Old/New Testament
Подсећање на поновно примање заповести
(2. Мојс 34,1-10)
10 У то време ми је ГОСПОД рекао: »Исклеши две камене плоче као што су биле оне прве, па се попни к мени на гору. А направи и дрвени ковчег. 2 На плоче ћу написати речи које су биле на оним првим плочама, које си разбио, а ти их онда стави у ковчег.«
3 И ја сам направио ковчег од багремовог дрвета и исклесао две камене плоче као што су биле оне прве, па сам се попео на гору са те две плоче у рукама. 4 ГОСПОД је написао на ове плоче исто што и пре: десет заповести које вам је објавио на гори, из огња, онога дана када сте се тамо окупили[a]. Онда је ГОСПОД дао плоче мени, 5 а ја сам сишао са горе и ставио их у ковчег који сам био направио. Оне су још тамо, као што ми је ГОСПОД и заповедио.
6 (Израелци су од извора Јаакановаца отишли у Мосеру. Тамо је умро Аарон и био сахрањен, а на месту свештеника наследио га је његов син Елеазар. 7 Оданде су отишли у Гудгоду, а из Гудгоде у Јотвату, земљу потокâ који не пресушују. 8 У то време је ГОСПОД одвојио Левијево племе да носи Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, да стоји пред ГОСПОДОМ вршећи службу и да благосиља у његово име, као што то чини и данас. 9 Због тога Левијево племе нема наследног дела земље као друга племена. ГОСПОД је његово наследство, као што му је ГОСПОД, твој Бог, и рекао.)
10 На гори сам, као и први пут, остао четрдесет дана и четрдесет ноћи, и ГОСПОД ме је и овај пут услишио – није вас истребио.
11 »Спреми се«, рекао ми је ГОСПОД, »и поведи овај народ на пут, у земљу за коју сам се заклео њиховим праоцима да ћу им је дати, да уђу у њу и запоседну је.«
Шта Бог тражи
12 Дакле, Израеле, шта то ГОСПОД, твој Бог, тражи од тебе? Само да се бојиш ГОСПОДА, свога Бога, да чиниш све што он тражи[b] и да га волиш, да служиш ГОСПОДУ, своме Богу, свим својим срцем и свом својом душом, 13 и да се држиш ГОСПОДЊИХ заповести и уредби које ти данас дајем за твоје добро. 14 ГОСПОДУ, твом Богу, припада небо и небеса над небесима, земља и све што је на њој. 15 Али ГОСПОДУ омилише твоји праоци и он их заволе, па је између свих народа изабрао вас, њихове потомке, као што је очигледно данас.
16 Зато обрежите своје необрезано срце и немојте више да будете тврдоглави. 17 Јер, ГОСПОД, ваш Бог, јесте Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велик, силан и страшан, који није пристрастан и не прима мито. 18 Он стаје у одбрану сирочета и удовице, воли дошљака и даје му храну и одећу. 19 Волите дошљаке, јер сте и сами били дошљаци у Египту. 20 Бој се ГОСПОДА, свога Бога, и служи му. Држи га се чврсто и у његово име се заклињи. 21 Он је твоја хвала. Он је твој Бог, који је за тебе учинио она велика и страхотна дела која си својим очима видео. 22 Када су твоји праоци отишли у Египат, било их је само седамдесет, а сада је ГОСПОД, твој Бог, учинио да те има као звезда на небу.
11 Воли ГОСПОДА, свога Бога, и увек се држи онога што тражи, његових уредби, његових закона и његових заповести.
2 Запамтите данас да сте ви, а не ваша деца, видели и искусили стегу ГОСПОДА, свога Бога, његово величанство, његову моћну руку, његову испружену десницу, 3 знамења и дела која је учинио усред Египта, на фараону, цару Египта, и по свој његовој земљи. 4 Видели сте шта је учинио са египатском војском, њеним коњима и борним колима – како их је поклопио водама Црвеног мора док су вас гонили и како их је заувек уништио. 5 Видели сте шта је чинио за вас у пустињи док нисте стигли на ово место. 6 Видели сте шта је учинио са Датаном и Авирамом, синовима Елиава Рувимовца, када је земља отворила своја уста усред целог Израела и прогутала њих, њихове укућане, њихове шаторе и све живо што су имали. 7 Својим очима сте видели сва та велика дела која је ГОСПОД учинио.
8 Држите се свих заповести које вам данас дајем, да бисте имали снаге да уђете и запоседнете земљу у коју преко реке Јордан идете да је запоседнете 9 и да бисте дуго живели у земљи за коју се ГОСПОД заклео вашим праоцима да ће је дати њима и њиховим потомцима, земљу којом тече мед и млеко. 10 Земља у коју улазиш да је запоседнеш није као Египат, одакле сте дошли, где си сејао семе и мукотрпно га заливао као што се залива врт с поврћем. 11 Него, земља у коју преко Јордана идете да је запоседнете, земља је планина и долина која се натапа кишом са неба. 12 О тој земљи стара се ГОСПОД, твој Бог. Поглед му је непрестано на њој, од почетка до краја године.
13 Ако се, дакле, потпуно покорите заповестима које вам данас дајем – да волите ГОСПОДА, свога Бога, и да му служите свим својим срцем и свом својом душом – 14 »слаћу на вашу земљу кишу у право време, и у јесен и у пролеће, па ћеш моћи да сакупљаш своје жито, младо вино и уље, 15 и даваћу да на твојим пољима расте трава за твоја говеда. Тако ћеш јести и бити сит.«
16 Пазите да не будете заведени, па се окренете и служите другим боговима и клањате им се. 17 Тада би ГОСПОД плануо гневом на вас. Затворио би небо да не пада киша, земља не би давала свој род и брзо бисте нестали са добре земље коју вам ГОСПОД даје.
18 Утисните ове моје речи у своје срце и своју душу. Привежите их себи на руку и носите их на челу као знак. 19 Учите о њима своју децу. Говорите о њима када седите у кући и када идете путем, када лежете и када устајете. 20 Испиши их на доврацима своје куће и на својој капији, 21 да бисте ви и ваша деца дуго живели у земљи за коју се ГОСПОД заклео да ће је дати вашим праоцима – све док траје небо над земљом.
22 Ако се будете чврсто држали свих ових заповести које вам дајем да их извршавате – да волите ГОСПОДА, свога Бога, да чините све што он тражи[c] и да га се чврсто држите – 23 ГОСПОД ће све ове народе истерати пред вама и ви ћете одузети посед народима већим и јачим од себе. 24 Свако место на које ступите ногом биће ваше. Ваше подручје ће се простирати од пустиње до Либана, и од реке Еуфрат до Западног мора[d]. 25 Нико неће моћи да вам се одупре. ГОСПОД, ваш Бог, рашириће ужас и страх од вас по целој земљи, куд год будете ишли, као што вам је обећао.
Благослов и проклетство
26 Ево, стављам пред вас данас благослов и проклетство. 27 Благослов – ако се будете покоравали заповестима ГОСПОДА, свога Бога, које вам данас дајем. 28 Проклетство – ако се не будете покоравали заповестима ГОСПОДА, свога Бога, и окренете се од пута којим вам данас заповедам да идете, па пођете за другим боговима, које нисте познавали.
29 Када те ГОСПОД, твој Бог, уведе у земљу у коју улазиш да је запоседнеш, на гори Геризим изреци благослов, а на гори Евал проклетство. 30 Оне се налазе с оне, западне стране реке Јордан, близу великог дрвета Море, на подручју Ханаанаца који живе у Арави у околини Гилгала. 31 Прећи ћете преко реке Јордан да уђете у земљу коју вам ГОСПОД, ваш Бог, даје, и да је запоседнете. А када је запоседнете и када будете у њој живели, 32 помно извршавајте све уредбе и законе које вам данас дајем.
Право место за служење Богу
12 Ово су уредбе и закони које треба помно да извршавате у земљи коју вам ГОСПОД, Бог ваших праотаца, даје у посед, све док будете живели у тој земљи.
2 Потпуно уништите сва места на високим горама, на брдима и под сваким крошњатим дрветом где народи којима ћете одузети посед служе својим боговима. 3 Порушите им жртвенике, поразбијајте њихове свете стубове и спалите њихове Ашерине мотке. Посеците ликове њихових богова и затрите њихова имена на тим местима.
4 Немојте ГОСПОДУ, своме Богу, да служите на њихов начин. 5 Него, тражите место које ће ГОСПОД, ваш Бог, изабрати међу свим вашим племенима за своје боравиште, да би тамо ставио своје Име, и тамо идите. 6 Тамо доносите своје жртве паљенице и клане жртве, своје десетке и прилоге, своје жртве заветне и жртве драговољне, и првине своје крупне и ситне стоке. 7 Тамо, пред ГОСПОДОМ, својим Богом, ви и ваши укућани једите и радујте се због свега што сте постигли, чиме вас је ГОСПОД, ваш Бог, благословио.
8 Немојте тада да чините овако како то чинимо сада – свако по свом нахођењу. 9 Јер, још нисте стигли у Почивалиште, у наследство које вам ГОСПОД, ваш Бог, даје. 10 Али, када пређете преко реке Јордан и настаните се у земљи коју вам ГОСПОД, ваш Бог, даје у наследство, и када вам дâ починак од свих непријатеља око вас да бисте живели спокојно, 11 тада на место које ће ГОСПОД, ваш Бог, изабрати за боравиште свога Имена доносите све што вам заповедам: своје жртве паљенице и клане жртве, своје десетке и прилоге, и све оно најбоље што сте заветовали ГОСПОДУ. 12 И радујте се тамо пред ГОСПОДОМ, својим Богом, ви, ваши синови и кћери, ваше слуге и слушкиње, и Левити из ваших градова, који немају наследног дела земље као ви.
13 Пази да своје жртве паљенице не приносиш где год ти се свиди, 14 него само на месту које ГОСПОД изабере у једном од твојих племена. Тамо извршавај све што ти заповедам.
15 Али своје животиње можеш да кољеш кад год пожелиш у било ком од својих градова и да једеш меса колико ти душа жели према благослову који ти је ГОСПОД, твој Бог, дао. Могу да га једу и нечисти и чисти као да је од газеле или јелена. 16 Али крв немојте да једете. Излијте је на земљу као воду.
17 Десетак од свога жита, младог вина и уља, ни првине своје крупне и ситне стоке, ни било шта од својих жртава заветних, ни од својих жртава драговољних, ни од својих прилога немој да једеш у свом граду. 18 Него, то једи пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на месту које ће ГОСПОД изабрати – ти, твоји синови и кћери, твоје слуге и слушкиње, и Левит из твога града – и радуј се пред ГОСПОДОМ, својим Богом, због свега што си постигао. 19 Пази да не занемариш Левита све док живиш у својој земљи.
20 Када ГОСПОД, твој Бог, прошири твоје подручје као што ти је обећао, а ти пожелиш меса и кажеш: »Једе ми се меса«, можеш да га једеш колико ти душа жели. 21 Ако место које ће ГОСПОД, твој Бог, изабрати за своје Име буде сувише далеко од тебе, можеш да кољеш животиње од своје крупне или ситне стоке коју ти је ГОСПОД дао, као што сам ти заповедио, и можеш у свом граду да једеш колико ти душа жели. 22 Једи их као што би јео газелу или јелена, а могу да их једу и нечисти и чисти. 23 Али пази да не једеш крв, јер крв је живот – не једи живот заједно с месом. 24 Немој да једеш крв. Излиј је на земљу као воду. 25 Не једи је, да би било добро и теби и твојим потомцима, јер ћеш тако чинити оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима.
26 Али своје свете дарове и жртве заветне узми, па иди на место које ће ГОСПОД изабрати. 27 Своје жртве паљенице, и њихово месо и крв, принеси на жртвенику ГОСПОДА, свога Бога. Крв својих кланих жртава излиј на жртвеник ГОСПОДА, свога Бога, а месо можеш да једеш.
28 Држи се свих ових прописа које ти дајем и покоравај им се, да увек буде добро и теби и твојим потомцима, јер ћеш чинити оно што је добро и исправно у очима ГОСПОДА, твога Бога.
29 ГОСПОД, твој Бог, пред тобом ће поразити народе на које идеш да им одузмеш посед, и ти ћеш их истерати и настанити се у њиховој земљи. 30 Али, када буду затрти пред тобом, пази да не паднеш у замку, па почнеш да се распитујеш о њиховим боговима, говорећи: »Како су ови народи служили својим боговима? Тако ћу и ја.« 31 Немој да служиш ГОСПОДУ, своме Богу, на њихов начин. Јер, они, када служе својим боговима, чине сваковрсне гадости, које ГОСПОД мрзи. Чак и своје синове и кћери спаљују на жртву својим боговима.
32 Помно извршавајте све што вам заповедам. Немој томе ништа да додајеш ни од тога да одузимаш.
Прича о виноградарима
(Мт 21,33-46; Лк 20,9-19)
12 Потом Исус поче да им говори у причама: »Један човек засадио виноград, оградио га плотом, ископао муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. 2 Кад је дошло време бербе, посла он виноградарима слугу да од њих узме део виноградских плодова. 3 Али виноградари зграбише слугу, па га претукоше и отераше празних руку. 4 Он им онда посла другог слугу. Њега виноградари изудараше по глави и извргоше руглу. 5 Он посла и трећег слугу – њега убише. И посла још многе, а виноградари једне претукоше, а друге убише.
6 »Имао је још само једнога – свог вољеног сина. На крају посла и њега, говорећи себи: ‚Мог сина ће поштовати.‘
7 »Али виноградари рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ 8 И зграбише га, па га убише и избацише из винограда.
9 »Шта ће, дакле, учинити власник винограда? Доћи ће и побити виноградаре, а виноград ће дати другима.
10 »Зар нисте ово читали у Писму:
‚Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
11 Господ то учини
и то је дивно у нашим очима‘?«(A)
12 А они су тражили начин да га ухвате, јер су знали да је ову причу испричао против њих. Али бојали су се народа, па га оставише и одоше.
Плаћање пореза цару
(Мт 22,15-22; Лк 20,20-26)
13 Онда му послаше неке фарисеје и иродовце да га ухвате у речи.
14 »Учитељу«, рекоше му ови кад су дошли, »знамо да си истинољубив и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко, већ у складу са истином учиш народ Божијем путу. Да ли је право да се цару даје порез или није? Да ли да га дамо или не?«
15 Али Исус је знао да су лицемерни, па им рече: »Зашто ме искушавате? Донесите ми динар да га погледам.«
16 Они донеше, а он их упита: »Чији је ово лик и натпис?«
»Царев«, рекоше му они.
17 Тада им Исус рече: »Дајте цару царево, а Богу Божије.«
И они му се задивише.
Васкрсење мртвих
(Мт 22,23-33; Лк 20,27-40)
18 Онда дођоше к њему и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: 19 »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат и остави жену, али не остави деце, његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату.
20 »Била су седморица браће. Први се оженио и умро, али није оставио потомство. 21 Његову удовицу је узео други брат, па је и он умро без потомства. Исто се десило и са трећим. 22 И ниједан од седморице није оставио потомство. На крају је умрла и жена. 23 О васкрсењу – када васкрсну – чија ће она бити, пошто је свој седморици била жена?«
24 »У заблуди сте«, рече им Исус, »зато што не знате ни Писма ни Божију силу. 25 Јер, када људи устану из мртвих, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. 26 А о мртвима, да васкрсавају – зар нисте у Мојсијевој књизи читали оно о грму, када је Бог рекао Мојсију: ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.‘(B) 27 Он није Бог мртвих, него живих. У великој сте заблуди.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International