Old/New Testament

24 За време Јехојакимове владавине, вавилонски цар Навуходоносор запоседе земљу. Јехојаким му је три године био поданик, а онда се побунио против њега. ² Тада ГОСПОД на њега посла вавилонске, арамејске, моавске и амонске пљачкаше да униште Јуду, као што је ГОСПОД објавио преко својих слугу пророка. ³ Да, све ово се десило Јуди у складу са ГОСПОДЊОМ заповешћу, да би Јуда била уклоњена испред њега због Манасијиних греха и свега што је овај учинио, ⁴ укључујући и проливање недужне крви. Јер, он је испунио Јерусалим недужном крвљу, и ГОСПОД није хтео да опрости.

⁵ Остали догађаји Јехојакимове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ⁶ Јехојаким умре, а на месту цара наследи га његов син Јоахин.

⁷ Египатски цар није више кретао у походе из своје земље, јер је вавилонски цар заузео цело његово подручје од Египатског потока до реке Еуфрат.

Јоахин, цар Јуде

(2. Лет 36,9-10)

⁸ Јоахин је имао осамнаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао три месеца. Мајка му се звала Нехушта кћи Елнатанова, а била је из Јерусалима. ⁹ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, исто као и његов отац.

¹⁰ У то време заповедници вавилонског цара Навуходоносора нападоше Јерусалим и опседоше га. ¹¹ Када је и сâм Навуходоносор дошао до града док су га његови заповедници опседали, ¹² предадоше му се јудејски цар Јоахин, његова мајка, службеници, поглавари и евнуси. Вавилонски цар зароби Јоахина осме године своје владавине ¹³ и, као што је ГОСПОД објавио, изнесе све драгоцености из Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате, однесе све златне предмете које је израелски цар Соломон направио за Храм ГОСПОДЊИ ¹⁴ и одведе у сужањство сав Јерусалим: све заповеднике и врсне ратнике, све занатлије и уметнике – укупно њих десет хиљада. Остаде само најсиромашнији народ.

¹⁵ Навуходоносор одведе Јоахина као сужња из Јерусалима у Вавилон, а тако и цареву мајку, његове жене, евнухе и све истакнуте људе земље. ¹⁶ Он одведе у Вавилон и свих седам хиљада људи способних за војску и хиљаду занатлија и уметника. ¹⁷ На место цара постави Јоахиновог стрица Матанју и даде му име Цидкија.

Цидкија, цар Јуде, и пад Јерусалима

(2. Лет 36,11-21; Јер 52,1-11)

¹⁸ Цидкија је имао двадесет једну годину када је постао цар, а у Јерусалиму је владао једанаест година. Мајка му се звала Хамутал кћи Јеремијина, а била је из Ливне. ¹⁹ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и Јехојаким.

²⁰ Све се ово десило Јерусалиму и Јуди због гнева ГОСПОДЊЕГ, и ГОСПОД их је на крају одбацио од себе.

Цидкија се побуни против вавилонског цара.

25 Стога Навуходоносор, цар Вавилона, десетог дана десетог месеца девете године своје владавине крену на Јерусалим са свом својом војском, утабори се ван града и свуда око њега подиже опсадне куле. ² Град је био под опсадом све до једанаесте године владавине цара Цидкије. ³ До деветог дана четвртог^[a] месеца, глад у граду постала је толико велика да народ више није имао шта да једе. ⁴ Онда непријатељ проби градске зидине, па сва јудејска војска побеже ноћу кроз капију између два зида близу царевог врта, иако су Халдејци опколили град. Побегоше према Арави, ⁵ али вавилонска војска крену у потеру за царем, па га стиже на Јерихонским пољанама. Тада се сви његови војници раштркаше, ⁶ а њега ухватише, па га одведоше вавилонском цару у Ривлу, где му изрекоше пресуду. ⁷ Цидкији побише синове пред његовим очима, а онда му ископаше очи, оковаше га у бронзане ланце и одведоше у Вавилон.

Вавилонци разарају Храм и одводе Јудеје у сужањство

(Јер 52,12-33)

⁸ Седмог дана петог месеца, деветнаесте године владавине вавилонског цара Навуходоносора, Невузарадан, заповедник царске страже, службеник вавилонског цара, дође у Јерусалим. ⁹ Он спали Дом ГОСПОДЊИ, царску палату и све куће у Јерусалиму – сваку важнију грађевину у граду. ¹⁰ Сва халдејска војска која је дошла са заповедником царске страже поруши зидове који су опасивали Јерусалим. ¹¹ Невузарадан одведе у сужањство народ који је преостао у граду, заједно са осталим становништвом и са онима који су прешли на страну вавилонског цара. ¹² Али неке од најсиромашнијих заповедник остави да обрађују винограде и њиве.

¹³ Вавилонци разбише бронзане стубове, покретна постоља и бронзано Море, који су били у Дому ГОСПОДЊЕМ, па бронзу однеше у Вавилон. ¹⁴ Однеше и лонце, лопатице, маказе за фитиљ, чиније и све бронзане предмете који су коришћени при служби у Храму. ¹⁵ Заповедник царске страже однесе и кадионице и чиније за шкропљење – све што је било направљено од чистог злата или сребра.

¹⁶ Бронзе од два стуба, Мора и покретних постоља, које је Соломон направио за Дом ГОСПОДЊИ, било је толико да се није могло измерити. ¹⁷ Сваки стуб је био осамнаест лаката^[b] висок, а бронзана главица на врху једног стуба три лакта^[c] висока и унаоколо украшена мрежицом и наровима од бронзе. Сличан је био и други стуб са својом украсном мрежицом.

¹⁸ Заповедник царске страже зароби главног свештеника Серају, нижег свештеника Софонију и три чувара капија. ¹⁹ Из града одведе заповедника задуженог за војнике и пет царевих саветника, а тако и бележника, који је био и главни заповедник задужен за попуну војске људством, и шездесет његових људи који су се затекли у граду. ²⁰ Заповедник царске страже Невузарадан све њих одведе вавилонском цару у Ривлу, ²¹ у земљи Хамат, где цар нареди да се погубе.

Тако су Јудеји одведени из своје земље.

Гедалја, управитељ Јуде

(Јер 40,7-10; 41,1-3)

²² Вавилонски цар Навуходоносор постави Гедалју сина Ахикама сина Шафановог за управитеља народу који је преостао у Јуди. ²³ Када су сви заповедници војске – Јишмаел син Нетанјин, Јоанан син Кареахов, Сераја син Танхумета из Нетофе и Језанја из Маахе – и њихови људи чули да је вавилонски цар поставио Гедалју за управитеља, одоше Гедалји у Мицпу.

²⁴ Да би њима и њиховим људима улио сигурност, Гедалја се закле и рече: »Не бојте се вавилонских службеника. Настаните се у овој земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро.«

²⁵ Али, седмог месеца, Јишмаел син Нетанје сина Елишаминог, који је био царске крви, дође са десеторицом и уби Гедалју и све Јудеје и Вавилонце који су били с њим у Мицпи. ²⁶ На то сав народ, од најмањег до највећег, заједно са заповедницима војске, побеже у Египат из страха од Вавилонаца.

Јоахин ослобођен

(Јер 52,31-34)

²⁷ Тридесет седме године изгнанства јудејског цара Јоахина, Евил-Меродах постаде цар Вавилона, а двадесет седмог дана дванаестог месеца помилова Јоахина и пусти га из тамнице. ²⁸ Љубазно се односио према њему и дао му почасније место него осталим царевима који су били код њега у Вавилону. ²⁹ Тако је Јоахин скинуо затвореничку одећу и до краја живота редовно је јео за царевом трпезом. ³⁰ Цар му је сваког дана, све до Јоахинове смрти, давао издржавање.

Излечење одузетога

5 После тога је био јудејски празник, па Исус оде у Јерусалим. ² А у Јерусалиму се, код Овчије капије, налази језерце које се на хебрејском зове Витезда^[a] и има пет тремова. ³ У њима је лежало мноштво болесних: слепих, хромих и одузетих. ^4 [b]

⁵ А био је тамо и један човек који је боловао тридесет осам година.

⁶ Када га је Исус угледао како лежи и сазнао колико дуго болује, упита га: »Хоћеш ли да оздравиш?«

⁷ »Господару«, одговори му болесни човек, »немам никога ко би ме, када се вода заталаса, спустио у језерце, а док ја стигнем, неко је већ тамо пре мене.«

⁸ »Устани«, рече му Исус, »узми своју простирку и ходај.«

⁹ И човек одмах оздрави, узе своју простирку и прохода.

А тог дана је била субота, ¹⁰ па Јудеји рекоше излеченоме: »Субота је! Не смеш да носиш своју простирку!«

¹¹ »Онај који ме је излечио«, одговори им он, »рекао ми је: ‚Узми своју простирку и ходај‘.«

¹² А они га упиташе: »Ко је тај човек који ти је рекао: ‚Узми и ходај‘?«

¹³ Али излечени није знао ко је то био, јер се Исус изгубио у мноштву оних који су били на том месту.

¹⁴ После тога га Исус нађе у Храму, па му рече: »Ето, оздравио си. Немој више да грешиш, да те не снађе нешто горе.«

¹⁵ Тада човек оде и јави Јудејима да је Исус тај који га је излечио.

Живот кроз Сина

¹⁶ Зато што је тако нешто учинио у суботу, Јудеји почеше да прогоне Исуса.

¹⁷ А Исус им одговори: »Мој Отац стално^[c] ради, па и ја радим.«

¹⁸ Због тога су Јудеји још више желели да га убију, јер је не само прекршио суботу него је и Бога назвао својим Оцем, изједначујући себе са Богом.

¹⁹ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да чини Отац. Што год чини Отац, исто то чини и Син. ²⁰ Јер, Отац воли Сина и показује му све што чини. А показаће му и већа дела од ових, па ћете се чудити. ²¹ Јер, као што Отац васкрсава мртве и оживљава их, тако и Син оживљава оне које хоће. ²² И Отац не суди ником, него је сав суд предао Сину, ²³ да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца, који га је послао.

²⁴ »Истину вам кажем: ко чује моје речи и верује Ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази на Суд, него је прешао из смрти у живот.