Old/New Testament

Самуилово рођење

1 Био један човек из Раматајима, у Ефремовом горју, Цуфовац из Ефремовог племена, по имену Елкана син Јерохама сина Елихуа сина Тохуа сина Цуфовог. ² Имао је две жене: једна се звала Ана, а друга Пенина. Пенина је имала деце, а Ана није.

³ Елкана је сваке године ишао из свога града да се поклони и принесе жртву ГОСПОДУ над војскама у Шилу, где су два Елијева сина, Хофни и Пинхас, били ГОСПОДЊИ свештеници. ⁴ Онога дана када би приносио жртву, Елкана би давао по део меса својој жени Пенини и свим њеним синовима и кћерима, ⁵ а Ани би давао двоструко, јер ју је волео. Али њој ГОСПОД није дао да има деце^[a]. ⁶ Пошто Ани ГОСПОД није дао да има деце, њена супарница ју је стално кињила не би ли је узрујала. ⁷ Тако је то било из године у годину: кад год би полазили у Дом ГОСПОДЊИ, Пенина би кињила Ану све док се ова не би толико расплакала да није могла ни да једе.

⁸ Њен муж Елкана би је тада упитао: »Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто си потиштена? Зар ти ја не значим више од десет синова?«

⁹ Једном, након што су јели и пили у Шилу, Ана устаде.

А свештеник Ели је седео на својој столици крај довратка ГОСПОДЊЕГ храма.

¹⁰ Сва очајна, Ана се, горко плачући, помоли ГОСПОДУ ¹¹ и заветова се говорећи: »ГОСПОДЕ над војскама, ако благонаклоно погледаш на мој јад и сетиш се мене, своје слушкиње, ако ме не заборавиш, него ми даш мушко дете, ја ћу га дати теби, ГОСПОДЕ, за цео живот, и бритва му неће прећи преко главе.«

¹² Она се дуго молила пред ГОСПОДОМ, а Ели јој је посматрао уста. ¹³ Ана се молила у себи – мицале су јој се само усне, али јој се глас није чуо. Ели зато помисли да је пијана, ¹⁴ па јој рече: »Докле ћеш се опијати? Остави се вина.«

¹⁵ »Није то, господару«, одговори Ана, »него сам очајна. Нисам пила ни вина ни опојног пића. Изливала сам своје срце пред ГОСПОДОМ. ¹⁶ Не гледај на мене, своју слушкињу, као на порочну жену. Молила сам се овде због своје велике муке и жалости.«

¹⁷ Тада јој Ели рече: »Иди у миру и нека ти Бог Израелов дâ то што си од њега тражила.«

¹⁸ А она рече: »Нека ја, твоја слушкиња, нађем милост у твојим очима.«

Онда она оде својим путем и узе да нешто поједе, и лице јој више није било тужно.

¹⁹ Сутрадан поранише, поклонише се ГОСПОДУ, па се вратише кући у Раму. Елкана је спавао са својом женом Аном, и ГОСПОД је се сети: ²⁰ Ана затрудне и, када је дошло време, роди сина. Даде му име Самуило^[b], говорећи: »Јер сам га затражила од ГОСПОДА.«

Ана даје Самуила Богу

²¹ Када је потом Елкана ишао са свом својом породицом да принесе годишњу жртву ГОСПОДУ и да изврши свој завет, ²² Ана не пође, већ рече мужу: »Чим дечака престанем да дојим, повешћу га и показати пред ГОСПОДОМ, и он ће тамо остати целог свог живота^[c].«

²³ »Учини како мислиш да је најбоље«, рече јој њен муж Елкана. »Остани код куће док не престанеш да га дојиш. Нека ГОСПОД учини да испуниш своје обећање.«

Тако она остаде код куће да доји сина док више не буде морала да га доји. ²⁴ А када је престала да га доји, поведе га, још онако малог, у Дом ГОСПОДЊИ у Шилу, узевши са собом јунца од три године, ефу^[d] брашна и мешину вина.

²⁵ Када су заклали јунца, дечака доведоше Елију, ²⁶ коме Ана рече: »Жив био, господару. Ја сам она жена која је стајала овде крај тебе и молила се ГОСПОДУ. ²⁷ Молила сам се за ово дете, и ГОСПОД ми је дао то што сам тражила. ²⁸ Зато га сада дајем ГОСПОДУ – биће ГОСПОДЊИ целог свог живота.«

Онда се Елкана тамо поклони ГОСПОДУ.

Анин хвалоспев Богу

2 Тада се Ана помоли и рече:

¹¹ Елкана се потом врати кући у Раму, а дечак остаде да служи пред ГОСПОДОМ под надзором свештеника Елија.

Грех Елијевих синова

¹² Елијеви синови, свештеници, били су погани људи и нису марили за ГОСПОДА. ¹³ Овако су поступали с народом: кад год би неко приносио жртву, док се месо још кувало, свештеников слуга би долазио с трозубом виљушком у руци ¹⁴ и забадао је у шерпу, котао, казан или лонац, и што год би се наболо на виљушку, свештеник би узимао за себе. Тако су поступали са свим Израелцима који су долазили у Шило.

¹⁵ Чак и пре него што би лој био спаљен, свештеников слуга би дошао и рекао човеку који приноси жртву: »Дај свештенику меса, да га испече. Он неће да прими кувано месо од тебе, него само сирово.«

¹⁶ Ако би му човек тада рекао: »Нека се прво спали лој, па онда узми шта год хоћеш«, слуга би му одвратио: »Не! Дај ми га одмах! Ако нећеш, узећу га силом!«

¹⁷ Грех ових младића био је врло велик пред ГОСПОДОМ, јер су се с презиром односили према дару који се приносио ГОСПОДУ.

¹⁸ А дечак Самуило је служио пред ГОСПОДОМ обучен у ланени наплећак. ¹⁹ Мајка му је сваке године шила мали огртач и доносила му га када би с мужем долазила да принесу годишњу жртву.

²⁰ Ели би тада благосиљао Елкану и његову жену, говорећи: »Нека ти ГОСПОД дâ потомке од ове жене, да замене ово дете које је затражила у молитви, па га дала ГОСПОДУ.«

Потом би се вратили кући.

²¹ ГОСПОД се смиловао Ани, па је опет могла да затрудни. Тако је родила још три сина и две кћери.

А дечак Самуило је растао пред ГОСПОДОМ.

²² Ели, који је већ био веома стар, чуо је шта све његови синови чине свему Израелу и како спавају са женама које су радиле код улаза у Шатор састанка, ²³ па им рече: »Зашто се тако понашате? Од свег овог народа слушам о вашим злоделима. ²⁴ Немојте тако, синови моји, јер није добро то што чујем да се прича међу ГОСПОДЊИМ народом. ²⁵ Ако човек згреши против човека, Бог може да се заузме за њега. Али, ако човек згреши против ГОСПОДА, ко ће се за њега заузети?«

Али они не послушаше свога оца, јер је ГОСПОД одлучио да их погуби.

²⁶ А дечак Самуило је растао и стицао ГОСПОДЊУ наклоност и наклоност људи.

Најава казне за Елијеву породицу

²⁷ Једном један Божији човек дође Елију и рече му: »Овако каже ГОСПОД: ‚Зар се нисам јасно објавио породици твога праоца Аарона када су били у Египту и робовали фараону? ²⁸ Зар нисам твога праоца изабрао између свих Израелових племена да ми буде свештеник, да приноси жртве на мом жртвенику, да преда мном пали кâд и носи наплећак? И зар нисам породици твога праоца дао све жртве спаљене ватром које Израелци приносе? ²⁹ Зашто презирете моје клане жртве и дарове које сам одредио за своје Боравиште? Зашто својим синовима указујеш већу част него мени товећи се најбољим деловима сваког дара који ми приноси мој народ Израел?‘ ³⁰ Стога овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Обећао сам да ће твоја породица и породица твога праоца довека служити преда мном.‘ Али сада ГОСПОД каже: ‚Далеко било! Указиваћу част онима који је указују мени, а презираћу оне који презиру мене. ³¹ Долази време када ћу ти одузети снагу и снагу породице твога праоца, па у твојој породици неће бити ниједног старца. ³² Видећеш невољу у мом Боравишту. Израелу ће бити добро, али у твојој породици више неће бити ниједног старца довека. ³³ Поштедећу једнога за тебе, да служи код мог жртвеника, да му очи ослепе од плакања и срце пресвисне, а сви други твоји потомци умреће у цвету младости. ³⁴ Оно што ће задесити твоја два сина, Хофнија и Пинхаса, биће ти знак: обојица ће умрети истог дана. ³⁵ А ја ћу себи подићи верног свештеника, који ће чинити оно што ми је по вољи. Учврстићу његову породицу и она ће довека служити пред мојим помазаником. ³⁶ Тада ће сви који су преостали из твоје породице долазити да му се поклоне за сребрњак или за корицу хлеба и да га моле: »Одреди ми неку свештеничку службу, да имам парче хлеба да поједем.«‘«

Бог позива Самуила

3 Дечак Самуило служио је пред ГОСПОДОМ под Елијевим надзором. У то време је ГОСПОД ретко говорио људима, а ни виђења нису била честа.

² Једне ноћи, док је Ели, чије су очи већ биле толико слабе да је једва шта видео, лежао на свом уобичајеном месту, ³ а Божија светиљка још није била угашена, Самуило је спавао у ГОСПОДЊЕМ храму, где се налазио Божији ковчег.

⁴ ГОСПОД зовну Самуила, а он одговори: »Молим?« ⁵ па отрча Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«

Али Ели му одговори: »Нисам те звао, синко. Врати се и лези.«

И он се врати и леже.

⁶ ГОСПОД га опет зовну: »Самуило!« па он устаде, оде Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«

А Ели рече: »Нисам те звао, синко. Врати се и лези.«

⁷ Самуило тада још није познавао ГОСПОДА, јер му се реч ГОСПОДЊА још није била открила.

⁸ ГОСПОД зовну Самуила трећи пут, па он устаде, оде Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«

Тада Ели схвати да је то ГОСПОД звао дечака, ⁹ па му рече: »Иди и лези, па ако те опет зовне, реци: ‚Говори, ГОСПОДЕ. Твој слуга те слуша.‘«

И Самуило оде и леже на своје место.

¹⁰ Тада ГОСПОД дође и стаде тамо, па зовну као и раније: »Самуило! Самуило!«

А Самуило рече: »Говори. Твој слуга те слуша.«

¹¹ ГОСПОД рече Самуилу: »Ево, учинићу нешто у Израелу од чега ће свакоме ко за то чује забридети оба уха. ¹² Тога дана ћу против Елија од почетка до краја спровести све што сам рекао против његове породице. ¹³ Јер, рекао сам му да ћу његову породицу довека осудити због греха за који је знао: његови синови су ме презрели, а он их није обуздао. ¹⁴ Зато сам се заклео Елијевој породици: ‚Грех Елијеве породице никада неће бити окајан никаквом жртвом ни даром.‘«

¹⁵ Самуило остаде да лежи до јутра, а онда отвори врата Дома ГОСПОДЊЕГ. Плашио се да Елију исприча своје виђење.

¹⁶ Али Ели га позва говорећи: »Самуило сине!«

А Самуило одврати: »Молим?«

¹⁷ »Шта ти је рекао?« упита Ели. »Немој ништа да тајиш од мене. Бог те најстроже казнио ако ми затајиш ишта од онога што ти је рекао.«

¹⁸ И Самуило му све исприча, ништа не затајивши.

Тада Ели рече: »Он је ГОСПОД. Нека учини како мисли да је најбоље.«

¹⁹ Самуило је растао, а ГОСПОД је био с њим и није дао да се не обистини иједна од његових речи^[g]. ²⁰ Тако је сав Израел, од Дана до Беер-Шеве, увидео да је Самуило осведочен пророк ГОСПОДЊИ. ²¹ ГОСПОД се и даље показивао у Шилу, где се откривао Самуилу кроз своју реч.

Излечење опседнутога из Герасе

(Мт 8,28-34; Мк 5,1-20)

²⁶ Потом допловише у герасински^[a] крај, који лежи преко пута Галилеје. ²⁷ Када је Исус изашао на обалу, приђе му један човек из града. Био је опседнут демонима, па дуго није облачио одећу ни живео у кући, него у гробовима.

²⁸ Угледавши Исуса, повика, паде пред њега и снажним гласом рече: »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш!«

²⁹ Јер, Исус је заповедио нечистом духу да изађе из тог човека, кога је често обузимао, па су га везивали ланцима, окивали му ноге и чували га. Али он је кидао окове, а демон га је гонио у пустињу.

³⁰ »Како се зовеш?« упита га Исус.

А он рече: »Легион«, јер су у њега били ушли многи демони. ³¹ Ови почеше да преклињу Исуса да им не заповеди да иду у Бездан.

³² А на брду је пасло велико крдо свиња и демони га замолише да им допусти да уђу у свиње, и он им допусти. ³³ Демони изађоше из човека и уђоше у свиње, а крдо се низ стрмину сјури у језеро и подави се. ³⁴ Када су видели шта се догодило, свињари побегоше и то испричаше у граду и по селима, ³⁵ па људи изађоше да виде шта се догодило. Када су дошли к Исусу и нашли човека из кога су изашли демони како седи код Исусових ногу, обучен и при здравој памети, уплашише се. ³⁶ А када су им очевици испричали како је опседнути човек спасен, ³⁷ сав народ герасинског краја замоли Исуса да оде од њих, јер их је обузео силан страх. Тако он уђе у чамац и врати се.

³⁸ А човек из кога су изашли демони замоли га да иде с њим, али Исус га отпусти, говорећи: ³⁹ »Врати се својој кући и испричај колико је Бог за тебе учинио.«

И човек оде, причајући људима по целом граду колико је Исус за њега учинио.

Јаирова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач

(Мт 9,18-26; Мк 5,21-43)

⁴⁰ Када се Исус вратио, дочека га народ, јер су га сви очекивали. ⁴¹ Тада дође човек по имену Јаир, старешина синагоге, и паде му пред ноге, преклињући га да дође његовој кући, ⁴² јер је његова једина кћи, која је имала око дванаест година, била на самрти.

Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. ⁴³ А тамо је била и једна жена која је дванаест година патила од крварења^[b] и нико није могао да је излечи. ⁴⁴ Она приђе Исусу с леђа, дотаче скут његовог огртача и њено крварење одмах престаде.

⁴⁵ А Исус упита: »Ко ме је дотакао?«

Пошто сви рекоше да нису, Петар рече: »Учитељу, народ се натискује и гура те.«

⁴⁶ Али Исус рече: »Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је из мене изашла сила.«

⁴⁷ Када је жена видела да није остала непримећена, дрхтећи приђе и паде пред њим ничице, па пред свим народом рече зашто га је дотакла и како је одмах била излечена.

⁴⁸ »Кћери«, рече јој Исус, »твоја вера те је излечила. Иди у миру.«

⁴⁹ Док је он то говорио, дође један из дома старешине синагоге и рече: »Кћи ти је умрла. Немој више да мучиш учитеља.«

⁵⁰ А Исус је то чуо, па му рече: »Не бој се. Само веруј и она ће бити спасена.«

⁵¹ Када је стигао до куће, ником не даде да уђе с њим осим Петру, Јовану, Јакову и оцу и мајци детета. ⁵² А сви су плакали и туговали за њом.

»Не плачите«, рече им Исус, »јер она није умрла, него само спава.«

⁵³ Али они су му се подсмевали, јер су знали да је умрла.

⁵⁴ Исус је узе за руку и викну: »Дете, устани!«

⁵⁵ Дух јој се поврати, па она одмах устаде, а Исус нареди да јој дају да једе. ⁵⁶ Њени родитељи се запрепастише, а Исус им нареди да ником не причају шта се догодило.