Old/New Testament

Неосвојена подручја

13 Када је Исус Навин зашао у дубоку старост, ГОСПОД му рече: »Зашао си у дубоку старост, а остало је још много земље да се запоседне. ² Ово је земља која је још остала: сва подручја Филистејаца и Гешураца, ³ подручје од реке Шихор, источно од Египта, до границе Екрона на северу – све се то рачуна као ханаанско подручје иако је на њему пет филистејских владара у Гази, Ашдоду, Ашкелону, Гату и Екрону, и Авијци ⁴ на југу – сва ханаанска земља и Меара, која припада Сидонцима, све до Афека на аморејској граници, ⁵ земља Гевелаца и цео Либан према истоку, од Ваал-Гада испод горе Хермон до Лево-Хамата.

⁶ »Ја сâм истераћу испред Израелаца све Сидонце који живе у горју од Либана до Мисрефот-Мајима, а ти се само постарај да ту земљу коцком доделиш Израелу у наследство, као што сам ти заповедио. ⁷ Раздели је као наследство на девет племена и половину Манасијиног племена.«

Племена која су добила земљу источно од Јордана

⁸ Друга половина Манасије, Рувимовци и Гадовци добили су наследство које им је Мојсије дао с оне, источне стране реке Јордан, онако како им га је он, слуга ГОСПОДЊИ, доделио: ⁹ од Ароера на ивици кланца Арнона, и од града усред кланца, укључујући целу висораван Медву све до Дивона ¹⁰ и све градове Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону, до границе Амонаца, ¹¹ затим Гилад, подручје Гешураца и Маахатоваца, целу гору Хермон и цео Башан све до Салхе – ¹² то јест цело царство Ога у Башану. Ог је владао у Аштароту и Едреју и био један од последњих Рефајаца. Мојсије их је поразио и заузео њихову земљу. ¹³ Али Израелци нису истерали Гешурце и Маахатовце, па ови живе међу Израелцима и дан-данас.

¹⁴ Левијевом племену Мојсије није дао земљу у наследство, јер су њихово наследство жртве ГОСПОДУ, Богу Израеловом, спаљене ватром – као што им је и обећао.

Подручје Рувимовог племена

¹⁵ Ово је Мојсије дао Рувимовом племену по његовим братствима:

¹⁶ Подручје од Ароера на ивици кланца Арнона, укључујући град усред кланца, и целу висораван иза Медве ¹⁷ са Хешбоном и свим његовим градовима на висоравни укључујући Дивон, Бамот Ваал, Бет Ваал Меон, ¹⁸ Јахцу, Кедемот, Мефаат, ¹⁹ Кирјатајим, Сивму, Церет Шахар на брду у долини, ²⁰ Бет Пеор, обронке Пизге и Бет Јешимот, ²¹ то јест све градове на висоравни и цело царство Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону. Мојсије је поразио њега и мидјанске поглаваре Евија, Рекема, Цура, Хура и Реву – Сихонове кнежеве који су живели у тој земљи. ²² Осим оних који су убијени у боју, Израелци су мачем погубили и врача-погађача Валаама сина Веоровог. ²³ Граница Рувимоваца била је обала реке Јордан. Ти градови и њихова села били су наследство Рувимоваца по њиховим братствима.

Подручје Гадовог племена

²⁴ Ово је Мојсије дао Гадовом племену по његовим братствима:

²⁵ Подручје Јаазера, све гиладске градове и половину земље Амонаца све до Ароера близу Рабе, ²⁶ и од Хешбона до Рамат-Мицпе и Бетонима, и од Маханајима до границе Девира^[a], ²⁷ а у долини, Бет Харам, Бет-Нимру, Сукот и Цафон са преосталим делом царства Сихона, цара Хешбона. Западна граница им је била река Јордан све до Кинеретског мора^[b].

²⁸ Ти градови и њихова села били су наследство Гадоваца по њиховим братствима.

Подручје половине Манасијиног племена

²⁹ Ово је Мојсије дао половини Манасијиног племена по његовим братствима:

³⁰ Подручје од Маханајима, укључујући цео Башан, цело царство Ога, цара Башана, свих шездесет Јаирових насеља у Башану, ³¹ пола Гилада са Аштаротом и Едрејем, Оговим царским градовима у Башану. То је припало потомцима Махира сина Манасијиног – половини Махирових синова по њиховим братствима.

³² То је наследство које је Мојсије расподелио када је био на Моавским пољанама, с оне стране Јордана, источно од Јерихона.

³³ Левијевом племену Мојсије није дао земљу у наследство. Њихово наследство је ГОСПОД, Бог Израелов, као што им је обећао.

Почетак деобе земље западно од Јордана

14 Ово су подручја која су Израелци добили у наследство у Ханаану, она која су им доделили свештеник Елеазар, Исус Навин и главе Израелових племенских породица. ² Њихово наследство је подељено коцком на девет племена и половину Манасијиног племена, као што је ГОСПОД заповедио преко Мојсија. ³ Два и по племена добила су од Мојсија земљу у наследство источно од Јордана, али он међу њима није дао наследство Левитима, ⁴ јер су од Јосифових синова настала два племена: Манасија и Ефрем. Левити нису добили ниједан део земље, већ само градове да живе у њима, са пашњацима за своју стоку и друге животиње. ⁵ Тако су Израелци поделили земљу баш онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију.

Калев добија Хеврон

⁶ Људи из Јудиног племена приђоше Исусу Навину у Гилгалу, а Калев син Јефунеа Кеназовца му рече: »Ти знаш шта је у Кадеш-Барнеи ГОСПОД рекао Мојсију, Божијем човеку, о мени и теби. ⁷ Имао сам четрдесет година када ме је Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, послао из Кадеш-Барнее да извидим земљу, и ја сам му донео поштен извештај. ⁸ Они који су ишли са мном утерали су народу страх у кости, али ја сам верно ишао за ГОСПОДОМ, својим Богом. ⁹ Зато ми се тога дана Мојсије заклео: ‚Земља којом си газио биће твоје наследство и наследство твојих потомака довека јер си верно ишао за ГОСПОДОМ, мојим Богом.‘

¹⁰ »И ево, као што је и обећао, ГОСПОД ме је одржао у животу ових четрдесет пет година од када је то обећао Мојсију, док је Израел лутао по пустињи. Ево ме, дакле, данас: Имам осамдесет пет година, ¹¹ а још сам и дан-данас снажан као онога дана кад ме је Мојсије послао. И сада сам способан за борбу као што сам био и онда. ¹² Сада ми дај овај горски крај о коме је ГОСПОД говорио онога дана. И сâм си тада чуо да су тамо Анаковци и да су им градови велики и утврђени. Али, буде ли ГОСПОД са мном, ја ћу их истерати оданде, као што је и обећао.«

¹³ Тада Исус благослови Калева сина Јефунеовог и у наследство му даде Хеврон. ¹⁴ Тако Хеврон припада Калеву сину Јефунеа Кеназовца до дана данашњег јер је верно ишао за ГОСПОДОМ, Богом Израеловим. ¹⁵ Хеврон се некада звао Кирјат Арба, по Арби, највећем међу Анаковцима.

Тада земља отпочину од рата.

Подручје Јудиног племена

15 Део земље који је коцком припао Јудином племену по његовим братствима простирао се на југ до границе Едома и пустиње Цин на крајњем југу.

² Њихова јужна граница почињала је код залива на јужном крају Сланог мора^[c], ³ пролазила јужно од превоја Акрабима, продужавала до Цина и затим се пењала јужно од Кадеш-Барнее. Одатле је продужавала до Хецрона, пењала се до Адара и скретала до Каркае ⁴ и даље до Ацмона. Потом је избијала на Египатски поток и завршавала се на мору. То је њихова јужна граница.

⁵ Источна граница било је Слано море све до ушћа реке Јордан.

Северна граница је почињала код морског залива на ушћу Јордана, ⁶ па се пењала до Бет-Хогле и продужавала северно од Бет-Араве пењући се до камена Бохана сина Рувимовог. ⁷ Одатле се граница пењала од долине Ахор до Девира и скретала на север до Гилгала, који гледа на превој Адумим јужно од кланца. Потом је ишла даље до водâ Ен-Шемеша и завршавала се код Ен-Рогела. ⁸ Одатле се долином Бен Хином пењала јужним обронком Јевусејског града, то јест Јерусалима, и настављала да се пење до врха планине западно од долине Хином на северном крају долине Рефаим. ⁹ Са врха планине граница је ишла према врелу Нефтоаху, избијала код градова на гори Ефрон и спуштала се ка Ваали, то јест Кирјат-Јеариму. ¹⁰ Од Ваале је скретала на запад до горе Сеир, па ишла северним обронком горе Јеарим, то јест горе Кесалон, спуштала се до Бет-Шемеша и продужавала до Тимне. ¹¹ Одатле је граница избијала на северни обронак Екрона, ишла до Шикрона, продужавала до горе Ваала, избијала код Јавнеела и завршавала се на мору.

¹² Западна граница била је обала Великог мора^[d].

То је била граница око Јудиног народа по његовим братствима.

Калев заузима Хеврон и Девир

(Суд 1,10-15)

¹³ У складу с оним што му је ГОСПОД заповедио, Исус Навин даде Калеву сину Јефунеовом део у Јуди: Кирјат-Арбу, то јест Хеврон. Арба је био Анаков праотац. ¹⁴ Калев из Хеврона истера три Анакова потомка – Шешаја, Ахимана и Талмаја – ¹⁵ па оданде крену на житеље Девира, који се раније звао Кирјат Сефер.

¹⁶ Калев рече: »Даћу своју кћер Ахсу за жену ономе ко нападне Кирјат Сефер и заузме га.«

¹⁷ И заузе га Отниел, син Калевовог брата Кеназа, па му Калев даде своју кћер Ахсу за жену. ¹⁸ Када је дошла Отниелу, он је наговори да од свог оца затражи поље.

Она сјаха с магарца, а Калев је упита: »Шта хоћеш?«

¹⁹ »Молим те, благослови ме«, одговори она. »Кад си ми дао суву земљу у Негеву, дај ми и изворе воде.«

Тако јој он даде горње и доње изворе.

Јудини градови

²⁰ Ово је наследство Јудиног племена по његовим братствима.

²¹ Најјужнији градови Јудиног племена, у Негеву, према граници са Едомом били су: Кавцеел, Едер, Јагур, ²² Кина, Димона, Адада, ²³ Кедеш, Хацор, Јитнан, ²⁴ Зиф, Телем, Беалот, ²⁵ Хацор Хадата, Керијот Хецрон, то јест Хацор, ²⁶ Амам, Шема, Молада, ²⁷ Хацар Гада, Хешмон, Бет Палет, ²⁸ Хацар Шуал, Беер Шева, Бизјотја, ²⁹ Ваала, Ијим, Ацем, ³⁰ Елтолад, Кесил, Хорма, ³¹ Циклаг, Мадмана, Сансана, ³² Леваот, Шилхим, Ајин и Римон – укупно двадесет девет градова са њиховим селима.

³³ Градови у Шефели били су: Ештаол, Цора, Ашна, ³⁴ Заноах, Ен Ганим, Тапуах, Енам, ³⁵ Јармут, Адулам, Сохо, Азека, ³⁶ Шаарајим, Адитајим и Гедера, то јест Гедеротајим^[e] – четрнаест градова са њиховим селима. ³⁷ Ценан, Хадаша, Мигдал Гад, ³⁸ Дилан, Мицпа, Јоктеел, ³⁹ Лахиш, Боцкат, Еглон, ⁴⁰ Кабон, Лахмас, Китлиш, ⁴¹ Гедерот, Бет Дагон, Наама и Македа – шеснаест градова са њиховим селима. ⁴² Ливна, Етер, Ашан, ⁴³ Јефтај, Ашна, Нецив, ⁴⁴ Кеила, Ахзив и Мареша – девет градова са њиховим селима. ⁴⁵ Екрон са околним насељима и селима. ⁴⁶ Западно од Екрона сви градови близу Ашдода са њиховим селима. ⁴⁷ Ашдод са његовим насељима и селима и Газа са њеним насељима и селима све до Египатског потока и обале Великог мора^[f].

⁴⁸ Градови у Горју били су: Шамир, Јатир, Сохо, ⁴⁹ Дана, Кирјат Сана, то јест Девир, ⁵⁰ Анав, Ештемо, Аним, ⁵¹ Гошен, Холон и Гило – једанаест градова са њиховим селима. ⁵² Арав, Дума, Ешан, ⁵³ Јанум, Бет Тапуах, Афека, ⁵⁴ Хумта, Кирјат Арба, то јест Хеврон, и Циор – девет градова са њиховим селима. ⁵⁵ Маон, Кармел, Зиф, Јута, ⁵⁶ Јизреел, Јокдеам, Заноах, ⁵⁷ Кајин, Гива и Тимна – десет градова са њиховим селима. ⁵⁸ Халхул, Бет Цур, Гедор, ⁵⁹ Маарат, Бет Анот и Елтекон – шест градова са њиховим селима. ⁶⁰ Кирјат Ваал, то јест Кирјат Јеарим, и Раба – два града са њиховим селима.

⁶¹ Градови у пустињи били су: Бет Арава, Мидин, Сехаха, ⁶² Нившан, Ир Хамелах и Ен Геди – шест градова са њиховим селима.

⁶³ Али Јудеји нису могли да истерају Јевусејце који су живели у Јерусалиму, па Јевусејци живе тамо с њима и дан-данас.

Рођење Јована Крститеља

⁵⁷ Када је дошло време да се Јелисавета породи, она роди сина. ⁵⁸ А њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ указао велику милост, па су се радовали с њом. ⁵⁹ Осмога дана дођоше да обрежу дете и хтедоше да му, по оцу, надену име Захарија.

⁶⁰ Али његова мајка рече: »Не, зваће се Јован.«

⁶¹ »Нико од твојих рођака се тако не зове«, рекоше јој, ⁶² а онда знаковима упиташе његовог оца како би он желео да се дете зове.

⁶³ Захарија затражи плочицу за писање и написа: »Име му је Јован.«

И сви се зачудише.

⁶⁴ Њему се сместа отворише уста и одвеза језик, па поче да говори славећи Бога, ⁶⁵ а страх обузе све суседе. Људи су по целом јудејском горју говорили о свему томе ⁶⁶ и ко год је то чуо, чудио се и питао: »Шта ли ће то бити од тога детета?« јер је Господња рука била с њим.

Захаријин хвалоспев

⁶⁷ Његов отац Захарија се испуни Светим Духом, па је пророковао:

⁸⁰ Дечак је растао и јачао духом. Боравио је у пустињи све до дана када је јавно иступио пред Израел.