Old/New Testament

Соломон и краљица од Сабе

(2. Лет 9,1-12)

10 Када је глас о Соломоновој слави и њеној повезаности са ГОСПОДЊИМ именом дошао до краљице од Сабе, она дође да га искуша тешким питањима. ² Стигла је у Јерусалим са великом пратњом и камилама натовареним зачинима, великом количином злата и драгим камењем. Она оде Соломону, па је с њим разговарала о свему што јој је било на уму. ³ Соломон одговори на сва њена питања – ништа му није било толико тешко да не би умео да јој објасни. ⁴ Када је краљица од Сабе видела сву Соломонову мудрост и палату коју је саградио, ⁵ јела на његовој трпези, одаје његових службеника, његову послугу у њиховим одорама, његове пехарнике и жртве паљенице које је приносио у Дому ГОСПОДЊЕМ, остала је без даха.

⁶ Она рече цару: »Истина је оно што сам у својој земљи чула о теби и твојој мудрости. ⁷ Али нисам у то веровала док нисам дошла и својим очима се уверила. А није ми речена ни половина. Твоја мудрост и богатство далеко превазилазе оно што сам чула. ⁸ Благо твојим људима! Благо овим твојим службеницима, који стално стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! ⁹ Благословен ГОСПОД, твој Бог, коме си толико омилио да те поставио на Израелов престо. Због своје вечне љубави према Израелу, ГОСПОД те је учинио царем, да чиниш оно што је право и праведно.«

¹⁰ Она даде цару сто двадесет таланата^[a] злата, силно много зачинâ и драго камење. Никада више није неко неком донео толико зачинâ колико је краљица од Сабе дала цару Соломону.

¹¹ (А Хирамове лађе, које су довезле злато из Офира, донеле су оданде и силно много сандаловине и драгог камења. ¹² Цар је од сандаловине направио потпорње за Дом ГОСПОДЊИ и за царску палату и харфе и лире за свираче. До дана данашњег није виђено толико сандаловине.)

¹³ Цар Соломон даде краљици од Сабе све што је пожелела и затражила поврх уобичајеног царског поклона. Потом она оде са својим слугама и врати се у своју земљу.

Соломоново богатство

(2. Лет 9,13-29)

¹⁴ Злато које је Соломон добијао сваке године било је тешко шест стотина шездесет шест таланата^[b], ¹⁵ не рачунајући приход који су доносили трговци, продавци, сви цареви Арабије и управитељи области у земљи.

¹⁶ Цар Соломон је направио две стотине великих штитова од кованог злата. За сваки штит је утрошено шест стотина шекела^[c] злата. ¹⁷ Направио је и три стотине малих штитова од кованог злата, а за сваки су утрошене три мине^[d] злата. Цар их је ставио у Палату либанске шуме.

¹⁸ Цар је направио и велик престо украшен слоновачом и обложен најбољим златом. ¹⁹ Престо је имао шест степеника, а наслон му је на врху био заобљен. На обе стране седишта били су наслони за руке, а крај сваког је стајао по један кип лава. ²⁰ На оних шест степеника стајало је дванаест лавова, по један на сваком крају степеника. Никад ништа слично није израђено ни у једном другом царству.

²¹ Сви пехари цара Соломона били су од злата и све посуђе у Палати либанске шуме било је од чистог злата. Ништа није било израђено од сребра, јер се у Соломоново време сребро није сматрало вредним. ²² Цар је имао трговачке лађе^[e] које су пловиле заједно са Хирамовим лађама. Оне су се враћале сваке треће године, доносећи злато, сребро и слоновачу, мајмуне и паунове.

²³ Цар Соломон био је богатији и мудрији од свих других царева на земљи ²⁴ и цео свет је желео да дође и чује мудрост којом је Бог обдарио Соломона. ²⁵ Из године у годину, ко год је долазио, доносио је поклон – предмете од сребра и злата, одећу, оружје, зачине, коње и мазге.

²⁶ Соломон је сакупио и много борних кола и коњâ. Имао је хиљаду четири стотине борних кола и дванаест хиљада коња, које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму. ²⁷ Учинио је да у Јерусалиму буде сребра као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели. ²⁸ Соломон је увозио коње из Египта и Квеа^[f] – цареви добављачи куповали су их у Квеу. ²⁹ Из Египта су увозили борна кола по шест стотина шекела сребра, а коње по сто педесет шекела^[g] сребра. Кола и коње продавали су и свим хетитским и арамејским царевима.

Соломон се окреће од Бога

11 Осим фараонове кћери, цар Соломон је волео многе друге туђинке – Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетиткиње. ² Оне су биле из народâ за које је ГОСПОД рекао Израелцима: »Не склапајте бракове с њима, јер ће вас оне сигурно окренути својим боговима«, али се Соломон ипак у њих заљубљивао.

³ Имао је седам стотина жена царског рода и три стотине наложница, и његове жене су га окренуле од ГОСПОДА. ⁴ Када је Соломон остарио, жене га окренуше другим боговима, па више није био докраја одан ГОСПОДУ, своме Богу, као што је био његов отац Давид. ⁵ Ишао је за Астартом, богињом Сидонаца, и Молохом, одвратним богом Амонаца. ⁶ Тако је Соломон чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и није у потпуности ишао за ГОСПОДОМ као његов отац Давид. ⁷ На једном брду источно од Јерусалима, подигао је узвишицу Кемошу, одвратном богу Моава, и Молоху, одвратном богу Амонаца. ⁸ Исто је урадио за све своје жене туђинке, да би могле да пале кâд и приносе жртве својим боговима.

⁹ ГОСПОД се разгневи на Соломона, јер се окренуо од ГОСПОДА, Бога Израеловог, који му се два пута показао ¹⁰ и заповедио му да не иде за другим боговима. Али Соломон се није држао ГОСПОДЊЕ заповести.

¹¹ Стога ГОСПОД рече Соломону: »Пошто тако чиниш и не држиш се мога савеза и уредби које сам ти дао, истргнућу ти царство и дати га једном од твојих службеника. ¹² Али, због мога слуге Давида, нећу то учинити за твог живота – истргнућу га из руку твога сина. ¹³ Али нећу му истргнути цело царство, него ћу му, због мога слуге Давида и због Јерусалима, који сам изабрао, оставити једно племе.«

Соломонови непријатељи

¹⁴ Тада ГОСПОД подиже Соломону противника, Хадада Едомца, из Едомове царске лозе. ¹⁵ Када је Давид ратовао с Едомом, главни заповедник војске Јоав, који је отишао да сахрани погинуле, побио је свако мушко у Едому. ¹⁶ Јоав и сви Изараелци остали су тамо шест месеци, све док нису истребили свако мушко у Едому. ¹⁷ Али Хадад, који је још био дечак, побегао је у Египат с Едомцима који су били службеници његовог оца. ¹⁸ Отишли су из Мидјана у Паран, повели са собом неке људе из Парана и отишли у Египат. Фараон, египатски цар, дао је Хададу кућу и земљу и снабдео га храном.

¹⁹ Хадад је нашао толику милост у фараоновим очима да му је овај за жену дао сестру своје жене, царице Тахпенес. ²⁰ Тахпенесина сестра му је родила сина Генувата, кога је Тахпенес одгајила у царској палати, где је живео са фараоновим синовима.

²¹ Када је Хадад чуо у Египту да је Давид умро и да је умро и Јоав, главни заповедник војске, рече фараону: »Пусти ме да се вратим у своју земљу.«

²² »Шта ти овде недостаје«, упита га фараон, »па желиш да се вратиш у своју земљу?«

»Ништа«, одговори Хадад, »али ме пусти да идем.«

²³ Бог против Соломона подиже још једног противника, Резона сина Елјадиног. Овај је побегао од свога господара Хададезера, цара Цове, ²⁴ окупио око себе људе и постао вођа пљачкашке дружине. Када је Давид покушао да их убије, отишли су у Дамаск, где су се настанили и завладали градом. ²⁵ Резон је био противник Израела целог Соломоновог живота. Причињавао је исто толико мука Израелу као и Хадад и мрзео је Израел. Он је владао над Арамом.

²⁶ Против цара се побуни и Јаровам син Неватов. Он је био један од Соломонових службеника, Ефремовац из Цереде, а мајка му је била удовица по имену Церуа.

²⁷ Ово је приказ његове побуне: Соломон је саградио Мило и попунио шупљину у зиду града свог оца Давида. ²⁸ Јаровам је био способан човек, па га Соломон, видевши како младић добро обавља свој посао, постави да управља свим кулучарима из Јосифовог племена.

²⁹ У то време Јаровам отпутова из Јерусалима, а на путу га сусрете Ахија, пророк из Шила, огрнут новим огртачем. Њих двојица су били сами на отвореном пољу.

³⁰ Ахија узе онај нови огртач који је имао на себи и раздре га на дванаест комада, ³¹ па рече Јароваму: »Узми за себе десет комада, јер овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Ево, истргнућу царство из Соломонових руку и теби дати десет племена. ³² Али, због мога слуге Давида и града Јерусалима, који сам изабрао између свих Израелових племена, њему ће остати једно племе. ³³ Учинићу тако јер су ме оставили и клањали се Астарти, богињи Сидонаца, Кемошу, богу Моаваца, и Молоху, богу Амонаца, и нису живели како ја тражим, нити су чинили оно што је исправно у мојим очима ни држали се мојих уредби и законâ као што је то чинио Давид отац Соломонов.

³⁴ »‚Али нећу узети цело царство из Соломонових руку. Пустићу га да влада док је жив, због мога слуге Давида, кога сам изабрао и који се држао мојих заповести и уредби. ³⁵ Одузећу царство из руку његовог сина и десет племена ћу дати теби. ³⁶ Једно племе ћу дати његовом сину, да би владарска кућа мога слуге Давида наставила да ми служи^[h] у Јерусалиму, граду који сам изабрао да у њега ставим своје Име. ³⁷ А тебе ћу узети да владаш над свим што ти срце зажели, да будеш цар Израела. ³⁸ Ако се будеш покоравао свему што ти заповедим, живео како ја тражим, чинио оно што је исправно у мојим очима и држао се мојих уредби и заповести, као што је чинио мој слуга Давид, бићу с тобом. Подићи ћу ти трајну владарску кућу, попут оне коју сам подигао Давиду, и даћу ти Израел. ³⁹ Понизићу Давидове потомке због Соломоновог греха, али не заувек.‘«

⁴⁰ Соломон покуша да убије Јаровама, али овај побеже у Египат, цару Шишаку, и тамо остаде до Соломонове смрти.

Соломонова смрт

(2. Лет 9,29-31)

⁴¹ Остали догађаји Соломонове владавине – све што је учинио и мудрост коју је показао – записани су у Књизи Соломонових летописа. ⁴² Соломон је у Јерусалиму четрдесет година владао над целим Израелом. ⁴³ Када је умро, сахранише га у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Ровоам.

Исус предсказује уништење Јерусалима

(Мт 24,15-21; Мк 13,14-19)

²⁰ »А када видите да војске опкољавају Јерусалим, тада знајте да је његово опустошење близу. ²¹ Нека тада они који буду у Јудеји беже у планине, они који буду у граду нека изађу из њега, а они који буду на пољима нека не улазе у град. ²² Јер, то су дани одмазде, да се испуни све што је записано.

²³ »Тешко трудницама и дојиљама тих дана! Јер, настаће велика невоља на земљи и гнев против овог народа. ²⁴ Пашће од оштрице мача и бити одведени у ропство по свим народима, а незнабошци ће газити Јерусалимом док се не испуне времена незнабожаца.«

Долазак Сина човечијега

(Мт 24,29-35; Мк 13,24-31)

²⁵ »Биће знамења на сунцу, месецу и звездама, а на земљи ће народе обузети тескоба и немоћ због хучања и таласања мора. ²⁶ Људи ће премирати од страха и од ишчекивања онога што прети свету, јер ће и небеске силе бити уздрмане. ²⁷ Тада ће видети Сина човечијега како у облаку долази са силом и великом славом. ²⁸ А када то почне да се догађа, устаните и подигните главу, јер је близу ваше избављење.«

²⁹ Онда им исприча ову причу: »Погледајте смокву и све дрвеће: ³⁰ кад пропупе, и сами видите и знате да је лето близу. ³¹ Тако исто, кад видите да се све ово догађа, знајте да је Божије царство близу. ³² Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. ³³ Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи никад.

³⁴ »Пазите да вам срце не отупи од банчења, опијања и брига овога живота, да вас тај дан не изненади ³⁵ као замка, јер ће доћи на све који живе на лицу целе земље. ³⁶ Стално будите на опрезу и молите се, да можете да избегнете све што ће се догодити и да станете пред Сина човечијега.«

³⁷ Исус је сваког дана учио народ у Храму, а сваке вечери је одлазио на Маслинску гору да тамо преноћи. ³⁸ А сав народ је рано ујутро долазио к њему у Храм да га слуша.