Old/New Testament

16 Реч ГОСПОДЊА против Бааше дође Јехуу сину Хананијевом: ² »Уздигао сам те из прашине и учинио те владаром над мојим народом Израелом, али ти си кренуо Јаровамовим стопама и навео мој народ Израел да згреши и да ме разгневи својим гресима. ³ Зато ћу затрти Баашу и његову породицу: учинићу с твојом породицом исто што и са породицом Јаровама сина Неватовог. ⁴ Пси ће појести оне Баашине који умру у граду, а птице оне који умру у пољу.«

⁵ Остали догађаји Баашине владавине, све што је учинио и његови успеси, записани су у Књизи летописа царева Израела. ⁶ Бааша умре, па га сахранише у Тирци. На месту цара наследи га његов син Ела.

⁷ Оно што је ГОСПОД рекао против Бааше и његове породице преко пророка Јехуа сина Хананијевог било је због свега зла које је овај учинио пред ГОСПОДОМ. Бааша га је разгневио својим делима, укључујући и то што је затро Јаровамову породицу, па је зато његова породица постала као Јаровамова.

Ела, цар Израела

⁸ Двадесет шесте године владавине Асе, цара Јуде, Ела син Баашин постаде цар Израела, па је владао у Тирци две године.

⁹ Зимри, један од његових службеника, заповедник половине његових борних кола, скова заверу против њега. Док је Ела био у Тирци и опијао се у кући Арце, управитеља палате у Тирци, ¹⁰ Зимри уђе, нападе га и уби. То је било двадесет седме године владавине Асе, цара Јуде. Тако је Зимри завладао место Еле. ¹¹ Чим је завладао и засео на престо, Зимри поби сву Баашину породицу, не поштедевши ниједно мушко чељаде, а поби и његове рођаке и пријатеље. ¹² Тако је Зимри затро сву Баашину породицу, у складу с оним што је ГОСПОД рекао против Бааше преко пророка Јехуа ¹³ због свих греха које су починили Бааша и његов син Ела и на њих наводили и Израел. Својим ништавним идолима разгневили су ГОСПОДА, Бога Израеловог.

¹⁴ Остали догађаји Елине владавине, све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела.

Зимри, цар Израела

¹⁵ Двадесет седме године владавине Асе, цара Јуде, Зимри је владао у Тирци седам дана. Зимри је постао цар док је израелска војска била утаборена близу филистејског града Гибетона. ¹⁶ Када су Израелци у табору чули да је Зимри сковао заверу против цара и убио га, одмах тога дана у табору прогласише заповедника војске Омрија за цара Израела. ¹⁷ Тада се Омри и сви Израелци с њим повукоше од Гибетона и опседоше Тирцу. ¹⁸ Када је Зимри видео да ће град бити освојен, оде у кулу на царској палати и запали палату. Тако је погинуо ¹⁹ због грехâ које је починио. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, идући Јаровамовим стопама и чинећи исти грех на који је наводио и Израел.

²⁰ Остали догађаји Зимријеве владавине и побуна коју је дигао записани су у Књизи летописа царева Израела.

Омри, цар Израела

²¹ Тада настаде подвојеност у израелском народу: пола народа је хтело за цара Тивнија сина Гинатовог, а пола народа Омрија. ²² Омријеви следбеници показаше се јачи од Тивнијевих, па Тивни погину, а Омри постаде цар.

²³ Тридесет прве године владавине Асе, цара Јуде, Омри постаде цар Израела. Владао је дванаест година, од којих шест у Тирци. ²⁴ Од Шемера је за два таланта^[a] сребра купио брдо Самарију, на њему подигао град и назвао га Самарија, по Шемеру, претходном власнику брда.

²⁵ Омри је чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и згрешио више од свих својих претходника. ²⁶ Ишао је стопама Јаровама сина Неватовог, чинећи исти грех на који је наводио и Израел. Својим ништавним идолима разгневили су ГОСПОДА, Бога Израеловог.

²⁷ Остали догађаји Омријеве владавине, оно што је учинио и постигао, записани су у Књизи летописа царева Израела. ²⁸ Омри умре, па га сахранише у Самарији. На месту цара наследи га његов син Ахав.

Ахав, цар Израела

²⁹ Тридесет осме године владавине Асе, цара Јуде, Ахав син Омријев постаде цар Израела, па је двадесет две године владао у Самарији. ³⁰ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима више од свих својих претходника. ³¹ И као да му је било мало што је чинио грехе Јаровама сина Неватовог, него се још и оженио Језавељом кћери Етбаала, цара Сидонаца, и почео да служи Ваалу и да му се клања. ³² Поставио је жртвеник Ваалу у Вааловом храму који је саградио у Самарији, ³³ а направио је и Ашерину мотку. Он је учинио више да разгневи ГОСПОДА, Бога Израеловог, од свих израелских царева пре њега.

³⁴ За време Ахавове владавине, Хиел Бетелац обнови Јерихон. Темеље му положи по цену свог прворођеног сина Авирама, а градске капије постави жртвујући живот свог најмлађег сина Сегува, у складу с оним што је ГОСПОД рекао преко Исуса Навина^[b].

Пророк Илија и суша

17 Илија Тишбејац, из Тишбе у Гиладу, рече Ахаву: »Живога ми ГОСПОДА, Бога Израеловог, коме служим, неће бити ни росе ни кише следећих неколико година, осим на моју заповест.«

² Реч ГОСПОДЊА дође Илији: ³ »Иди одавде, па скрени на исток и сакриј се у кланцу Кериту, источно од реке Јордан. ⁴ Пићеш из потока, а гавранима сам заповедио да те тамо хране.«

⁵ Илија учини као што му је ГОСПОД рекао: оде до кланца Керита, источно од реке Јордан, и тамо остаде. ⁶ Гаврани су му доносили хлеб и месо ујутро и увече, а пио је из потока.

⁷ После неког времена, поток пресуши, јер у земљи није било кише.

Илија и удовица из Сарепте

⁸ Тада му дође реч ГОСПОДЊА: ⁹ »Иди сместа у Сарепту Сидонску и остани тамо. Заповедио сам једној удовици у том месту да те снабдева храном.«

¹⁰ Тако Илија оде у Сарепту. Када је дошао до градске капије, наиђе на једну удовицу како тамо сакупља пруће.

Он је позва и замоли: »Донеси ми мало воде у врчу, да пијем.«

¹¹ Како она крену да му донесе, он викну за њом: »Донеси ми, молим те, и мало хлеба.«

¹² »Живога ми ГОСПОДА, твога Бога«, одговори она, »немам хлеба – само шаку брашна у ћупу и мало уља у врчу. Сакупљам пруће, да га однесем кући и спремим јело себи и свом сину, да га поједемо, па да умремо.«

¹³ Илија јој рече: »Не бој се. Иди кући и учини као што си рекла. Али прво мени испеци једну погачу од онога што имаш и донеси ми, а онда спреми нешто себи и свом сину. ¹⁴ Јер, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Неће у ћупу нестати брашна нити ће пресушити врч с уљем све док ГОСПОД на земљу не пусти кишу.‘«

¹⁵ Она оде и учини као што јој је Илија рекао. Тако је сваког дана било хране за Илију и за ону жену и њену породицу, ¹⁶ пошто брашна у ћупу није нестало нити је врч с уљем пресушио, баш као што је ГОСПОД и рекао Илији.

¹⁷ После неког времена, разболе се син власнице куће. Било му је све горе и горе, док на крају није престао да дише.

¹⁸ Жена рече Илији: »Шта ти имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао да ме подсетиш на мој грех и да ми убијеш сина?«

¹⁹ »Дај ми свог сина«, одврати Илија, па га узе из њених руку, однесе га у собу на спрату у којој је становао и положи га на своју постељу.

²⁰ Онда завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, зар си пустио несрећу и на ову удовицу код које станујем усмртивши јој сина?«

²¹ Потом се три пута пружи по дечаку и завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, дај да се у овог дечака врати живот!«

²² ГОСПОД услиши Илијин вапај: у дечака се врати живот и он оживе.

²³ Илија подиже дете и однесе га из собе на спрату доле у кућу, па га даде мајци, рекавши: »Гледај, син ти је жив!«

²⁴ А жена му рече: »Сада знам да си Божији човек и да је истина оно што ГОСПОД говори кроз твоја уста.«

Илија и царев службеник

18 После много времена, треће године, реч ГОСПОДЊА дође Илији: »Иди и појави се пред Ахавом, а ја ћу послати кишу на земљу.«

² И Илија оде да се појави пред Ахавом.

Глад у Самарији била је страшна, ³ па Ахав позва Авдију, управитеља палате. А Авдија се силно бојао ГОСПОДА. ⁴ Када је Језавеља убијала ГОСПОДЊЕ пророке, Авдија је узео стотину пророка и сакрио их у две пећине, по педесет у сваку, и снабдевао их храном и водом.

⁵ Ахав рече Авдији: »Хајде да обиђемо све изворе и потоке у земљи. Можда нађемо траве да сачувамо у животу коње и мазге, да не морамо да убијемо ниједну од наших животиња.«

⁶ Онда поделише земљу коју ће претражити, па Ахав оде на једну страну, а Авдија на другу.

⁷ Док је Авдија ишао путем, ето му Илије у сусрет.

Авдија га препозна, паде ничице и рече: »Јеси ли то ти, господару Илија?«

⁸ »Јесам«, одврати Илија. »Иди и реци свом господару: ‚Ево Илије.‘«

⁹ »Шта сам то згрешио«, упита Авдија, »да мене, свог слугу, предајеш у руке Ахаву, да ме погуби? ¹⁰ Живога ми ГОСПОДА, твога Бога, нема народа ни царства куда мој господар није послао некога да те тражи. И кад год је неки народ или царство јавило да ниси тамо, терао их је да се закуну да те нису нашли. ¹¹ А ти ми сад кажеш да идем свом господару и да му кажем: ‚Ево Илије.‘ ¹² Откуд знам куда Дух ГОСПОДЊИ може да те однесе кад ја одем. Ако одем и кажем то Ахаву, а он те не нађе, убиће ме. А ја, твој слуга, бојим се ГОСПОДА од своје младости. ¹³ Зар ниси чуо, господару, шта сам учинио кад је Језавеља убијала ГОСПОДЊЕ пророке? Стотину њих сам сакрио у две пећине, по педесет у сваку, и снабдевао их храном и водом. ¹⁴ А ти ми сад кажеш да идем свом господару и да му кажем: ‚Ево Илије.‘ Убиће ме!«

¹⁵ Илија рече: »Живога ми ГОСПОДА над војскама, коме служим, колико данас ћу се појавити пред Ахавом.«

Илија и Ваалови пророци

¹⁶ Авдија оде Ахаву и рече му за Илију, па Ахав пође Илији у сусрет.

¹⁷ Када је угледао Илију, рече му: »Јеси ли то ти, изазивачу невоља у Израелу?«

¹⁸ »Не изазивам ја невоље у Израелу«, одговори Илија, »него ти и твоја породица. Одбацили сте ГОСПОДЊЕ заповести и пошли за Ваалима. ¹⁹ Него, сада позови сав Израел да се окупи преда мном на гори Кармел, а доведи и четири стотине педесет Ваалових пророка и четири стотине Ашериних пророка, који једу за Језавељином трпезом.«

²⁰ Ахав позва све Израелце и окупи пророке на гори Кармел.

²¹ Илија изађе пред сав народ и рече: »Докле ћете се још колебати између две стране? Ако је ГОСПОД Бог, идите за њим, а ако је Ваал Бог, идите за њим.«

Али народ му не одговори ниједном речју.

²² Тада Илија рече народу: »Ја сам једини остао од ГОСПОДЊИХ пророка, а Ваал има четири стотине педесет пророка. ²³ Дајте нам два јунца, па нека они изаберу једнога за себе. Нека га исеку на комаде и положе на дрва, али нека не пале ватру. Ја ћу припремити другог јунца и положити га на дрва, али нећу палити ватру. ²⁴ Онда ви призовите име свога бога, а ја ћу призвати ГОСПОДЊЕ име. Бог који одговори огњем – тај је прави Бог.«

Сав народ рече: »Добро кажеш.«

²⁵ Илија рече Вааловим пророцима: »Изаберите једног јунца, па га ви први припремите, јер вас има много. Призовите име свога бога, али не палите ватру.«

²⁶ Тако они узеше јунца и припремише га, па су од јутра до поднева призивали Ваалово име.

»Ваале, услиши нас!« викали су.

Али ни од кога гласа ни одговора. А они су скакали око жртвеника који су направили.

²⁷ У подне Илија поче да им се руга.

»Вичите гласније«, рече. »Јер, бог је то. Можда се занео у мисли, или је заузет, или је на путу. Можда спава, па га треба пробудити.«

²⁸ Тада они завикаше још гласније, па су се до крви засецали мачевима и копљима, као што им је био обичај. ²⁹ Прође и подне, а они наставише да пророкују све док није било време за приношење вечерње жртве. Али нигде гласа; ни од кога одговора ни знака да неко обраћа пажњу.

³⁰ Тада Илија рече целом народу: »Приђите ми.«

Они му приђоше, а он поправи ГОСПОДЊИ жртвеник, који је био порушен. ³¹ Узе дванаест каменова, по један за свако племе које је потекло од Јакова, коме је ГОСПОД рекао: »Име ће ти бити Израел«^[c], ³² па од тих каменова подиже жртвеник ГОСПОДЊЕМ имену и око њега ископа јарак толико широк да су у њега могле да стану две сее^[d] семена.

³³ Онда наслага дрва, исече јунца на комаде и положи га на дрва, па рече: »Напуните четири крчага водом и излијте на жртву и на дрва.«

³⁴ Потом рече: »Учините то још једном«, и они то учинише још једном.

»Учините то и трећи пут«, рече он, и они то учинише и трећи пут.

³⁵ Вода се сливала око жртвеника, па је напунила и јарак.

³⁶ Када је било време да се принесе жртва, пророк Илија приђе жртвенику и помоли се: »ГОСПОДЕ, Боже Авраамов, Исааков и Израелов, обзнани данас да си ти Бог у Израелу и да сам ја твој слуга и да сам све ово учинио по твојој заповести. ³⁷ Услиши ме, ГОСПОДЕ, услиши ме, да би овај народ знао да си ти, ГОСПОДЕ, Бог и да ћеш им срце окренути к себи.«

³⁸ Тада паде огањ ГОСПОДЊИ и сажеже жртву, дрва, каменове и прашину, па чак исуши и воду у јарку.

³⁹ Када је сав народ то видео, попада ничице и повика: »ГОСПОД је Бог! ГОСПОД је Бог!«

⁴⁰ Тада им Илија рече: »Похватајте Ваалове пророке. Нека ниједан не умакне!«

Тако их похваташе, а Илија их одведе у кланац Кишон и тамо их поби.

Престанак суше

⁴¹ Илија рече Ахаву: »Иди горе, једи и пиј, јер чује се шум велике кише.«

⁴² Ахав оде да једе и пије, а Илија се попе на врх Кармела, сави се према земљи и стави главу међу колена.

⁴³ »Иди и погледај према мору«, рече он своме слузи.

Слуга се попе и погледа, па рече: »Нема тамо ничега.«

Илија му седам пута рече: »Иди и погледај^[e].«

⁴⁴ Седми пут слуга рече: »Облак, мален као људски длан, диже се с мора.«

Тада Илија рече: »Иди и кажи Ахаву: ‚Упрегни коње и сиђи пре него што те спречи киша.‘«

⁴⁵ Убрзо се небо зацрне од облакâ, подиже се ветар и поче да пада велика киша. Ахав се одвезе према Јизреелу, ⁴⁶ а сила ГОСПОДЊА сиђе на Илију, који се упаса, па је пред Ахавом трчао све до Јизреела.

Исус издан и ухваћен

(Мт 26,47-56; Мк 14,43-50; Јн 18,3-11)

⁴⁷ Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице – оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби, ⁴⁸ а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?«

⁴⁹ Када су они око њега видели шта ће се десити, рекоше: »Господе, да ударимо мачем?«

⁵⁰ И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.

⁵¹ А Исус рече: »Доста с тим!« па дотаче оно ухо и зацели га.

⁵² Тада рече онима који су дошли да га ухвате – првосвештеницима, заповедницима храмске страже и старешинама: »Изашли сте с мачевима и тољагама, као на неког разбојника. ⁵³ Сваки дан сам био с вама у Храму, и нисте ме ухватили. Али ово је ваше време – када влада тама.«

Петар се одриче Исуса

(Мт 26,57-58, 69-75; Мк 14,53-54, 66-72; Јн 18,12-18, 25-27)

⁵⁴ Тада га ухватише, одведоше и уведоше у првосвештеникову кућу. А Петар је ишао за њима на одстојању. ⁵⁵ Када су наложили ватру насред дворишта и сели заједно, и Петар седе међу њих.

⁵⁶ Једна слушкиња га угледа како седи код ватре, па га загледа и рече: »И овај је био с њим!«

⁵⁷ Али он порече говорећи: »Не познајем га, жено.«

⁵⁸ Мало после га угледа један, па рече: »И ти си један од њих!«

А Петар рече: »Човече, нисам.«

⁵⁹ Када је прошао отприлике један сат, један други одлучно изјави: »Овај је заиста био с њим, јер је Галилејац.«

⁶⁰ А Петар рече: »Човече, не знам о чему говориш.«

И управо тада, док је он још говорио, огласи се петао. ⁶¹ Господ се окрену и погледа Петра и Петар се сети речи које је Господ изговорио: »Пре него што се петао данас огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, ⁶² па изађе напоље и горко заплака.

Чувари се ругају Исусу

(Мт 26,67-68; Мк 14,65)

⁶³ А људи који су чували Исуса ругали су му се и ударали га.

⁶⁴ Повезали су му очи и говорили: »Пророкуј! Ко те ударио?«

⁶⁵ И обасипали су га још многим другим увредама.

Исус пред Синедрионом

(Мт 26,59-66; Мк 14,55-64; Јн 18,19-24)

⁶⁶ Када је свануло, састаше се народне старешине, првосвештеници и учитељи закона, па доведоше Исуса пред свој Синедрион.

⁶⁷ »Ако си ти Христос, кажи нам«, рекоше.

А он им рече: »Кад бих вам и рекао, не бисте ми веровали. ⁶⁸ И кад бих ја вас питао, не бисте ми одговорили. ⁶⁹ Али од сада ће Син човечији седети Силноме Богу здесна.«

⁷⁰ Тада сви рекоше: »Ти си, дакле, Син Божији?«

»Тако је како кажете: Ја сам«, рече им он.

⁷¹ Они тада рекоше: »Зар нам треба још неки доказ? Сами смо чули из његових уста.«