице под мојим столом. Како сам чинио, тако ми је Бог вратио.“ Одвели су га у Јерусалим и тамо је умро.

⁸ Јудејци нападну Јерусалим и освоје га. Град су ударили оштрицом мача и запалили га.

⁹ После тога су сишли Јудејци да се боре против Хананаца који су живели у горју, Негеву и равници. ¹⁰ Јудејци оду на Хананце коју су живели у Хеврону (Хеврон се некада звао „Киријат-Арва“) и поразе Сесаја, Ахимана и Талмаја. ¹¹ Оданде су отишли на становнике Давира, који се некада звао „Киријат-Сефер“.

¹² Халев рече: „Ономе ко нападне и освоји Киријат-Сефер, даћу своју ћерку Ахсу за жену.“ ¹³ Освојио га је Готонило, син Кенеза, млађег брата Халевова. Зато му је Халев дао своју ћерку Ахсу за жену.

¹⁴ Кад је дошла к њему, Готонило је наговори да тражи поље од њеног оца. Кад је сишла с магарца, Халев је упита: „Шта желиш?“

¹⁵ Она му одговори: „Дај ми благослов! Кад си ми већ дао земљу у Негеву, дај ми и који извор воде.“ Халев јој је дао Горње и Доње изворе.

¹⁶ А потомци Кенеја, таста Мојсијевог, оду горе с Јудејцима из Палмовог града у Јудејску пустињу која лежи у Негеву код Арада. Отишли су и населили се међу тамошњим народом.

¹⁷ Јуда оде са својим братом Симеуном и поби Хананце који су живели у Сефату. Град су изручили клетом уништењу. Зато се град прозвао Орма^[a]. ¹⁸ Јуда је, такође, освојио Газу са њеним подручјем, Аскалон са његовим подручјем и Акарон са његовим подручјем.

¹⁹ Господ је био с Јудом, те је овај освојио горје. Житеље долине није могао да протера, јер су имали гвоздена бојна кола. ²⁰ Халеву су, по Мојсијевој наредби, дали Хеврон, одакле је протерао три Енаковца. ²¹ Синови Венијаминови нису протерали Јевусејце који живе у Јерусалиму. Зато Јевусејци све до данас живе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим.

²² Тако су и синови Јосифови отишли горе у Ветиљ, и Господ је био с њима. ²³ Синови Јосифови извиде Ветиљ, који се некада звао „Луз“. ²⁴ Тамо су уходе виделе једног човека како излази из града. Они му рекоше: „Покажи нам улаз у град, па ћемо ти се смиловати.“ ²⁵ Он им покаже улаз у град. Онда ударе град оштрицом мача, а оног човека са његовом породицом пусте. ²⁶ Човек оде у земљу Хетита и тамо подигне град. Назвао га је Луз, а тако се зове и данас.

²⁷ Синови Манасијини нису освојили Вет-Сан и његова насеља, ни Танах и његова насеља, ни житеље Дора са његовим насељима, ни житеље Јивлеама са његовим насељима, ни житеље Мегида са његовим насељима, јер су Хананци били решени да живе у земљи. ²⁸ Али кад је Израиљ ојачао, наметнуо је Хананцима принудни рад. Ипак, нису их сасвим протерали. ²⁹ Ни Јефрем није протерао Хананце, становнике Гезера; Хананци су наставили да живе међу њима у Гезеру. ³⁰ Завулон није протерао ни становнике Китрона ни становнике Налола. Тако су Хананци остали међу њима, али им је био наметнут принудни рад. ³¹ Асир није протерао становнике Акоа, Сидона, Ахлава, Ахзива, Хелбе, Афека и Реова. ³² Пошто их нису протерали, Асировци су остали међу Хананцима, житељима земље. ³³ Ни Нефталим није протерао становнике Вет-Семеса и Вет-Аната, те је живео усред Хананаца, становника земље. Становницима Вет-Семеса и Вет-Аната био је наметнут принудни рад. ³⁴ Аморејци су потиснули Дановце у горски крај; нису им давали да силазе у долину. ³⁵ Аморејци су били решени да остану да живе на гори Херес, у Ајалону и у Са̂лвиму. Али притисла их је рука дома Јосифовог, па им је био наметнут принудни рад. ³⁶ Аморејска граница се пружала од узвишице Акравим, од Селе, па навише.

Анђео Господњи у Вокиму

2 Анђео Господњи дође горе из Галгала у Воким и рече: „Извео сам вас горе из Египта и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим. Рекао сам: ’Никада нећу раскинути свој савез с вама. ² Не склапајте савеза са становницима ове земље, него уништавајте њихове жртвенике.’ Али ви нисте послушали мој глас. Шта сте то учинили? ³ Зато вам кажем: нећу их истерати пред вама; они ће бити трње вашим боковима, а њихови богови биће вам замка.“

⁴ Кад је Анђео Господњи изговорио ове речи целом израиљском народу, народ удари у гласан плач. ⁵ Зато се то место прозвало Воким. Тамо су принели жртву Господу.

Непослушност и пораз

⁶ Исус отпусти народ, и Израиљци оду сваки на своје наследство, да запоседну земљу. ⁷ Народ је служио Господу свега века Исусовог и свега века старешина које су надживеле Исуса, и које су виделе сва велика дела која је Господ учинио за Израиља.

⁸ Исус, син Навинов, слуга Господњи, умре. Било му је стотину десет година. ⁹ Сахранили су га на делу његовог наследства у Тимнат-Аресу, у Јефремовој гори, северно од горе Гас.

¹⁰ А када се сав тај нараштај придружио својим прецима, дошао је нови нараштај који није познавао Господа и дела која је учинио за Израиљ. ¹¹ Израиљци су почели да чине оно што је зло у очима Господњим, и да служе Валима. ¹² Оставили су Господа, Бога својих отаца, који их је извео из земље египатске, и пошли за другим боговима, боговима народа око њих, па су им се клањали. Тако су разгневили Господа. ¹³ Оставили су Господа и служили Валу и Аштарти. ¹⁴ Тада је плануо гнев Господњи на Израиља, па их је предао у руке пљачкаша који су их пљачкали. Господ их је продао њиховим непријатељима, тако да више нису могли да им се одупру. ¹⁵ Кад год су излазили у бој, рука Господња се дизала против њих, на њихову штету, како им је Господ обећао, и како им се заклео. Тако су се нашли у великој невољи.

Господ подиже судије

¹⁶ Тада је Господ почео да им подиже судије да их избављају из руку њихових пљачкаша. ¹⁷ Али они ни судије нису слушали, него су се изневерили с другим боговима и клањали им се. Брзо су скренули с пута којим су њихови преци ишли слушајући Господње заповести; они нису тако чинили. ¹⁸ Кад им је подизао судије, Господ је био са судијом и избављао их из руку њихових непријатеља за свега века судије, јер му је било жао њиховог роптања под јармом њихових тлачитеља и угњетача. ¹⁹ Али када би судија умро, они би се поново враћали на старо и чинили и горе од својих отаца. Ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се не одустајући од својих опаких дела и поступака.

²⁰ Господ се разгневио на Израиља, па им је рекао: „Зато што је овај народ прекршио мој савез који сам наложио њиховим оцима, и није послушао мој глас, ²¹ нећу више терати пред њима ниједан од народа које је Исус оставио кад је умро, ²² како бих њима искушао Израиља, да видим хоће ли се држати пута Господњег и ходати њиме као што су га се држали њихови преци, или неће.“ ²³ Зато их је Господ оставио; није их одмах изагнао, ни предао у Исусове руке.

Преостали народи

3 Ово су народи које је Господ оставио да њима куша Израиљце, то јест, све оне који нису искусили ни један од хананских ратова. ² Оставио их је да би наредни нараштаји Израиљаца научили да ратују – они који нису искусили пређашње ратовање: ³ пет филистејских кнезова и сви Хананци, Сидонци и Евејци који живе у ливанском горју, од горе Вал-Ермона до Лево-Амата. ⁴ Они су остављени да би кроз њих Израиљ био кушан, да би се видело хоће ли слушати заповести Господње које је дао њиховим оцима преко Мојсија.

⁵ Израиљци су остали да живе усред Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца. ⁶ Узимали су њихове ћерке за жене, удавали своје ћерке за њихове синове, и служили њиховим боговима.

Готонило

⁷ Израиљци су чинили оно што је зло у очима Господњим; заборавили су Господа, Бога свога, и служили Валима и Аштартама. ⁸ Тада је плануо гнев Господњи на Израиља и Господ их је предао у руке Хусан-Рисатајима, цара Арам-Нахарајима. Израиљци су служили Хусан-Рисатајиму осам година. ⁹ Израиљци завапише Господу, и Господ им подиже избавитеља да их избави – Готонила, сина Кенезовог, млађег брата Халевовог. ¹⁰ Дух Господњи се спустио на њега, па је постао судија Израиљу. Отишао је у бој и Господ му је предао у руке Хусан-Рисатајима, цара арамског. ¹¹ Тако је земља била мирна четрдесет година.

Аод

Кад је Готонило, син Кенезов, умро, ¹² Израиљци су поново почели да чине оно што је зло у очима Господњим. Зато је Господ дозволио Еглону, цару моавском да надјача Израиља, због тога што су чинили оно што је зло у очима Господњим. ¹³ Он је сабрао Амонце и Амаличане, па је ударио на Израиљ и заузео Град палми^[b]. ¹⁴ Израиљци су служили Еглону, цару моавском, осамнаест година.

¹⁵ Израиљци завапише Господу и он им подиже избавитеља, Аода, сина Гире, Венијаминовца, левака. Израиљци пошаљу по њему данак Еглону, цару моавском. ¹⁶ Аод начини себи двосекли бодеж, лакат дужине, припаше га уз десни бок под свој огртач, ¹⁷ и донесе данак Еглону, цару моавском. А Еглон је био веома дебео човек. ¹⁸ Кад је предао данак, Аод је отпремио људе који су носили данак, ¹⁹ а он са̂м се вратио од кипова што су код Галгала. Рекао је: „Имам за тебе тајну поруку, о, царе.“

Цар рече: „Тише!“ Сви се дворани који су били с њим повукоше.

²⁰ Кад је Аод дошао пред њега, Еглон је седео са̂м у горњој, хладовитој соби. Аод рече: „Имам поруку од Бога за тебе.“ Еглон на то устаде са столице. ²¹ Тада Аод посегну левом руком и потеже бодеж с десног бока, па га зари у Еглонов стомак. ²² Дршка уђе у сало заједно са сечивом, а сало се склопи над дршком. Аод није извукао бодеж из сала, тако да је нечист излазила из стомака. ²³ Аод изађе кроз трем, затвори за собом врата горње собе и закључа их.

²⁴ Кад је отишао, дошле су Еглонове слуге. Видевши да су врата горње собе закључана, рекли су: „Он је јамачно у хладовитој соби ради нужде.“ ²⁵ Дуго су чекали, а онда су се забринули видевши да не отвара врата. Отворе они врата, а оно, њихов господар лежи мртав на земљи.

²⁶ Док су они били у недоумици, Аод је побегао; прошао је кипове и побегао у Сеират. ²⁷ Чим је дошао, затрубио је у рог на Јефремовој гори. Израиљци сиђу с горе, с њим на челу.

²⁸ Аод им рече: „Крените за мном, јер вам је Господ предао у руке ваше непријатеље, Моавце!“ Они крену за њим и заузму газове на Јордану код Моава. Никога нису пуштали да пређе. ²⁹ Том приликом су побили око десет хиљада Моаваца, све срчаних и храбрих људи. Ниједан од њих није умакао. ³⁰ Тог дана је Моав потпао под власт Израиља, и земља је била мирна осамдесет година.

Самегар

³¹ После њега је био Самегар, син Анатов. Он је побио шест стотина Филистејаца волујским останом и тако избавио Израиља.

Ђаво искушава Исуса

4 Исус се, испуњен Светим Духом, вратио са Јордана и Дух га је водио по пустињи. ² Тамо га је ђаво искушавао четрдесет дана. Пошто за то време није ништа јео, на крају је огладнео.

³ Тада му ђаво рече: „Ако си Син Божији, реци овом камену да постане хлеб.“

⁴ Исус му рече: „У Писму је написано: ’Неће човек живети само од хлеба.’“

⁵ Ђаво га одведе на неко високо место и у трену му показа сва светска царства, ⁶ рекавши му: „Даћу ти власт над свим овим царствима и сву њихову славу, јер је то мени предато и ја га дајем коме хоћу. ⁷ Све ће ово бити твоје, само ако се поклониш преда мном.“ ⁸ Исус му одговори: „У Писму је написано:

⁹ Онда га је ђаво одвео у Јерусалим, поставио га на врх храма и рекао му: „Ако си Син Божији, баци се са овога места доле ¹⁰ јер је написано:

¹² Исус му одговори: „И ово пише: ’Не искушавај Господа, Бога свога.’“

¹³ Кад је завршио са сваким искушењем, ђаво га је оставио за неко време.

Исусова служба у Галилеји

Исусов повратак у Галилеју

¹⁴ Исус се вратио у Галилеју у сили Духа, и глас о њему се раширио по целом оном крају. ¹⁵ А Исус је поучавао по њиховим синагогама, и сви су га хвалили.

Исуса одбацују у Назарету

¹⁶ Дошао је и у Назарет, где је одрастао. У суботу, по свом обичају, оде у синагогу. Устао је да чита из Светог писма. ¹⁷ Дали су му Књигу пророка Исаије. Он развије свитак и нађе место где пише:

²⁰ Онда је замотао свитак књиге, вратио је послужитељу и сео. Очи свију у синагоги биле су упрте у њега. ²¹ Затим рече пред свима: „Данас су се, на ваше уши, обистиниле ове речи Писма.“ ²² Сви су потврђивали и дивили се умилним речима које су силазиле са његових усана. Говорили су: „Није ли он Јосифов син?“

²³ А Исус им рече: „Ви ћете ми свакако рећи ову пословицу: ’Лекару, излечи самога себе. Учини и овде у свом завичају чуда за која смо чули да си их учинио у Кафарнауму.’“

²⁴ Исус настави: „Заиста вам кажем: ниједан пророк се није прославио у свом завичају. ²⁵ Будите уверени да је било много удовица у време пророка Илије у Израиљу, кад небо није давало кишу три године и шест месеци и кад је настала глад у целој земљи. ²⁶ Ипак, Бог је послао Илију само удовици у Сарепти сидонској. ²⁷ А у време пророка Јелисеја било је у Израиљу много губаваца, али ниједан није био излечен од губе, осим Намана Сирца.“

²⁸ Сви у синагоги ускипеше од беса на ове речи. ²⁹ Онда се подигну и одведу га изван града до руба брда на коме је њихов град саграђен, с намером да га баце доле. ³⁰ Али Исус прође између њих и оде.