Old/New Testament
ГОСПОД одговара Јову
38 Тада ГОСПОД одговори Јову из олује:
2 »Ко је овај што незналичким речима замрачује мој савет?
3 Утегни се као човек;
питаћу те, а ти ми одговори.
4 »Где си био кад сам постављао темеље земље?
Кажи, кад си тако паметан.
5 Ко јој је одредио мере? То ваљда знаш!
Ко је мерничко уже растегао преко ње?
6 На чему јој је смештено подножје
или ко јој је угаони камен поставио
7 док су јутарње звезде углас певале
и сви синови Божији клицали од радости?
8 »Ко је море затворио вратима
кад је наврло из утробе земљине,
9 кад сам га у облаке обукао
и у дубоку таму га повио,
10 кад сам му одредио међе
и наместио му гвоздене преворнице и врата,
11 кад сам рекао: ‚Довде можеш да дођеш, не даље;
овде је међа твојих таласа поносних‘?
12 »За свог живота, да ли си икад заповедао јутру
или зори показао где јој је место,
13 ухвативши земљу за ивице
и из ње истресавши све опаке?
14 Земља прима облик као глина под печатом,
а брда и долине стоје јој као набори на одећи.
15 Злима је ускраћена светлост
и сломљена им уздигнута рука.
16 »Да ли си ишао до изворâ мора
или ходао по закуцима океана[a]?
17 Да ли су ти показане двери смрти?
Да ли си двери сенке смрти видео?
18 Да ли си сагледао пространства земље?
Кажи, ако све то знаш.
19 »Који је пут до боравишта светлости?
Где станује тама?
20 Можеш ли до њиховог места да их одведеш?
Знаш ли стазе до њихових станишта?
21 Ма, знаш ти то, јер још тада си се родио!
Велик је број твојих дана!
22 »Да ли си ушао у спремишта снега
или видео спремишта грȁда
23 која држим за времена невоље,
за дане рата и боја?
24 Који је пут до места где се муња раздељује?
Где се ветар источни расипа по земљи?
25 Ко просеца јарак бујици
и стазу грмљавини,
26 да би киша пала на земљу ненастањену,
на пустињу где нема човека,
27 да напоји голу пустош,
да би у њој изникнула трава?
28 Има ли киша оца?
Ко је родитељ капи росе?
29 Из чије утробе излази лед?
Ко је родитељка мразу са небеса,
30 кад се воде стврдну као камен
и лед се хвата на површини океана[b]?
31 »Можеш ли свезати раскошне Влашиће
или развезати конопце Орионове?
32 Можеш ли у право време извести сазвежђа
или водити Медведа с његовим младима?
33 Да ли знаш небеске законе?
Зар можеш да им доделиш власт на земљи?
34 »Зар можеш да довикнеш до облака
и силном водом се покријеш?
35 Зар ти муње шаљеш, и оне иду,
и зар теби говоре: ‚Ево нас‘?
36 Ко је мудрошћу обдарио срце
и умности подарио уму?
37 Ко мудрошћу пребројава облаке?
Ко излива небеске мешине,
38 да се прашина згрудва
и грудве земље слепе?
39 »Зар ти ловиш плен лавици
и глад лавовима утољујеш
2 кад се шћућуре у свом брлогу
или кад вребају из грмља?
3 Ко гаврану набавља храну
кад му птићи вапију до Бога
и без хране тумарају унаоколо?
4 »Да ли знаш време кад се дивокоза кози?
Да ли гледаш кад кошута младе излеже?
5 Да ли бројиш колико месеци носе?
Да ли знаш у које време се омладе?
6 Шћућуре се и излегу своје младе,
и окончају им се порођајне муке.
7 Младунци им јачају и расту у дивљини;
оду од мајке и не враћају се.
8 »Ко је дивљем магарцу дао слободу?
Ко му је развезао споне?
9 Пустару сам му дао за дом
и слане равнице за постојбину.
10 Он се смеје градској вреви,
гоничев повик не чује.
11 Тумара брдима, својим пашњацима,
и било какво зеленило тражи.
12 »Зар ће дивљи биво пристати да ти буде слуга?
Зар ће крај твојих јасала преноћити?
13 Можеш ли га уздама задржати уз бразду?
Зар ће за тобом дрљати долове?
14 Можеш ли се ослонити на њега
јер му је снага велика?
Зар ћеш му тешке послове препустити?
15 Можеш ли се поуздати у њега
да ће ти вратити жито
и довући ти га на гумно?
16 »Нојева крила радосно лепршају,
иако нису као родина крила и перје.
17 Он полаже јаја на земљи
и оставља их да се греју у песку,
18 не марећи што их нога може згазити
или дивља животиња згњечити.
19 Он са својим птићима поступа грубо,
као да нису његови;
није га брига ако му је труд био узалуд,
20 јер га Бог није обдарио мудрошћу,
нити му је уделио умности.
21 Али, када крила рашири за трк,
смеје се коњу и јахачу.
22 »Зар ти дајеш снагу коњу?
Зар му ти врат украшаваш гривом?
23 Зар ти чиниш да скаче као скакавац,
да страх утерује поносним фрктањем?
24 Копитом жестоко удара, радујући се у својој снази,
и у окршај јури.
25 Смеје се страху, ничег се не боји,
пред мачем не узмиче.
26 На сапима му тоболац звекеће
и блиставо копље и сулица.
27 У махнитом узбуђењу земљу раскопава;
не може да стоји мирно кад се овнујски рог огласи.
28 На звук рога зафркће: ‚Ха!‘
Издалека већ нањуши мирис битке
и вику заповедникâ и бојни поклич чује.
29 »Зар кобац помоћу твоје мудрости лети
и према југу шири крила?
30 Зар орао по твом налогу лети ка висовима
и на високом месту гнездо свија?
31 На литици станује и на њој ноћи,
хридина му је тврђава.
32 Одатле вреба на своју храну,
очи му је надалеко опазе.
33 Птићи му се крвљу госте,
и где год шта угине, ето и њега.«
34 Онда ГОСПОД рече Јову:
35 »Зар ће исправљати Свесилнога
онај ко се с њим препире?
Нека одговори Богу онај ко га оптужује!«
36 А Јов одговори ГОСПОДУ:
37 »Да, недостојан сам – како да ти одговорим?
Руку стављам преко уста.
38 Говорио сам једном, нећу више одговарати,
двапут, али више нећу.«
40 Онда ГОСПОД рече Јову из олује:
2 »Утегни се као човек;
питаћу те, а ти ми одговори.
3 Зар би и моју правду хтео да порекнеш?
Зар би мене осудио да себе оправдаш?
4 Зар ти је рука као Божија
и зар ти глас грми као његов?
5 Окити се онда славом и сјајем
и у част и величанство се обуци.
6 Излиј жестину своје срџбе,
погледај сваког охолог и обори га,
7 погледај сваког надменог и унизи га,
опаке сатри на месту.
8 Све их заједно у прашину закопај,
у гробу им стави повез на лице.
9 Тада ћу ти и ја признати
да твоја десница може да те спасе.
10 »Погледај бехемота,
кога сам створио заједно с тобом.
Травом се храни као во,
11 а види колика му је снага у слабинама,
колика сила у мишићима трбушним!
12 Реп му се њише као кедар,
жиле му на бедрима чврсто преплетене.
13 Кости су му цеви бронзане,
удови као гвоздене полуге.
14 Он је првенац међу Божијим делима,
његов Творац с мачем му прилази.
15 Храну му доносе брегови,
где се све дивље звери играју.
16 Он под лотосом лежи,
међу мочварном трском сакривен.
17 Лотоси га сенком заклањају,
окружују га тополе поточне.
18 Кад река набуја, он се не плаши,
безбрижан је и да му Јордан јурне у губицу.
19 Може ли га неко ухватити за очи
или му замку провући кроз њушку?
20 Можеш ли левијатана извући удицом
или му језик везати ужетом?
21 Можеш ли му уже провући кроз ноздрве
или му чељуст пробости куком?
22 Зар ће те он молити за милост?
Зар ће ти умилним речима говорити?
23 Зар ће с тобом склопити савез
да га узмеш за слугу довека?
24 Можеш ли се с њим играти као с птицом
или га на узици водити да своје кћери забавиш?
25 Зар ће се прекупци ценкати за њега?
Зар ће га разделити међу трговцима?
26 Можеш ли му кожу избости копљима
или главу оствама?
27 Дигнеш ли руку на њега,
нећеш више на бој помишљати!
28 Залудна је нада да се може надвладати;
већ сâм поглед на њега човека обара.
Тимотеј се придружује Павлу и Сили
16 Тако Павле стиже у Дерву, па у Листру, где је живео ученик по имену Тимотеј. Он је био син Јудејке, вернице, а отац му је био Грк. 2 О њему су добро говорила браћа у Листри и Иконијуму. 3 Павле хтеде да он путује с њим, па узе и обреза га због Јудеја који су живели у оним местима, јер су сви знали да му је отац Грк. 4 Путујући од града до града, предавали су одлуке које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму да их се људи придржавају. 5 Тако су се цркве учвршћивале у вери и њихов број је свакодневно растао.
Позив у Македонију
6 Пропутовали су кроз Фригију и галатијски крај, пошто им је Свети Дух забранио да проповедају Реч у Азији. 7 Када су дошли надомак Мисије, покушаше да уђу у Витинију, али им Исусов Дух не даде. 8 Стога прођоше поред Мисије и стигоше у Троаду.
9 Једне ноћи, Павле је имао виђење: неки Македонац је стајао и преклињао га, говорећи: »Пређи у Македонију и помози нам!«
10 Пошто је он имао то виђење, настојали смо да што пре одемо у Македонију, уверени да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље.
Лидијино обраћење
11 Испловили смо из Троаде и отпловили право у Самотрак, а сутрадан до Неапоља, 12 па оданде до Филипа, римске колоније и главног града тог дела Македоније. У том граду остадосмо неколико дана, 13 а у суботу изађосмо ван градске капије, према реци, где смо претпостављали да се налази богомоља. Тамо седосмо и почесмо да говоримо окупљеним женама. 14 А слушала нас је и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире. Господ јој отвори срце да обрати пажњу на оно што је Павле говорио.
15 А када су се она и њени укућани крстили, она нас замоли: »Ако сматрате да верујем у Господа, дођите и одседните у мојој кући.«
И наговори нас.
Павле и Сила у затвору
16 Док смо једном ишли у богомољу, сусрете нас једна робиња. Била је опседнута духом који је прорицао будућност, па је гатањем доносила велику зараду својим господарима.
17 Она пође за Павлом и за нама, вичући: »Ови људи су слуге Свевишњега Бога! Они вам објављују пут спасења!«
18 Тако је радила много дана, па, када је то Павлу дојадило, он се окрену и рече духу: »Наређујем ти у име Исуса Христа: изађи из ње!«
И он истог часа изађе.
19 Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре. 20 Доведоше их преторима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји 21 и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International