Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Old/New Testament

Each day includes a passage from both the Old Testament and New Testament.
Duration: 365 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
1 Летописи 13-15

Ковчег савеза одлази из Кирјат-Јеарима

(2. Сам 6,1-11)

13 Давид се посаветова са свим својим заповедницима – заповедницима над хиљадама и заповедницима над стотинама – па рече целој заједници Израелаца: »Ако мислите да је тако добро и да је то воља ГОСПОДА, нашега Бога, хајде да свој нашој осталој сабраћи широм земље Израел и свештеницима и Левитима који су с њима у градовима и на пашњацима пошаљемо поруку да нам се придруже. Хајде да опет к себи пренесемо Божији ковчег, јер га нисмо тражили за време Саулове владавине.«

И цела заједница се сложи да тако ураде, јер је сав народ сматрао да је то добро.

Тада Давид окупи све Израелце од реке Шихор у Египту све до Лево-Хамата, да би из Кирјат-Јеарима пренели Божији ковчег. Давид и сви Израелци одоше у Ваалу Јудејску, то јест Кирјат Јеарим, да оданде донесу Ковчег који носи име Бога ГОСПОДА, који је на престолу међу херувимима. Повезоше Божији ковчег из Авинадавове куће, на новим колима која су водили Уза и Ахјо. Давид и сви Израелци играли су из све снаге пред Богом уз песме, харфе, лире, даире, чинеле и трубе. Када су стигли до гумна Кидона, волови посрнуше, па Уза руком придржа Божији ковчег. 10 ГОСПОД плану гневом на Узу зато што је руком дотакао Ковчег, па га удари, и он умре тамо пред Богом. 11 Давид се наљути што је ГОСПОД искалио свој гнев на Узи. То место се и дан-данас зове Перец Уза[a].

12 Тога дана се Давид уплаши Бога и рече: »Како бих икада могао пренети Божији ковчег к себи?« 13 Стога Давид не хтеде да узме Ковчег к себи у Давидов град, него га отпреми кући Јовид-Едома Гитејца. 14 Божији ковчег остаде код Јовид-Едомове породице у његовој кући три месеца, и ГОСПОД благослови његове укућане и све што је имао.

Давид у Јерусалиму

(2. Сам 5,11-16)

14 Хирам, цар Тира, посла Давиду гласнике, а с њима кедрова дебла, зидаре и тесаре, да Давиду подигну палату. Давид увиде да га је ГОСПОД учврстио као цара Израела и да је узвисио његово царство ради свога народа Израела.

Давид у Јерусалиму узе себи још жена, па му се родило још синова и кћери. Ово су имена деце која су му се тамо родила: Шамуа, Шовав, Натан, Соломон, Јивхар, Елишуа, Елпелет, Ногах, Нефег, Јафија, Елишама, Беелјада и Елифелет.

Сукоб с Филистејцима

(2. Сам 5,17-25)

Чувши да је Давид помазан за цара целог Израела, Филистејци окупише све своје снаге с намером да га нападну. Али Давид сазна за то и изађе пред њих.

А Филистејци су били дошли и почели да пљачкају по долини Рефаим. 10 Давид упита Бога: »Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли ми их предати у руке?«

А ГОСПОД му одговори: »Нападни, предаћу ти их у руке.«

11 Тако Давид оде до Ваал-Перацима и порази Филистејце.

Он рече: »Као што вода проваљује, тако је Бог преда мном провалио међу моје непријатеље.«

Стога то место назваше Ваал Перацим[b]. 12 Филистејци су тамо оставили своје богове, па Давид заповеди да се спале.

13 Филистејци и други пут почеше да пљачкају долину, 14 па Давид опет упита Бога, који му одговори: »Не иди право пред њих, него им зађи за леђа и нападни их код балсамовог дрвећа. 15 Чим зачујеш топот корака у вршкама балсамовог дрвећа, сместа крени у бој, јер ће то значити да је Бог кренуо пред тобом да удари на филистејску војску.«

16 Давид учини као што му је ГОСПОД заповедио, па су убијали филистејску војску од Гивона до Газера.

17 Глас о Давиду рашири се по свим земљама и ГОСПОД учини да га се сви народи боје.

Припреме за преношење Ковчега савеза у Јерусалим

15 Када је Давид подигао себи зграде у Давидовом граду, он припреми и место за Божији ковчег и подиже шатор за њега.

Онда рече: »Нико осим Левитâ не сме да носи Божији ковчег, јер је ГОСПОД њих изабрао да носе ГОСПОДЊИ ковчег и да служе пред њим довека.«

Давид окупи сав Израел у Јерусалиму како би пренели ГОСПОДЊИ ковчег на место које је за њега припремио.

Он сазва Ааронове потомке и Левите:

од Кехатових потомака, поглавара Уриела и сто двадесеторо његове сабраће,

од Мераријевих потомака, поглавара Асају и двеста двадесеторо његове сабраће,

од Гершомових потомака, поглавара Јоила и сто тридесеторо његове сабраће,

од Елицафанових потомака, поглавара Шемају и две стотине његове сабраће,

од Хевронових потомака, поглавара Елиела и осамдесеторо његове сабраће,

10 од Узиелових потомака, поглавара Аминадава и сто дванаесторо његове сабраће.

11 Тада Давид позва свештенике Садока и Авиатара и Левите Уриела, Асају, Јоила, Шемају, Елиела и Аминадава, 12 па им рече: »Ви сте главе левитских породица. Ви и ваша сабраћа Левити треба да се освештате и да донесете Ковчег ГОСПОДА, Бога Израеловог, на место које сам за њега припремио. 13 Прошли пут га нисте преносили ви, Левити, па је ГОСПОД, наш Бог, плануо гневом на нас зато што га нисмо питали како да то урадимо као што је прописано.«

14 И свештеници и Левити се освешташе, да би пренели ковчег ГОСПОДА, Бога Израеловог. 15 Левити су Ковчег носили на раменима помоћу мотки, као што је заповедио Мојсије у складу са Божијом речју.

16 Давид рече левитским поглаварима да одреде међу својом сабраћом певаче, да певају радосне песме уз звуке музичких инструмената: лира, харфи и чинела. 17 И Левити одредише Хемана сина Јоиловог, од његове сабраће Асафа сина Берехјиног, а од њихове сабраће Мераријеваца Етана сина Кушајиног 18 и са њима њихову сабраћу нижег реда: Захарију, Јаазиела, Шемирамота, Јехиела, Унија, Елиава, Бенају, Маасеју, Матитју, Елифелеха, Микнеју, Јовид-Едома и Јеиела, чуваре капија. 19 Свирачи Хеман, Асаф и Етан одређени су да ударају у бронзане чинеле, 20 Захарија, Азиел, Шемирамот, Јехиел, Уни, Елиав, Маасеја и Бенаја да свирају лире према аламоту, 21 а Матитја, Елифелех, Микнеја, Јовид-Едом, Јеиел и Азазја да свирају харфе према шеминиту. 22 Кенанју, поглавара Левитâ, одредише да води певање. Ту дужност су му поверили зато што је био томе вичан.

23 Берехју и Елкану одредише за стражаре код Ковчега.

24 Свештенике Шеванју, Јосафата, Натанаила, Амасаја, Захарију, Бенају и Елиезера одредише да свирају трубе пред Божијим ковчегом. И Јовид-Едома и Јехију одредише за стражаре код Ковчега.

Давид доноси Ковчег савеза у Јерусалим

(2. Сам 6,12-23)

25 Тада Давид и израелске старешине и заповедници над хиљадама одоше да пренесу Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза из Јовид-Едомове куће радујући се. 26 Пошто је Бог помогао Левитима који су преносили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, принето је на жртву седам јунаца и седам овнова.

27 Давид је на себи имао огртач од танког лана, а тако и сви Левити који су носили Ковчег, певачи и Кенанја, који је руководио певањем хорова. А Давид је на себи имао и ланени наплећак.

28 Сав Израел је доносио Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза уз клицање, звук овнујских рогова, труба и чинела, и свирку лира и харфи. 29 А када је Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза улазио у Давидов град, Михал кћи Саулова гледала је с прозора и видела је како цар Давид скаче и игра, и зато га презре.

Јован 7:1-27

Исусова браћа не верују

После тога је Исус ишао по Галилеји, јер није хтео да иде у Јудеју, пошто су Јудеји желели да га убију.

Приближавао се јудејски Празник сеница, па браћа рекоше Исусу: »Иди одавде и пођи у Јудеју, да твоји ученици виде дела која чиниш. Јер, нико ко жели да буде познат, не ради у тајности. Кад већ све то чиниш, покажи се свету.«

Чак ни његова браћа нису веровала у њега.

А Исус им рече: »Моје време још није дошло, а за вас је свако време погодно. Вас свет не може да мрзи, али мене мрзи, јер ја сведочим против њега, да су му дела зла. Ви идите на празник, а ја још не идем онамо, јер моје време још није дошло[a]

И то рекавши, остаде у Галилеји.

Исус на Празнику сеница

10 Када су његова браћа отишла на празник, оде и он, али не јавно, него тајно.

11 А Јудеји су га на празник тражили и говорили: »Где је онај?«

12 У народу се о њему много шапутало. Једни су говорили: »Добар је«, а други: »Није, заводи народ.« 13 Али нико, због страха од Јудеја, није о њему говорио јавно.

14 Када је већ била половина празника, Исус оде у Храм и поче да учи народ.

15 Јудеји се зачудише, па рекоше: »Откуд овај зна Писма, а није учио?«

16 »Моје учење није моје, него Онога који ме је послао«, одговори им Исус. 17 »Ко хоће да извршава његову вољу, сазнаће да ли ово учење долази од Бога или ја говорим сам од себе. 18 Ко говори сам од себе, за себе тражи славу. А ко тражи славу за онога који га је послао, тај је истинит и у њему нема неправде. 19 Зар вам није Мојсије дао Закон? А ипак нико од вас не извршава Закон. Зашто хоћете да ме убијете?«

20 »Опсео те демон«, одговори му народ. »Ко хоће да те убије?«

21 »Учинио сам једно дело«, рече им Исус, »и сви се чудите. 22 Зато што вам је Мојсије дао обрезање – иако оно није од Мојсија, већ од праотаца – ви човека обрезујете чак и у суботу. 23 Па, ако човек може да буде обрезан у суботу, да не би био прекршен Мојсијев закон, зашто се љутите на мене што сам целог човека излечио у суботу? 24 Не судите по спољашњости, него судите праведно.«

Расправа о Исусовом пореклу

25 Тада неки Јерусалимљани рекоше: »Није ли ово онај кога хоће да убију? 26 А ево, он јавно говори и ништа му не кажу. Да нису поглавари заиста увидели да је он Христос? 27 Али ми знамо одакле је овај, а када Христос дође, нико неће знати одакле је.«

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International