Old/New Testament

Самуило помазује Саула

10 Тада Самуило извади посудицу с уљем, па је изли на Саулову главу, пољуби га и рече: »ГОСПОД те је помазао за владара над својим народом Израелом. Владаћеш над ГОСПОДЊИМ народом и избавити га из руку његових непријатеља око њега. А ово ће ти бити знак да те је ГОСПОД помазао за владара над својим поседом^[a]: ² Када данас одеш од мене, наићи ћеш на два човека близу Рахиљиног гроба, у Целцаху, на граници Венијамина. Они ће ти рећи: ‚Пронађене су магарице које си кренуо да тражиш. Твој отац је престао да мисли на њих, а забринуо се за тебе и пита: »Шта ми је са сином?«‘ ³ А када одатле пођеш даље и стигнеш до великог дрвета Тавора, срешћеш три човека која иду к Богу горе у Бетел. Један ће носити три јарета, други три хлеба, а трећи мешину вина. ⁴ Они ће те поздравити и понудити ти два хлеба, која ћеш узети. ⁵ Затим ћеш поћи у Гиву Божију, у којој је филистејска предстража. Док будеш прилазио граду, срешћеш се с поворком пророкâ који се спуштају са узвишице и свирају лире, даире, фруле и харфе и пророкују. ⁶ Тада ће Дух ГОСПОДЊИ сићи на тебе, па ћеш и ти с њима пророковати и преобразити се у другог човека. ⁷ А након што се испуне сви ови знаци, чини што год нађеш за сходно, јер Бог је с тобом. ⁸ Иди преда мном доле у Гилгал, а ја ћу доћи к теби да принесем жртве паљенице и жртве за заједништво. Седам дана чекај док не дођем к теби и кажем ти шта да чиниш.«

Саул одређен за цара

⁹ Чим се Саул окренуо да оде од Самуила, Бог му промени нарав. Сви они знаци се испунише оног истог дана. ¹⁰ Када су стигли у Гиву, у сусрет му дође поворка пророкâ. Дух Божији сиђе на њега и он поче да пророкује с њима.

¹¹ Видевши га како пророкује с пророцима, сви који су га одраније познавали упиташе један другог: »Шта се то догодило с Кисовим сином? Зар је и Саул један од пророкâ?«

¹² А један од мештана одврати: »А ко је њихов отац?«

Тако је настала изрека: »Зар је и Саул један од пророкâ?«

¹³ Када је престао да пророкује, Саул оде на узвишицу.

¹⁴ Саулов стриц упита њега и његовог слугу: »Куда сте то ишли?«

»Да тражимо магарице«, одговори Саул. »Али кад смо видели да их нема, отишли смо Самуилу.«

¹⁵ Тада Саулов стриц рече: »Испричај ми шта ти је Самуило рекао.«

¹⁶ А Саул му одговори: »Рекао нам је да су магарице нађене.«

Али му не исприча за царску власт о којој је Самуило говорио.

¹⁷ Самуило сазва израелски народ пред ГОСПОДА у Мицпу, ¹⁸ па им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Ја сам Израел извео из Египта и избавио вас из руку Египћана и из руку свих царстава која су вас угњетавала. ¹⁹ Али ви сте сада одбацили свога Бога, који вас спасава од свих несрећа и невоља. Рекли сте: »Не, постави над нама цара!« Зато се сада постројте пред ГОСПОДОМ по својим племенима и братствима.‘«

²⁰ Онда Самуило нареди да приступе сва Израелова племена, и би изабрано Венијаминово племе. ²¹ Потом нареди да приступи Венијаминово племе по својим братствима, и би изабрано Матријево братство, а из њега Саул син Кисов. Али када су га потражили, нису могли да га нађу.

²² Стога упиташе ГОСПОДА: »Да ли је тај дошао овамо?«

А ГОСПОД одговори: »Ено се крије међу залихама.«

²³ Они отрчаше и изведоше га оданде, и он стаде међу народ, за главу виши од свих осталих.

²⁴ Тада Самуило рече народу: »Видите ли човека кога је ГОСПОД изабрао? Нема му равна у целом народу!«

А народ повика: »Живео цар!«

²⁵ Самуило објасни народу права и дужности цара, па их записа на свитак, који положи пред ГОСПОДА^[b]. Потом посла сав народ кући.

²⁶ И Саул оде кући, у Гиву, а с њим пођоше и неки врсни људи чије је срце Бог дотакао.

²⁷ Али неки погани људи рекоше: »Како нас овај може спасти?«

И пошто су га презирали, не донеше му никакве дарове. А Саул им то оћута.

Саул прискаче у помоћ житељима Јавеша

11 Нахаш, цар Амонаца, злостављао је Гадово и Рувимово племе тако што би свим њиховим мушкарцима ископао десно око, не дајући да им ико притекне у помоћ. Нахаш је тако ископао десно око сваком израелском мушкарцу источно од реке Јордан. Али седам хиљада њих умаче Амонцима и дође у Јавеш Гилад.^[c]

Око месец дана касније, Нахаш Амонац дође и опседе Јавеш Гилад.

Јавешани му рекоше: »Склопи с нама савез, па ћемо ти служити.«

² Али Нахаш Амонац одврати: »С вама ћу склопити савез само под условом да сваком од вас ископам десно око и тако целом Израелу нанесем срамоту.«

³ »Дај нам седам дана да пошаљемо гласнике у све крајеве Израела«, рекоше му старешине Јавеша, »па ако нико не дође да нас спасе, предаћемо ти се.«

⁴ Када су гласници дошли у Гиву Саулову и народу пренели вест, сви гласно заплакаше. ⁵ А Саул је управо долазио са њива за воловима.

Он упита: »Шта је овом народу да толико плаче?«

И они му испричаше шта су Јавешани рекли.

⁶ Када је Саул то чуо, Дух ГОСПОДЊИ сиђе на њега и он се силно разгневи. ⁷ Узе пар волова и исече их на комаде, које по гласницима разасла у све крајеве Израела с поруком: »Овако ће проћи волови сваког онога ко не пође за Саулом и Самуилом.«

Страх од ГОСПОДА обузе народ, па сви кренуше као један. ⁸ Када их је Саул пребројао у Безеку, било је три стотине хиљада Израелаца и тридесет хиљада Јудеја.

⁹ Тада рекоше гласницима који су били дошли: »Овако реците житељима Јавеш-Гилада: ‚Сутра, када сунце припече, стиже вам спас.‘«

Када су гласници отишли и то пренели житељима Јавеша, ови се обрадоваше.

¹⁰ Тада Јавешани рекоше Амонцима: »Сутра ћемо вам се предати, па чините с нама што вам драго.«

¹¹ Сутрадан Саул подели војску у три чете. У време јутарње страже провалише у табор Амонаца, па су их убијали све до подневне припеке. А они који су преживели распршише се тако да ни двојица нису остала заједно.

Саул проглашен за цара

¹² Тада народ рече Самуилу: »Ко је оно говорио: ‚Зар да Саул влада над нама?‘ Доведите те људе, да их погубимо!«

¹³ Али Саул рече: »Данас нико неће бити погубљен, јер је данас ГОСПОД спасао Израел.«

¹⁴ Самуило рече народу: »Хајдемо у Гилгал, да тамо потврдимо царску власт.«

¹⁵ Тако сав народ оде у Гилгал, где пред ГОСПОДОМ прогласише Саула за цара. Принеше пред ГОСПОДОМ жртве за заједништво, а онда Саул и сви Израелци одржаше велико славље.

Самуило се повлачи пред Саулом

12 Самуило рече свем Израелу: »Послушао сам све што сте ми рекли и поставио сам над вама цара. ² Сада вас, ето, предводи цар. А ја сам остарио и оседео – ево и моји синови су међу вама. Предводио сам вас од своје младости до данас. ³ Ево ме, дакле. Сведочите против мене пред ГОСПОДОМ и његовим помазаником: Коме сам отео вола? Коме сам отео магарца? Кога сам преварио? Кога сам тлачио? Од кога сам примио мито да зажмурим на једно око? Ако сам ишта од тога урадио, вратићу.«

⁴ А они одговорише: »Ниси нас варао ни тлачио. Ни од кога ниси ништа отео.«

⁵ »ГОСПОД је сведок против вас, а сведок је данас и његов помазаник«, рече им Самуило, »да нисте имали за шта да ме оптужите^[d].«

А они рекоше: »Да, сведок је.«

⁶ Тада Самуило рече народу: »ГОСПОД је тај који је изабрао Мојсија и Аарона и ваше праоце извео из Египта. ⁷ Стога, дакле, станите овде, да вас оптужим пред ГОСПОДОМ подсећајући вас на сва велика дела која је ГОСПОД учинио за вас и ваше праоце.

⁸ »Када је Јаков дошао у Египат, ваши праоци завапише ГОСПОДУ. ГОСПОД тада посла Мојсија и Аарона, и они изведоше ваше праоце из Египта и населише их на овом месту. ⁹ Али они заборавише ГОСПОДА, свога Бога, и он их предаде у руке Сисри, заповеднику хацорске војске, и у руке Филистејцима и моавском цару, који су се борили против њих. ¹⁰ Они тада завапише ГОСПОДУ и рекоше: ‚Згрешили смо, јер смо оставили ГОСПОДА и служили Ваалима и Астартама. Избави нас из руку наших непријатеља, па ћемо служити теби.‘ ¹¹ Тада ГОСПОД посла Јерув-Ваала, Варака, Јефтаја и мене, Самуила, и избави вас из руку ваших непријатеља унаоколо, па сте живели спокојно.

¹² »Али, када сте видели како амонски цар Нахаш иде на вас, рекли сте ми: ‚Не, хоћемо да над нама влада цар‘ – иако је ваш цар ГОСПОД, ваш Бог. ¹³ Ево вам, дакле, цара кога сте тражили и изабрали. Ето, ГОСПОД вам је дао цара. ¹⁴ Ако се будете бојали ГОСПОДА, служили му и покоравали му се, а не будете се бунили против његових заповести, ако и ви и цар који над вама влада будете ишли за ГОСПОДОМ, вашим Богом, биће вам добро. ¹⁵ Али, ако се не будете покоравали ГОСПОДУ и ако се будете бунили против његових заповести, онда ће ГОСПОД^[e] бити и против вас и вашег цара.

¹⁶ »Сада, дакле, стојте ту где сте и погледајте велико дело које ће ГОСПОД извести пред вашим очима. ¹⁷ Зар није сада жетва пшенице? Призваћу ГОСПОДА да пошаље громове и кишу, па ћете увидети какво сте велико зло починили пред ГОСПОДОМ кад сте затражили цара.«

¹⁸ Тада Самуило призва ГОСПОДА, и ГОСПОД тог истог дана посла громове и кишу.

Сав народ се силно уплаши ГОСПОДА и Самуила, ¹⁹ па рече Самуилу: »Помоли се ГОСПОДУ, своме Богу, за нас, твоје слуге, да не помремо, јер смо свим својим другим гресима додали и зло што смо тражили цара.«

²⁰ Али Самуило рече народу: »Не бојте се! Ви јесте учинили сва та зла, али не окрећите се од ГОСПОДА, него му служите свим својим срцем. ²¹ Више се не приклањајте ништавним идолима. Од њих вам нема користи ни избављења, јер су ништавни. ²² Ради свога великог Имена неће ГОСПОД одбацити свој народ, јер свидело му се да будете његов народ. ²³ А што се мене тиче, далеко било да згрешим против ГОСПОДА не молећи се за вас и не упућујући вас на добар и исправан пут. ²⁴ Само, бојте се ГОСПОДА и верно му служите свим својим срцем. Гледајте каква је велика дела учинио за вас! ²⁵ Али, ако и даље будете чинили зло, пропашћете и ви и ваш цар.«

Излечење опседнутог дечака

(Мт 17,14-18; Мк 9,14-27)

³⁷ Сутрадан, када су сишли са горе, силан народ му изађе у сусрет.

³⁸ Један човек повика из народа: »Учитељу, молим те да погледаш мога сина, јер ми је јединац. ³⁹ Дух га шчепа, па изненада вришти; баца га у грчеве и пена му удари на уста. Тешко га напушта и сатире га. ⁴⁰ Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«

⁴¹ »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама и да вас подносим? Доведи свога сина овамо.«

⁴² Док је дечак долазио, демон га обори на земљу у грчевима. Али Исус запрети нечистом духу, излечи дечака и предаде га оцу. ⁴³ И сви се задивише Божијој величини.

Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 17,22-23; Мк 9,30-32)

Док су се сви дивили оном што је Исус учинио, он рече ученицима: ⁴⁴ »Пажљиво слушајте шта ћу вам рећи: Син човечији ће бити предат људима у руке.«

⁴⁵ Али они не схватише о чему им говори. Било им је сакривено, па нису разумели, а плашили су се да га о томе питају.

Ко је највећи?

(Мт 18,1-5; Мк 9,33-37)

⁴⁶ Међу ученицима се поведе расправа о томе који од њих је највећи. ⁴⁷ А Исус, знајући њихове мисли, узе једно дете и постави га поред себе, ⁴⁸ па им рече: »Ко прими ово дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, прима Онога који ме је послао. Јер, онај који је најмањи међу вама – тај је највећи.«

Ко није против вас, тај је за вас

(Мк 9,38-40)

⁴⁹ »Учитељу«, рече Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне и хтели смо да му забранимо, јер није један од нас.«

⁵⁰ »Не браните му«, рече Исус, »јер ко није против вас, тај је за вас.«

Негостољубиви Самарићани

⁵¹ Како се приближавало време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да крене у Јерусалим, ⁵² па пред собом посла гласнике који уђоше у једно самаријско село да му све припреме. ⁵³ Али мештани га не примише, јер се упутио у Јерусалим.

⁵⁴ Када су ученици Јаков и Јован то видели, упиташе га: »Господе, хоћеш ли да призовемо огањ са неба да их уништи?«

⁵⁵ Али Исус се окрену и прекори их^[a]. ⁵⁶ Онда одоше у друго село.

Цена следбеништва

(Мт 8,19-22)

⁵⁷ Док су ишли путем, рече му један човек: »Ићи ћу за тобом куд год ти идеш.«

⁵⁸ Исус му одговори: »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда, а Син човечији нема где да спусти главу.«

⁵⁹ А једном другом рече: »Пођи за мном.«

»Господе«, рече му човек, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«

⁶⁰ А Исус му рече: »Нека мртви сахрањују своје мртве, а ти иди и објављуј Божије царство.«

⁶¹ Један му рече: »Ја ћу за тобом, Господе, али ме прво пусти да се опростим од своје породице.«

⁶² »Ко положи руку на плуг«, рече му Исус, »а осврће се, није за Божије царство.«