Old/New Testament
16 Божији ковчег донеше и поставише у шатору који је Давид подигао за њега, па принеше жртве паљенице и жртве за заједништво пред Богом.
2 Када је Давид завршио с приношењем жртава паљеница и жртава за заједништво, благослови народ у ГОСПОДЊЕ име, 3 па сваком Израелцу и Израелки даде по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа.
4 Он постави неке од Левита да служе пред ГОСПОДЊИМ ковчегом, да упућују молбе ГОСПОДУ, Богу Израеловом, да му захваљују и хвале га: 5 Асафа као поглавара, Захарију првог до њега, а за њима Јеиела, Шемирамота, Јехиела, Матитју, Елиава, Бенају, Јовид-Едома и Јеиела, да свирају лире и харфе, а Асаф да удара у чинеле. 6 Свештенике Бенају и Јахазиела постави да редовно свирају трубе пред Ковчегом Божијег савеза.
7 Тога дана Давид одреди Асафа и његове помоћнике да захваљују ГОСПОДУ:
Хвалоспев Богу
(Пс 105,1-15; 96,1-13; 106,1, 47-48)
8 Захваљујте ГОСПОДУ, његово име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
9 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
10 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
11 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
12 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
13 потомци Израела, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
14 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
15 Довека се сећајте његовог Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
16 савеза који је склопио с Авраамом,
његове заклетве Исааку,
17 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
18 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
19 Кад их је још било мало, сасвим мало,
и док су још били дошљаци у земљи
20 и лутали од народа до народа,
од једног царства до другог,
21 ником није дао да их тлачи.
Због њих је опомињао цареве:
22 »Не дирајте помазанике моје!
Не наносите зло мојим пророцима!«
23 Певај ГОСПОДУ, сва земљо!
Из дана у дан његово спасење објављујте!
24 О његовој слави причајте међу незнабошцима,
о чудима његовим међу свим народима.
25 Јер, велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
бојати га се треба више од свих богова.
26 Јер, ништавни су сви богови народâ,
а ГОСПОД је небеса начинио.
27 Пред њим су сјај и величанство,
сила и радост у његовом су Боравишту.
28 Дајте ГОСПОДУ, породице народâ,
дајте ГОСПОДУ славу и силу.
29 Дајте ГОСПОДУ славу достојну његовог Имена.
Дар донесите и пред њега дођите,
поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
30 Дрхти пред њим, сва земљо!
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
31 Нека се радују небеса,
нека кличе земља,
нека се међу незнабошцима говори: »ГОСПОД царује!«
32 Нека грми море и све што је у њему,
нека се радују поља и све на њима.
33 Тада ће шумско дрвеће клицати пред ГОСПОДОМ,
јер он долази да суди земљи.
34 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
35 Завапите: »Спаси нас, Боже, Спаситељу наш,
сабери нас и избави од незнабожаца,
да твом светом Имену захваљујемо,
да се хвалама теби поносимо.«
36 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
заувек и довека.
Тада сав народ рече: »Амин« и »Нека је хваљен ГОСПОД.«
37 Давид остави Асафа и његове помоћнике да редовно служе пред Ковчегом ГОСПОДЊЕГ савеза, онако како треба сваког појединог дана. 38 Јовид-Едома и његових шездесет осморо сабраће остави да служе с њима. Јовид-Едом син Једитунов и Хоса били су чувари капија. 39 Свештеника Садока и његову сабраћу свештенике Давид остави пред Боравиштем ГОСПОДЊИМ на узвишици у Гивону, 40 да на жртвенику за жртве паљенице редовно, сваког јутра и вечери, приносе ГОСПОДУ жртве паљенице, у складу са свиме што је записано у Закону који је ГОСПОД дао Израелу. 41 С њима су били Хеман и Једутун и остали који су били изабрани и одређени поименце да захваљују ГОСПОДУ, »јер његова љубав остаје довека«[a]. 42 Хеман и Једутун били су задужени да дувају у трубе и ударају у чинеле и да свирају друге инструменте у част Богу. Једутунови синови били су чувари капија.
43 Тада се сав народ разиђе, свако својој кући, а и Давид се врати кући да благослови своје укућане.
Божије обећање Давиду
(2. Сам 7,1-17)
17 Када се Давид настанио у својој палати, он рече пророку Натану: »Ето, ја живим у кући од кедровине, а Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза је под шатором.«
2 А Натан му одговори: »Учини што год да си наумио, јер Бог је с тобом.«
3 Те ноћи Божија реч дође Натану: 4 »Иди и реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Ниси ти онај који ће ми саградити кућу у којој ћу боравити. 5 Нисам боравио у кући откад сам Израел извео из Египта па све до сада. Стално сам се селио од једног места за шатор до другог, од једног боравишта до другог. 6 Али, куд год да сам се селио заједно са свим Израелцима, да ли сам икада рекао неком од њихових судија којима сам заповедио да буду пастири мог народа: »Зашто ми не саградисте кућу од кедровине?«‘
7 »Дакле, реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ја сам онај који те довео с пашњака, где си ишао за стадима, да будеш владар над мојим народом Израелом. 8 Био сам с тобом куд год си ишао и пред тобом сам уклонио све твоје непријатеље. Учинићу да ти име буде славно као имена највећих људи на земљи. 9 А одредићу и место за свој народ Израел и посадити га на њему да би имао свој дом и да га нико не би узнемиравао. Више га неће тлачити зликовци као што су чинили у почетку 10 и као што су чинили откад сам поставио судије свом народу Израелу. А покорићу и све твоје непријатеље. Ја, ГОСПОД, кажем ти да ћу сâм ја учврстити твоју владарску кућу. 11 Када дође време да умреш и сахране те крај твојих праотаца, учинићу да те наследи твој потомак – један од твојих синова – и учврстићу његово царство. 12 Он ће саградити дом за мене, а ја ћу довека учврстити његов престо. 13 Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Никада му нећу ускратити своју љубав, као што сам је ускратио твом претходнику. 14 Поставићу га над мојим домом и мојим царством довека. Његов престо биће довека учвршћен.‘«
15 И Натан пренесе Давиду све ове речи и све што је видео.
Давидова молитва
(2. Сам 7,18-29)
16 Тада цар Давид уђе и седе пред ГОСПОДА, па рече: »Ко сам ја, ГОСПОДЕ, Боже, и шта је моја породица, да си ме оволико уздигао? 17 И као да ти то није било довољно, Боже, него си још говорио и о будућности моје породице. Погледао си на мене као да сам најузвишенији међу људима, ГОСПОДЕ, Боже. 18 Шта бих још могао да ти кажем кад си мене, свог слугу, огрнуо таквом славом? Јер, ти ме знаш, 19 ГОСПОДЕ. Ради мене, свог слуге, и по својој вољи учинио си ово велико дело и обзнанио сва ова велика дела. 20 Нема никога као што си ти, ГОСПОДЕ, и нема другог Бога осим тебе, баш као што смо својим ушима чули. 21 И ко је као твој народ Израел – једини народ на земљи који је Бог ишао да избави да му буде народ и да тако обзнани своје Име? Учинио си велика и страшна дела и истерао народе пред својим народом, који си избавио из Египта. 22 Учинио си да Израел буде твој народ довека, а ти си, ГОСПОДЕ, постао његов Бог.
23 »А сада, ГОСПОДЕ, нека обећање које си дао о мени, свом слузи, и о мојој породици остане довека. Учини као што си обећао. 24 Нека буде тако, да твоје Име буде велико довека и да људи говоре: ‚ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, заиста је Бог Израелов!‘ Владарска кућа твог слуге Давида учврстиће се пред тобом.
25 »Ти си, Боже мој, открио мени, свом слузи, да ћеш ми подићи владарску кућу. Стога сам се и усудио да ти упутим ову молитву. 26 ГОСПОДЕ, ти си Бог! Ти си сва ова добра обећао мени, свом слузи. 27 Сада те молим да благословиш моју владарску кућу, да довека остане пред тобом. Јер, ти си је, ГОСПОДЕ, благословио, и биће благословена довека.«
Давид покорава околне народе
(2. Сам 8,1-14)
18 После тога Давид порази и покори Филистејце и преоте им Гат и околна села.
2 Давид порази и Моавце, и они постадоше његови поданици, па су му плаћали данак.
3 Када је ишао да себи подигне споменик на реци Еуфрат, Давид порази и Хададезера, цара Цове, близу Хамата. 4 При том зароби хиљаду његових борних кола, седам хиљада коњаника и двадесет хиљада пешака. Онда осакати све осим стотину коња који су вукли борна кола.
5 Давид уби и двадесет две хиљаде Арамејаца који су дошли из Дамаска да помогну Хададезеру, цару Цове. 6 Онда размести војне посаде на подручју дамашћанских Арамејаца, који му постадоше поданици, па су му плаћали данак. ГОСПОД је Давиду давао победу на сваком његовом походу. 7 Давид узе златне штитове Хададезерових заповедника и донесе их у Јерусалим, 8 а из Хададезерових градова Тивхата и Куна узе силно много бронзе, од које је Соломон касније направио бронзано Море, стубове и посуде.
9 Када је Тоу, цар Хамата, чуо да је Давид побио сву војску Хададезера, цара Цове, 10 посла свог сина Хадорама цару Давиду да га поздрави и честита му на победи у бици против Хададезера, који је био у рату са Тоуом. Хадорам донесе и предмете од сребра, злата и бронзе, 11 које цар Давид одвоји за ГОСПОДА, као што је учинио са сребром и златом свих ових народа: Едомаца, Моаваца, Амонаца, Филистејаца и Амалечана.
12 Авишај син Церујин уби осамнаест хиљада Едомаца у Долини соли. 13 Он размести војне посаде широм Едома и сви Едомци постадоше Давидови поданици.
ГОСПОД је Давиду давао победу на сваком његовом походу.
Главни службеници Давидовог царства
(2. Сам 8,15-18)
14 Давид је владао над целим Израелом и поступао право и праведно са свим својим народом.
15 Јоав син Церујин био је главни заповедник војске, Јосафат син Ахилудов бележник, 16 Садок син Ахитувов и Ахимелех син Авиатаров свештеници, Шавша писар, 17 Бенаја син Јехојадин заповедник над Керећанима и Пелетовцима, а Давидови синови били су први до цара.
28 Док је учио народ у Храму, Исус повика: »Да, познајете ме! И знате одакле сам! Нисам дошао сам од себе. Али, истинит је Онај који ме је послао, кога ви не познајете. 29 А ја га познајем, јер ја сам од њега и он ме је послао.«
30 Тада они хтедоше да га ухвате, али нико не стави руку на њега, јер његов час још није био дошао.
31 А многи из народа повероваше, па рекоше: »Зар ће Христос, када дође, учинити више знамења него што их је овај учинио?«
Исус предсказује свој одлазак
32 Фарисеји дочуше да народ то шапуће о Исусу, па првосвештеници и фарисеји послаше слуге да га ухвате.
33 А Исус рече: »Још само мало ћу бити с вама, па одлазим Ономе који ме је послао. 34 Тражићете ме, али ме нећете наћи, и где сам ја, ви не можете доћи.«
35 Тада Јудеји рекоше међу собом: »Куда то он намерава да иде да га ми не можемо наћи? Да неће да иде онима што су расејани међу Грцима и да учи Грке? 36 Шта значи то што је рекао: ‚Тражићете ме, али ме нећете наћи‘, и: ‚Где сам ја, ви не можете доћи‘?«
Реке живе воде
37 Последњег и најважнијег[a] дана празника, Исус стаде и повика: »Ако је неко жедан, нека дође к мени и нека пије. 38 Ко год верује у мене, као што каже Писмо, из њега ће потећи[b] реке живе воде.«
39 А то је рекао о Духу, кога је требало да приме они који у њега верују. Јер, тада Дух још није био дат, пошто Исус још није био прослављен.
Подвојеност у народу
40 Када су чули ове речи, многи из народа рекоше: »Овај је заиста пророк.«
41 Други рекоше: »Ово је Христос.«
А трећи упиташе: »Зар ће Христос доћи из Галилеје? 42 Зар Писмо не каже да ће Христос доћи из Давидовог потомства и из Витлејема, села у коме је Давид живео?«
43 Тако због Исуса настаде подвојеност у народу. 44 Неки чак хтедоше и да га ухвате, али нико не стави на њега руке.
Поглавари не верују
45 Слуге се вратише првосвештеницима и фарисејима, а они их упиташе: »Зашто га нисте довели?«
46 »Нико никад није говорио као тај човек«, одговорише слуге.
47 А фарисеји рекоше: »Зар је и вас завео? 48 Да ли је неки поглавар или фарисеј поверовао у њега? 49 Него, овај народ је проклет, јер не познаје Закон!«
50 Тада им рече Никодим, онај што је раније био код Исуса, један од њих: 51 »Зар наш закон осуђује човека а да га прво не саслуша и не сазна шта чини?«
52 А они му одговорише: »Да ниси и ти из Галилеје? Проучи, па ћеш видети да пророк не долази из Галилеје.«
53 И сваки оде својој кући.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International