Old/New Testament

Саул изневерава Бога

13 У то време је Саул владао годину дана.

А када је владао над Израелом две године^[a], ² изабра себи три хиљаде Израелаца – од којих је две хиљаде било с њим у Михмасу и у Бетелском горју, а једна хиљада с Јонатаном у Гиви Венијаминовој – а остале посла кући.

³ Јонатан нападе филистејску предстражу у Геви и Филистејци то дознаше. Тада Саул нареди да се затруби у овнујске рогове широм земље, говорећи: »Нека Јевреји чују.« ⁴ Тако је сав Израел чуо: »Саул је напао филистејску предстражу. Сада се Израел замерио Филистејцима.« Стога народ би позван да се придружи Саулу у Гилгалу.

⁵ Филистејци се окупише да нападну Израел – тридесет хиљада^[b] борних кола, шест хиљада коњаника и пешака као песка на морској обали – па одоше и утаборише се код Михмаса, источно од Бет-Авена. ⁶ Видећи да су у невољи, пошто им је војска била притешњена, Израелци се посакриваше по пећинама и шикарама, међу стенама и по јамама и чатрњама. ⁷ Неки Јевреји чак пређоше преко реке Јордан, у Гадову и Гиладову земљу. Саул је још био у Гилгалу, а сва његова војска тресла се од страха. ⁸ Он сачека седам дана, како је одредио Самуило, али када Самуило не дође у Гилгал, војска поче да му се осипа.

⁹ Саул рече: »Донесите ми жртву паљеницу и жртве за заједништво.«

И принесе жртву паљеницу. ¹⁰ Али само што ју је принео, стиже Самуило.

Саул изађе да га поздрави, ¹¹ а Самуило га упита: »Шта то уради?«

»Када сам видео да ми се војска осипа«, одговори Саул, »да ти не долазиш у договорено време и да се Филистејци окупљају у Михмасу, ¹² помислио сам: ‚Сада ће Филистејци да навале на мене у Гилгалу, а ја нисам затражио ГОСПОДЊУ наклоност.‘ Зато сам сматрао да треба да принесем жртву паљеницу.«

¹³ »Направио си глупост!« рече Самуило. »Ниси се држао заповести коју ти је дао ГОСПОД, твој Бог. Да јеси, ГОСПОД би довека учврстио твоју царску власт над Израелом. ¹⁴ Али сада се твоја царска власт неће одржати. ГОСПОД је себи потражио човека који му је по вољи и поставио га за владара над својим народом, јер се ти ниси држао ГОСПОДЊЕ заповести.«

¹⁵ Онда Самуило оде из Гилгала својим путем. Оно народа што је остало са Саулом крену из Гилгала у Гиву Венијаминову, у сусрет ратницима. Саул их преброја – било их је око шест стотина. ¹⁶ Саул, његов син Јонатан и војска која је била с њима остадоше у Гиви Венијаминовој, док су Филистејци били утаборени у Михмасу. ¹⁷ Три дружине пљачкаша изађоше из филистејског табора: једна крену према Офри близу Шуала, ¹⁸ друга према Бет-Хорону, а трећа према граничном појасу изнад долине Цевоим, према пустињи.

¹⁹ У целом Израелу није се могао наћи ниједан ковач, пошто су Филистејци рекли: »То ће спречити Јевреје да праве мачеве и копља.« ²⁰ Зато су сви Израелци ишли доле к Филистејцима да им ови брусе раонике, мотике, секире и српове. ²¹ Цена је била две трећине шекела^[c] за брушење раоника и мотика, а трећина шекела^[d] за брушење вила и секира и насађивање останâ. ²² Тако се догодило да на дан битке код Михмаса ниједан од војника који су били са Саулом и Јонатаном није у руци имао ни мач ни копље – имали су их само Саул и његов син Јонатан.

Јонатан напада филистејску предстражу

²³ Један одред Филистејаца изађе на превој код Михмаса.

14 Једног дана Јонатан син Саулов рече слузи који му је био штитоноша: »Хајдемо преко до филистејске предстраже.«

Али о томе не обавести свога оца.

² Саул је седео на крају Гиве, под наровим дрветом у Мигрону. С њим је било око шест стотина војника ³ и Ахија, који је носио наплећак. Он је био син Ихаводовог брата Ахитува сина Пинхасовог и унук Елија, ГОСПОДЊЕГ свештеника у Шилу. Нико од војске није приметио да Јонатана нема.

⁴ Са сваке стране превоја којим је Јонатан намеравао да прође до филистејске предстраже дизала се литица – једна се звала Боцец, а друга Сене. ⁵ Северна литица је била ближа Михмасу, а јужна Геви.

⁶ Јонатан рече штитоноши: »Хајдемо преко до предстраже оних необрезаних. Можда ће нам ГОСПОД помоћи. ГОСПОДА ништа не спречава да дâ победу, било нас много или мало.«

⁷ А штитоноша одврати: »Уради како год хоћеш. Уз тебе сам свим срцем.«

⁸ »Добро«, рече Јонатан. »Прећи ћемо до њих и пустити их да нас виде. ⁹ Ако нам кажу: ‚Чекајте да ми дођемо к вама‘, остаћемо где смо и нећемо ићи горе к њима. ¹⁰ Али ако кажу: ‚Дођите горе к нама‘, онда ћемо се попети, јер ће нам то бити знак да нам их је ГОСПОД предао у руке.«

¹¹ Тако се обојица показаше филистејској предстражи.

»Гледајте!« повикаше Филистејци. »Јевреји излазе из рупа у којима су се крили!«

¹² Војници из предстраже довикнуше Јонатану и његовом штитоноши: »Дођите горе к нама, да вам нешто покажемо!«

На то Јонатан рече свом штитоноши: »Пењи се за мном. ГОСПОД их је предао у руке Израелу.«

¹³ Јонатан се успуза горе на рукама и ногама, а за њим и штитоноша. Јонатан је обарао Филистејце пред собом, а штитоноша их убијао иза њега. ¹⁴ У том првом окршају Јонатан и његов штитоноша убише двадесетак људи на простору од око пола јутра. ¹⁵ Страх обузе све у филистејском табору и ван њега, сву војску и пљачкашке чете, и земља се затресе. Био је то страх послан од Бога.

¹⁶ Саулови осматрачи у Гиви Венијаминовој видеше како филистејска војска у пометњи трчи на све стране.

¹⁷ На то Саул рече војсци која је била с њим: »Извршите смотру и видите ко је отишао од нас.«

Када су извршили смотру, видеше да нема Јонатана и његовог штитоноше.

¹⁸ Тада Саул рече Ахији: »Донеси наплећак!« – пошто је Ахија у то време носио наплећак пред Израелцима^[e].

¹⁹ Док је Саул разговарао са свештеником, граја у филистејском табору бивала је све већа, па Саул рече свештенику: »Немој!^[f]«

²⁰ Онда се Саул и сва војска с њим окупише и кренуше у бој. Филистејце затекоше у великој пометњи где потежу мачеве један на другог. ²¹ А они Јевреји који су одраније били с Филистејцима и били горе у њиховом табору, пређоше на страну Израелаца који су били са Саулом и Јонатаном. ²² Када су сви Израелци који су се били посакривали у Ефремовом горју чули да Филистејци беже, појурише за њима у бој.

²³ Тако је ГОСПОД тога дана дао победу Израелцима, а битка се пренела до иза Бет-Авена.

Јонатан крши Саулову забрану

²⁴ Израелци се тога дана онеспокојише, пошто је Саул заклео војску говорећи: »Проклет био ко буде јео пре вечери, пре него што се осветим својим непријатељима!«

Тако нико од војске ништа не окуси.

²⁵ Сва војска уђе у неку шуму, а оно – на земљи мед! ²⁶ Када су зашли дубље у шуму, видеше како мед цури, али нико се не усуди да га једе, јер су се плашили заклетве.

²⁷ Али Јонатан није чуо да је његов отац заклетвом обавезао војску. Он пружи штап који је држао у руци и умочи га у медно саће. Када је узео да једе мед, очи му засјаше.

²⁸ Тада му један од војника рече: »Твој отац је обавезао војску строгом заклетвом рекавши: ‚Проклет био ко данас буде јео!‘ Зато је војска изнемогла.«

²⁹ А Јонатан рече: »Мој отац је земљу увалио у невољу. Гледајте како су ми очи засјале кад сам окусио само мало овог меда. ³⁰ Шта би тек било да се војска најела од плена који је нашла код непријатеља? Зар покољ Филистејаца не би био још већи?«

³¹ А тог дана је војска убијала Филистејце од Михмаса до Ајалона и била исцрпљена. ³² Стога се војска баци на плен, па узе овце, говеда и телад, закла их на голој земљи и поједе заједно с крвљу.

³³ То јавише Саулу говорећи: »Ено војска чини грех против ГОСПОДА једући месо с крвљу!«

»Прекршили сте савез!« рече он. »Сместа ми овамо доваљајте један велик камен!« ³⁴ А онда рече: »Идите међу војску и кажите: ‚Нека ми сваки од вас доведе свога вола или овцу, па ћете их клати овде и јести, а нећете грешити против ГОСПОДА једући месо у коме је још крв.‘«

Тако те ноћи свако онамо доведе свога вола и закла га. ³⁵ Тада Саул подиже свој први жртвеник ГОСПОДУ.

³⁶ Саул рече: »Хајдемо ноћас доле за Филистејцима, да их пљачкамо до зоре, и хајде да не оставимо ниједнога у животу.«

А они одговорише: »Учини како мислиш да је најбоље.«

Али свештеник рече: »Хајде да овде упитамо Бога за савет.«

³⁷ Тако Саул упита Бога: »Да ли да идем доле за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израелу?«

Али Бог му не одговори тога дана.

³⁸ Зато Саул рече: »Дођите овамо, сви заповедници војске, и сазнајте који грех је данас почињен. ³⁹ Јер, тако ми ГОСПОДА живога, који спасава Израел, таман да га је починио мој син Јонатан, мора да умре!«

Али нико од војске не рече ништа.

⁴⁰ Тада Саул рече свим Израелцима: »Станите тамо, а ја и мој син Јонатан стаћемо овде.«

»Учини како мислиш да је најбоље«, одврати војска.

⁴¹ Саул се онда овако помоли ГОСПОДУ, Богу Израеловом: »ГОСПОДЕ, зашто данас ниси одговорио мени, своме слузи? ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ако сам крив ја, или мој син Јонатан, одговори Уримом, а ако су криви Израелци, одговори Тумимом.«^[g]

Коцка паде на Јонатана и Саула, а војска се показа недужна.

⁴² На то Саул рече: »Одлучи коцком између мене и мога сина Јонатана.«

И коцка паде на Јонатана.

⁴³ Тада Саул упита Јонатана: »Кажи ми шта си учинио.«

»Само сам окусио мало меда с врха штапа који ми је био у руци«, рече Јонатан. »Зар сада зато треба да умрем?«

⁴⁴ А Саул рече: »Нека ме Бог најстроже казни ако не умреш, Јонатане!«

⁴⁵ Али војска рече Саулу: »Зар да умре Јонатан – он који је извојевао ову велику победу за Израел? Далеко било! Тако нам ГОСПОДА живога, не сме му пасти ни длака с главе, јер је он то данас учинио с Божијом помоћи!«

Тако војска спасе Јонатана од смрти.

⁴⁶ Саул тада престаде да гони Филистејце, а они се повукоше у своју земљу.

⁴⁷ Када је Саул преузео царску власт над Израелом, ратовао је против свих непријатеља унаоколо: Моава, Амонаца, Едома, царева Цове и Филистејаца. На кога год је кренуо, побеђивао је. ⁴⁸ Храбро се борио и поразио Амалечане, избавивши Израелце из руку оних који су их пљачкали.

Саулова породица

⁴⁹ Саулови синови били су Јонатан, Јишви и Малки-Шуа. Старија кћи му се звала Мерав, а млађа Михал. ⁵⁰ Жена му се звала Ахиноам кћи Ахимаацова.

Главни заповедник његове војске звао се Авнер син Неров, а Нер је био Саулов стриц. ⁵¹ Саулов отац Кис и Авнеров отац Нер били су Авиелови синови.

⁵² Све време Саулове владавине трајао је жесток рат с Филистејцима, и кад год би Саул запазио неког способног или храброг човека, узимао би га у службу.

Послање Седамдесет двојице

10 После тога Господ одреди још седамдесет двојицу^[a], па их по двојицу посла испред себе у сваки град и место куда је намеравао да иде.

² Рече им: »Жетва је обилна, али је радника мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву. ³ Идите. Ево, шаљем вас као јагњад међу вукове. ⁴ Не носите са собом ни новчаник, ни торбу, ни обућу, и на путу никога не поздрављајте.

⁵ »Када уђете у неки дом, прво реците: ‚Мир овом дому.‘ ⁶ И ако тамо буде мирољубив човек^[b], ваш мир ће остати на њему. А ако не буде, ваш мир ће вам се вратити. ⁷ Останите у том дому и једите и пијте све што вам понуде, јер радник заслужује своју плату. И немојте да прелазите из дома у дом.

⁸ »Када уђете у неки град, па вас приме, једите све што пред вас ставе. ⁹ Лечите болесне у том граду и говорите им: ‚Приближило вам се Божије царство.‘ ¹⁰ Али, када уђете у неки град, па вас не приме, изађите на улице и реците: ¹¹ ‚Против вас отресамо и прашину вашега града која нам се лепи за ноге. Ипак знајте: приближило се Божије царство.‘ ¹² Кажем вам: онога Дана ће бити лакше Содоми него том граду.«

Прекори непокајаним градовима

(Мт 11,20-24)

¹³ »Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, они би се одавно покајали и седели у кострети и пепелу. ¹⁴ Али, на Суду ће бити лакше Тиру и Сидону него вама. ¹⁵ А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље^[c] ћеш се суновратити!

¹⁶ »Ко вас слуша, мене слуша. Ко вас одбацује, мене одбацује. А ко одбацује мене, одбацује Онога који ме је послао.«

Повратак Седамдесет двојице

¹⁷ Седамдесет двојица^[d] се вратише радосни, говорећи: »Господе, и демони нам се покоравају у твоје име!«

¹⁸ А он им рече: »Видео сам Сатану како пада са неба као муња. ¹⁹ Ето, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије, и над сваком непријатељском силом – и ништа вам неће наудити. ²⁰ Али, немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небу.«

Исус се радује

(Мт 11,25-27; 13,16-17)

²¹ Уто га обузе радост у Светом Духу, па рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. Да, Оче, свидело ти се да тако учиниш.

²² »Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.«

²³ Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате. ²⁴ Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.«