Old/New Testament

Давид наноси пораз Амонцима и Арамејцима

(2. Сам 10,1-19)

19 После неког времена умре Нахаш, цар Амонаца, а на месту цара наследи га његов син.

² Давид помисли: »Показаћу љубав према Хануну сину Нахашевом, јер је и његов отац показао љубав према мени.«

Тако Давид посла гласнике да изразе саучешће Хануну због смрти његовог оца.

Када су Давидове слуге дошле Хануну у земљи Амонаца да му изразе саучешће, ³ амонски поглавари рекоше Хануну: »Мислиш ли да Давид одаје почаст твом оцу тиме што је послао ове да ти изјаве саучешће? Они су дошли к теби да истраже земљу и уходе је да би је освојили.«

⁴ Тада Ханун ухвати Давидове слуге, обрија их, скрати им одећу одсекавши је при бедрима, па их пусти.

⁵ Када је неко дошао и јавио Давиду за његове људе, он им посла гласнике у сусрет, јер су били ужасно понижени, и поручи им: »Останите у Јерихону док вам не израсте брада, па се онда вратите.«

⁶ Амонци увидеше да су увредили Давида, па Ханун и Амонци послаше хиљаду таланата^[a] сребра да унајме борна кола и коњанике из Арам-Нахарајима, Арам-Маахе и Цове. ⁷ Унајмише тридесет две хиљаде борних кола и коњаникâ и уз то цара Маахе и његове војнике, па ови дођоше и утаборише се код Медве, док су се Амонци окупили из својих градова и кренули у рат.

⁸ Када је Давид то чуо, посла Јоава са свом војском.

⁹ Амонци изађоше и сврсташе се у бојне редове на улазу капије свога града, док су цареви који су дошли били засебно на пољу. ¹⁰ Јоав виде да се пред њим и иза њега пружају бојни редови, па изабра неке од најбољих војника у Израелу и сврста их у бојне редове према Арамејцима. ¹¹ Остале војнике стави под заповедништво свог брата Авишаја и сврста их у бојне редове према Амонцима.

¹² Јоав рече: »Ако Арамејци буду прејаки за мене, ви ћете ми притећи у помоћ. А ако Амонци буду прејаки за вас, ја ћу притећи у помоћ вама. ¹³ Будите јаки и хајде да се храбро боримо за свој народ и за градове нашега Бога. ГОСПОД ће учинити онако како мисли да је најбоље.«

¹⁴ Онда Јоав и његови војници кренуше напред да нападну Арамејце, али они побегоше пред њим. ¹⁵ Амонци видеше да Арамејци беже, па и они побегоше пред Јоавовим братом Авишајем и уђоше у град. Тада се Јоав врати у Јерусалим.

¹⁶ Када су Арамејци видели да их је Израел поразио, послаше гласнике да доведу Арамејце предвођене Шофахом, заповедником Хададезерове војске с оне стране Еуфрата^[b].

¹⁷ Када су то јавили Давиду, он окупи сав Израел и пређе преко реке Јордан. Он крену на Арамејце и сврста војску у бојне редове према Арамејцима. Они га нападоше, ¹⁸ али су морали да побегну пред Израелом. Давид уби седам хиљада њихових коњаника и четрдесет хиљада њихових пешака, а уби и Шофаха, заповедника њихове војске.

¹⁹ Видевши да их је Израел поразио, Хададезерови поданици склопише мир с Давидом и постадоше његови поданици. Тако Арамејци више нису хтели да помажу Амонцима.

Давид заузима Рабу

(2. Сам 12,26-31)

20 Наредног пролећа, у време када цареви полазе у рат, Јоав изведе војску и опустоши земљу Амонаца, па оде и опседе Рабу, а Давид остаде у Јерусалиму. Јоав нападе Рабу и поруши је. ² Давид узе круну с главе њиховог цара – тешку један талант^[c] злата и са драгим каменом на себи – па му је ставише на главу. Из града узе велик плен ³ и изведе из њега народ, коме одреди да ради тестерама, гвозденим пијуцима и секирама. Тако учини у свим амонским градовима. Потом се Давид са свом војском врати у Јерусалим.

Битке с филистејским дивовима

(2. Сам 21,15-22)

⁴ После неког времена, изби рат са Филистејцима у Гезеру. Том приликом Сибехај Хушанин уби Сипаја, једног од потомака Рефајаца, и тако покори Филистејце. ⁵ У другој бици с Филистејцима, Елханан син Јаиров уби Лахмија, брата Голијата Гитејца, који је имао копље чија је копљача била као ткалачко вратило. ⁶ У бици код Гата био је један горостасан човек, исто Рафин потомак, са двадесет четири прста – по шест на свакој руци и нози. ⁷ Вређао је Израел, па га уби Јонатан, син Давидовог брата Шиме.

⁸ То су били потомци Рафе из Гата, и све су их убили Давид и његове слуге.

Давид врши попис народа

(2. Сам 24,1-25)

21 Сатана се диже против Израела и подстакну Давида да изврши попис Израела.

² Давид рече Јоаву и заповедницима војске: »Идите и пребројте Израелце од Беер-Шеве до Дана, па ме известите, да знам колико их има.«

³ Јоав рече: »Учинио ГОСПОД да његовог народа буде још сто пута више. Али, мој господару царе, зар нису сви они твоји поданици? Зашто хоћеш да урадиш тако нешто? Зашто да навучеш кривицу на Израел?«

⁴ Али царева реч била је јача од Јоавове, па Јоав оде, прође целим Израелом и врати се у Јерусалим. ⁵ Он извести Давида о укупном броју мушкараца способних за војску: у целом Израелу било је милион и сто хиљада људи коју су умели да рукују мачем, а у Јуди четири стотине седамдесет хиљада.

⁶ Али Јоав није пребројао Левите и Венијаминовце, јер му је царево наређење било одвратно.

⁷ А то наређење је било зло и у Божијим очима, па он казни Израел.

⁸ Тада Давид рече Богу: »Тешко сам згрешио што сам то учинио. Сада те молим, опрости ми, јер сам поступио врло неразумно.«

⁹ ГОСПОД рече Гаду, Давидовом видеоцу: ¹⁰ »Иди и реци Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Нудим ти три могућности. Изабери једну од њих, и ја ћу ти то урадити.‘«

¹¹ Гад оде Давиду и рече му: »Овако каже ГОСПОД: ‚Изабери: ¹² три године глади или да те три месеца сатиру непријатељи и да те њихови мачеви сустижу или три дана ГОСПОДЊЕГ мача – три дана помора у земљи када ће анђео ГОСПОДЊИ пустошити сваки део Израела.‘ Сада, дакле, одлучи шта да одговорим ономе који ме је послао.«

¹³ Давид рече: »На великој сам муци. Дај да паднем у ГОСПОДЊЕ руке, јер је његова самилост веома велика. Али немој да паднем у руке људима.«

¹⁴ Тако ГОСПОД пусти помор на Израел, од кога погину седамдесет хиљада људи у Израелу. ¹⁵ А Бог посла анђела да уништи и Јерусалим. Али када је анђео почео то да чини, ГОСПОД то виде и сажали се због ове несреће, па рече анђелу који је убијао народ: »Доста је било! Немој више!«

Анђео је тада стајао код гумна Орнана Јевусејца.

¹⁶ Давид подиже поглед и угледа анђела ГОСПОДЊЕГ како стоји између неба и земље, а у руци му исукан мач дигнут над Јерусалимом. Тада се Давид и старешине обукоше у кострет и падоше ничице.

¹⁷ Давид рече Богу: »Зар нисам ја наредио да се изброје мушкарци способни за војску? Ја сам тај који је починио грех и учинио зло. А шта је овај јадни народ скривио? ГОСПОДЕ, Боже мој, казни мене и моју породицу, али немој да овај помор остане на твом народу.«

¹⁸ Тада анђео ГОСПОДЊИ нареди Гаду да каже Давиду да оде и подигне жртвеник ГОСПОДУ на гумну Орнана Јевусејца.

¹⁹ И Давид оде, послушавши оно што му је Гад рекао у ГОСПОДЊЕ име.

²⁰ Док је Орнан вејао пшеницу, осврну се и виде анђела, а његова четири сина, која су била с њим, сакрише се. ²¹ Уто се приближи Давид. Када га је Орнан угледао, сиђе са гумна и ничице му се поклони.

²² Давид му рече: »Дај ми земљу на којој ти је ово гумно, да на њему подигнем жртвеник ГОСПОДУ, да престане овај помор међу народом. Продај ми је по пуној цени.«

²³ А Орнан рече: »Узми је! Нека мој господар цар уради што год му драго, а ја ћу, ево, дати волове за жртву паљеницу, млатила за дрва и пшеницу за житну жртву. Све ћу то дати.«

²⁴ Али цар Давид му одврати: »Не, хоћу да ти платим пуну цену. Нећу да узмем за ГОСПОДА оно што је твоје, нити да приносим жртве паљенице које ме ништа не стају.«

²⁵ Тако Давид за ону земљу плати Орнану шест стотина шекела^[d] злата, ²⁶ па подиже жртвеник ГОСПОДУ и принесе му жртве паљенице и жртве за заједништво. Он призва ГОСПОДА, и ГОСПОД га услиши огњем који се с неба спусти на жртвеник за жртве паљенице.

²⁷ Тада ГОСПОД заповеди анђелу, и овај врати свој мач у корице.

²⁸ У то време, пошто је видео да га је ГОСПОД тамо услишио, Давид је приносио жртве на гумну Орнана Јевусејца. ²⁹ Боравиште ГОСПОДЊЕ, које је Мојсије био направио у пустињи, и жртвеник за жртве паљенице били су тада на узвишици у Гивону. ³⁰ Али Давид није смео да оде пред њега, да пита Бога, јер се бојао мача анђела ГОСПОДЊЕГ.

Жена ухваћена у прељуби

8 Исус оде на Маслинску гору, ² па рано ујутро опет уђе у Храм. Сав народ дође к њему и он седе да их учи.

³ А учитељи закона и фарисеји доведоше једну жену ухваћену у прељуби. Поставише је у средину, ⁴ па му рекоше: »Учитељу, ова жена је ухваћена када је чинила прељубу. ⁵ Мојсије нам је у Закону заповедио да такве каменујемо. Шта ти кажеш на то?«

⁶ Упитали су то да га искушају, како би имали за шта да га оптуже.

А Исус се саже и поче да пише прстом по земљи.

⁷ Али, пошто су га и даље питали, он се исправи, па им рече: »Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.«

⁸ И опет се саже и настави да пише по земљи.

⁹ Када су они то чули, изађоше један по један, почев од најстаријих. Тако остаде само он, и жена која је стајала у средини.

¹⁰ Тада се Исус исправи и упита је: »Жено, где су ови? Зар те нико није осудио?«

¹¹ »Нико, господару«, одговори она.

А Исус јој рече: »Онда те ни ја не осуђујем. Иди, и одсад више не греши.«^[a]

Истинитост Исусовог сведочанства

¹² Када им је Исус опет говорио, рече: »Ја сам светлост света. Ко иде за мном, неће ходати у тами, него ће имати светлост живота.«

¹³ Тада му фарисеји рекоше: »Ти сам за себе сведочиш. Твоје сведочанство није истинито.«

¹⁴ »Ако и сведочим сам за себе«, одговори им Исус, »моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем. А ви не знате одакле сам дошао ни куда идем. ¹⁵ Ви судите по људским мерилима^[b], а ја не судим ником. ¹⁶ А ако и судим, мој суд је истинит, јер нисам сâм, него сам са Оцем, који ме је послао. ¹⁷ Па и у вашем закону пише да је сведочанство двоје људи истинито. ¹⁸ Ја сведочим за себе, а за мене сведочи и Отац, који ме је послао.«

¹⁹ А они га упиташе: »Где је твој отац?«

»Ви не познајете ни мене ни мога Оца«, одговори им Исус. »Да познајете мене, познавали бисте и мога Оца.«

²⁰ Ове речи је изговорио код ризнице док је учио народ у Храму, и нико га не ухвати, јер његов час још није био дошао.

Куда ја одлазим, ви не можете доћи

²¹ Исус им поново рече: »Одлазим, а ви ћете ме тражити, и умрећете у свом греху. Куда ја одлазим, ви не можете доћи.«

²² Тада Јудеји рекоше: »Да неће да се убије кад каже: ‚Куда ја одлазим, ви не можете доћи‘?«

²³ А Исус им рече: »Ви сте одоздо, ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. ²⁴ Рекао сам вам да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја јесам^[c], умрећете у својим гресима.«

²⁵ Они га упиташе: »Ко си ти?«

»Па шта вам од почетка говорим?« рече им Исус. ²⁶ »Имам много тога да кажем на вашу осуду. Али Онај који ме је послао истинит је и ја свету говорим оно што сам од њега чуо.«

²⁷ А они не схватише да им говори о Оцу.