Old/New Testament

Давид издаје упутства за изградњу Храма

28 Давид позва све службенике у Израелу да се окупе у Јерусалиму: поглаваре племенâ, заповеднике одредâ у царевој служби, заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама и службенике који су били задужени за све имање и стоку која је припадала цару и његовим синовима, заједно са дворским службеницима, јунацима и свим врсним ратницима.

² Цар Давид устаде и рече: »Чујте ме, браћо моја и мој народе. Желео сам да изградим храм као место починка за Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, за подножје ногама нашем Богу. Припремио сам све за његову изградњу. ³ Али Бог ми рече: ‚Нећеш ти изградити храм који ће носити моје Име, јер си ратник и проливао си крв.‘

⁴ »Али ГОСПОД, Бог Израелов, ипак је од целе моје породице изабрао мене, да будем цар над Израелом довека. Изабрао је Јуду за вођу, из Јудиног племена изабрао је моју породицу, а од синова мога оца свидело му се да мене учини царем над целим Израелом.

⁵ »Од свих мојих синова – а ГОСПОД ми их је дао много – изабрао је мог сина Соломона да буде на престолу ГОСПОДЊЕГ царства у Израелу. ⁶ Рекао ми је: ‚Твој син Соломон је онај који ће ми саградити храм и дворишта, јер сам њега изабрао да ми буде син, а ја ћу њему бити отац. ⁷ Учврстићу његово царство довека ако буде непоколебљиво извршавао моје заповести и законе, као што се чини сада.‘

⁸ »Стога вам сада налажем пред очима целог Израела и ГОСПОДЊЕ заједнице и пред ушима нашега Бога: Помно извршавајте све заповести ГОСПОДА, свога Бога, да задржите у свом поседу ову добру земљу и да је као наследство предате својим потомцима довека.

⁹ »А ти, Соломоне, сине мој, признај Бога свога оца и служи му из свег срца и вољне душе. Јер, ГОСПОД испитује свако срце и прониче све мисли и намере. Ако га будеш тражио, даће ти да га нађеш. Али ако га оставиш, он ће те заувек одбацити. ¹⁰ Схвати да те је ГОСПОД изабрао да му саградиш храм да буде његово светилиште. Буди јак и обави тај посао.«

¹¹ Тада Давид даде свом сину Соломону нацрте за трем Храма, његове зграде, спремишта, горње делове, унутрашње одаје и место за Помирилиште. ¹² Даде му и нацрте свега што је замислио^[a] у вези са двориштима Дома ГОСПОДЊЕГ и свим одајама, ризницама Дома ГОСПОДЊЕГ и ризницама за свете предмете. ¹³ Даде му и упутства за свештеничке и левитске редове и за обављање службе у Дому ГОСПОДЊЕМ, као и за све предмете који ће се користити при вршењу службе. ¹⁴ Он одреди тежину злата за све златне предмете који ће се користити при разним врстама служења и тежину сребра за све сребрне предмете који ће се користити при разним врстама служења: ¹⁵ тежину злата за златне свећњаке и њихове светиљке, са тежином за сваки свећњак и његове светиљке; тежину сребра за сваки сребрни свећњак и његове светиљке, према намени сваког свећњака; ¹⁶ тежину злата за сваки сто за свети хлеб; тежину сребра за сребрне столове; ¹⁷ тежину чистог злата за виљушке, чиније за шкропљење и врчеве; тежину злата за сваку златну посуду; тежину сребра за сваку сребрну посуду; ¹⁸ и тежину пречишћеног злата за кадиони жртвеник. Даде му и нацрт за кола, то јест за златне херувиме који шире крила и наткриљују Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза.

¹⁹ »Све то«, рече Давид, »имам записано ГОСПОДЊОМ руком и он ми је дао да разумем све појединости овог нацрта.«

²⁰ Давид рече свом сину Соломону и ово: »Буди јак и храбар, и обави тај посао. Не бој се и не обесхрабруј, јер с тобом је ГОСПОД, Бог, мој Бог. Он те неће изневерити ни оставити све док сав посао око Дома ГОСПОДЊЕГ не буде завршен. ²¹ Свештенички и левитски редови спремни су за службу у Божијем Дому, и сваки човек који има жељу и вешт је у било ком занату помоћи ће ти у свем послу. Поглавари и сав народ послушаће сваку твоју заповест.«

Прилози за изградњу Храма

29 Тада цар Давид рече целој заједници: »Мој син Соломон, онај кога је Бог изабрао, млад је и неискусан. Задатак је велик, јер ово здање није за човека, него за ГОСПОДА, Бога. ² Све што сам могао да припремим за храм свога Бога – злато за златне предмете, сребро за сребрне, бронзу за бронзане, гвожђе за гвоздене и дрво за дрвене, као и оникс за оптакање, тиркиз, разнобојно драго камење и сваку врсту камена и мермер – све сам то припремио у изобиљу. ³ Осим тога, због своје привржености храму свога Бога, сада дајем и своје злато и сребро за храм свога Бога, поврх онога што сам већ спремио за овај свети храм: ⁴ три хиљаде таланата^[b] злата из Офира и седам хиљада таланата^[c] пречишћеног сребра, за облагање зидова храмских зграда, ⁵ за златне и сребрне предмете и за све оно што треба да направе занатлије. А сада, ко је данас спреман да нешто приложи за ГОСПОДА?«

⁶ Тада поглавари породица, поглавари израелских племена, заповедници над хиљадама и заповедници над стотинама и службеници задужени за цареве послове приложише драговољно. ⁷ За радове на Божијем Дому дадоше пет хиљада таланата^[d] и десет хиљада дарика^[e] злата, десет хиљада таланата^[f] сребра, осамнаест хиљада таланата^[g] бронзе и сто хиљада таланата^[h] гвожђа. ⁸ Они који су имали драгог камења, дадоше га у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ, коју је чувао Јехиел Гершоновац.

⁹ Народ је драговољно и од свег срца давао прилоге и радовао се због тога. И цар Давид се силно радовао.

Давид захваљује Богу

¹⁰ Давид благослови ГОСПОДА пред целом заједницом говорећи: »Благословен био довека, ГОСПОДЕ, Боже нашег праоца Израела. ¹¹ Твоја је, ГОСПОДЕ, величина и моћ и слава и величанство и сјај, јер је све на небу и на земљи твоје. Твоје је, ГОСПОДЕ, царство. Ти си узвишен као глава свему. ¹² Богатство и част од тебе долазе, ти си владар над свиме. У твојој руци је снага и моћ да све уздигнеш и оснажиш. ¹³ Сада ти, Боже наш, захваљујемо и хвалимо твоје славно Име.

¹⁴ »Али ко сам ја, ко је мој народ, да оволико можемо драговољно да приложимо? Све је од тебе, и ми ти дајемо само оно што смо добили из твоје руке. ¹⁵ Ми смо само странци и дошљаци пред тобом, као што су били и сви наши праоци. Дани на земљи су нам као сенка, без наде. ¹⁶ ГОСПОДЕ, Боже наш, све ово обиље које смо спремили да ти подигнемо храм за твоје свето Име, све је то из твоје руке и све то теби припада. ¹⁷ Знам, Боже мој, да ти испитујеш срце и да ти је мила честитост. Све сам ти ово дао драговољно и искрено, а сада сам с радошћу гледао како ти драговољно даје народ који је овде. ¹⁸ ГОСПОДЕ, Боже наших праотаца Авраама, Исаака и Израела, одржи ову жељу у срцу свога народа заувек и учврсти му срце у оданости теби. ¹⁹ И дај мом сину Соломону да се из свега срца држи твојих заповести, прописâ и уредби и да све учини да изгради ово здање за које сам све спремио.«

²⁰ Тада Давид рече целој заједници: »Благословите ГОСПОДА, свога Бога.«

И сви они благословише ГОСПОДА, Бога својих праотаца, дубоко се поклонише и падоше ничице пред ГОСПОДОМ и пред царем.

²¹ Следећег дана принеше ГОСПОДУ клане жртве и жртве паљенице: хиљаду јунаца, хиљаду овнова и хиљаду мушких јагањаца, са њиховим жртвама леваницама, и обиље других кланих жртава за сав Израел. ²² Тог дана су јели и пили пред ГОСПОДОМ силно се радујући. Потом по други пут прогласише Соломона сина Давидовог за цара, помазавши га за владара подложеног ГОСПОДУ, а Садока за свештеника.

²³ Тако Соломон седе на ГОСПОДЊИ престо као цар место свог оца Давида. Био је успешан цар и сав Израел га је слушао. ²⁴ Сви заповедници и ратници, а тако и сви Давидови синови, заклеше се на покорност цару Соломону. ²⁵ ГОСПОД веома узвиси Соломона наочиглед целом Израелу и обдари га царским сјајем какав није имао ниједан цар Израела пре њега.

Сажетак владавине цара Давида

²⁶ Давид син Јесејев био је цар над целим Израелом. ²⁷ Владао је над Израелом четрдесет година – седам година у Хеврону и тридесет три године у Јерусалиму. ²⁸ Умро је у дубокој старости, науживавши се живота, богатства и части. На месту цара наследио га је његов син Соломон. ²⁹ Што се тиче догађаја владавине цара Давида, сви су, од првог до последњег, забележени у записима видеоца Самуила, пророка Натана и видеоца Гада, ³⁰ са свим појединостима везаним за његову владавину и моћ и све што се догодило њему, Израелу и царствима других земаља.

²⁴ Тада Јудеји још једном позваше некадашњег слепога, па му рекоше »Дај славу Богу.^[a] Знамо да је тај човек грешник.«

²⁵ А он им одговори: »Да ли је грешник, не знам. Знам само да сам био слеп, а сада видим.«

²⁶ »Шта ти је урадио?« упиташе га они. »Како ти је отворио очи?«

²⁷ »Већ сам вам рекао«, одговори им он, »али нисте слушали. Зашто хоћете да то опет чујете? Да нећете и ви да постанете његови ученици?«

²⁸ Тада га они извређаше, па му рекоше: »Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици. ²⁹ Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је.«

³⁰ А човек им рече: »Баш чудно да не знате одакле је, а он ми је отворио очи. ³¹ Знамо да Бог не услишава грешнике, већ услишава онога ко је побожан и ко извршава његову вољу. ³² Нико никад није чуо да је неко отворио очи човеку слепом од рођења. ³³ Да овај није од Бога, не би могао ништа да учини.«

³⁴ »Родио си се огрезао у гресима«, рекоше они, »а усуђујеш се нас да учиш!«

И избацише га напоље.

Духовно слепило

³⁵ Исус је чуо да су га избацили, па га нађе и упита: »Верујеш ли у Сина човечијега?«

³⁶ »А ко је он, господару«, рече овај, »да поверујем у њега.«

³⁷ »Видео си га«, рече му Исус. »Он је онај који с тобом разговара.«

³⁸ »Верујем, Господе«, рече он и поклони му се.

³⁹ А Исус рече: »Ради суда сам дошао на овај свет – да прогледају они који не виде, а ослепе они који виде.«

⁴⁰ То су чули фарисеји који су били с њим, па га упиташе: »Зар смо и ми слепи?«

⁴¹ »Да сте слепи«, рече им Исус, »не бисте имали греха. Али, пошто кажете: ‚Видимо‘, ваш грех остаје.«