Old/New Testament
Потпуно одвојење од многобожачких народа
7 Јер кад те Господ, Бог твој, уведе у земљу коју идеш да освојиш, па истераш пред собом многе народе: Хетите, Гергешане, Аморејце, Хананце, Фережане, Евејце, Јевусејце – седам народа бројнијих и јачих од тебе – 2 и кад их Господ, Бог твој, преда у твоје руке, и ти их поразиш, изврши над њима клето уништење. Не склапај савез са њима, нити им исказуј милости. 3 Не ступај у брак с њима. Своје ћерке не удаји за њихове синове, нити узимај њихове ћерке за своје синове, 4 јер ће оне одвратити твоје синове од мене, да би служили другим боговима. Тада ће Господњи гнев планути против вас, па ће те брзо истребити. 5 Него, овако ћете поступати с њима: порушите њихове жртвенике, оборите њихове стубове, посеците њихове Аштартине стубове и спалите њихове кипове.
Израиљ – народ посвећен Богу
6 Јер, ти си народ посвећен Господу, Богу своме. Тебе је Господ, Бог твој, изабрао од свих народа који су на земљи да будеш његов народ, његова најдрагоценија својина. 7 Господ вас није заволео и изабрао зато што сте бројнији од других народа – у ствари, ви сте били најмањи од свих народа – 8 него зато што вас Господ воли и држи заклетву којом се заклео вашим оцима. Зато вас је Господ извео моћном руком и избавио вас из куће ропства, из руку фараона, цара египатскога. 9 Стога, знај да је Господ, Бог твој, прави Бог, верни Бог који држи свој савез и исказује милост до хиљаду колена онима који га воле и држе његове заповести.
10 А онима који га мрзе узвраћа понаособ и уништава их;
ономе који га мрзи узвраћа без одлагања.
11 Зато, држи заповести, прописе и уредбе које ти данас заповедам да их вршиш.
Благослови за послушност
12 Ако будеш слушао ове уредбе, те их будеш држао и вршио, Господ, Бог твој, ће држати свој савез и милост, за које се заклео твојим оцима. 13 Тада ће те волети и благосиљати те и умножити те. Благословиће плод твоје утробе, плод твоје земље, твоје жито, младо вино и уље, телад твојих крава и прираст твоје ситне стоке, на земљи за коју се заклео твојим оцима да ће је дати теби. 14 Од свих народа ти ћеш бити најблагословенији. Међу тобом неће бити јаловога ни јалове, нити међу твојом стоком. 15 Господ ће отклонити од тебе сваку болест. Он те неће ударити опаким пошастима египатским за које знаш, али ће ударити њима оне који те мрзе. 16 Уништи све народе које ти је предао Господ, Бог твој. Нека се твоје око не сажаљева над њима. Не служи њиховим боговима, јер ће ти то бити замка.
17 Можда ћеш рећи у себи: ’Ови народи су бројнији од мене. Како ћу их истерати?’ 18 Не бој их се, него се сети шта је Господ, Бог твој, учинио фараону и целом Египту! 19 Својим си очима видео велике невоље, знакове и чудеса, снажну руку и испружену мишицу, којима те је Господ, Бог твој, извео. Тако ће Господ, Бог твој, учинити са свим народима којих се бојиш. 20 Шта више, Господ, Бог твој, ће послати стршљене на њих, док не изгину преостали који се буду крили од тебе. 21 Не плаши их се, јер је Господ, Бог твој, у твојој средини. Он је Бог, велики и страшни! 22 Господ, Бог твој, изгониће ове народе пред тобом мало по мало. Нећеш моћи да их брзо истребиш, да се звери не би размножиле против тебе. 23 Господ, Бог твој, ће их предати теби; унеће међу њих велику пометњу, док не буду истребљени. 24 Он ће предати у твоје руке њихове цареве да истребиш њихово име под небом. Нико неће моћи да ти се супротстави док их не уништиш. 25 Кипове њихових богова спали! Не пожели њихово сребро и злато што је на њима; не узимај га да не би упао у замку, јер је то одвратно Господу, Богу твоме. 26 Не уноси грдобу[a] у своју кућу, да не би као она био ударен клетим уништењем. Нека ти буде мрска и одвратна, јер је одређена за клето уништење.
Не заборављај Господа, Бога свога
8 Држи и врши све заповести које ти данас заповедам, да бисте се умножили, те да бисте ушли и освојили земљу, за коју се Господ заклео вашим оцима. 2 Сећај се целог пута којим те је Господ, Бог твој, водио четрдесет година у пустињи, да би те обуздао и искушао, те да би сазнао шта ти је у срцу, да ли ћеш вршити његове заповести или не. 3 Он те је кротио, пустио те да гладујеш, па те је нахранио маном за коју ниси знао ни ти ни твоји преци, да те научи да човек не живи само од хлеба, него од сваке речи која излази из уста Господњих. 4 За тих четрдесет година, одећа на теби није се поцепала, нити су ти ноге отицале. 5 Стога, схвати у свом срцу да те Господ, Бог твој, одгаја као што отац одгаја сина.
6 Држи заповести Господа, Бога свога, да би следио његове путеве и да би га се бојао. 7 Јер, Господ, Бог твој, води те у добру земљу, земљу потока, извора и дубинских вода што извиру у долинама и брдима; 8 земљу пшенице и јечма, лозе, смокава и нарова, земљу маслина, уља и меда; 9 земљу у којој нећеш јести хлеб у сиромаштву, и где ти ништа неће недостајати; земљу где камење има гвожђа, из чијих ћеш брда ископавати бакар.
10 Тада ћеш се најести и наситити, па ћеш благосиљати Господа, Бога свога, за добру земљу коју ти је дао. 11 Пази да не заборавиш Господа, Бога свога, пропуштајући да држиш његове заповести, одредбе и прописе, које ти данас дајем. 12 А кад се наједеш и наситиш, кад изградиш добре куће и у њима се настаниш, 13 кад се твоја крупна и ситна стока размножи, кад стекнеш много сребра и злата и сва се твоја имовина увећа, 14 немој да се узохолиш у срцу и заборавиш Господа, Бога свога, који те је извео из Египта, из куће ропства. 15 Он је тај што те је водио кроз велику и страшну пустињу, пуну змија отровница и шкорпија, кроз сув и безводни крај и извео ти воду из стене тврде као кремен-камен. 16 Он те је хранио маном у пустињи за коју нису знали твоји преци, да те укроти и искуша, те да те на крају учини срећним. 17 Немој тада да кажеш у своме срцу: ’Својом силом и снагом својих руку сам стекао себи ово богатство.’ 18 Сети се да ти Господ, Бог твој, даје снагу да стичеш богатство, да испуни свој савез за који се заклео твојим оцима, као што је то данас.
19 А ако заборавиш Господа, Бога свога, па кренеш за другим боговима те им будеш служио и клањао им се, јамчим вам да ћете бити истребљени. 20 Као што Господ истребљује народе пред вама, тако ћете и ви бити истребљени, јер нисте послушали глас Господа, Бога свога.
Незаслужена Божија милост
9 Слушај, Израиљу! Данас прелазиш Јордан да уђеш и овладаш народима већим и бројнијим од тебе, и огромним градовима опасаним до небеса. 2 Ту живе Енаковци, народ велики и високог раста, за који знаш и о коме си слушао: ’Ко ће се супротставити Енаковцима?’ 3 Знај данас да Господ, Бог твој, иде испред тебе као огањ прождирући. Он ће их истребити и покорити пред тобом, а ти ћеш их истерати и брзо их истребити, као што ти је рекао Господ.
4 Немој рећи у своме срцу кад их Господ, Бог твој, потера пред тобом: ’Господ ме је због моје праведности увео да заузмем ову земљу.’ Напротив, Господ их тера испред тебе због опакости тих народа. 5 Не, није због праведности и честитости твога срца то што идеш да запоседнеш ту земљу; Господ, Бог твој, тера пред тобом те народе због њихове опакости, као и да испуни обећање којим се заклео твојим оцима, Авра̂му, Исаку и Јакову. 6 Знај и то да ти Господ, Бог твој, не даје да запоседнеш ову добру земљу због твоје праведности; ти си, наиме, народ тврдоврат.
7 Сећај се и не заборављај како си у пустињи изазивао Господа, Бога свога, бунећи се против Господа, од дана када си изашао из Египта, па све док нисте стигли овде. 8 На Хориву сте изазивали Господа, да се он толико разгневио на вас да је хтео да вас истреби. 9 А кад сам се попео на Хорив да узмем камене плоче, плоче савеза који је Господ склопио са вама, остао сам на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи, током којих нисам јео хлеба ни пио воде. 10 Тада ми је Господ дао две камене плоче, написане Божијим прстом. На њима су биле све речи које вам је на гори саопштио Господ на дан збора.
Златно теле
11 Када се навршило четрдесет дана и четрдесет ноћи, Господ ми је дао две камене плоче, плоче савеза. 12 Тада ми је Господ рекао: ’Устани и брзо сиђи с ове горе, јер се покварио народ који си извео из Египта. Брзо су скренули с пута на који сам их упутио; направили су себи ливеног идола.’
13 Господ ми рече: ’Видео сам да је овај народ, народ тврдоврат. 14 А сада ме пусти да их истребим и да им затрем име под небом, а од тебе ћу учинити народ моћнији и бројнији од њих.’
15 Окренуо сам се и сишао с горе, док је гора пламтела огњем. У рукама сам држао две камене плоче савеза. 16 Ту сам видео да сте згрешили Господу, Богу своме, начинивши себи ливено теле. Брзо сте скренули с пута на који вас је Господ упутио. 17 Тада сам дохватио оне камене плоче, бацио их из својих руку и на ваше очи их разбио.
18 Онда сам пао ничице пред Господом лежећи четрдесет дана и четрдесет ноћи, као први пут. Хлеба нисам јео, нити сам пио воде, због свег греха који сте починили; чинили сте што је зло у његовим очима и тиме изазвали Господа на гнев. 19 Наиме, уплашио сам се гнева и срџбе којим се Господ ражестио на вас, да вас истреби. Ипак, Господ ме је послушао и овај пут. 20 Господ се веома разгневио и на Арона, па је хтео и њега да истреби. Тада сам молио Господа и за њега. 21 А ваш грех, ваше ливено теле, сам узео и спалио у ватри. Затим сам га изломио и измрвио све док од њега није остао само прах. Прах сам бацио у поток који тече с горе.
22 Господа сте гневили и у Тавери, Маси и Киврот-Атави.
23 Када вас је Господ послао из Кадис-Варније, рекао је: ’Попните се и освојите земљу коју сам вам дао.’ Али ви сте се побунили против наредбе Господа, Бога свога; нисте му поверовали, нити сте га послушали. 24 Бунили сте се против Господа одкад вас познајем.
25 Пао сам ничице пред Господом и лежао тамо четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер је Господ рекао да ће вас истребити. 26 Тада сам молио Господа: ’Господе, Боже, не уништавај народ свој, баштину своју, коју си откупио својим величанством и извео из Египта својом силном руком. 27 Сети се твојих слугу: Авра̂ма, Исака и Јакова; не обазири се на тврдоглавост овог народа, на његову опакост и грех, 28 да се не би говорило у земљи из које си нас извео: „Господ није могао да их доведе у земљу коју им је обећао. Он их је из мржње извео, како би их побио у пустињи.“ 29 А они су твој народ, твоја баштина, коју си извео својом великом силом и испруженом мишицом.’
19 Увече су Исус и његови ученици изашли из града.
Поука о смокви
20 Кад су следећег јутра пролазили поред оне смокве, опазили су да се она из корена сасушила. 21 Петар се тада присетио и рекао: „Види, учитељу, осушила се она смоква коју си проклео.“
22 Исус им одговори: „Поуздајте се у Бога! 23 Заиста вам кажем, ко год каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море!’ и не посумња у срцу, него верује да ће се то што је рекао заиста догодити – тако ће и бити. 24 Због тога вам кажем: све што у молитви затражите, верујте да сте примили, и добићете. 25 А кад стојите и молите се, праштајте ако шта имате против кога, да би и Отац ваш који је на небесима опростио вама ваше преступе. 26 Ако ви не опраштате другима, ни Отац ваш небески неће опростити вама ваше преступе.“[a]
Исусова власт
27 Поново су дошли у Јерусалим. Док је ходао храмом, приђоше му водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине, 28 па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио да чиниш овакве ствари?“
29 Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 30 Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи? Одговорите ми!“
31 Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 32 А шта ако кажемо да је од човека?“ Ипак, бојали су се народа, јер су сви били убеђени да је Јован заиста био пророк.
33 Они одговорише Исусу: „Не знамо.“
Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.