Old/New Testament

Graditelji Svetišta

(Izl 35,30–36,1)

31 BOG je rekao Mojsiju: ² »Evo izabrao sam Besalela, Urijevog sina i Hurovog unuka, iz Judinog plemena. ³ Ispunio sam ga božanskim duhom. Dao sam mu sposobnost, mudrost i znanje za svakovrsne zanate pa ⁴ zna osmišljati nacrte i raditi sa zlatom, srebrom, broncom, ⁵ dragim kamenjem i drvetom. Vješt je u svim zanatima. ⁶ Također, izabrao sam Oholiaba, Ahisamahovog sina, iz Danovog plemena, da radi s njim. I sve sam druge sposobne radnike obdario vještinom da mogu napraviti sve što sam ti zapovjedio:

Neka to naprave onako kako sam ti zapovjedio.«

Šabat

¹² BOG je rekao Mojsiju: ¹³ »Reci Izraelcima: ‘Poštujte moj šabat jer je to znak između mene i vas iz naraštaja u naraštaj, da znate da sam ja BOG koji vas posvećuje. ¹⁴ Držite šabat jer je za vas svet. Tko god ga oskvrne, neka se pogubi. Tko god tog dana bude obavljao bilo kakav posao, neka se odstrani iz svog naroda. ¹⁵ Šest dana smijete raditi, a sedmi je dan šabat, dan odmora koji je BOGU svet. Tko tog dana bude bilo što radio, neka se pogubi. ¹⁶ Neka Izraelci poštuju šabat držeći ga iz naraštaja u naraštaj kao trajan savez. ¹⁷ Neka to bude znak između mene i Izraelaca zauvijek jer je BOG šest dana stvarao nebo i zemlju, a sedmog je dana počinuo i odahnuo.’«

¹⁸ Kad je BOG završio razgovor s Mojsijem na Sinajskoj planini, dao mu je dvije ploče saveza, kamene ploče ispisane Božjim prstom.

Zlatno tele

(Pnz 9,6-29)

32 Kad je narod vidio da Mojsije dugo ne silazi s planine, okupio se oko Arona i rekao mu: »Hajde, napravi nam bogove koji će ići pred nama i voditi nas. Jer, ne znamo što je s Mojsijem, onim čovjekom koji nas je izveo iz Egipta.«

² Aron im je rekao: »Skinite zlatne naušnice sa svojih žena, sinova i kćeri, i donesite mi ih.«

³ Sav je narod skinuo svoje zlatne naušnice i donio ih Aronu. ⁴ On je uzeo njihovo zlato i napravio lijevano tele, oblikujući ga rezbarskim alatom.

Tada su rekli: »Ovo su tvoji bogovi, Izraele, koji su te izveli iz Egipta.«

⁵ Kad je Aron to vidio, napravio je žrtvenik ispred teleta pa najavio: »Sutra je svetkovina u čast BOGA!«

⁶ Sutradan su svi ustali rano pa prinijeli žrtve paljenice i žrtve slavljenice. Zatim su sjeli da bi jeli i pili, a nakon toga su ustali i plesali.

⁷ BOG je rekao Mojsiju: »Idi dolje! Iskvario se tvoj narod koji si izveo iz Egipta. ⁸ Brzo su zastranili od onoga što sam im naredio. Napravili su sebi lijevano tele pa su ga štovali i prinosili mu žrtve. Rekli su: ‘Ovo su tvoji bogovi, Izraele, koji su te izveli iz Egipta.’«

⁹ »Vidio sam ja taj narod«, nastavio je BOG, »i znam da su tvrdoglavi. ¹⁰ A sad me pusti da iskalim svoj gnjev na njima i uništim ih. Zatim ću od tebe napraviti velik narod.«

¹¹ No Mojsije je počeo preklinjati svog BOGA: »BOŽE, zašto bi iskalio gnjev na svome narodu koji si velikom moći i snagom izveo iz Egipta? ¹² Zašto bi Egipćani govorili: ‘Imao je zle namjere kad ih je izveo iz Egipta—da ih pobije u planinama i da ih istrijebi sa zemlje’? Nemoj se toliko ljutiti. Promijeni svoju odluku! Nemoj uništiti svoj narod! ¹³ Sjeti se Abrahama, Izaka i Izraela, koji su ti služili. Sjeti se kako si se samim sobom zakleo obećavši im: ‘Umnožit ću vaše potomke poput zvijezda na nebu. Dat ću im svu ovu zemlju koju sam im obećao i zauvijek će biti njihova.’«

¹⁴ I BOG je promijenio mišljenje i odustao od namjere da uništi svoj narod.

¹⁵ Mojsije se okrenuo i sišao s planine. U rukama je imao dvije ploče saveza, ispisane s obje strane. ¹⁶ Ploče su bile Božje djelo, ispisane Božjim pismom, urezanim u njih.

¹⁷ Kad je Jošua čuo buku i viku naroda, rekao je Mojsiju: »Zvuči kao da je rat u taboru!«

¹⁸ A Mojsije je odgovorio:

¹⁹ Kad se Mojsije približio taboru te ugledao tele i narod kako pleše, razljutio se, bacio ploče iz ruku i razbio ih u podnožju planine. ²⁰ Zatim je uzeo tele koje su napravili i rastalio ga u vatri. Onda ga je smrvio u prah i prosuo po vodi pa prisilio Izraelce da to piju.

²¹ »Što ti je ovaj narod učinio«, upita Mojsije Arona, »da si ga naveo na toliki grijeh?«

²² »Ne ljuti se, gospodaru«, rekao je Aron. »I sam znaš koliko su skloni zlu. ²³ Rekli su mi: ‘Napravi nam bogove koji će ići ispred nas i voditi nas. Jer, ne znamo što je s Mojsijem, onim čovjekom koji nas je izveo iz Egipta.’ ²⁴ Zato sam im rekao: ‘Tko god ima zlata, neka ga skine sa sebe.’ Dali su mi zlato, bacio sam ga u vatru i izašlo je ovo tele.«

²⁵ Mojsije je vidio da se narod razuzdao jer ih je Aron ostavio bez nadzora, na ruglo neprijateljima. ²⁶ Zato je stao na ulaz u tabor i rekao: »Tko je za BOGA, neka mi priđe!« I svi Leviti okupili su se oko njega.

²⁷ A on im je rekao: »Izraelov BOG kaže: ‘Neka svatko od vas uzme svoj mač, neka prođe od jednog kraja tabora do drugog i neka ubije brata, prijatelja i susjeda.’«

²⁸ I Leviti su učinili kao što im je Mojsije zapovjedio. Toga je dana oko tri tisuće ljudi poginulo od mača. ²⁹ Tada je Mojsije rekao: »Danas ste se posvetili za službu BOGU i stekli blagoslov jer ste se suprotstavili svojim sinovima i braći.«

³⁰ Sutradan je Mojsije rekao narodu: »Počinili ste veliki grijeh. No ja ću se sad popeti k BOGU. Možda mogu dobiti oproštenje za vaš grijeh.« ³¹ Tako se Mojsije vratio BOGU i rekao mu: »O, kakav je veliki grijeh počinio ovaj narod! Napravili su sebi bogove od zlata. ³² Ipak, molim te, oprosti im taj grijeh. Ako im nemaš namjeru oprostiti, onda me izbriši iz svoje knjige^[a].«

³³ »Onoga tko je sagriješio protiv mene, toga ću izbrisati iz svoje knjige«, odgovori BOG Mojsiju. ³⁴ »A sad idi i povedi narod na mjesto o kojem sam ti govorio, a moj će anđeo ići pred tobom. No kad dođe vrijeme za kaznu, kaznit ću one koji su sagriješili.«

³⁵ I BOG je poslao pomor na narod jer su tražili Arona da im napravi tele.

Zapovijed za polazak u obećanu zemlju

33 BOG je rekao Mojsiju: »Idi odavde, ti i narod koji si izveo iz Egipta. Kreni u zemlju za koju sam se zakleo Abrahamu, Izaku i Jakovu, rekavši: ‘Dat ću je vašim potomcima.’ ² Ispred tebe ću poslati anđela i istjerati Kanaance, Amorejce, Hetite, Perižane, Hivijce i Jebusejce. ³ Idite u zemlju kojom teče med i mlijeko. No ja neću poći s vama, da vas putem ne bih istrijebio jer ste tvrdoglav narod.«

⁴ Kad je narod čuo ove loše vijesti, tugovali su i nitko nije stavljao nakit na sebe. ⁵ Jer, BOG je rekao Mojsiju: »Reci Izraelcima: ‘Tvrdoglav ste narod i, kad bih samo na trenutak putovao s vama, istrijebio bih vas. Sad skinite nakit sa sebe, a ja ću odlučiti što ću s vama.’« ⁶ Tako su Izraelci skinuli sa sebe nakit kod planine Horeb.

Šator sastanka izvan tabora

⁷ Mojsije je obično uzimao šator i razapinjao ga daleko izvan tabora. Nazvao ga je Šator sastanka^[b]. Tko god je htio tražiti savjet od BOGA, odlazio bi do Šatora sastanka izvan tabora. ⁸ Kad god bi Mojsije odlazio u Šator, sav bi narod ustao i stajao na ulazima u svoje šatore, pogledom ga prateći dok nije ušao u Šator. ⁹ Kad bi Mojsije ušao, stup od oblaka bi se spustio i stajao na ulazu u Šator dok je BOG razgovarao s njim. ¹⁰ Kad god bi narod vidio da stup od oblaka stoji na ulazu u Šator, svi bi se poklonili, svatko na ulazu u svoj šator. ¹¹ A BOG je osobno razgovarao s Mojsijem, kao što čovjek razgovara s prijateljem. Mojsije se zatim vraćao u tabor, a njegov mladi pomoćnik Jošua, Nunov sin, ostajao je u Šatoru.

Mojsije traži Božju slavu

¹² Mojsije je rekao BOGU: »Rekao si mi da povedem ovaj narod, ali mi nisi rekao koga ćeš poslati sa mnom. Rekao si mi: ‘Znam te po imenu i stekao si moju naklonost.’ ¹³ Ako sam, dakle, stekao tvoju naklonost, obznani mi svoje putove, da te upoznam i da nastavim u tvojoj naklonosti. Sjeti se da je ovaj narod tvoj narod.«

¹⁴ A BOG odgovori: »Moja prisutnost, ja sâm, poći ću s tobom, tako da možeš biti u miru.«

¹⁵ Tada mu je Mojsije rekao: »Ako ti sâm nećeš ići s nama, onda nas i ne vodi odavde. ¹⁶ Jer, kako će se znati da smo ja i tvoj narod stekli tvoju naklonost ako ne ideš s nama? Po čemu ćemo se ja i tvoj narod razlikovati od svih drugih naroda na zemlji?«

¹⁷ BOG je odgovorio Mojsiju: »Učinit ću baš to što si tražio, jer si stekao moju naklonost i znam te po imenu.«

¹⁸ Tada je Mojsije rekao: »Pokaži mi svoju slavnu prisutnost.«

¹⁹ »Učinit ću da pred tobom prođe sva moja dobrota«, rekao je BOG, »i pred tobom ću izgovoriti ime JAHVE. Pokazat ću naklonost kome želim i sažalit ću se kome želim. ²⁰ No lice mi nećeš vidjeti jer čovjek ne može mene vidjeti i ostati živ.«

²¹ BOG je dalje rekao: »Blizu mene je mjesto gdje možeš stati na stijenu. ²² Kad moja slava bude prolazila, stavit ću te u pukotinu stijene i pokriti te rukom dok ne prođem. ²³ Zatim ću skloniti ruku i vidjet ćeš mi leđa. No moje lice ne može se vidjeti.«

Usporedba o kraljevskoj svadbi

(Lk 14,15-24)

22 Isus je narodu ponovo počeo govoriti u usporedbama. Rekao je: ² »Kraljevstvo je nebesko slično kralju koji je pripremio svadbu za svoga sina. ³ Poslao je sluge po one koji su bili pozvani na svadbu, ali oni nisu htjeli doći.

⁴ Tada je poslao druge sluge, govoreći: ‘Kažite onima što su pozvani: Evo, moja je gozba pripremljena, volovi i ugojena stoka su zaklani i sve je spremno. Dođite na svadbu!’

⁵ No oni se nisu odazvali, nego su otišli: jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom. ⁶ Ostali su zgrabili kraljeve sluge, zlostavljali ih i ubili. ⁷ Na to se kralj rasrdio pa je poslao svoje vojnike i oni su pogubili ubojice njegovih slugu i spalili njihov grad.

⁸ Tada je kralj rekao svojim slugama: ‘Svadba je spremna, ali oni koji su pozvani nisu bili dostojni. ⁹ Stoga, idite na raskrižja cesta i pozovite na svadbu sve koje nađete.’ ¹⁰ Oni su otišli na ulice i sakupili sve koje su našli—zle i dobre—i svadbena se dvorana napunila gostima.

¹¹ A kad je kralj ušao da pogleda goste, vidio je ondje čovjeka koji nije bio u svadbenoj odjeći. ¹² Rekao mu je: ‘Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbene odjeće?’ A čovjek je zanijemio. ¹³ Tada je kralj naredio svojim slugama: ‘Svežite mu ruke i noge pa ga bacite u tamu, gdje će biti plač i škrgut zuba.’

¹⁴ Jer, mnogo je pozvanih, ali malo izabranih.«

Pitanje o porezu

(Mk 12,13-17; Lk 20,20-26)

¹⁵ Tada su farizeji otišli i dogovorili se kako da uhvate Isusa u riječi. ¹⁶ Poslali su mu svoje učenike zajedno s herodovcima^[a], a ovi su mu rekli: »Učitelju, znamo da si istinoljubiv i da uistinu učiš Božjem putu, te da se ne obazireš ni na koga, jer ne gledaš tko je tko. ¹⁷ Zato nam reci što misliš: je li pravo plaćati caru porez ili nije?«

¹⁸ Isus je znao njihove zle namjere pa je rekao: »Licemjeri! Zašto me pokušavate namamiti u zamku? ¹⁹ Pokažite mi novac za plaćanje poreza.« Pružili su mu srebrnjak. ²⁰ Tada ih je upitao: »Čiji je ovo lik i natpis?«

²¹ Odgovorili su mu: »Carev.«

A on im je tada rekao: »Dakle, dajte caru što pripada caru, a Bogu što pripada Bogu.«

²² Zadivili su se kad su to čuli pa su ga ostavili i otišli.