Old/New Testament

Исус Навин благосиља племена источно од Јордана

22 Исус Навин позва Рувимовце, Гадовце и половину Манасијиног племена, ² па им рече: »Држали сте се свега што вам је заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, а покоравали сте се и мени у свему што сам вам заповедио. ³ Нисте напустили своје сународнике све ово дуго време до дана данашњег, него сте извршили задатак који вам је поверио ГОСПОД, ваш Бог.

⁴ »А сада, пошто је ГОСПОД, ваш Бог, и вашим сународницима дао починак као што им је обећао, вратите се својим кућама у земљи коју вам је Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, дао у посед на источној страни реке Јордан. ⁵ Само, врло помно извршавајте заповести и законе које вам је дао Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ: да волите ГОСПОДА, свога Бога, да идете свим његовим путевима, да се држите његових заповести, да га се чврсто држите и да му служите свим својим срцем и свом својом душом.«

⁶ Онда их Исус Навин благослови и отпусти, и они одоше кући.

⁷ (Једној половини Манасијиног племена Мојсије је дао земљу у Башану, а другој половини је Исус Навин дао земљу међу њиховим сународницима на западној страни реке Јордан.)

Када их је Исус Навин послао кући, благослови их ⁸ и рече: »Вратите се кући са својим великим богатством – са много стоке, са сребром, златом, бронзом и гвожђем и са силном одећом – па поделите са својим сународницима плен који сте одузели од својих непријатеља.«

⁹ Тако Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена одоше од осталих Израелаца у Шилу у земљи Ханаан, да би се вратили у Гилад, своју земљу, коју су стекли онако како им је ГОСПОД заповедио преко Мојсија.

Жртвеник код Јордана

¹⁰ Стигавши у Гелилот близу реке Јордан у Ханаану, Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена подигоше крај реке Јордан велик жртвеник. ¹¹ Када су остали Израелци чули да су Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена подигли жртвеник на граници Ханаана, у Гелилоту, близу реке Јордан, на израелској страни, ¹² сва израелска заједница окупи се у Шилу да крене у рат против њих. ¹³ Израелци послаше у Гилад Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена Пинхаса, сина свештеника Елеазара. ¹⁴ С њим послаше и десет поглавара, по једног из сваког израелског племена, од којих је сваки био глава породице међу израелским братствима.

¹⁵ Када су стигли у Гилад Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена, рекоше им: ¹⁶ »Овако каже сва ГОСПОДЊА заједница: ‚Како сте могли овако да изневерите Бога Израеловог? Како сте могли да се окренете од ГОСПОДА и да сада, у својој побуни против ГОСПОДА, подигнете жртвеник? ¹⁷ Зар нам грех у Пеору није био довољан? Ни до дана данашњег нисмо се очистили од тога греха, иако је помор снашао ГОСПОДЊУ заједницу. ¹⁸ Зар се сада окрећете од ГОСПОДА? Ако се ви данас буните против ГОСПОДА, сутра ће се он разгневити на сву израелску заједницу. ¹⁹ Ако је земља коју поседујете нечиста, пређите овамо, у ГОСПОДЊУ земљу, где стоји ГОСПОДЊЕ боравиште, и узмите део земље међу нама. Али не буните се против ГОСПОДА ни против нас подижући за себе други жртвеник осим жртвеника ГОСПОДА, нашег Бога. ²⁰ Када је Ахан син Зарин прекршио заповест о потпуном уништењу града, зар се није ГОСПОДЊА срџба оборила на сву израелску заједницу? Није само он погинуо због свога греха.‘«

²¹ Тада Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена одговорише главама Израелових братстава: ²² »Бог над боговима, ГОСПОД, Бог над боговима, ГОСПОД, зна! Нека и Израел зна! Ако је ово била побуна или ако смо изневерили ГОСПОДА, немојте данас да нас поштедите. ²³ Ако смо себи саградили жртвеник да бисмо се окренули од ГОСПОДА и да бисмо на жртвенику приносили жртве паљенице или житне жртве или жртве за заједништво, нека нас сâм ГОСПОД казни. ²⁴ Не, него то смо урадили из страха да ће сутра ваши потомци рећи нашим потомцима: ‚Шта ви имате са ГОСПОДОМ, Богом Израеловим? ²⁵ ГОСПОД је поставио реку Јордан као границу између нас и вас Рувимоваца и Гадоваца! Ви немате удела у ГОСПОДУ!‘ Тако би ваши потомци могли да наведу наше потомке да престану да се боје ГОСПОДА. ²⁶ Зато смо рекли: ‚Хајде да се припремимо за то и да подигнемо жртвеник, али не за жртве паљенице и клане жртве‘, ²⁷ него да буде сведочанство између нас и вас и између нараштајâ који ће доћи, да ћемо заиста да служимо ГОСПОДУ у његовом светилишту нашим жртвама паљеницама, кланим жртвама и жртвама за заједништво. Тако ваши потомци неће сутра моћи да кажу нашим потомцима: ‚Ви немате удела у ГОСПОДУ.‘ ²⁸ И још смо рекли: ‚Ако икад тако кажу нама или нашим потомцима, одговорићемо: »Погледајте ову преслику ГОСПОДЊЕГ жртвеника коју су начинили наши праоци, не за жртве паљенице и клане жртве, него као сведочанство између вас и нас.«‘ ²⁹ Далеко било да се бунимо против ГОСПОДА и да се окренемо од њега данас подижући жртвеник за жртве паљенице, житне и клане жртве, осим жртвеника ГОСПОДА, нашег Бога, који стоји пред његовим Боравиштем.«

³⁰ Када су свештеник Пинхас и поглавари заједнице – главе израелских братстава – чули шта су рекли Рувимовци, Гадовци и Манасијевци, били су задовољни.

³¹ Тада Пинхас, син свештеника Елеазара, рече Рувимовцима, Гадовцима и Манасијевцима: »Данас знамо да је ГОСПОД међу нама, јер нисте изневерили ГОСПОДА. Сада сте избавили Израелце из ГОСПОДЊЕ руке.«

³² Потом се Пинхас, син свештеника Елеазара, и поглавари вратише из Гилада, од Рувимоваца и Гадоваца, Израелцима у Ханаан и известише их. ³³ Израелци су били задовољни оним што су чули, па су благосиљали Бога и нису више говорили да ће да ратују против Рувимоваца и Гадоваца и да опустоше земљу у којој ови живе. ³⁴ А Рувимовци и Гадовци назваше жртвеник: »Сведочанство међу нама да је ГОСПОД Бог.«

Опроштајни говор Исуса Навина

23 Много времена након што је ГОСПОД дао Израелу починак од свих његових непријатеља око њега, Исус Навин, који је зашао у дубоку старост, ² окупи све Израелце, њихове старешине, поглаваре, судије и надгледнике, па им рече: »Ја сам зашао у дубоку старост. ³ Сами сте видели шта је све ГОСПОД, ваш Бог, учинио са свим овдашњим народима ради вас. Јер, сâм ГОСПОД, ваш Бог, борио се за вас. ⁴ Ето, коцком сам разделио вашим племенима у наследство сву земљу народâ који су остали, као и народâ које сам истребио, од реке Јордан на запад до Великог мора^[a]. ⁵ Сâм ГОСПОД, ваш Бог, потиснуће их пред вама и истерати их пред вашим очима, и ви ћете запосести њихову земљу, као што вам је ГОСПОД, ваш Бог, и обећао. ⁶ Будите веома јаки, да бисте се држали свега што је записано у Књизи Мојсијевог закона и то извршавали, не скрећући ни десно ни лево. ⁷ Не мешајте се с овим народима који су остали међу вама. Не помињите имена њихових богова нити се њима заклињите. Не служите им нити им се клањајте, ⁸ него се чврсто држите ГОСПОДА, свога Бога, као што сте то чинили све до данас. ⁹ ГОСПОД је пред вама истерао велике и моћне народе и до дана данашњег нико није могао да вам се супротстави. ¹⁰ Један од вас може да гони њих хиљаду, јер се ГОСПОД, ваш Бог, бори за вас, као што вам је обећао. ¹¹ Стога добро пазите да волите ГОСПОДА, свога Бога.

¹² »Али, ако се окренете и повежете се са преосталима из ових народа који остају међу вама, па почнете да склапате бракове и дружите се с њима и они с вама, ¹³ онда знајте да ће ГОСПОД, ваш Бог, престати да истерује ове народе пред вама. Они ће вам постати замка и клопка, бич на вашим леђима и трн у оку док не нестанете из ове добре земље коју вам је ГОСПОД, ваш Бог, дао.

¹⁴ »Ево, ја сада идем куда иде све живо на земљи, а ви знате у свом срцу и души да ниједно од свих обећања која вам је дао ГОСПОД, ваш Бог, није остало неиспуњено – сва су одржана, ниједно није остало неиспуњено. ¹⁵ Али као што се обистинило све што вам је ГОСПОД, ваш Бог, обећао, тако ће ГОСПОД, ваш Бог, на вас довести и свако зло којим је запретио, док вас не истреби из ове добре земље коју вам је дао. ¹⁶ Ако погазите Савез ГОСПОДА, свога Бога, који је с вама склопио, па одете да служите другим боговима и да им се клањате, ГОСПОД ће планути гневом на вас и брзо ћете нестати из ове добре земље коју вам је дао.«

Исус Навин говори народу у Сихему

24 Исус Навин окупи сва Израелова племена у Сихему. Сазва Израелове старешине, поглаваре, судије и надгледнике, и они стадоше пред Бога.

² Исус Навин рече целом народу: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚У давна времена ваши праоци, укључујући Тару, Авраамовог и Нахоровог оца, живели су са оне стране реке Еуфрат^[b] и служили другим боговима. ³ Али ја сам узео вашег праоца Авраама с оне стране реке Еуфрат, провео га кроз цео Ханаан и умножио његово потомство. Дао сам му Исаака, ⁴ а Исааку Јакова и Исава. Исаву сам дао у посед Сеирско горје, а Јаков и његова деца отишли су доле у Египат. ⁵ Онда сам тамо послао Мојсија и Аарона и ударио Египћане пошастима, а потом сам вас извео оданде.

⁶ »‚Када сам ваше праоце извео из Египта, стигли сте до мора. Египћани су ваше праоце гонили борним колима и коњаницима све до Црвеног мора. ⁷ Када су завапили ГОСПОДУ, он је између вас и Египћана ставио таму, склопио море над њима и прекрио их. Својим очима сте видели шта сам урадио са Египтом. Потом сте дуго живели у пустињи.

⁸ »‚После сам вас довео у земљу Аморејаца, који су живели источно од реке Јордан. Они су вас напали, али сам их ја предао у ваше руке. Затро сам их пред вама, и ви сте запосели њихову земљу.

⁹ »‚Када се Валак син Ципоров, цар Моава, спремао да нападне Израел, послао је по Валаама сина Веоровог, да овај на вас баци клетву. ¹⁰ Али ја нисам хтео да послушам Валаама, па вас је он само благосиљао. Тако сам вас избавио из његових руку.

¹¹ »‚Онда сте прешли преко реке Јордан и дошли до Јерихона. Житељи Јерихона борили су се против вас, а тако и Аморејци, Перижани, Ханаанци, Хетити, Гиргашани, Хивијци и Јевусејци, али ја сам их предао у ваше руке. ¹² Пред вама сам послао стршљена^[c], и он је, а не ваш мач или лук, пред вама истерао она два аморејска цара. ¹³ Дао сам вам земљу око које се нисте трудили и градове које нисте ви изградили, и ви живите у њима и једете род виноградâ и маслињакâ које нисте ви посадили.‘

¹⁴ »Зато се бојте ГОСПОДА и служите му беспрекорно и верно. Уклоните богове којима су служили ваши праоци с оне стране реке Еуфрат и у Египту, и служите ГОСПОДУ. ¹⁵ Али, ако вам се не свиђа да служите ГОСПОДУ, онда данас одаберите коме ћете служити: боговима којима су служили ваши праоци с оне стране реке Еуфрат или боговима Аморејаца, у чијој земљи живите. А што се тиче мене и мојих укућана, ми ћемо служити ГОСПОДУ.«

¹⁶ »Далеко било да оставимо ГОСПОДА да бисмо служили другим боговима!« одговори народ. ¹⁷ »Јер, ГОСПОД, наш Бог, јесте онај који је нас и наше праоце извео из Египта, куће ропства, и нама наочиглед учинио она велика знамења. Он нас је чувао целим путем којим смо ишли и међу свим народима кроз које смо пролазили. ¹⁸ ГОСПОД је пред нама истерао све народе – Аморејце који су живели у овој земљи. И ми ћемо исто да служимо ГОСПОДУ, јер је он наш Бог.«

¹⁹ Тада Исус Навин рече народу: »Ви нисте у стању да служите ГОСПОДУ, јер он је свети Бог. Он је љубоморан Бог. Он вам неће опростити вашу побуну и грехе. ²⁰ Ако оставите ГОСПОДА и служите туђим боговима, он ће се окренути против вас и довести на вас несрећу, па ће вас затрти, иако је био добар према вама.«

²¹ »Не!« рече народ Исусу Навину. »Служићемо ГОСПОДУ!«

²² Тада Исус Навин рече: »Сведоци сте сами против себе да сте изабрали ГОСПОДА, да њему служите.«

А народ одврати: »Сведоци смо.«

²³ »Онда сада уклоните туђе богове који су међу вама«, рече Исус Навин, »и срцем се приклоните ГОСПОДУ, Богу Израеловом.«

²⁴ А народ рече Исусу Навину: »Служићемо ГОСПОДУ, своме Богу, и покоравати му се.«

²⁵ Тога дана Исус Навин склопи савез с народом, и тамо, у Сихему, изложи му прописе и законе. ²⁶ Потом све то записа у Књигу Божијег закона, па узе један велик камен и постави га под смрдљиком близу ГОСПОДЊЕГ светилишта.

²⁷ »Ево«, рече Исус Навин целом народу, »овај камен ће бити сведок против нас, јер је чуо све речи које нам је ГОСПОД говорио. Он ће бити сведок против вас ако будете неверни своме Богу.«

²⁸ Онда Исус Навин отпусти народ, свакога на његово наследство.

Смрт Исуса Навина и свештеника Елеазара

²⁹ После ових догађаја, умре Исус Навин, слуга ГОСПОДЊИ. Имао је сто десет година. ³⁰ Сахранише га у крају који је наследио, у Тимнат-Сераху, у Ефремовом горју, северно од горе Гааш.

³¹ Израел је служио ГОСПОДУ све док је Исус Навин био жив и док су биле живе старешине које су га надживеле и које су знале све што је ГОСПОД учинио за Израел.

³² Јосифове кости, које су Израелци донели из Египта, сахрањене су у Сихему, на оном комаду земље који је Јаков био купио за сто сребрњака од синова Сихемовог оца Хамора, и то постаде наследство Јосифових потомака.

³³ Умре и Елеазар син Ааронов, па га сахранише у Гиви, која је била додељена његовом сину Пинхасу у Ефремовом горју.

Јован Крститељ припрема пут

(Мт 3,1-12; Мк 1,1-8; Јн 1,19-28)

3 Петнаесте године владавине цара Тиберија, када је Понтије Пилат био намесник у Јудеји, Ирод био тетрарх Галилеје, његов брат Филип тетрарх Итуреје и Трахонитиде, Лисаније тетрарх Авилине, ² а Ана и Кајафа првосвештеници, Божија реч дође Јовану сину Захаријином у пустињи, ³ па он прође целим подручјем око реке Јордан, проповедајући покајничко крштење за опроштење грехâ, ⁴ као што је записано у књизи пророка Исаије:

⁷ Јован рече народу који је к њему долазио да их он крсти: »Змијски породе! Ко вас је упозорио да избегнете гнев који предстоји? ⁸ Донесите плод достојан покајања. И немојте међу собом да говорите: ‚Имамо оца Авраама‘, јер кажем вам да Бог може од овог камења да подигне децу Аврааму. ⁹ Секира је већ положена на корен дрвећа и биће посечено и бачено у ватру свако дрво које не доноси добар плод.«

¹⁰ »Па шта онда да чинимо?« упита га народ.

¹¹ »Ко има два огртача«, одговори им он, »нека да оном ко нема. И ко има хране, нека учини исто.«

¹² Дођоше и цариници да се крсте, па га упиташе: »Учитељу, шта да чинимо?«

¹³ А он им рече: »Не узимајте више него што вам је одређено.«

¹⁴ Упиташе га и неки војници: »А шта ми треба да чинимо?«

Он им одговори: »Ни од кога не изнуђујте новац, не оптужујте лажно и будите задовољни својом платом.«

¹⁵ А народ је био у стању ишчекивања и сви су се питали да није можда Јован Христос.

¹⁶ Јован им свима одговори, рекавши: »Ја вас крштавам водом. Али, долази један моћнији од мене – ја нисам достојан ни ремење на његовој обући да одвежем. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем. ¹⁷ У руци му је вејача којом ће очистити своје гумно и скупити пшеницу у свој амбар, а плеву спалити неугасивим огњем.«

¹⁸ Тако је Јован, опомињући их још многим другим речима, народу објавио еванђеље. ¹⁹ А тетрарх Ирод, кога је Јован укорио због Иродијаде, жене његовог брата, и због свих злодела која је починио, ²⁰ на све то додаде и ово: затвори Јована у тамницу.

Исусово крштење

(Мт 3,13-17; Мк 1,9-11)

²¹ Када се крстио сав народ, крстио се и Исус. И док се молио, отвори се небо ²² и на њега се спусти Свети Дух у обличју голуба.

А са неба се зачу глас: »Ти си мој љубљени Син! Ти си по мојој вољи!«

Родослов Исуса Христа

(Мт 1,1-17)

²³ Исус је, када је почео своје деловање, имао око тридесет година и био је – како се сматрало –