Old/New Testament

Давид доноси Ковчег савеза у Јерусалим

(1. Лет 13,1-14; 15,25-16,43)

6 Давид опет окупи све најбоље војнике у Израелу, њих тридесет хиљада, ² па с њима крену из Ваале Јудејске, носећи оданде Божији ковчег, који се зове именом ГОСПОДА над војскама, који је на престолу међу херувимима.

³ Божији ковчег ставише на нова кола и изнеше из Авинадавове куће, која је била на брду. Кола су водили Авинадавови синови Уза и Ахјо. ⁴ Божији ковчег је био на колима, а Ахјо је ишао пред њим. ⁵ Давид и сав израелски народ играли су пред ГОСПОДОМ из све снаге уз песме, харфе, лире, даире, удараљке и чинеле.

⁶ Када су дошли до Нахоновог гумна, волови посрнуше, па Уза руком придржа Божији ковчег. ⁷ ГОСПОД плану гневом на Узу због ове несмотрености: Бог га удари, и он умре тамо, крај Божијег ковчега.

⁸ Давид се наљути што је ГОСПОД искалио свој гнев на Узи. То место се и дан-данас зове Перец Уза^[a].

⁹ Тога дана се Давид уплаши ГОСПОДА и рече: »Како бих икада могао пренети ГОСПОДЊИ ковчег к себи?«

¹⁰ Стога не хтеде да узме ГОСПОДЊИ ковчег к себи у Давидов град, него га отпреми кући Јовид-Едома Гитејца. ¹¹ ГОСПОДЊИ ковчег остаде у Јовид-Едомовој кући три месеца, и ГОСПОД благослови и њега и све његове укућане.

¹² Цару Давиду рекоше: »ГОСПОД је због Божијег ковчега благословио Јовид-Едомове укућане и све што има.«

Тада Давид оде и из Јовид-Едомове куће пренесе Божији ковчег горе у Давидов град радујући се. ¹³ Када су људи који су носили ГОСПОДЊИ ковчег прешли шест корака, он жртвова вола и утовљено теле. ¹⁴ Давид је на себи имао ланени наплећак и играо је пред ГОСПОДОМ из све снаге ¹⁵ док су он и сав израелски народ, уз клицање и звуке овнујског рога, преносили ГОСПОДЊИ ковчег.

¹⁶ А када је ГОСПОДЊИ ковчег улазио у Давидов град, Михал кћи Саулова гледала је с прозора и видела је како цар Давид скаче и игра пред ГОСПОДОМ, и зато га презре.

¹⁷ ГОСПОДЊИ ковчег донеше и поставише на његово место у шатору који је Давид подигао за њега, а Давид принесе ГОСПОДУ жртве паљенице и жртве за заједништво. ¹⁸ Када је Давид завршио с приношењем жртава паљеница и жртава за заједништво, благослови народ у име ГОСПОДА над војскама, ¹⁹ па сваком човеку и жени у окупљеноме мноштву Израелаца даде по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа. После тога сав народ оде кући.

²⁰ Када се и Давид вратио кући да благослови своје укућане, Михал кћи Саулова изађе му у сусрет и рече: »Баш је достојанствен данас био цар Израела онако се откривајући пред слушкињама својих службеника као неки простак!«

²¹ На то јој Давид одговори: »Играо сам пред ГОСПОДОМ, који је изабрао мене, а не твога оца или неког другог из његове куће, и поставио ме за владара над ГОСПОДЊИМ народом Израелом. И ја ћу и даље играти пред ГОСПОДОМ ²² и још ћу се више обешчастити. Ако сам се и понизио у твојим очима, слушкиње о којима говориш указиваће ми част.«

²³ Михал кћи Саулова није имала деце све до своје смрти.

Божије обећање Давиду

(1. Лет 17,1-15)

7 Када се цар настанио у својој палати, а ГОСПОД му дао починак од свих његових непријатеља који су га окруживали, ² он рече пророку Натану: »Ето, ја живим у палати од кедровине, а Божији ковчег је остао у шатору.«

³ А Натан одговори цару: »Учини што год да си наумио, јер ГОСПОД је с тобом.«

⁴ Те ноћи реч ГОСПОДЊА дође Натану: ⁵ »Иди и реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Зар си ти онај који ће ми саградити кућу у којој ћу боравити? ⁶ Нисам боравио у кући откад сам Израелце извео из Египта па све до сада. Стално сам се селио од места до места, а шатор ми је био боравиште. ⁷ Али, куд год да сам се селио са свим Израелцима, никад нисам рекао неком од њихових судија којима сам заповедио да буду пастири мог народа Израела: »Зашто ми не саградисте кућу од кедровине?«‘

⁸ »Дакле, реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ја сам онај који те довео с пашњака, где си ишао за стадима, да будеш владар над мојим народом Израелом. ⁹ Био сам с тобом куд год си ишао и пред тобом сам уклонио све твоје непријатеље. Учинићу да ти име буде славно као што су славна имена највећих људи на земљи. ¹⁰ А одредићу и место за свој народ Израел и посадити га на њему да би имао свој дом и да га нико не би узнемиравао. Више га неће тлачити зликовци, као што су чинили у почетку ¹¹ и као што су чинили откад сам поставио судије свом народу Израелу. А даћу ти и починак од свих твојих непријатеља. Ја, ГОСПОД, кажем ти да ћу сâм ја учврстити твоју владарску кућу. ¹² Када дође време да умреш, учинићу да те наследи твој потомак – један од твоје крви – и учврстићу његово царство. ¹³ Он ће саградити дом за моје Име, а ја ћу довека учврстити престо његовог царства. ¹⁴ Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Када учини неко зло, казнићу га шибом и ударцима какве задају људи. ¹⁵ Али нећу му ускратити своју љубав, као што сам је ускратио Саулу, кога сам уклонио пред тобом. ¹⁶ Твоја владарска кућа и твоје царство опстаће преда мном довека. Твој престо биће довека учвршћен.‘«

¹⁷ И Натан пренесе Давиду све ове речи и све што је видео.

Давидова молитва

(1. Лет 17,16-27)

¹⁸ Тада цар Давид уђе и седе пред ГОСПОДА, па рече: »Ко сам ја, Господе ГОСПОДЕ, и шта је моја породица, да си ме оволико уздигао? ¹⁹ И као да ти то није било довољно, Господе ГОСПОДЕ, него си још говорио и о будућности моје породице. И још, Господе ГОСПОДЕ, пушташ да то човек види.

²⁰ »Шта бих ја, Давид, још могао да ти кажем? Јер, ти ме знаш, Господе ГОСПОДЕ. ²¹ Ради своје речи и по својој вољи учинио си ово велико дело и обзнанио га мени, свом слузи. ²² Заиста си велик, Господе ГОСПОДЕ! Нема никога као што си ти и нема другог Бога осим тебе, баш као што смо својим ушима чули. ²³ И ко је као твој народ Израел – једини народ на земљи који је Бог ишао да избави да му буде народ и да тако обзнани своје Име? Учинио си велика и страшна дела за своју земљу, пред својим народом, који си за себе избавио из Египта, од народâ и њихових богова. ²⁴ Поставио си Израел да буде твој народ довека, а ти си, ГОСПОДЕ, постао његов Бог.

²⁵ »А сада ГОСПОДЕ, Боже, нека обећање које си дао о мени, свом слузи, и о мојој породици остане довека. Учини као што си обећао. ²⁶ Име ће ти бити велико довека и људи ће говорити: ‚ГОСПОД над војскама Бог је над Израелом!‘ Владарска кућа твог слуге Давида учврстиће се пред тобом. ²⁷ ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов, ти си ово открио мени, свом слузи, кад си рекао: ‚Подићи ћу ти владарску кућу.‘ Стога сам се и усудио да ти упутим ову молитву. ²⁸ Да, Господе ГОСПОДЕ, ти си Бог! Твоје речи су истините, а ти си сва ова добра обећао мени, свом слузи. ²⁹ Сада те молим да благословиш моју владарску кућу, да довека остане пред тобом. Јер, ти си, Господе ГОСПОДЕ, обећао, и нека твојим благословом моја владарска кућа буде благословена довека.«

Давид покорава околне народе

(1. Лет 18,1-13)

8 После тога Давид порази и покори Филистејце и преоте им Метег-Аму.

² Давид порази и Моавце. Натера их да легну на земљу, па их измери ужетом. Сваке две дужине Моаваца погуби, а трећу остави у животу. Тако Моавци постадоше Давидови поданици, па су му плаћали данак.

³ Када је ишао да себи постави споменик на реци Еуфрат, Давид порази и Хададезера сина Рехововог, цара Цове. ⁴ При том зароби хиљаду његових борних кола, седам хиљада коњаника^[b] и двадесет хиљада пешака. Онда осакати све коње осим стотину који су вукли борна кола. ⁵ Давид уби и двадесет две хиљаде Арамејаца који су дошли из Дамаска да помогну Хададезеру, цару Цове. ⁶ Онда размести војне посаде на подручју дамашћанских Арамејаца, који му постадоше поданици, па су му плаћали данак. ГОСПОД је Давиду давао победу на сваком његовом походу. ⁷ Давид узе златне штитове Хададезерових заповедника и донесе их у Јерусалим, ⁸ а из Хададезерових градова Бетаха и Беротаја узе силно много бронзе.

⁹ Када је Тои, цар Хамата, чуо да је Давид поразио целу Хададезерову војску, ¹⁰ посла свог сина Јорама цару Давиду да га поздрави и честита му на победи у бици против Хададезера, који је био у рату са Тоијем. Јорам са собом донесе и предмете од сребра, злата и бронзе, ¹¹ које цар Давид одвоји за ГОСПОДА, као што је учинио са сребром и златом свих народа које је покорио: ¹² Едомаца^[c], Моаваца, Амонаца, Филистејаца и Амалечана. За ГОСПОДА је одвојио и плен који је одузео од Хададезера сина Рехововог, цара Цове. ¹³ Давид се прославио и када је на повратку убио осамнаест хиљада Едомаца у Долини соли. ¹⁴ Он размести војне посаде широм Едома и сви Едомци постадоше његови поданици.

ГОСПОД је Давиду давао победу на сваком његовом походу.

Главни службеници Давидовог царства

(1. Лет 18,14-17)

¹⁵ Давид је владао над целим Израелом и поступао право и праведно са свим својим народом.

¹⁶ Јоав син Церујин био је главни заповедник војске, Јосафат син Ахилудов бележник, ¹⁷ Садок син Ахитувов и Ахимелех син Авиатаров свештеници, Сераја писар, ¹⁸ Бенаја син Јехојадин заповедник над Керећанима и Пелетовцима, а Давидови синови били су цареви саветници^[d].

Прича о изгубљеној овци

(Мт 18,12-14)

15 Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују, ² па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«

³ Тада им Исус исприча ову причу: ⁴ »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе? ⁵ А кад је нађе, радосно је стави на рамена, ⁶ па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘ ⁷ Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«

Прича о изгубљеној драхми

⁸ »Или, која жена, када има десет драхми^[a], па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе? ⁹ А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘ ¹⁰ Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.«