Old/New Testament

Ахавови потомци и рођаци побијени

10 У Самарији је било седамдесет мушких потомака из Ахавове породице, па Јеху написа писма и посла их у Самарију поглаварима Јизреела, старешинама и старатељима Ахавове деце. У писмима је стајало: ² »Чим ово писмо стигне до вас, пошто су потомци вашега господара с вама, а ви имате кола и коње, утврђен град и оружје, ³ изаберите најбољег и најчеститијег од потомака свога господара и поставите га на очев престо. Онда се борите за кућу свога господара.«

⁴ А они се препадоше и рекоше: »Ако два цара нису могла да му се одупру, како ћемо ми?«

⁵ Стога управитељ палате, заповедник града, старешине и старатељи послаше Јехуу ову поруку: »Ми смо твоје слуге и чинићемо све што нам будеш рекао. Никог нећемо прогласити за цара. Учини како мислиш да је најбоље.«

⁶ Тада им Јеху написа друго писмо, у коме рече: »Ако сте на мојој страни и хоћете да ми се покорите, узмите главе потомака вашега господара и дођите к мени у Јизреел сутра у ово време.«

А цареви потомци, њих седамдесет, били су код великашâ тога града, који су их одгајали. ⁷ Када је писмо стигло, они узеше цареве потомке и заклаше сву седамдесеторицу. Ставише њихове главе у корпе и послаше их Јехуу у Јизреел.

⁸ Када је гласник стигао, рече Јехуу: »Донели су главе царевих потомака.«

Тада Јеху нареди: »Ставите их до јутра у две гомиле на улазу градске капије.«

⁹ Ујутро Јеху изађе, стаде пред сав народ и рече: »Ви сте недужни. Ја сам тај који је сковао заверу против свога господара и убио га. Али, ко је побио све ове? ¹⁰ Знајте, дакле, да се неће изјаловити ниједна реч коју је ГОСПОД изрекао против Ахавове куће. ГОСПОД је учинио оно што је обећао преко свога слуге Илије.«

¹¹ Тако Јеху поби све у Јизреелу који су остали од Ахавове владарске куће, као и све његове великаше, блиске пријатеље и свештенике, ниједног му не оставивши у животу.

¹² Потом се Јеху спреми и крену у Самарију. На путу код Пастирског Бет-Екеда ¹³ срете неке рођаке јудејског цара Ахазје и упита их: »Ко сте ви?«

Они рекоше: »Ми смо Ахазјини рођаци, а дошли смо да поздравимо породице цара и царице-мајке.«

¹⁴ »Ухватите их живе!« нареди Јеху, па их ухватише и заклаше поред бунара код Бет Екеда. Од њих четрдесет двојице, он ниједнога не остави у животу.

¹⁵ Када је Јеху отишао оданде, наиђе на Јехонадава сина Рехавовог, који му је долазио у сусрет.

Јеху га поздрави и упита: »Да ли си у срцу одан мени као што сам ја теби?«

»Јесам«, одговори Јехонадав.

»Ако је тако«, рече Јеху, »пружи руку.«

И овај је пружи, а Јеху му поможе да се попне у кола.

¹⁶ Јеху рече: »Хајде са мном да видиш моју ревност за ГОСПОДА.«

И одвезе га својим колима.

¹⁷ Када је стигао у Самарију, Јеху поби све који су тамо остали од Ахавове породице – он их истреби у складу с оним што је ГОСПОД рекао Илији.

Ваалови следбеници побијени

¹⁸ Онда Јеху окупи сав народ и рече им: »Ахав је мало служио Ваалу, Јеху ће му служити много. ¹⁹ Позовите све Ваалове пророке, све његове служитеље и све свештенике. Пазите да нико не изостане јер ћу принети Ваалу велику жртву. Ко не дође, неће га бити међу живима.«

А Јеху је прибегао лукавству да би уништио Ваалове служитеље.

²⁰ Јеху рече: »Сазовите свечани скуп у Ваалову част.«

И прогласише свечани скуп. ²¹ Он онда посла глас по целом Израелу, и сви Ваалови служитељи дођоше – ниједан не изоста. Они се нагураше у Ваалов храм све док није био пун од једног краја до другог.

²² Јеху рече чувару одеће: »Изнеси одоре за све Ваалове служитеље.«

И овај им изнесе одоре.

²³ Тада Јеху и Јехонадав син Рехавов уђоше у Ваалов храм, па Јеху рече Вааловим служитељима: »Погледајте добро око себе да нема с вама служитеља ГОСПОДЊИХ, него само оних који служе Ваалу.«

²⁴ Тако уђоше да принесу клане жртве и жртве паљенице.

А Јеху је напољу поставио осамдесет људи и овако их упозорио: »Ако који од вас пусти да побегне неки од ових људи које вам предајем у руке, својим животом платиће за његов.«

²⁵ Чим је Јеху принео жртву паљеницу, нареди стражарима и заповедницима: »Уђите и побијте их! Не дајте да иједан умакне!«

И они их погубише мачем. Онда стражари и заповедници избацише лешеве и уђоше у унутрашње светилиште Вааловог храма. ²⁶ Изнеше свети стуб, па запалише храм. ²⁷ Разбише Ваалов свети стуб и порушише Ваалов храм, који народ до дана данашњег користи као нужник.

²⁸ Тако је Јеху из Израела искоренио служење Ваалу, ²⁹ али се није окренуо од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце – златна телад остала су у Бетелу и Дану.

³⁰ ГОСПОД рече Јехуу: »Зато што си добро извршио оно што је исправно у мојим очима и зато што си са Ахавовом владарском кућом урадио све што сам наумио, твоји потомци ће седети на израелском престолу до четвртог колена.«

³¹ Али Јеху се није свим срцем држао Закона ГОСПОДА, Бога Израеловог. Није се окренуо од Јаровамових греха, на које је овај наводио Израелце.

Јехуова смрт

³² У то време ГОСПОД поче да смањује Израел. Хазаел надјача Израелце широм њиховог подручја ³³ источно од реке Јордан: у целом Гиладу – земљи Гада, Рувима и Манасије – од Ароера поред кланца Арнона кроз Гилад до Башана.

³⁴ Остали догађаји Јехуове владавине, све што је учинио и постигао, записани су у Књизи летописа царева Израела.

³⁵ Јеху умре, па га сахранише у Самарији. На месту цара наследи га његов син Јехоахаз. ³⁶ Јеху је двадесет осам година владао над Израелом у Самарији.

Аталја, царица Јуде

(2. Лет 22,10-23,15)

11 Када је Ахазјина мајка Аталја видела да јој је син погинуо, крену да затре сву царску породицу. ² Али Јехошева, кћи цара Јорама и Ахазјина сестра, узе Јоаша сина Ахазјиног и украде га између царевих потомака, које су убијали. Она стави њега и његову дојкињу у једну спаваћу собу да га сакрије од Аталје, па га тако не убише. ³ Он остаде сакривен са својом дојкињом у Дому ГОСПОДЊЕМ током шест година Аталјине владавине земљом.

⁴ Седме године, Јехојада посла по заповеднике Каријаца и стражаре и нареди да му их доведу у Дом ГОСПОДЊИ, где склопи с њима савез и обавеза их заклетвом, па им показа царевог сина.

⁵ Он им заповеди: »Овако ћете учинити: Трећина чете која је на дужности у суботу чуваће цареву палату, ⁶ друга трећина биће код Сурске капије, а трећа код капије иза страже – на смену ћете чувати палату. ⁷ Оне две чете које нису на дужности суботом чуваће Храм да заштите цара. ⁸ Распоредите се око цара, сваки с оружјем у руци. Убијте свакога ко се приближи вашим редовима. Останите уз цара куд год он буде ишао.«

⁹ Заповедници учинише као што им је заповедио свештеник Јехојада. Сваки узе своје људе – оне који су били на дужности у суботу и оне који нису – и дође свештенику Јехојади. ¹⁰ Он заповедницима даде копља и штитове који су припадали цару Давиду и били у Дому ГОСПОДЊЕМ. ¹¹ Стражари, сваки с оружјем у руци, распоредише се око цара, близу жртвеника и Храма, од јужне до северне стране Храма.

¹² Онда Јехојада изведе царевог сина, стави му круну и даде му Сведочанство^[a]. Прогласише га за цара и помазаше. Пљескали су и викали: »Живео цар!«

¹³ Аталја је чула грају коју су дизали стражари и народ, па оде до народа у Дому ГОСПОДЊЕМ. ¹⁴ Она погледа, а оно – цар стоји поред стуба, као што је обичај, поред цара заповедници и трубачи, а сав народ се радује и дува у трубе.

Тада Аталја раздре своју одећу и повика: »Издаја! Издаја!«

¹⁵ Свештеник Јехојада наложи заповедницима над стотинама: »Изведите је кроз редове и убијте мачем свакога ко крене за њом«, пошто није хтео да се она погуби у Дому ГОСПОДЊЕМ. ¹⁶ Они је ухватише када је стигла до Коњске капије царске палате и тамо је убише.

Јехојадине реформе

(2. Лет 23,16-21)

¹⁷ Тада Јехојада склопи савез између ГОСПОДА и цара и народа да ће бити ГОСПОДЊИ народ. А склопи савез и између цара и народа. ¹⁸ Сав народ оде до Вааловог храма и поруши га. Жртвенике и идоле разбише у парампарчад и пред жртвеницима убише Вааловог свештеника Матана.

Потом свештеник Јехојада постави страже код Дома ГОСПОДЊЕГ. ¹⁹ Са собом узе заповеднике, Каријце, стражаре и сав народ, па заједно поведоше цара од Дома ГОСПОДЊЕГ до палате, у коју уђоше кроз Стражарску капију, па цар седе на царски престо. ²⁰ Сав народ се радовао, јер је у граду завладао мир када је Аталја убијена мачем у палати.

²¹ Јоаш је имао седам година када је почео да влада.

Јоаш, цар Јуде

(2. Лет 24,1-16)

12 Јоаш је постао цар седме године Јехуове владавине, а у Јерусалиму је владао четрдесет година. Мајка му се звала Цивја, а била је из Беер-Шеве. ² Јоаш је целог свог живота чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што га је научио свештеник Јехојада. ³ Али узвишице нису уклоњене – народ је тамо и даље приносио жртве и палио кâд.

⁴ Јоаш рече свештеницима: »Сакупите сав новац који је донет у Дом ГОСПОДЊИ као свети прилог – новац сакупљен при попису, новац добијен од заветâ и новац који је драговољно донет у Храм. ⁵ Нека свештеници од ризничара узимају новац и поправљају оштећења на Храму.«

⁶ Али ни до двадесет треће године његове владавине нису свештеници поправили Храм.

⁷ Стога цар Јоаш позва свештеника Јехојаду и друге свештенике и упита их: »Зашто не поправљате оштећења на Храму? Немојте више да узимате новац од ризничара ако не мислите да поправите Храм.«

⁸ Свештеници пристадоше да више не сакупљају новац од народа и да не поправљају Храм сами.

⁹ Свештеник Јехојада узе један ковчег и избуши рупу на поклопцу. Стави га с десне стране жртвеника, близу улаза у Дом ГОСПОДЊИ. Свештеници који су чували улаз стављали су у тај ковчег сав новац који је доношен у Дом ГОСПОДЊИ. ¹⁰ Кад год би видели да је у ковчегу много новца, дошли би царев бележник и првосвештеник и пребројали новац који је донет у Дом ГОСПОДЊИ и стављали га у вреће. ¹¹ Када је износ био утврђен, давали су новац људима одређеним да надгледају радове на Храму. Ови су њиме плаћали оне који су обављали поправке на Дому ГОСПОДЊЕМ – тесаре и градитеље, ¹² зидаре и клесаре. Куповали су дрво и тесани камен за поправке на Дому ГОСПОДЊЕМ и измиривали све друге трошкове.

¹³ Новац који је доношен у Дом ГОСПОДЊИ није се трошио за израду сребрних умиваоника, маказа за фитиљ, чинија, труба, ни других предмета од злата и сребра за Дом ГОСПОДЊИ, ¹⁴ него је предаван надгледницима, који су га користили за поправке на Дому ГОСПОДЊЕМ. ¹⁵ Од надгледникâ се није тражио обрачун трошкова, јер су радили поштено. ¹⁶ Новац од жртава за кривицу и жртава за очишћење није се доносио у Дом ГОСПОДЊИ – он је припадао свештеницима.

¹⁷ У то време арамејски цар Хазаел нападе Гат и освоји га, па одлучи да крене горе на Јерусалим. ¹⁸ Јудејски цар Јоаш узе све свете предмете које су за Бога одвојили његови преци Јосафат, Јорам и Ахазја, цареви Јуде, дарове које је он сам одвојио за Бога и све злато из ризница Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате, па их посла арамејском цару Хазаелу, и Хазаел се повуче од Јерусалима.

¹⁹ Остали догађаји Јоашеве владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ²⁰ Његови службеници сковаше заверу против њега и убише га у Бет-Милу, на путу ка Сили. ²¹ А службеници који су га убили били су Јозахар син Шиматин и Јехозавад син Шомеров. Тако Јоаш умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Амацја.

Исус је Божије Јагње

²⁹ Сутрадан Јован угледа Исуса како долази к њему, па рече: »Ево Јагњета Божијег, које односи грехе света! ³⁰ То је онај за кога сам рекао: ‚За мном долази човек који је од мене већи, јер је био пре мене.‘ ³¹ Ја га нисам познавао, али сам дошао да крштавам водом, да би он могао да се објави Израелу.«

³² Затим је Јован овако сведочио: »Видео сам Духа како силази са неба као голуб и остаје на њему. ³³ Ја га не бих препознао, али ми је рекао Онај који ме је послао да крштавам водом: ‚На кога видиш да Дух силази и на њему остаје, то је онај који крштава Светим Духом.‘ ³⁴ И ја сам видео и сведочим да је ово Син Божији.«

Први ученици

³⁵ Сутрадан је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика.

³⁶ Угледавши Исуса како пролази, рече: »Ево Јагњета Божијег!«

³⁷ Када су она два ученика чула шта је рекао, пођоше за Исусом.

³⁸ Исус се осврну и виде их како иду за њим, па их упита: »Шта хоћете?«

Они му рекоше: »Раби« – што значи »Учитељу« – »где станујеш?«

³⁹ »Дођите и видећете«, рече им он.

И они одоше и видеше где станује и тога дана остадоше код њега. Било је око четири сата^[a].

⁴⁰ Један од ове двојице који су чули Јована и пошли за Исусом био је Андреја, брат Симона Петра. ⁴¹ Он одмах нађе свога брата Симона, па му рече: »Нашли смо Месију!« – то јест Христа – ⁴² и одведе га к Исусу.

Исус га погледа и рече: »Ти си Симон син Јованов. Зваћеш се Кифа« – што значи »Петар«^[b].

Исус позива Филипа и Натанаила

⁴³ Сутрадан Исус одлучи да иде у Галилеју, па нађе Филипа и рече му: »Пођи за мном.«

⁴⁴ Филип је био из Витсаиде, Андрејиног и Петровог града.

⁴⁵ Филип нађе Натанаила, па му рече: »Нашли смо онога о коме су писали Мојсије у Закону и пророци – Исуса из Назарета, Јосифовог сина!«

⁴⁶ »Зар из Назарета може да дође нешто добро?« упита га Натанаил.

А Филип му рече: »Дођи, па види.«

⁴⁷ Исус угледа Натанаила како долази к њему, па рече за њега: »Ево правог Израелца у коме нема лукавства.«

⁴⁸ »Одакле ме познајеш?« упита Натанаил.

А Исус му одговори: »Видео сам те док си још био испод смокве, пре него што те је Филип позвао«.

⁴⁹ »Раби«, рече му Натанаил, »ти си Син Божији, ти си Цар Израела!«

⁵⁰ »Зар верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео испод смокве?« упита га Исус. »Видећеш и веће ствари од ових.«

⁵¹ Онда рече: »Истину вам кажем: видећете отворено небо и Божије анђеле како узлазе и силазе на Сина човечијега.«