Old/New Testament
Деоба земље источно од Јордана
(5. Мојс 3,12-22)
32 Рувимовци и Гадовци, који су имали много стоке, видеше да су земље Јаазер и Гилад погодне за стоку, 2 па дођоше Мојсију и свештенику Елеазару и поглаварима заједнице и рекоше: 3 »Атарот, Дивон, Јаазер, Нимра, Хешбон, Елале, Севам, Нево и Беон – 4 ова земља коју је ГОСПОД покорио пред израелском заједницом – погодни су за стоку, а ми, твоје слуге, имамо стоке. 5 Учини нам милост«, рекоше, »дај нама, твојим слугама, ову земљу у посед. Не терај нас да прелазимо реку Јордан.«
6 »Зар ви да седите овде док ваша сабраћа иду у рат?« упита Мојсије Гадовце и Рувимовце. 7 »Зашто одвраћате Израелце да пређу у земљу коју им је ГОСПОД дао? 8 Тако су урадили и ваши очеви кад сам их из Кадеш-Барнее послао да разгледају земљу. 9 Након што су отишли горе до кланца Ешкола и видели земљу, одвратили су Израелце од уласка у земљу коју им је ГОСПОД дао. 10 Тог дана се ГОСПОД разгневио, па се овако заклео: 11 ‚Зато што нису из свега срца ишли за мном, ниједан од људи од двадесет година и старијих који су изашли из Египта неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао Аврааму, Исааку и Јакову 12 – ниједан осим Калева сина Јефунеа Кеназовца и Исуса Навина, који су из свега срца ишли за ГОСПОДОМ.‘ 13 ГОСПОД се разгневио на Израелце, па је учинио да четрдесет година лутају пустињом док није нестао цео нараштај оних који су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. 14 А сада ви, пород грешника, стојите место својих очева и терате ГОСПОДА да се још више разгневи на Израел. 15 Јер, ако одбијете да идете за њим, он ће народ опет оставити у пустињи, а ви ћете бити криви што је сав овај народ затрт.«
16 Тада му они приђоше и рекоше: »Хтели бисмо овде да саградимо торове за своју стоку и градове за своју нејач. 17 Тада ћемо бити спремни да наоружани идемо испред Израелаца док их не доведемо на њихово место. За то време ће наша нејач живети у утврђеним градовима, заштићена од становника ове земље. 18 И нећемо се враћати својим кућама док сваки Израелац не запоседне своје наследство. 19 И нећемо имати наследство с њима с оне стране реке Јордан, јер нам је наследство пало у део с ове, источне стране.«
20 На то им Мојсије рече: »Урадите тако. Наоружајте се пред ГОСПОДОМ за бој, 21 пређите преко реке Јордан и борите се пред ГОСПОДОМ док он пред собом не истера своје непријатеље. 22 Када земља буде покорена пред ГОСПОДОМ, моћи ћете да се вратите и бићете ослобођени своје обавезе према ГОСПОДУ и према Израелу, а ова земља ће бити ваш посед пред ГОСПОДОМ. 23 Али, ако тако не урадите, згрешићете против ГОСПОДА и будите сигурни да ће вас ваш грех стићи. 24 Саградите градове за своју нејач и торове за своја стада, али урадите оно што сте обећали.«
25 Гадовци и Рувимовци рекоше Мојсију: »Ми, твоје слуге, урадићемо као што нам ти, господару, заповедаш. 26 Наша нејач и жене, наша стока и друге животиње остаће овде у градовима Гилада, 27 а ми, твоје слуге, сви наоружани за бој, прећи ћемо преко да се боримо пред ГОСПОДОМ, баш као што ти кажеш, господару.«
28 Тада Мојсије заповеди за њих свештенику Елеазару, Исусу Навину и главама породица израелских племена: 29 »Ако Гадовци и Рувимовци, сви наоружани за бој, с вама пређу преко реке Јордан пред ГОСПОДОМ и земља буде покорена пред вама, дајте им у посед земљу Гилад. 30 Али, ако не пређу с вама наоружани, нека добију посед с вама у Ханаану.«
31 »Ми, твоје слуге, урадићемо оно што је ГОСПОД заповедио«, одговорише Гадовци и Рувимовци. 32 »Прећи ћемо наоружани у Ханаан пред ГОСПОДОМ, али ће посед који ћемо наследити бити с ове стране реке Јордан.«
33 Тада Мојсије Гадовцима, Рувимовцима и половини племена Манасије сина Јосифовог даде царство Сихона, цара Аморејаца, и царство Ога, цара Башана – целу земљу са њеним градовима и подручјем око њих.
34 Гадовци обновише Дивон, Атарот, Ароер, 35 Атрот Шофан, Јаазер, Јогбеху, 36 Бет-Нимру и Бет Харан као утврђене градове и саградише торове за своја стада.
37 Рувимовци обновише Хешбон, Елале и Кирјатајим, 38 као и Нево и Ваал-Меон, чији називи су промењени, и Сивму, и дадоше имена градовима које су саградили.
39 Потомци Махира сина Манасијиног одоше у Гилад, заузеше га и истераше Аморејце који су тамо били. 40 Стога Мојсије даде Гилад Махировцима, Манасијиним потомцима, и они се тамо настанише. 41 Јаир, Манасијин потомак, заузе њихова насеља и назва их Хавот Јаир[a]. 42 А Новах заузе Кенат и околна насеља и по себи га назва Новах.
Преглед путовања Израелаца од Египта до Моава
33 Ово су таборишта Израелаца након што су, по својим четама, изашли из Египта под руководством Мојсија и Аарона. 2 На ГОСПОДЊУ заповест, Мојсије је записао таборишта на њиховом путовању. Ово је њихово путовање по табориштима:
3 Израелци су кренули из Рамзеса петнаестог дана првог месеца, дан после Пасхе. Кренули су смело наочиглед свим Египћанима, 4 док су ови сахрањивали све своје првенце, које је ГОСПОД побио међу њима – јер, ГОСПОД је казнио њихове богове.
5 Израелци су отишли из Рамзеса и утаборили се у Сукоту. 6 Отишли су из Сукота и утаборили се у Етаму, на рубу пустиње. 7 Отишли су из Етама, скренули назад ка Пи-Хахироту, источно од Ваал-Цефона, и утаборили се близу Мигдола.
8 Отишли су из Пи-Хахирота и кроз море прешли у пустињу. Пошто су три дана путовали пустињом Етам, утаборили су се у Мари.
9 Отишли су из Маре и дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми, и тамо се утаборили.
10 Отишли су из Елима и утаборили се поред Црвеног мора.
11 Отишли су са Црвеног мора и утаборили се у пустињи Син.
12 Отишли су из пустиње Син и утаборили се у Дофки.
13 Отишли су из Дофке и утаборили се у Алушу.
14 Отишли су из Алуша и утаборили се у Рефидиму, где за народ није било воде за пиће.
15 Отишли су из Рефидима и утаборили се у Синајској пустињи.
16 Отишли су из Синајске пустиње и утаборили се у Киврот-Хатаави.
17 Отишли су из Киврот-Хатааве и утаборили се у Хацероту.
18 Отишли су из Хацерота и утаборили се у Ритми.
19 Отишли су из Ритме и утаборили се у Римон-Фаресу.
20 Отишли су из Римон-Фареса и утаборили се у Ливни.
21 Отишли су из Ливне и утаборили се у Риси.
22 Отишли су из Рисе и утаборили се у Кехелати.
23 Отишли су из Кехелате и утаборили се на гори Шефер.
24 Отишли су са горе Шефер и утаборили се у Харади.
25 Отишли су из Хараде и утаборили се у Макхелоту.
26 Отишли су из Макхелота и утаборили се у Тахату.
27 Отишли су из Тахата и утаборили се у Тари.
28 Отишли су из Таре и утаборили се у Митки.
29 Отишли су из Митке и утаборили се у Хашмони.
30 Отишли су из Хашмоне и утаборили се у Мосероту.
31 Отишли су из Мосерота и утаборили се у Бене-Јаакану.
32 Отишли су из Бене-Јаакана и утаборили се у Хор-Хагидгаду.
33 Отишли су из Хор-Хагидгада и утаборили се у Јотвати.
34 Отишли су из Јотвате и утаборили се у Аврони.
35 Отишли су из Авроне и утаборили се у Ецјон-Геверу.
36 Отишли су из Ецјон-Гевера и утаборили се у Кадешу, у пустињи Цин.
37 Отишли су из Кадеша и утаборили се на гори Хор, на граници Едома. 38 На ГОСПОДЊУ заповест, свештеник Аарон попео се на гору Хор, где је умро првог дана петог месеца четрдесете године по изласку Израелаца из Египта. 39 Аарон је имао сто двадесет три године када је умро на гори Хор.
40 А цар Арада, Ханаанац, који је живео у ханаанском крају Негеву, чуо је да Израелци долазе.
41 Отишли су са горе Хор и утаборили се у Цалмони.
42 Отишли су из Цалмоне и утаборили се у Пунону.
43 Отишли су из Пунона и утаборили се у Овоту.
44 Отишли су из Овота и утаборили се у Ије-Авариму, на граници Моава.
45 Отишли су из Ијима и утаборили се у Дивон-Гаду.
46 Отишли су из Дивон-Гада и утаборили се у Алмон-Дивлатајми.
47 Отишли су из Алмон-Дивлатајме и утаборили се у горју Аварим, близу Нева.
48 Отишли су из горја Аварим и утаборили се на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона, 49 и то од Бет-Јешимота до Авел-Шитима.
Заповест да се истерају ханаански народи
50 ГОСПОД рече Мојсију на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона: 51 »Кажи Израелцима: ‚Када преко Јордана пређете у Ханаан, 52 истерајте све становнике те земље испред себе. Уништите све њихове резбарене слике и ливене идоле, и разорите све њихове узвишице. 53 Запоседните земљу и настаните се у њој, јер сам вам је дао да буде ваша. 54 Поделите земљу коцком, према својим братствима. Онима којих је више, дајте веће наследство, а онима којих је мање, дајте мање наследство. Оно што им коцком падне у део, биће њихово. Поделите земљу према својим праотачким племенима. 55 Али, ако не истерате становнике те земље испред себе, онда ће вам они које сте пустили да остану постати трн у оку и бодља у слабинама и задаваће вам невоље у земљи у којој ћете живети. 56 А тада ћу ја учинити с вама оно што сам намеравао да учиним с њима.‘«
Границе Израелове земље
34 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Заповеди Израелцима и реци им: ‚Када уђете у Ханаан, земља која ће вам бити додељена у наследство има ове границе:
3 »‚Ваша јужна страна укључује део пустиње Цин дуж границе Едома. На истоку ваша јужна граница почиње с краја Сланог мора[b], 4 па скреће јужно од превоја Акрабима, продужава до Цина и иде јужно од Кадеш-Барнее. Одатле иде до Хацар-Адара и продужава до Ацмона, 5 где скреће и, идући дуж Египатског потока, избија на море.
6 »‚Ваша западна граница је обала Великог мора[c]. То вам је граница на западу.
7 »‚Ваша северна граница иде од Великог мора право до горе Хор 8 и од горе Хор право до Лево-Хамата. Одатле граница иде до Цедада, 9 продужава до Зифрона и завршава се у Хацар-Енану. То вам је граница на северу.
10 »‚Ваша источна граница иде од Хацар-Енана право до Шефама, 11 одакле се спушта до Ривле на источној страни Ајина и иде даље гребеном источно од Кинеретског мора[d]. 12 Потом се граница спушта дуж реке Јордан и завршава на Сланом мору.
»‚То ће бити ваша земља са границама свуда унаоколо.‘«
13 Мојсије заповеди Израелцима: »Ово је земља коју ћете коцком поделити као наследство. ГОСПОД је заповедио да је добије девет племена и једна половина племена, 14 пошто су породице Рувимовог племена, породице Гадовог племена и половина Манасијиног племена добили своје наследство. 15 Ова два и по племена већ су добила своје наследство на овој страни реке Јордан источно од Јерихона.«
Људи задужени за деобу земље
16 ГОСПОД рече Мојсију: 17 »Ово су имена људи који ће вам поделити земљу: свештеник Елеазар и Исус Навин.
18 »А за поделу земље одреди и по једног поглавара из сваког племена. 19 Ово су њихова имена:
Из Јудиног племена: Калев син Јефунеов.
20 Из Симеоновог племена: Шемуел син Амихудов.
21 Из Венијаминовог племена: Елидад син Кислонов.
22 Поглавар Дановог племена: Буки син Јоглијев.
23 Поглавар племена Манасије сина Јосифовог: Ханиел син Ефодов.
24 Поглавар племена Ефрема сина Јосифовог: Кемуел син Шифтанов.
25 Поглавар Завулоновог племена: Елицафан син Парнахов.
26 Поглавар Исахаровог племена: Палтиел син Азанов.
27 Поглавар Асировог племена: Ахихуд син Шеломијев.
28 Поглавар Нефталимовог племена: Педахел син Амихудов.«
29 То су они којима је ГОСПОД заповедио да Израелцима поделе земљу у Ханаану.
Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 17,22-23; Лк 9,43б-45)
30 Када су отишли оданде, пролазили су кроз Галилеју. А Исус није желео да то неко дозна 31 пошто је учио своје ученике.
»Сина човечијега ће предати људима у руке и они ће га убити«, говорио им је. »А кад га убију, он ће после три дана васкрснути.«
32 Али они нису разумели о чему говори, а плашили су се да га питају.
Ко је највећи?
(Мт 18,1-5; Лк 9,46-48)
33 Када су стигли у Кафарнаум и када је ушао у кућу, Исус их упита: »О чему сте оно путем расправљали?«
34 А они су ћутали, јер су путем један с другим расправљали о томе ко је највећи.
35 Тада Исус седе, позва к себи Дванаесторицу, па им рече: »Ко хоће да буде први, нека буде међу свима последњи и свима служитељ.«
36 Онда узе једно дете, постави га међу њих, загрли га, па им рече: 37 »Ко год прими једно овакво дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, не прима мене, него Онога који ме је послао.«
Ко није против нас, тај је за нас
(Лк 9,49-50)
38 »Учитељу«, рече му Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне. Забранили смо му, јер није један од нас.«
39 »Не браните му«, рече Исус, »јер нико ко у моје име учини чудо не може одмах рђаво да говори о мени. 40 Ко није против нас, тај је за нас. 41 Ко вам пружи чашу воде зато што сте Христови, истину вам кажем: неће изгубити своју награду.«
Саблазни
(Мт 18,6-9; Лк 17,1-2)
42 »Ко саблазни једнога од ових малених који у мене верују, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да га баце у море. 43 Ако те твоја рука саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш кљаст него да имаш обе руке, а одеш у пакао, у неугасиви огањ. 44 [a] 45 Ако те твоја нога саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш хром него да имаш обе ноге, а будеш бачен у пакао. 46 [b] 47 Ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да у Божије царство уђеш са једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у пакао, 48 где ‚њихов црв не умире и огањ се не гаси‘.(A) 49 Јер, свако ће бити посољен огњем.
50 »Со је добра. Али, ако со постане неслана, чиме ћете је зачинити? Имајте соли у себи и будите у миру један с другим.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International