Old/New Testament

22 Стога Давид рече: »Овде ће бити Дом ГОСПОДА, Бога, а тако и жртвеник за жртве паљенице за Израел.«

Припреме за изградњу Храма

² Давид нареди да се окупе странци који су живели у Израелу и међу њима одреди каменоресце, да припреме клесани камен за изградњу Божијег Дома. ³ Он набави велике количине гвожђа, да се направе клинови за крила капија и за окове, и бронзе више него што се може измерити. ⁴ Набави и кедрових дебала, више него што се може избројати, јер су му Сидонци и Тирци донели много кедровине.

⁵ Давид рече: »Мој син Соломон је млад и неискусан, а храм који треба да се сагради ГОСПОДУ треба да буде силно величанствен, славан и сјајан у очима свих народа. Зато ћу ја све спремити за њега.«

Тако је Давид пре своје смрти обавио опсежне припреме, ⁶ а онда позвао свог сина Соломона и заповедио му да сагради храм за ГОСПОДА, Бога Израеловог.

⁷ Давид рече Соломону: »Сине мој, гајио сам у срцу жељу да саградим храм који ће носити Име ГОСПОДА, мога Бога. ⁸ Али дође ми реч ГОСПОДЊА: ‚Пролио си много крви и водио много ратова. Нећеш ти саградити храм који ће носити моје Име, јер си преда мном пролио много крви на земљи. ⁹ Него, имаћеш сина који ће бити човек мира и спокоја. Даћу му починак од свих његових непријатеља унаоколо. Зваће се Соломон и за време његове владавине даћу Израелу мир и спокојство. ¹⁰ Он је тај који ће саградити храм за моје Име. Он ће ми бити син, а ја ћу му бити отац. И ја ћу довека учврстити престо његовог царства над Израелом.‘

¹¹ »А сада, сине мој, нека ГОСПОД буде с тобом, да успеш да саградиш храм ГОСПОДУ, своме Богу, као што је рекао за тебе. ¹² Нека ти ГОСПОД да проницљивости и мудрости када те постави над Израелом, да се држиш Закона ГОСПОДА, твога Бога. ¹³ Успећеш ако се будеш помно држао уредби и законâ које је ГОСПОД дао Мојсију за Израел. Буди јак и храбар. Не бој се и не обесхрабруј. ¹⁴ Много сам се трудио да за Дом ГОСПОДЊИ прикупим сто хиљада таланата^[a] злата, милион таланата^[b] сребра, толико бронзе и гвожђа да се не може ни измерити, и дрво и камен. А ти томе можеш и додати. ¹⁵ Имаш много радника: клесарâ, зидарâ и тесарâ, а тако и људи вичних свакој врсти рада ¹⁶ са златом и сребром, бронзом и гвожђем – не зна им се броја. А сада, почни да градиш и нека је ГОСПОД с тобом.«

¹⁷ Потом Давид заповеди свим израелским поглаварима да помогну његовом сину Соломону.

¹⁸ Он им рече: »Зар није ГОСПОД, ваш Бог, уз вас? Зар вам није дао починак свуда унаоколо? Јер, он ми је предао у руке становнике земље, и они су сада поданици ГОСПОДА и његовог народа. ¹⁹ Сада се срцем и душом посветите тражењу ГОСПОДА, свога Бога. Почните да градите светилиште ГОСПОДА, Бога, да бисте могли да донесете Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза и свете Божије предмете у храм који ће се сазидати за ГОСПОДЊЕ Име.«

23 Када је Давид зашао у дубоку старост, поставио је свог сина Соломона за цара над Израелом.

Дужности Левитâ

² Он окупи све израелске старешине, а тако и свештенике и Левите. ³ Пребројаше Левите који су имали тридесет или више година – било их је укупно тридесет осам хиљада.

⁴ Давид рече: »Од ових, њих двадесет четири хиљаде нека управљају радовима на Дому ГОСПОДЊЕМ, а њих шест хиљада нека буду надгледници и судије. ⁵ Четири хиљаде њих нека буду чувари капија, а четири хиљаде нека славе ГОСПОДА музичким инструментима које сам за то направио.«

⁶ Давид је Левите поделио у редове према Левијевим синовима Гершону, Кехату и Мерарију.

²⁴ То су били Левијеви потомци по њиховим породицама – главе породица како су поименце пописане и пребројане, то јест они који су имали двадесет или више година, а радили су и служили у Дому ГОСПОДЊЕМ.

²⁵ Јер Давид је био рекао: »Пошто је ГОСПОД, Бог Израелов, дао свом народу починак и дошао да се настани у Јерусалиму довека, ²⁶ Левити више не морају да носе Боравиште ни предмете који се у њему користе за службу.«

²⁷ По Давидовим последњим налозима, пребројани су Левити од двадесет година и старији.

²⁸ Левитима је била дужност да помажу Аароновим потомцима у служби у Дому ГОСПОДЊЕМ: да воде бригу о двориштима, одајама, очишћењу свих светих предмета и обављању других служби у Божијем Дому, ²⁹ а тако и о хлебу који се стављао на сто, брашну за житне жртве, бесквасним хлебовима, печеним жртвеним приносима, жртвеним приносима замешеним с уљем и о свим мерењима количина и величина. ³⁰ Требало је и да сваког јутра стоје и захваљују ГОСПОДУ и хвале га, а тако и сваке вечери ³¹ и кад год су се ГОСПОДУ приносиле жртве паљенице, суботом и о светковинама младог месеца и у време прописаних празника. Требало је да редовно служе пред ГОСПОДОМ, у одговарајућем броју и на прописан начин.

³² Тако су Левити извршавали своје дужности везане за Шатор састанка, за Светињу и за службу у Дому ГОСПОДЊЕМ под руководством своје сабраће, Ааронових потомака.

Дужности свештеникâ

24 Свештенички редови Ааронових синова:

Ааронови синови: Надав, Авиху, Елеазар и Итамар.

² Надав и Авиху су умрли пре свог оца и нису имали синова. Зато су Елеазар и Итамар служили као свештеници. ³ Уз помоћ Садока, Елеазаровог потомка, и Ахимелеха, Итамаровог потомка, Давид их је поделио у редове према одређеном распореду служења. ⁴ Међу Елеазаровим потомцима нашао се већи број глава породица него међу Итамаровим, па су их према томе и поделили: шеснаест глава породица од Елеазарових потомака и осам глава породица од Итамарових потомака. ⁵ А пошто је и међу Елеазаровим и међу Итамаровим потомцима било високих службеника светилишта и високих Божијих службеника, равноправно су их поделили бацајући коцку.

⁶ Писар Шемаја син Натанаилов, Левит, записао је њихова имена пред царем и поглаварима, свештеником Садоком, Ахимелехом сином Авиатаровим и главама свештеничких и левитских породица, узимајући по једну породицу од Елеазарових и по једну од Итамарових потомака.

¹⁹ То је био редослед вршења службе по ком су улазили у Дом ГОСПОДЊИ, према прописима које им је дао њихов праотац Аарон, онако како му је заповедио ГОСПОД, Бог Израелов.

Остали Левити

²⁰ Што се тиче осталих Левијевих потомака:

То су били Левити према њиховим породицама.

³¹ И они су, као и њихова сабраћа Ааронови потомци, бацали коцку пред царем Давидом и Садоком, Ахимелехом и главама свештеничких и левитских породица. Са породицама најстарије браће поступало се исто као и са породицама најмлађе.

²⁸ Зато им Исус рече: »Када подигнете Сина човечијега, тада ћете сазнати да Ја јесам и да ништа не чиним сам од себе, него да говорим оно што ме је научио Отац. ²⁹ А Онај који ме је послао, са мном је. Није ме оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему мило.«

³⁰ И док је то говорио, многи повероваше у њега.

Авраамова деца

³¹ Исус рече Јудејима који су у њега поверовали: »Ако се држите мога учења, заиста сте моји ученици. ³² Сазнаћете истину и истина ће вас ослободити.«

³³ »Ми смо Авраамови потомци«, одговорише му они, »и никад ником нисмо робовали. Како можеш да кажеш: ‚Постаћете слободни‘?«

³⁴ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ко год чини грех, роб је греха. ³⁵ Роб не остаје у кући заувек, а син остаје. ³⁶ Па, ако вас Син ослободи, бићете стварно слободни. ³⁷ Знам да сте Авраамови потомци, али ви ипак хоћете да ме убијете, јер у вама нема места за моју реч. ³⁸ Говорим вам о оном што сам видео код Оца, а ви чините оно што сте чули од свога оца^[a].«

³⁹ »Наш отац је Авраам«, одговорише му они.

»Да сте Авраамова деца«, рече им Исус, »чинили бисте Авраамова дела. ⁴⁰ Али ви хоћете да убијете мене, човека који вам је говорио истину коју је чуо од Бога. Авраам није тако чинио. ⁴¹ Ви чините дела свога оца.«

»Ми нисмо рођени из блуда«, рекоше му. »Једног оца имамо – Бога!«

Ђавоља деца

⁴² А Исус им рече: »Кад би Бог био ваш отац, ви бисте ме волели, јер сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао. ⁴³ Зашто не разумете шта вам говорим? Зато што не можете да чујете моју реч. ⁴⁴ Ви сте од оца ђавола и хоћете да испуњавате жеље свога оца. Он је човекоубица од почетка и није се држао истине, јер у њему нема истине. Када говори лажи, говори оно што му је својствено, јер је лажов и отац лажи. ⁴⁵ А мени, зато што вам говорим истину, не верујете. ⁴⁶ Који од вас може да ми докаже грех? Ако вам говорим истину, зашто ми не верујете? ⁴⁷ Ко је од Бога, слуша Божије речи. Зато ви не слушате, јер нисте од Бога.«

Пре него што се Авраам родио, Ја јесам

⁴⁸ Јудеји му рекоше: »Зар нисмо у праву кад кажемо да си ти Самарићанин и да си опседнут демоном?«

⁴⁹ »Нисам опседнут демоном«, рече Исус, »него указујем поштовање своме Оцу, а ви ме не поштујете. ⁵⁰ Не тражим славу за себе – има ко је тражи и ко суди. ⁵¹ Истину вам кажем: ко се држи моје речи, неће видети смрти довека.«

⁵² »Сад знамо да си опседнут демоном«, рекоше Јудеји. »Авраам је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ‚Ко се држи моје речи, неће окусити смрти довека.‘ ⁵³ Ниси ваљда већи од нашег оца Авраама, који је умро. А и пророци су помрли. За кога се то ти издајеш?«

⁵⁴ »Ако самог себе прослављам«, одговори Исус, »моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац, за кога ви тврдите да је ваш Бог. ⁵⁵ Ви га не познајете, али ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажов као и ви. Али ја га познајем и држим се његове Речи. ⁵⁶ Ваш отац Авраам клицао је од радости што ће видети мој Дан – и видео га је и обрадовао се.«

⁵⁷ »Немаш ни педесет година«, рекоше му Јудеји, »а видео си Авраама!«

⁵⁸ »Истину вам кажем«, рече Исус, »пре него што се Авраам родио, Ја јесам!«

⁵⁹ Тада они дограбише камење да га баце на њега, али Исус се сакри и изађе из Храма.