Old/New Testament

7 Тада Господ рече Ноју: „Уђи у пловило ти и цела твоја породица, јер видим да си ти једини праведан преда мном у овом нараштају. ² Од свих чистих животиња узми са собом по седам парова: мужјака са женком, а од животиња које нису чисте узми по пар: мужјака са женком. ³ Исто тако и од свих птица небеских узми по седам парова: мужјака са женком, да би им се сачувало потомство на целој земљи. ⁴ Наиме, за седам дана ћу пустити кишу да пада на земљу четрдесет дана и четрдесет ноћи, те ћу истребити с лица земље свако живо биће које сам начинио.“

⁵ Ноје учини све како му је Господ заповедио.

⁶ Ноју је било шест стотина година када је потоп дошао на земљу. ⁷ Због вода потопа Ноје уђе у пловило са својим синовима, својом женом и женама својих синова. ⁸ Од свих чистих животиња и од животиња које нису чисте, од птица и од свега што пузи по земљи, ⁹ уђе к Ноју у пловило по двоје, мужјак и женка, као што је Бог заповедио Ноју. ¹⁰ Када се навршило седам дана, навале воде потопа на земљу.

¹¹ Шестстоте године Нојевог живота, другог месеца, седамнаестога дана тог месеца, провале сви извори великог бездана и отворе се сва окна на небесима. ¹² Киша је пљуштала по земљи четрдесет дана и четрдесет ноћи.

¹³ Тог истог дана^[a] уђу у пловило Ноје и његови синови: Сим, Хам и Јафет, Нојева жена и три жене његових синова. ¹⁴ Са њима су ушле све животиње по својим врстама: стока, гмизавци што пузе по земљи и свакојаке птице, све што има крила. ¹⁵ Ушли су к Ноју у пловило двоје по двоје од сваког бића што у себи има дах живота. ¹⁶ Животиње које су ушле унутра биле су пар: мушко и женско од сваког бића, баш као што је Бог заповедио Ноју. Затим је Господ затворио врата за њим.

¹⁷ Потоп је трајао на земљи четрдесет дана. Вода је непрестано расла, тако да је понела пловило које се одигло од земље. ¹⁸ Вода је наваљивала и подигла се високо над земљом, па је пловило почело да плови по површини воде. ¹⁹ Вода је наваљивала све јаче и јаче над земљом, те је прекрила све највише горе под целим небом. ²⁰ Набујала вода се уздигла петнаест лаката^[b] поврх гора. ²¹ Тако су изгинула сва бића која се крећу по земљи: птице, стока, звери, сви гмизавци и сви људи. ²² Све што је у својим ноздрвама имало дах живота, све што је било на копну, изгинуло је. ²³ Господ је истребио сва жива бића с лица земље: људе, животиње, гмизавце и птице на небу – све њих је истребио са земље. Остао је само Ноје и они што су били с њим у пловилу.

²⁴ Стотину педесет дана је вода господарила земљом.

8 Ипак, Бог се сетио Ноја и свих животиња и све стоке што је била с њим у пловилу; покренуо је ветар да дува над земљом и вода се повукла. ² Затворили су се извори бездана и окна на небесима, те је пљусак са неба престао. ³ Вода се постепено повлачила са земље. Након стотину педесет дана вода је опала. ⁴ А седамнаестога дана седмог месеца пловило се зауставило на бреговима Арарата. ⁵ Вода је непрестано опадала до десетог месеца, а првог дана тог месеца су се показали планински врхови.

⁶ Након четрдесет дана Ноје отвори прозор који је начинио, ⁷ па пошаље гаврана који је одлетао и долетао док се вода на земљи није исушила. ⁸ Онда је послао голубицу да види да ли се вода повукла са земље. ⁹ Али голубица није нашла чврсто тло да спусти своје ноге, па се вратила к Ноју у пловило зато што је вода још увек покривала целу земљу. Он пружи руку, узме голубицу и унесе је к себи у пловило. ¹⁰ Сачекао је још седам дана па је поново послао голубицу из пловила. ¹¹ Голубица се вратила увече, и гле, у кљуну јој свеж маслинов лист. По томе је Ноје знао да је опала вода са земље. ¹² Онда је причекао још седам дана па је послао голубицу. Но, она му се није више вратила.

¹³ Шест стотина прве године Нојевог живота, првог месеца, првог дана у месецу, вода се повукла са земље. Ноје скине поклопац са пловила, погледа, а оно, површина земље сува. ¹⁴ Другог месеца, двадесет седмога дана у месецу, земља је била сува.

¹⁵ Бог рече Ноју: ¹⁶ „Изађи из пловила ти, твоја жена, твоји синови и жене твојих синова с тобом. ¹⁷ Са собом поведи сва жива бића, све животиње које су с тобом: птице, стоку и све гмизавце што пузе по земљи. Нека врве земљом, плоде се и множе се по земљи!“

¹⁸ И Ноје изађе са својим синовима, са својом женом и са женама својих синова. ¹⁹ И све животиње, сви гмизавци, све птице, сва створења што пузе по земљи изађу из пловила, врста за врстом.

²⁰ Тада Ноје сагради жртвеник Господу, те узме од све чисте стоке и свих чистих птица и принесе на жртвенику жртве свеспалнице. ²¹ Господ омириса угодни мирис, па рече у свом срцу: „Никад више нећу земљу изручити проклетству због човека, јер су човекове намере зле од детињства, нити ћу икад више уништити сва жива бића која сам створио.

Бог склапа савез с Нојем

9 Затим Бог благослови Ноја и његове синове и рече им: „Плодите се и множите и напуните земљу. ² Бојаће вас се и страховати од вас све животиње на земљи, све птице небеске, све што се креће по земљи, и све рибе у мору; у ваше руке су предате. ³ Све што се креће и живи биће вам за храну, као и зелено биље; све вам то дајем.

⁴ Али месо с његовим животом, то јест, с његовом крвљу не смете јести. ⁵ А ко пролије вашу крв у којој је ваш живот, тражићу да одговара за то. Тражићу да одговара свака животиња и сваки човек за свога брата.

⁷ А ви, плодите се и множите и раширите по земљи множећи се на њој.“

⁸ Још рече Бог Ноју и његовим синовима што су били с њим: ⁹ „Ево, ја склапам свој савез с вама и с вашим потомством после вас, ¹⁰ и са свим живим бићима с вама: с птицама, са стоком и свим дивљим животињама на земљи – с онима што су с вама изашле из пловила – са свим животињама на земљи. ¹¹ Ја ћу се држати свог савеза с вама, те потопне воде никад више неће уништити сва жива бића, нити ће икад више потоп пустошити земљу.“

¹² Још рече Бог: „Ово је знак савеза који склапам између себе и вас и свих живих бића што су с вама, савез за сва будућа поколења. ¹³ Своју дугу постављам у облаке да буде знак савеза између мене и земље. ¹⁴ А кад навучем облаке над земљом и појави се дуга у облацима, ¹⁵ тада ћу се сетити свога савеза између себе и вас, и сваког живог бића, сваког створења: неће више бити потопних вода да затру свако створење. ¹⁶ Кад се дуга појави у облацима, ја ћу на њу погледати и сетити се вечног савеза између Бога и сваког живог бића, сваког створења на земљи.“

¹⁷ На крају рече Бог Ноју: „Ово је знак савеза који сам склопио између себе и сваког створења на земљи.“

Ноје и његови синови

¹⁸ Нојеви синови, који су изашли из пловила, били су: Сим, Хам и Јафет. Хам је отац Хананов. ¹⁹ Ова тројица су Нојеви синови; од њих је потекло човечанство које се раширило по целој земљи.

²⁰ Ноје почне да обрађује земљу и засади виноград. ²¹ Једном се он напије вина и опије, па се свуче го насред свог шатора. ²² Хам, отац Хананов, опази голотињу свога оца, па јави то двојици своје браће напољу. ²³ Тада Сим и Јафет узму огртач, пребаце га себи преко рамена, па ходајући натрашке покрију очеву голотињу. Лицем су били окренути на другу страну, тако да нису видели очеву голотињу.

²⁴ Кад се Ноје отрезнио од вина, дознао је шта му је учинио најмлађи син. ²⁵ Тада Ноје рече:

²⁶ Потом је рекао:

²⁸ Ноје је живео још три стотине педесет година након потопа. ²⁹ Ноје је укупно живео девет стотина педесет година и умро.

Послање Јована Крститеља

3 У оне дане појавио се Јован Крститељ проповедајући у Јудејској пустињи. ² Говорио је: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско!“ ³ То је оно што је рекао пророк Исаија:

⁴ Са̂м Јован је био одевен у одећу од камиље длаке, а око струка је имао кожни појас. Хранио се скакавцима и дивљим медом. ⁵ Људи из Јерусалима, из целе Јудеје и из целе јорданске области долазили су тада к њему, ⁶ а он их је крштавао у реци Јордану, при чему су они исповедали своје грехе.

⁷ Када је Јован видео да фарисеји и садукеји долазе да се крсте, он им је рекао: „Породе змијски, ко вам је рекао да бежите пред надолазећим гневом Божијим? ⁸ Него, донесите плод који доказује покајање. ⁹ И не обмањујте себе говорећи у себи: ’Авра̂м је наш отац!’, јер вам кажем да Бог може и од овог камења да подигне децу Авра̂му. ¹⁰ Већ је секира спремна да у корену посече дрвета, јер свако дрво које не рађа добар род, одсеца се и баца у ватру.

¹¹ Ја вас крштавам водом ради покајања, али после мене долази неко ко је моћнији од мене, коме ја нисам достојан ни сандале да понесем. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем. ¹² У његовој руци је лопата да овеје своје гумно и да сабере жито у своју житницу, а плеву ће спалити неугасивим огњем.“

Исусово крштење

¹³ Тада Исус оде из Галилеје на Јордан да га Јован крсти. ¹⁴ А Јован га је одвраћао од тога, говорећи: „Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени?“

¹⁵ А Исус му одговори: „Пусти сада, јер овако нам ваља испунити све што је у складу с Божијом праведношћу.“ Тада му Јован допусти.

¹⁶ Одмах након што је Исус био крштен, изашао је из воде. Уто се отворе небеса, и Исус угледа Божијег Духа како као голуб силази и спушта се на њега. ¹⁷ Тада се зачуо глас с неба: „Ово је Син мој вољени, који ми је сва радост!“