Old/New Testament

Ааронов штап

17 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Говори Израелцима и узми од њих дванаест штапова, по један од поглавара сваког праотачког племена, па име сваког од њих напиши на његовом штапу. ³ На Левијевом штапу напиши Аароново име, јер треба да буде по један штап за главу сваког праотачког племена. ⁴ Онда стави штапове у Шатор састанка испред Сведочанства, тамо где се састајем с тобом. ⁵ Штап оног човека кога будем изабрао проклијаће, па ћу тако ућуткати ово непрестано гунђање Израелаца против вас.«

⁶ И Мојсије је говорио Израелцима, па му њихови поглавари дадоше дванаест штапова, по један за поглавара сваког свог праотачког племена, а међу њима је био и Ааронов штап. ⁷ Мојсије онда стави штапове пред ГОСПОДА у Шатору сведочанства.

⁸ Када је сутрадан Мојсије ушао у Шатор сведочанства, а оно – Ааронов штап, који је представљао Левијево племе, не само да је проклијао него је и пропупео, процветао и родио зреле бадеме! ⁹ Тада Мојсије пред све Израелце изнесе све штапове који су били пред ГОСПОДОМ, а они их разгледаше, па свако узе свој.

¹⁰ ГОСПОД рече Мојсију: »Врати Ааронов штап пред Сведочанство, да се чува као знак опомене бунтовницима. Тако ћеш стати на крај њиховом гунђању против мене, па неће изгинути.«

¹¹ И Мојсије учини баш као што му је ГОСПОД заповедио.

¹² А Израелци рекоше Мојсију: »Изгинућемо! Пропадосмо! Сви пропадосмо! ¹³ Ко се само примакне ГОСПОДЊЕМ боравишту, погинуће. Зар ћемо сви изгинути?«

Дужности свештеникâ и Левитâ

18 ГОСПОД рече Аарону: »Ти, твоји синови и твоја породица сносићете последице огрешења о светилиште, а ти и твоји синови сносићете последице свога огрешења о свештеничку службу. ² Доведи своју сабраћу Левите из свог праотачког племена, да ти се придруже и да ти помажу када ти и твоји синови вршите службу испред Шатора сведочанства. ³ Нека раде за тебе и нека обављају све дужности везане за Шатор. Али нека не прилазе опреми светилишта ни жртвенику, иначе ће погинути и они и ви. ⁴ Нека ти се, дакле, придруже и нека обављају дужности везане за Шатор састанка – све послове везане за Шатор – и нека вам се нико други не приближава. ⁵ Обављајте дужности везане за светилиште и жртвеник, да се гнев не би опет обрушио на Израелце. ⁶ Сâм ја изабрао сам вашу сабраћу Левите између свих Израелаца. Они су вам дати као дар од ГОСПОДА, да обављају послове везане за Шатор састанка. ⁷ Али све што се тиче жртвеника и онога што је иза завесе, само ти и твоји синови смете да служите као свештеници. Дајем вам свештеничку службу на дар. Приближи ли се ко други светилишту, нека се погуби.«

Свештенички део од жртава

⁸ ГОСПОД рече Аарону: »Одређујем те да водиш бригу о прилозима које ми доносе. Све свете дарове које Израелци дају мени, ја дајем теби и твојим синовима као ваше редовно следовање и део. ⁹ Теби припада део од најсветијих жртава који се не спаљује. Од свих дарова које ми доносе као најсветије жртве – било од житне жртве, или жртве за очишћење, или жртве за кривицу – тај део припада теби и твојим синовима. ¹⁰ Једи га као највећу светињу. Свако мушко може да га једе. Нека ти буде свет.

¹¹ »А и ово је твоје: све што се одваја на страну од дарова свих жртава окретаних које приносе Израелци. То дајем теби и твојим синовима и кћерима као ваш редован део. Ко год је од твојих укућана чист, може то да једе.

¹² »Дајем ти све најбоље уље и све најбоље младо вино и жито које дају ГОСПОДУ као првине своје жетве. ¹³ Теби припадају сви први плодови земље које доносе ГОСПОДУ. Ко год је од твојих укућана чист, може да их једе.

¹⁴ »Све што се у Израелу неповратно предаје ГОСПОДУ, твоје је. ¹⁵ Твој је првенац сваке утробе, био то човек или животиња, који се приноси ГОСПОДУ. Али сваког прворођеног сина откупи и сваког прворођеног мужјака нечисте животиње откупи. ¹⁶ Када буду месец дана стари, откупи их по откупној цени од пет шекела^[a] сребра према тежини светилишног шекела, који има двадесет гера.

¹⁷ »Али првенца краве, овце и козе не откупљуј – они су свети. Њиховом крвљу запљусни жртвеник и њихов лој спали као жртву спаљену ватром да буде пријатан мирис ГОСПОДУ. ¹⁸ Њихово месо припада теби, као што ти припадају и груди жртве окретане и десни бут. ¹⁹ Све што се од светих прилога које Израелци доносе ГОСПОДУ одваја на страну, дајем теби и твојим синовима и кћерима као ваш редован део. То је трајан и нераскидив савез^[b] пред ГОСПОДОМ за тебе и твоје потомство.«

Десетак који припада Левитима

²⁰ ГОСПОД рече Аарону: »Ти нећеш имати наследство у њиховој земљи, нити ћеш имати део међу њима. Ја сам твој део и твоје наследство међу Израелцима.

²¹ »За послове које Левити обављају – послове везане за Шатор састанка – дајем им у наследство сваки десетак у Израелу. ²² Нека се од сада Израелци не приближавају Шатору састанка, иначе ће навући грех на себе и погинути. ²³ Нека само Левити обављају послове везане за Шатор састанка и сносе последице огрешења о њега. То је трајна уредба из поколења у поколење: Левити неће имати наследство међу Израелцима, ²⁴ него им у наследство дајем десетак који Израелци доносе као прилог ГОСПОДУ. Зато сам за њих рекао: ‚Неће имати наследство међу Израелцима.‘«

Десетак који Левити дају свештеницима

²⁵ ГОСПОД рече Мојсију: ²⁶ »Кажи Левитима: ‚Када од Израелаца примите десетак који вам дајем у наследство, десетак тог десетка дајте као прилог ГОСПОДУ. ²⁷ Ваш прилог ће вам се рачунати као жито са гумна или сок грожђа из муљаче. ²⁸ Тако ћете и ви давати прилог ГОСПОДУ, и то од свих десетака које будете примали од Израелаца. А тај прилог ГОСПОДУ даваћете свештенику Аарону. ²⁹ Од свих дарова које добијете, одвојте оно најбоље као свети прилог ГОСПОДУ.‘

³⁰ »Кажи Левитима: ‚Када прилажете најбољи део, рачунаће вам се као да је са гумна или из муљаче. ³¹ Ви и ваши укућани можете на сваком месту да једете оно што вам преостане, јер то вам је плата за послове код Шатора састанка. ³² Пошто сте принели најбољи део, нећете на себе навући грех. Не оскврњујте свете дарове Израелаца, да не погинете.‘«

Вода очишћења

19 ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: ² »Ово је одредба закона коју је ГОСПОД заповедио: Реците Израелцима да вам доведу риђу јуницу, здраву и без мане и која још није била под јармом. ³ Дајте је свештенику Елеазару, па нека је изведу ван табора и закољу пред њим. ⁴ Нека он онда узме на прст мало њене крви и нека седам пута њоме пошкропи према прочељу Шатора састанка. ⁵ Нека њему наочиглед јуницу спале – њену кожу, месо, крв и нечист. ⁶ Нека свештеник узме кедровине, исопа и скерлетне вуне и баци их на запаљену јуницу. ⁷ После тога нека опере своју одећу и окупа се у води. Тада може да уђе у табор, али ће бити нечист до вечери. ⁸ Нека и онај који спаљује јуницу опере своју одећу и окупа се у води, па ће и он бити нечист до вечери. ⁹ А један чист човек нека скупи јуничин пепео и одложи га на чисто место ван табора. Израелска заједница нека пепео чува за воду очишћења. Јуница је жртва за очишћење. ¹⁰ Нека и онај који је скупио јуничин пепео опере своју одећу, па ће и он бити нечист до вечери. То је трајна уредба за Израелце и за дошљаке који бораве међу њима.

¹¹ »Ко дотакне нечији леш, биће нечист седам дана. ¹² Нека се трећег и седмог дана опере водом очишћења, и биће чист. Али, ако се не опере трећег и седмог дана, неће бити чист. ¹³ Ко дотакне нечији леш, а не опере се, чини нечистим ГОСПОДЊЕ боравиште. Нека се одстрани из Израела. Пошто није запљуснут водом очишћења, нечист је – његова нечистоћа остаје на њему.

¹⁴ »Ово је закон који важи када неко умре у шатору: Ко год уђе у шатор и ко год је у њему, биће нечист седам дана. ¹⁵ Нечиста ће бити и свака отворена посуда, која нема поклопца на себи.

¹⁶ »Ко год на отвореном дотакне леш некога ко је убијен мачем, или умрлога природном смрћу, или људску кост, или гроб, биће нечист седам дана.

¹⁷ »Да очистите нечистога, ставите пепела јунице која је спаљена као жртва за очишћење у једну посуду и прелијте га свежом водом. ¹⁸ Нека један чист човек узме исопа, умочи га у ту воду и пошкропи шатор и сав намештај и људе који су били у њему. Нека пошкропи и свакога ко је дотакао људску кост, или гроб, или убијенога, или умрлога природном смрћу. ¹⁹ Нека чисти човек пошкропи нечистога трећег и седмог дана, и седмог дана ће га очистити. Онај који се чисти нека опере своју одећу и окупа се у води, и увече ће бити чист. ²⁰ Али, ако се онај ко је нечист не очисти, нека се одстрани из заједнице, јер је ГОСПОДЊЕ светилиште учинио нечистим. Није запљуснут водом очишћења, и нечист је. ²¹ То је трајна уредба за њих. Нека своју одећу опере и онај који шкропи водом очишћења. Ко год дотакне воду очишћења, биће нечист до вечери. ²² Све што нечисти дотакне, постаје нечисто, и ко год то дотакне, постаје нечист до вечери.«

Исус храни пет хиљада људи

(Мт 14,13-21; Лк 9,10-17; Јн 6,1-14)

³⁰ Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ.

³¹ »Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу.

³² Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место. ³³ Али, многи их видеше како одлазе и препознаше их, па из свих градова пожурише пешице и стигоше пре њих.

³⁴ Када је Исус изашао из чамца, угледа силан народ и сажали се на њих, јер су били као овце без пастира, па поче много чему да их учи.

³⁵ Већ је било прилично касно, па ученици приђоше Исусу и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. ³⁶ Отпусти их. Нека иду у околне засеоке и села и купе себи нешто за јело.«

³⁷ А Исус им рече: »Ви им дајте да једу.«

»Зар да идемо да купимо хлеба за двеста динара^[a]«, упиташе они, »па да им дамо да једу?«

³⁸ »Колико хлебова имате?« упита их он. »Идите и погледајте.«

Када су сазнали, рекоше: »Пет, и две рибе.«

³⁹ Он им тада нареди да сви, у скупинама, поседају по зеленој трави. ⁴⁰ И они поседаше у скупинама од по стотину и од по педесет.

⁴¹ Он узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове, па даде својим ученицима да ставе пред људе. Тако свима раздели и оне две рибе. ⁴² И сви су јели и најели се. ⁴³ Преосталих комадића хлеба и рибе накупише дванаест пуних корпи. ⁴⁴ А јело је пет хиљада мушкараца.

⁴⁵ Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ. ⁴⁶ А када их је отпустио, оде на гору да се помоли.

Исус хода по води

(Мт 14,22-33; Јн 6,16-21)

⁴⁷ Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну. ⁴⁸ Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу^[b] дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе. ⁴⁹ Када су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу. ⁵⁰ Јер, сви су га видели и препали се.

Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«

⁵¹ Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише, ⁵² јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело.

Излечење болесних у Генисарету

(Мт 14,34-36)

⁵³ Када су допловили до обале, стигоше у Генисарет и пристадоше. ⁵⁴ Чим су изашли из чамца, људи одмах препознаше Исуса, ⁵⁵ па се растрчаше по целом том крају и на простиркама почеше да доносе болесне онамо где су чули да је Исус. ⁵⁶ И куд год је ишао – у села, градове или засеоке – стављали су болесне на тргове и преклињали га да им допусти да дотакну бар скутове његовог огртача. И ко год их је дотакао, био је излечен.