Old/New Testament
Аханов грех
7 Међутим, Израиљци су се тешко огрешили о клетву, јер је Ахан[a], син Хармије, син Завдијев, син Заре, из племена Јудина, узео од оног што је било посвећено. Зато је плануо гнев Господњи против Израиљаца.
2 Исус је послао људе из Јерихона у Гај, који се налази код Вет-Авена, а источно од Ветиља. Рекао им је: „Идите и извидите земљу.“ Они су отишли и извидели Гај. 3 Када су се вратили к Исусу, рекли су му: „Нека не иде сав народ; нека само две или три хиљаде људи оде и нападне Гај. Не потежи тамо сав народ, јер их нема много.“
4 Тако је од народа отишло тамо око три хиљаде људи, али су се разбежали пред људима из Гаја. 5 Људи из Гаја су побили неких тридесет шест људи; гонили су их испред градских капија све до Шеварима, и побили их на стрмени. Тада је народу клонуло срце; постало је као вода.
6 А Исус раздра своју одећу и паде ничице на земљу пред Ковчегом Господњим, он и старешине израиљске, а главе посуше прашином. 7 Исус завапи: „Јао, Господе, Боже! Зашто си превео овај народ преко Јордана? Да нас предаш у руке Аморејаца да нас униште? Камо среће да смо остали с друге стране Јордана! 8 Шта друго да кажем, о, Господе, кад је Израиљ подвио реп пред својим непријатељима? 9 Кад то чују Хананци и сви становници земље, окренуће се против нас и истребити нам име са лица земље. Шта ћеш учинити за име своје велико?“
10 Господ рече Исусу: „Устани! Зашто лежиш ничице? 11 Израиљ је згрешио; прекршили су мој савез који сам им заповедио да држе. Узели су од оног што је посвећено; украли су, лагали и сакрили међу своје ствари. 12 Израиљци нису могли да опстану пред својим непријатељима; подвили су реп пред њима, зато што су сами пали под клетву уништења. Ако не уклоне из своје средине оно што је уклето, нећу више бити са њима.
13 А ти устани и посвети народ. Реци им: ’Посветите се за сутра, јер говори Господ, Бог Израиљев: „Уклети предмет је у твојој средини, Израиљу. Ако, дакле, не одстраниш из своје средине што је уклето, нећеш моћи да опстанеш пред својим непријатељима.“
14 Зато ћете ујутро приступити по својим племенима, а племе које Господ означи приступиће по својим родовима. Род који Господ означи приступиће по својим породицама, а онда из оне породице коју Господ означи, приступиће човек по човек. 15 Онај у кога се нађе уклети предмет, нека се спали он и све што му припада, јер је прекршио савез Господњи, и учинио срамотно дело у Израиљу.’“
16 Исус порани ујутро и доведе све Израиљце по њиховим племенима. Било је означено Јудино племе. 17 Кад је наредио да приступе Јудини родови, Зарин род је био означен. Затим је наредио да приступи Зарин род, главари породични. Била је означена породица Завдијева. 18 На крају је наредио да приступи Завдијева породица. Означен је био Ахан, син Хармијев, син Завдијев, син Зарин, из племена Јудина.
19 Тада Исус рече Ахану: „Сине мој, подај славу Господу, Богу Израиљеву, и признај. Кажи ми шта си учинио; не скривај ништа од мене.“
20 Ахан одговори: „Истина је, згрешио сам Господу, Богу Израиљеву. Ево шта сам учинио: 21 Видео сам међу пленом диван сенарски огртач, две стотине сребрних шекела[b] и шипку од злата тешку педесет шекела.[c] Полакомио сам се и узео их. Ено су закопани у земљи усред мога шатора. Сребро је одоздо.“
22 Исус је послао људе који су отрчали до шатора, и гле, то је било скривено у његовом шатору. Сребро је било одоздо. 23 Узели су их из шатора и донели их Исусу и свим Израиљцима, и положили их пред Господа.
24 Тада су Исус и сав Израиљ с њим, узели Ахана, сина Зариног, и сребро, огртач и златну шипку, његове синове и ћерке, његове волове и магарце, његове овце, његов шатор и све што му је припадало, и одвели их у долину Ахор[d]. 25 Исус рече: „Како си ти навукао пропаст на нас, тако нека данас Господ свали пропаст на тебе!“
Тада га је сав Израиљ каменовао, а њих су спалили након што су их каменовали. 26 Затим су навалили на њега велику гомилу камења, која стоји до данас. Тако је Господ престао да се гневи. Зато се то место прозвало долина Ахор[e], и тако се зове све до данас.
Заузимање Гаја
8 Господ рече Исусу: „Не бој се и не страхуј! Поведи са собом све ратнике, па крени горе на Гај. Види, у твоје руке ћу предати ајскога цара, његов народ, његов град и његову земљу. 2 Са Гајом и његовим царем ћеш учинити исто што си учинио са Јерихоном и његовим царем; али, плен и стоку из њега можете да узмете за себе. Постави заседу граду с леђа.“
3 Исус се спреми са свим ратницима да нападне Гај. Изабрао је тридесет хиљада најбољих ратника и послао их ноћу. 4 Наредио им је: „Пазите! Заузмите бусију иза града, али се не удаљавајте превише од града. Сви будите спремни. 5 А ја и сав народ који ме прати приближићемо се граду. Кад они изађу на нас као први пут, ми ћемо се дати у бег пред њима. 6 Они ће нас гонити док их не одмамимо од града, јер ће мислити: ’Беже испред нас, као раније.’ Док ми будемо бежали испред њих, 7 ви се дигните из заседе и заузмите град. Господ, Бог ваш, предаће га у ваше руке. 8 Кад заузмете град, спалите га огњем. Учините то по Господњој заповеди. Пазите на ово што сам вам заповедио!“
9 Исус их посла и они одоше у заседу. Сместили су се између Ветиља и Гаја, западно од Гаја. Исус је ту ноћ провео међу народом.
10 Исус је устао раним јутром и постројио народ, па је са израиљским старешинама кренуо горе пред народом на Гај. 11 Сви ратници који су били с њим су кренули и приступили граду. Утаборили су се северно од Гаја, тако да је долина била између њих и Гаја. 12 Повео је око пет хиљада људи. Поставио их је у заседу између Ветиља и Гаја, западно од града. 13 Народ је поставио главни табор северно од града, док се заседа сместила западно од града. Те ноћи је Исус отишао у долину.
14 Кад их је гајски цар угледао, стрчали су се ујутро он и сав његов народ и изашли низ обронак према Арави у бој против Израиља. Међутим, није знао да му је иза града постављена заседа. 15 Тада Исус и сав Израиљ почеше да беже, као да су их победили. 16 Гајани на то позваше све људе из града да их гоне. Гонећи тако Исуса, били су одвучени од града. 17 Није било човека у Гају и у Ветиљу, који није изашао да гони Израиљце; оставили су град отворен гонећи Израиљце.
18 Тада Господ рече Исусу: „Испружи копље што ти је у руци према Гају, јер ћу га предати у твоје руке.“ Исус испружи копље у својој руци према граду. 19 Чим је испружио руку, заседа се хитро диже са свога места и јурну напред. Ушли су у град и освојили га, те га у трен ока запалили.
20 Кад су се Гајани осврнули, видели су како се из града диже дим ка небу. Нико од њих није имао где да побегне, јер се народ који је бежао према пустињи окренуо против прогонитеља. 21 Јер кад су Исус и сав Израиљ видели да је заседа освојила град, и да се дим диже из града, окренули су се и напали Гајане. 22 Онда су и они из града изашли на њих, тако да су се Гајани нашли усред Израиљаца, опкољени са обе стране. Израиљци су их тако потукли да ниједан није преживео, нити утекао. 23 А гајскога цара су ухватили живог и довели га пред Исуса.
24 А кад су Израиљци побили све становнике Гаја који су их гонили напољу, у пустињи, те кад су сви до последњег изгинули од оштрице мача, сви Израиљци су се вратили у Гај и побили становништво оштрицом мача. 25 Мушкараца и жена који су страдали тога дана било је дванаест хиљада, све житељи Гаја. 26 Исус није повукао своју руку коју је испружио са копљем све док сви житељи Гаја нису били изручени клетом уништењу. 27 Израиљци су запленили за себе само стоку и плен из тог града, према наредби коју је Господ дао Исусу.
28 Исус је спалио Гај и учинио га заувек рушевином, опустелим местом све до данас. 29 А гајскога цара је обесио о дрво до вечери. Чим је сунце изашло, Исус је наредио да скину леш са дрвета. Бацили су га на улаз градске капије и навалили на њега гомилу великог камења, која стоји тамо све до данас.
Обнова савеза на гори Евал
30 Тада је Исус подигао жртвеник Господу, Богу Израиљевом, на гори Евал, 31 као што је Мојсије, слуга Господњи, заповедио Израиљцима, како је написано у књизи Мојсијевог Закона – жртвеник од нетесаног камења, необрађеног гвожђем. На њему су принели Господу жртве свеспалнице и жртве мира. 32 Затим је пред Израиљцима преписао на камењу Закон Мојсијев, који је он био написао. 33 Сав Израиљ – странци и домаћи – са њиховим старешинама, заповедницима и судијама, стали су с обе стране Ковчега испред свештеника и Левита који су носили Ковчег савеза Господњег. Половина је била окренута према гори Геризиму, а половина према гори Евалу, као што им је својевремено заповедио Мојсије, слуга Господњи, како би народ израиљски примио благослов.
34 Затим је Исус прочитао све речи Закона: благослов и проклетство, као што је написано у књизи Закона. 35 Од свих речи које је Мојсије заповедио, није било ниједне коју Исус није прочитао пред целим сабором израиљским, пред женама, децом и дошљацима који су боравили међу њима.
Гаваонска превара
9 Кад су то чули сви цареви западно од Јордана, у горју и равници, и дуж читаве обале Медитеранског мора до Ливана: Хетити, Аморејци, Хананци, Фережани, Евејци и Јевусејци, 2 сабрали су се да једнодушно зарате против Исуса и Израиљаца.
3 А кад су становници Гаваона чули шта је Исус учинио са Јерихоном и Гајем, 4 послужили су се лукавством. Издавали су се за посланство; на своје магарце су пребацили старе вреће и винске мешине, поцепане и закрпљене. 5 На ноге су обули изношену и покрпљену обућу и обукли се у дотрајалу одећу. Сав хлеб који су понели на пут био је сув и раздробљен. 6 Затим су отишли к Исусу у табор код Галгала и рекли њему и Израиљцима:
„Дошли смо из далеке земље. Склопите са нама савез.“
7 Израиљци одговорише Евејцима: „Ко зна да не живите међу нама. Како онда да склопимо савез са вама?“
8 Они рекоше Исусу: „Твоји смо поданици.“
Исус им одговори: „Ко сте и одакле долазите?“
9 Они му одговорише: „Твоје слуге су дошле из далеке земље ради имена Господа, Бога твога. Чули смо, наиме, за његову славу и за све што је учинио у Египту, 10 и све што је учинио двојици аморејских царева с друге стране Јордана, Сихону, цару есевонском, и Огу, цару васанском у Астароту. 11 Онда су нам наше старешине и сви житељи наше земље рекли: ’Понесите са собом хране за пут, па пођите да се сретнете са њима. Реците им: ваши смо поданици; склопите са нама савез!’ 12 Ево нашег хлеба што смо понели на пут од својих кућа; био је још врућ када смо кренули к вама, а сада је, ето, сув и раздробљен. 13 Наше мешине са вином биле су нове кад смо их напунили, а сада су, ево, поцепане. Па и наша одећа и обућа су дотрајали од веома дугог пута.“
14 Људи су узели нешто од њихове хране, не питајући за савет Господа. 15 Тада је Исус склопио мир са њима, а затим је склопио савез са њима да ће их поштедети. Кнезови заједнице су им то потврдили заклетвом.
16 Три дана након што су склопили са њима савез, дочули су да су они њихови суседи и да живе у њиховој близини. 17 Израиљци се на то запуте и трећег дана дођу у њихове градове, Гаваон, Кефиру, Вирот и Киријат-Јарим. 18 Израиљци их нису побили зато што су им се кнезови заједнице заклели Господом, Богом Израиљевим.
Читава заједница је гунђала против кнезова. 19 Кнезови рекоше целој заједници: „Ми смо им се заклели Господом, Богом Израиљевим, и зато им не смемо наудити. 20 Овако ћемо поступити са њима: оставићемо их на животу, да нас не би стигао гнев Божији, због заклетве којом смо им се заклели. 21 Пустимо их да живе – наставише главари – али нека буду дрвосече и водоноше целој заједници.“ Како су кнезови рекли, тако је и било.
22 Онда их Исус позва и рече им: „Зашто сте нас преварили говорећи да живите далеко од нас, кад у ствари живите у нашој близини? 23 Зато ћете бити под клетвом: никада нећете престати да будете робови; бићете дрвосече и водоноше за Дом мога Бога.“
24 Они одговорише Исусу: „Твоје слуге су чуле шта је Господ, Бог твој, одредио Мојсију: да ће вам предати целу земљу и да ће истребити све становништво земље. Веома смо се уплашили од вас за своје животе. Зато смо тако учинили. 25 Сада смо, ево, у твојим рукама. Чини с нама што сматраш да је добро и право.“
26 Исус је поступио са њима овако: избавио их је из руку Израиљаца, те их нису побили. 27 Тог дана их је учинио дрвосечама и водоношама за читаву заједницу и за жртвеник Господњи на месту које он изабере. Они то раде све до данас.
21 А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. 22 Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори.
23 Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. 24 Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: 25 „Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“
Наговештај Исусовог рођења
26 А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет 27 девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. 28 Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“
29 Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? 30 Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. 31 И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. 32 Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. 33 Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“
34 Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“
35 Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. 36 А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. 37 Богу ништа није немогуће.“
38 Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.