Old/New Testament

Давидове последње речи

23 Ово су последње речи Давида сина Јесејевог, човека кога је Свевишњи узвисио, кога је Бог Јаковљев помазао за цара, и певача Израелових псалама:

Давидови најславнији ратници

(1. Лет 11,10-41)

⁸ Ово су имена Давидових јунака:

Јошев-Башевет, Тахкемонац, први је међу Тројицом. Борио се копљем против осам стотина и све их побио у једној бици.

⁹ Други међу Тројицом је Елеазар син Дода Ахоховца. Он је био с Давидом када су код Пас-Дамима изазивали Филистејце који су се тамо окупили за бој. Израелци су се били повукли, ¹⁰ али Елеазар није узмакао, него је ударао Филистејце док му се рука није толико укочила да није могао да је одвоји од мача. Тако је ГОСПОД тога дана однео велику победу. Војска се потом вратила Елеазару, али имала је само да покупи плен.

¹¹ Трећи међу Тројицом је Шама син Агеа Харарца. Када су се Филистејци окупили у Лехију, где је била једна њива пуна сочива, израелска војска побеже пред њима, ¹² али Шама стаде усред њиве и, бранећи је, порази Филистејце. Тако је ГОСПОД однео велику победу.

¹³ Једном пред жетву, Тројица од Тридесеторице сиђоше до Адуламске пећине Давиду док је једна чета Филистејаца била утаборена у долини Рефаим. ¹⁴ У то време је Давид боравио у свом скровишту, а једна филистејска посада била је у Витлејему.

¹⁵ Давид је био жедан, па рече: »Ех, кад би ми неко донео воде из оног бунара крај витлејемске капије.«

¹⁶ Тада се Тројица пробише кроз филистејске редове, захватише воде из бунара крај витлејемске капије и донеше је Давиду. Али Давид не хтеде да је пије, него је изли као леваницу пред ГОСПОДОМ.

¹⁷ »Далеко било, ГОСПОДЕ, да ово попијем«, рече он. »Било би то као да пијем крв ових људи који су свој живот ставили на коцку.«

И не хтеде да пије.

Такви су били подвизи ове тројице јунака.

¹⁸ Авишај, брат Јоава сина Церујиног, био је вођа Тридесеторице. Борио се копљем против три стотине и побио их, па се прославио међу Тридесеторицом. ¹⁹ Он је био најславнији од Тридесеторице и био им заповедник, али није достигао славу Тројице.

²⁰ Бенаја син Јехојадин био је ратник из Кавцеела који је извео многе подвиге. Убио је двојицу најбољих моавских ратника. Једног снежног дана сишао је у једну јаму и у њој убио лава. ²¹ Убио је и једног горостасног Египћанина. Иако је Египћанин у руци имао копље, Бенаја је на њега кренуо само са штапом. Истргнуо је копље Египћанину из руке и њиме га убио. ²² То су били подвизи Бенаје сина Јехојадиног којима се прославио међу Тридесеторицом. ²³ Имао је већи углед од осталих међу Тридесеторицом, али није достигао славу Тројице. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.

²⁴ Међу Тридесеторицом су били:

Било их је укупно тридесет седам.

Давид врши попис народа

(1. Лет 21,1-27)

24 Једном приликом ГОСПОД плану гневом на Израелце, па подстакну Давида да се окрене против њих.

ГОСПОД му рече: »Иди и изврши попис Израела и Јуде.«

² Цар рече Јоаву и заповедницима војске који су били с њим: »Обиђите сва Израелова племена од Дана до Беер-Шеве и пребројте народ, да знам колико га има.«

³ Јоав рече цару: »Мој господару царе, дао ГОСПОД, твој Бог, да твог народа буде још сто пута више и да ти то доживиш. Зашто хоћеш да урадиш тако нешто?«

⁴ Али царева реч била је јача од Јоавове и од речи заповедникâ војске, па они одоше од цара да преброје израелски народ. ⁵ Када су прешли преко реке Јордан, утаборише се код Ароера, јужно од тога града у кланцу, па прођоше кроз Гад и даље према Јаазеру. ⁶ Онда одоше у Гилад и у Тахтим-Ходшијев крај, одатле у Дан Јаан, па унаоколо према Сидону. ⁷ Потом кренуше према тврђави Тир и у све градове Хивијаца и Ханаанаца. На крају одоше у Беер-Шеву у Јудином Негеву.

⁸ Прошли су целом земљом и вратили се у Јерусалим после девет месеци и двадесет дана. ⁹ Јоав извести цара о укупном броју мушкараца способних за војску: у Израелу је било осам стотина хиљада војника који су умели да рукују мачем, а у Јуди пет стотина хиљада.

¹⁰ Након што је пребројао народ, Давида запече савест, па рече ГОСПОДУ: »Тешко сам згрешио што сам то учинио. Сада те молим, ГОСПОДЕ, опрости ми, јер сам поступио врло неразумно.«

¹¹ Пре него што је Давид ујутро устао, реч ГОСПОДЊА дође пророку Гаду, Давидовом видеоцу: ¹² »Иди и реци Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Нудим ти три могућности. Изабери једну од њих, и ја ћу ти то урадити.‘«

¹³ Гад оде Давиду и рече му: »Хоћеш ли да ти у земљи три године влада глад, или да три месеца бежиш пред непријатељима, или да у твојој земљи три дана влада помор? Дакле, размисли и одлучи шта да одговорим ономе који ме је послао.«

¹⁴ Давид рече Гаду: »На великој сам муци. Дај да паднемо у ГОСПОДЊЕ руке, јер је његова самилост велика. Али немој да паднем у руке људима.«

¹⁵ Тако ГОСПОД пусти помор на Израел, који потраја од тога јутра па до краја рока који је одредио. Од њега погину седамдесет хиљада људи од Дана до Беер-Шеве.

¹⁶ Када је анђео пружио руку да уништи Јерусалим, ГОСПОД се сажали због ове несреће, па рече анђелу који је убијао народ: »Доста је било! Немој више!«

Анђео је тада био код гумна Аравне Јевусејца.

¹⁷ Када је видео анђела који је убијао народ, Давид рече ГОСПОДУ: »Ја сам тај који је починио грех и учинио зло. А шта је овај јадни народ скривио? Казни мене и моју породицу.«

¹⁸ Тог истог дана Гад дође Давиду и рече му: »Иди и ГОСПОДУ подигни жртвеник на гумну Аравне Јевусејца.«

¹⁹ И Давид оде да учини како му је ГОСПОД заповедио преко Гада.

²⁰ Када је Аравна видео како према њему иду цар и његови службеници, изађе и ничице му се поклони, ²¹ па упита: »Зашто си, мој господару царе, дошао к мени, своме слузи?«

А Давид одговори: »Да од тебе купим ово гумно и на њему подигнем жртвеник ГОСПОДУ, да престане овај помор међу народом.«

²² Аравна рече Давиду: »Нека мој господар цар узме што год му драго и принесе на жртву. Ево волова за паљеницу, млатилâ и волујских јармова за дрва. ²³ Све то, царе, ја, Аравна, дајем теби.«

И још рече: »Нека ти ГОСПОД, твој Бог, прихвати жртву.«

²⁴ Али цар му одврати: »Не, хоћу да ти платим. Нећу да приносим ГОСПОДУ, своме Богу, жртве паљенице које ме ништа не стају.«

Тако Давид купи оно гумно и волове за педесет шекела^[a] сребра, ²⁵ па подиже жртвеник ГОСПОДУ и принесе жртве паљенице и жртве за заједништво. Тада ГОСПОД услиши молитву за земљу, и помор у Израелу престаде.

Цариник Закеј

19 Онда Исус уђе у Јерихон. Док је пролазио кроз град, ² главни цариник по имену Закеј, богат човек, ³ покушавао је да види ко је то Исус, али није могао од народа, јер је био ниског раста. ⁴ Он зато отрча напред и попе се на једну дивљу смокву, да види Исуса, јер је требало да он онуда прође.

⁵ Када је стигао до тог места, Исус подиже поглед и рече му: »Закеје, сместа сиђи, јер данас треба да одседнем у твојој кући.«

⁶ И овај сместа сиђе и с радошћу прими Исуса.

⁷ Сви су то видели, па почеше да гунђају, говорећи: »Код грешника је ушао да се одмори!«

⁸ Закеј стаде и рече Господу: »Ево, Господе, пола своје имовине разделићу сиромасима. А ако сам од некога нешто изнудио, вратићу четвороструко.«

⁹ Тада му Исус рече: »Данас је у ову кућу дошло спасење, пошто је и овај човек Авраамов син. ¹⁰ Јер, Син човечији је дошао да потражи и спасе изгубљено.«

Прича о десет мина

(Мт 25,14-30)

¹¹ Док су они ово слушали, он им исприча једну причу, зато што је био близу Јерусалима, а они су сматрали да ће се Божије царство појавити одмах.

¹² Он рече: »Један човек племенитог рода отишао у далеку земљу да га поставе за цара, па да се врати. ¹³ Он позва десет својих слугу и сваком од њих даде десет мина^[a], па рече: ‚Послујте с овим док се не вратим.‘

¹⁴ »А његови поданици су га мрзели, па за њим послаше изасланике да кажу: ‚Нећемо да нам он буде цар.‘

¹⁵ »Када се вратио кући, пошто су га поставили за цара, нареди да му позову оне слуге којима је дао новац, да види колику добит су остварили.

¹⁶ »Тада дође први и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још десет мина.‘

¹⁷ »А он му одврати: ‚Добро, добри слуго. Зато што си био поуздан у најмањем, имаћеш власт над десет градова.‘

¹⁸ »Онда дође други слуга и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још пет мина.‘

¹⁹ »А он му рече: ‚Ти ћеш имати власт над пет градова.‘

²⁰ »Дође и трећи слуга и рече: ‚Господару, ево твоје мине коју сам чувао сакривену у убрусу. ²¹ Бојао сам те се, јер си строг човек. Узимаш оно што ниси оставио и жањеш оно што ниси посејао.‘

²² »‚Зли слуго‘, рече му господар, ‚по твојим речима ћу ти судити! Кажеш да си знао да сам строг човек, да узимам оно што нисам оставио и да жањем оно што нисам посејао. ²³ Зашто онда ниси уложио мој новац код мењача? Тада бих га, по повратку, подигао с каматом.‘

²⁴ »А присутнима рече: ‚Узмите ту мину од њега и дајте је оном који има десет мина.‘

²⁵ »‚Господару‘, рекоше му они, ‚па он већ има десет мина.‘

²⁶ »‚Кажем вам‘, одврати господар, ‚оном ко има, даће се још, а оном ко нема, одузеће се и оно што има. ²⁷ А оне моје непријатеље који нису хтели да им будем цар, доведите овамо и преда мном их погубите.‘«