Old/New Testament

Навотов виноград

21 После ових догађаја десило се ово: Навот Јизреелац имао је виноград у Јизреелу, близу палате самаријског цара Ахава.

² Ахав рече Навоту: »Дај ми свој виноград да ми буде повртњак, пошто је тако близу моје палате. У замену ћу ти дати бољи виноград или, ако ти је драже, платићу ти колико вреди.«

³ Али Навот одговори: »Далеко било да теби дам наследство својих праотаца.«

⁴ На то Ахав уђе у своју палату смркнут и љут, јер му је Навот Јизреелац рекао: »Не дам ти наследство мојих праотаца«, па леже у постељу дурећи се и не хтеде да једе.

⁵ Његова жена Језавеља уђе к њему и упита га: »Што си се тако смркнуо? Што не једеш?«

⁶ Он јој одговори: »Зато што сам рекао Навоту Јизреелцу: ‚Продај ми свој виноград, или, ако ти је драже, даћу ти други виноград место њега,‘ а он рече: ‚Не дам ти свој виноград.‘«

⁷ Његова жена Језавеља му рече: »Зар се тако понаша цар Израела? Устани и једи и разведри се. Ја ћу ти дати виноград Навота Јизреелца.«

⁸ Тада она написа писма у Ахавово име, запечати их његовим печатом и посла старешинама и племићима који су живели у Навотовом граду. ⁹ У писмима је стајало:

»Прогласите пост и посадите Навота на почасно место међу народом. ¹⁰ Преко пута њега посадите двојицу ништарија, па нека сведоче: ‚Проклињао си Бога и цара.‘ Тада га изведите и каменујте до смрти.«

¹¹ Старешине и племићи који су живели у Навотовом граду учинише како им је Језавеља наредила у писмима која им је написала. ¹² Прогласише пост и посадише Навота на почасно место међу народом. ¹³ Онда дођоше двојица ништарија и седоше преко пута њега, па су пред народом сведочили против њега говорећи: »Навот је проклињао Бога и цара.«

Тада га изведоше ван града и каменоваше га до смрти, ¹⁴ па поручише Језавељи: »Навот је каменован и умро је.«

¹⁵ Чим је Језавеља чула да је Навот каменован и да је умро, рече Ахаву: »Иди и узми себи онај виноград Навота Јизреелца који није хтео да ти прода. Навот више није жив – умро је.«

¹⁶ Када је Ахав чуо да је Навот мртав, оде да узме себи његов виноград.

¹⁷ Тада реч ГОСПОДЊА дође Илији Тишбејцу: ¹⁸ »Спреми се и иди доле у сусрет израелском цару Ахаву, који влада у Самарији. Ено га у Навотовом винограду, у који је отишао да га узме за себе. ¹⁹ Реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Убио си човека и отео му посед.‘ Онда му реци: ‚Овако каже ГОСПОД: На истом месту где су пси полизали Навотову крв, пси ће полизати и твоју – да, твоју!‘«

²⁰ Ахав рече Илији: »Нађе ли ме, непријатељу мој?«

»Нађох«, одврати Илија, »јер си се продао да би чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. ²¹ ‚Ево, пустићу на тебе несрећу. Уништићу твоје потомке и истребити свако Ахавово мушко чељаде у Израелу – и роба и слободњака. ²² Учинићу с твојом владарском кућом као и са владарском кућом Јаровама сина Неватовог и владарском кућом Бааше сина Ахијиног, јер си ме разгневио и навео Израел на грех.‘ ²³ А за Језавељу ГОСПОД каже: ‚Пси ће прождрети Језавељу код јизреелског зида.‘ ²⁴ Пси ће појести оне Ахавове који умру у граду, а птице оне који умру у пољу.«

²⁵ (Никада није било таквога као Ахав, који се продао да би по наговору своје жене Језавеље чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. ²⁶ Чинио је велике грозоте идући за идолима, исто као Аморејци које је ГОСПОД истерао пред Израелцима.)

²⁷ Када је Ахав чуо ове речи, раздре своју одећу, обуче се у кострет, па је постио. Спавао је у кострети и ишао унаоколо покуњен.

²⁸ Тада реч ГОСПОДЊА дође Илији Тишбејцу: ²⁹ »Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Зато што се тако понизио, нећу пустити несрећу на његову владарску кућу за његове владавине, већ ћу је пустити за владавине његовог сина.«

Ахавова смрт

(2. Лет 18,2-34)

22 Три године није било рата између Арама и Израела. ² Треће године, Јосафат, цар Јуде, дође у посету израелском цару.

³ Израелски цар рече својим службеницима: »Знате ли ви да Рамот Гилад припада нама, а ми не предузимамо ништа да га повратимо од арамејског цара?«

⁴ Онда упита Јосафата: »Хоћеш ли са мном у рат против Рамот-Гилада?«

Јосафат одговори израелском цару: »Ја, моја војска и коњи стојимо ти на располагању.«

⁵ Али Јосафат рече израелском цару и ово: »Прво потражи савет од ГОСПОДА.«

⁶ Стога израелски цар окупи пророке, њих око четири стотине, и упита их: »Да ли да идем у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?«

»Иди«, одговорише они, »јер Господ ће га предати у цареве руке.«

⁷ Али Јосафат рече: »Зар овде нема још неки ГОСПОДЊИ пророк, да и њега упитамо?«

⁸ Израелски цар одговори Јосафату: »Има још један човек, Михеј син Јимлин, преко кога можемо да питамо ГОСПОДА. Али ја га мрзим јер ми никад не пророкује ништа добро, него само зло.«

Јосафат на то рече: »Нека цар не говори тако.«

⁹ Тада израелски цар позва једног свог евнуха и рече: »Одмах доведи Михеја сина Јимлиног.«

¹⁰ Обучени у своје царске одоре, цар Израела и Јосафат, цар Јуде, седели су на својим престолима на гумну пред улазом самаријске капије, а сви пророци су пророковали пред њима.

¹¹ Цидкија син Кенаанин направио је гвоздене рогове и рекао: »Овако каже ГОСПОД: ‚Овим ћеш пробадати Арамејце све док не буду докрајчени.‘«

¹² Тако су пророковали и сви други пророци и говорили: »Нападни Рамот Гилад и успећеш, јер ГОСПОД ће ти га предати у руке.«

¹³ А гласник који је отишао да позове Михеја рече му: »Ено сви пророци као један проричу цару успех. Нека се твоја реч сложи с њиховом, зато говори повољно.«

¹⁴ Али Михеј рече: »Тако ми ГОСПОДА живога, говорићу само оно што ми каже ГОСПОД.«

¹⁵ Када је стигао цару, цар га упита: »Михеје, да ли да идемо у рат против Рамот-Гилада или да одустанемо?«

»Нападни и успећеш«, одговори Михеј, »јер ГОСПОД ће га предати у цареве руке.«

¹⁶ Цар му рече: »Колико пута треба да тражим од тебе да се закунеш да ћеш ми говорити само истину у ГОСПОДЊЕ име?«

¹⁷ Тада Михеј одговори: »Видех сав Израел раштркан по брдима као овце без пастира, а ГОСПОД рече:

¹⁸ Тада израелски цар рече Јосафату: »Нисам ли ти рекао да никад не пророкује ништа добро о мени, већ само зло?«

¹⁹ Михеј рече: »Пошто је тако, чуј реч ГОСПОДЊУ. Видех ГОСПОДА како седи на свом престолу, а сва небеска војска стоји му са десне и леве стране.

²⁰ »ГОСПОД рече: ‚Ко ће да намами Ахава да нападне Рамот Гилад и да тамо погине?‘

»Једни предложише ово, други оно, ²¹ док на крају не дође један дух, стаде пред ГОСПОДА и рече: ‚Ја ћу га намамити.‘

²² »‚Чиме?‘ упита ГОСПОД.

»‚Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка‘, рече онај.

»‚Успећеш да га намамиш‘, рече ГОСПОД. ‚Иди и учини то.‘

²³ »Тако је сада ГОСПОД ставио лажљивог духа у уста свих ових твојих пророка. ГОСПОД ти је одредио несрећу.«

²⁴ Тада приђе Цидкија син Кенаанин и ошамари Михеја.

»Којим путем је ГОСПОДЊИ дух отишао од мене да би говорио теби?« упита он.

²⁵ А Михеј одговори: »Видећеш оног дана када будеш ишао да се сакријеш у задњој одаји.«

²⁶ Тада израелски цар рече: »Ухватите Михеја и одведите га заповеднику града Амону и мом сину Јоашу, ²⁷ па реците: ‚Овако каже цар: Баците овога у тамницу и не дајте му ништа осим хлеба и воде док се ја не вратим жив и здрав.‘«

²⁸ Михеј рече: »Ако се ти икада вратиш жив и здрав, ГОСПОД није говорио кроз мене.«

Онда додаде: »Упамти моје речи, сав народе!«

²⁹ Цар Израела и Јосафат, цар Јуде, кренуше на Рамот Гилад.

³⁰ »Ући ћу у бој прерушен«, рече израелски цар Јосафату, »али ти носи своју царску одору.«

Тако се израелски цар преруши и оде у бој.

³¹ А арамејски цар је био заповедио тридесет двојици својих заповедника борних кола: »Не нападајте никог, ни малог ни великог, већ само израелског цара.«

³² Када су заповедници борних кола видели Јосафата, рекоше: »Ово мора да је израелски цар.«

Зато кренуше према њему, да га нападну. Али, када је Јосафат завапио ГОСПОДУ, ³³ видеше да он није израелски цар, па престадоше да га гоне. ³⁴ А један војник насумице одапе стрелу и погоди израелског цара између плоча оклопа.

На то цар рече возачу својих кола: »Окрени кола и изведи ме из бојних редова. Рањен сам.«

³⁵ Док је битка беснела целог тог дана, цар је стајао подупрт у колима, окренут ка Арамејцима. Али увече умре, јер је искрварио на под кола.

³⁶ Када је сунце било на заласку, разлеже се повик кроз бојне редове: »Свако у свој град и у своју земљу!«

³⁷ Тако је цар умро, па га однеше у Самарију и сахранише. ³⁸ Његова кола опраше у самаријском језерцету – где су се купале блуднице – а пси полизаше његову крв, као што је ГОСПОД и рекао.

³⁹ Остали догађаји Ахавове владавине, све што је учинио, палата коју је саградио и обложио слоновачом и градови које је обновио, записани су у Књизи летописа царева Израела. ⁴⁰ Ахав је умро, а на месту цара наследио га је његов син Ахазја.

Јосафат, цар Јуде

(2. Лет 17,1-21,1)

⁴¹ Јосафат син Асин постао је цар Јуде четврте године владавине израелског цара Ахава. ⁴² Јосафат је имао тридесет пет година када је постао цар и владао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува кћи Шилхијева. ⁴³ У свему је ишао стопама свог оца Асе и није од тога одступао. Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима. Али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд. ⁴⁴ Јосафат је био у миру са израелским царем.

⁴⁵ Остали догађаји Јосафатове владавине, шта је учинио и постигао и његови војни походи, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ⁴⁶ Из земље је уклонио храмске блуднике, преостале још из времена његовог оца Асе.

⁴⁷ У то време у Едому није било цара, него је владао намесник.

⁴⁸ Јосафат је саградио трговачке лађе^[a], да би ишле у Офир по злато. Али оне никада нису тамо стигле, јер су се разбиле код Ецјон-Гевера.

⁴⁹ Тада Ахазја син Ахавов рече Јосафату: »Нека моје слуге плове с твојима.«

Али Јосафат то одби.

⁵⁰ Јосафат умре, па га сахранише крај његових праотаца у граду његовог праоца Давида. На месту цара наследи га његов син Јорам.

Ахазја, цар Израела

⁵¹ Ахазја син Ахавов постаде цар Израела у Самарији седамнаесте године владавине јудејског цара Јосафата и владао је над Израелом две године. ⁵² Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима идући стопама свога оца и мајке и стопама Јаровама сина Неватовог, који је наводио Израел на грех. ⁵³ Служио је Ваалу и клањао му се, изазивајући гнев ГОСПОДА, Бога Израеловог, баш као што је то чинио и његов отац.

Распеће

(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Јн 19,17-27)

²⁶ Док су Исуса одводили, ухватише неког Симона из Кирине, који се враћао са поља, па ставише на њега крст, да га носи за Исусом. ²⁷ А за Исусом је ишло силно мноштво народа и неке жене које су жалиле за њим и оплакивале га.

²⁸ Исус се окрену према њима и рече: »Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него за собом и својом децом, ²⁹ јер долази време када ће људи говорити: ‚Благо нероткињама и утробама које нису рађале и дојкама које нису дојиле.‘ ³⁰ Тада ће

³¹ Јер, ако људи овако поступају са зеленим дрветом, шта ће тек учинити са сувим?«

³² А с њим су водили још двојицу, злочинце, да их погубе. ³³ Када су стигли на место које се зове Лобања, распеше тамо њега и злочинце – једнога са његове десне, а другога са леве стране.

³⁴ Тада Исус рече: »Оче, опрости им, јер не знају шта чине.«^[a]

А они разделише његову одећу бацањем коцке.

³⁵ Народ је стајао и гледао, а поглавари су се ругали, говорећи: »Друге је спасао – нека спасе себе ако је Христос, Божији изабраник!«

³⁶ А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће, ³⁷ и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!«

³⁸ Изнад њега је био натпис^[b]: Ово је цар Јудеја.

³⁹ А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!«

⁴⁰ Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну, ⁴¹ али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.«

⁴² Онда рече: »Исусе, сети ме се кад стигнеш у своје царство.«

⁴³ А Исус му рече: »Истину ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају.«

Исусова смрт

(Мт 27,45-56; Мк 15,33-41; Јн 19,28-30)

⁴⁴ Било је већ око поднева^[c] и тама настаде по целој земљи све до три сата^[d], ⁴⁵ јер се сунце помрачило. А завеса у Храму се расцепи надвоје.

⁴⁶ Тада Исус повика из свега гласа: »Оче, у твоје руке дух свој предајем!^(B)«

И када је то рекао, издахну.

⁴⁷ Када је капетан видео шта се догодило, поче да слави Бога, говорећи: »Овај човек је заиста био праведник!«

⁴⁸ Када је сав народ који се окупио да то гледа видео шта се догодило, разиђе се, ударајући се у груди. ⁴⁹ А сви који су га познавали, и жене које су с њим дошле из Галилеје, стајали су подаље и све то посматрали.

Исусова сахрана

(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Јн 19,38-42)

⁵⁰ Био је тамо и човек по имену Јосиф, честит и праведан човек, члан Већа^[e], ⁵¹ који се није слагао с њиховом одлуком и делом. Био је из јудејског града Ариматеје и ишчекивао је Божије царство. ⁵² Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, ⁵³ па га скиде са крста, пови у платно и положи у гроб усечен у стени, у којем још нико није био сахрањен.

⁵⁴ Био је Дан припреме^[f] и субота се примицала. ⁵⁵ За њим пођоше жене које су дошле са Исусом из Галилеје и видеше гроб и како је тело у њега положено. ⁵⁶ Онда се вратише и спремише мирисе и помасти. Али у суботу су се одмарале у складу са заповешћу.