Old/New Testament

Прописи о жртвама

15 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Кажи Израелцима: ‚Када уђете у земљу коју вам дајем да се у њој настаните ³ и када ГОСПОДУ будете приносили жртве спаљене ватром, од крупне или од ситне стоке, да направите пријатан мирис ГОСПОДУ – било жртве паљенице или клане жртве, жртве заветне или жртве драговољне или жртве за време светковина – ⁴ нека онај ко приноси жртву принесе ГОСПОДУ и житну жртву од једне десетине ефе^[a] белог брашна замешеног са четврт хина^[b] уља.

⁵ »‚За свако јагње за жртву паљеницу или клану жртву припреми четврт хина вина као жртву леваницу.

⁶ »‚За овна припреми житну жртву од две десетине ефе^[c] белог брашна замешеног са трећином хина^[d] уља ⁷ и трећину хина вина као жртву леваницу. Принеси то као пријатан мирис ГОСПОДУ.

⁸ »‚Када ГОСПОДУ приносиш јунца као жртву паљеницу или клану жртву, жртву заветну или жртву за заједништво, ⁹ донеси с јунцем житну жртву од три десетине ефе^[e] белог брашна замешеног са пола хина^[f] уља. ¹⁰ Донеси и пола хина вина као жртву леваницу. То је жртва спаљена ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ.

¹¹ »‚Нека се на овај начин приноси сваки јунац или ован, свако јагње или јаре. ¹² Колико год животиња да приносиш, за сваку уради тако.

¹³ »‚Нека то на овај начин ради сваки рођени Израелац када приноси жртву спаљену ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ. ¹⁴ Из поколења у поколење, када год дошљак који борави међу вама, било привремено или стално, приноси жртву спаљену ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ, нека то чини исто као и ви. ¹⁵ Нека у заједници важи иста уредба за вас и за дошљака који борави међу вама. То је трајна уредба из поколења у поколење. Нека пред ГОСПОДОМ дошљак буде равноправан с вама: ¹⁶ нека исти пропис и закон важе и за вас и за дошљака који борави међу вама.‘«

¹⁷ ГОСПОД рече Мојсију: ¹⁸ »Кажи Израелцима: ‚Када уђете у земљу у коју вас водим ¹⁹ и када будете јели хлеб те земље, принесите један део као прилог ГОСПОДУ. ²⁰ Принесите погачу од првине свог млевеног жита као прилог са гумна. ²¹ Из поколења у поколење дајте овај прилог ГОСПОДУ од првине свог млевеног жита.‘«

²² »‚Ако ненамерно пропустите да извршите било коју од ових заповести које је ГОСПОД дао Мојсију – ²³ све што вам је ГОСПОД заповедио преко Мојсија, од дана када је дао заповести и даље из поколења у поколење – ²⁴ ако је то учињено непажњом заједнице, онда нека цела заједница принесе једног јунца као жртву паљеницу, да буде пријатан мирис ГОСПОДУ, заједно са њеном житном жртвом и жртвом леваницом, као што је прописано, и једног јарца за жртву за очишћење. ²⁵ Нека свештеник изврши обред помирења за целу израелску заједницу, и биће им опроштено, јер није било намерно и јер су за свој прекршај ГОСПОДУ принели жртву спаљену ватром и жртву за очишћење. ²⁶ Биће опроштено целој израелској заједници и дошљацима који бораве међу њима, јер је цео народ имао удела у ненамерном прекршају.

²⁷ »‚Ако ненамерно згреши појединац, нека донесе женско јаре од годину дана за жртву за очишћење. ²⁸ Нека свештеник изврши обред помирења пред ГОСПОДОМ за онога ко је ненамерно згрешио, па када се за њега изврши обред помирења, биће му опроштено. ²⁹ Исти закон важи за свакога ко ненамерно згреши, био он рођени Израелац или дошљак који борави међу њима.

³⁰ »‚Али, ко згреши пркосно, био он рођени Израелац или дошљак, тај хули на ГОСПОДА. Нека се одстрани из свога народа. ³¹ Зато што је презрео реч ГОСПОДЊУ и прекршио његову заповест, нека се свакако одстрани – његов грех остаје на њему.‘«

Човек који је прекршио суботу

³² Док су Израелци били у пустињи, нађоше једнога како скупља дрва у суботу. ³³ Они који су га нашли док је скупљао дрва, доведоше га Мојсију и Аарону и целој заједници, ³⁴ а они га ставише под стражу, јер није било јасно шта с њим треба учинити.

³⁵ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Тај човек мора да се погуби. Нека га цела заједница каменује ван табора.«

³⁶ И сва заједница га изведе ван табора, па га каменоваше до смрти, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.

Ресе на одећи

³⁷ ГОСПОД рече Мојсију: ³⁸ »Кажи Израелцима: ‚Из поколења у поколење правите ресе на скутовима своје одеће, а на свакој реси нека буде плава нит. ³⁹ Имаћете ове ресе да вас поглед на њих подсећа на све ГОСПОДЊЕ заповести – да их извршавате, а не да се поводите за својим срцем и очима, који вас воде у неверу. ⁴⁰ Тада ћете се сећати да извршавате све моје заповести и бићете свети своме Богу. ⁴¹ Ја сам ГОСПОД, ваш Бог, који вас је извео из Египта да буде ваш Бог. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.‘«

Корејева побуна

16 Кореј син Јицхаров, потомак Левијевог сина Кехата, узе Рувимовце Датана и Авирама, синове Елиавове, и Она сина Пелетовог, ² па се дигоше против Мојсија. С њима је било две стотине педесет Израелаца, поглавара заједнице изабраних на скупштини, људи на гласу.

³ Они се сви окупише против Мојсија и Аарона и рекоше им: »Превршили сте меру! Цела заједница је света, па тако и сваки њен припадник, и ГОСПОД је међу њима. Зашто се, онда, ви стављате изнад ГОСПОДЊЕ заједнице?«

⁴ Када је Мојсије то чуо, паде ничице.

⁵ Онда рече Кореју и свим његовим присталицама: »ГОСПОД ће ујутро показати ко је његов и ко је свет, и пустиће га да му приђе. Кога изабере, тога ће пустити да му приђе. ⁶ А ти, Кореје, и све твоје присталице треба да урадите ово: Узмите кадионице, ⁷ па сутра у њих пред ГОСПОДОМ ставите ватре и кâда. Кога ГОСПОД изабере, биће свет. Ви Левити превршили сте меру!«

⁸ Мојсије још рече Кореју: »Слушајте, Левити! ⁹ Зар вам је мало то што вас је Бог Израелов издвојио из израелске заједнице и приближио себи да обављате послове везане за ГОСПОДЊЕ боравиште и да стојите пред заједницом и служите јој? ¹⁰ Приближио је себи и тебе и сву твоју сабраћу Левите. Зар хоћете и свештенички положај? ¹¹ Против ГОСПОДА сте се ти и све твоје присталице удружили! Јер, ко је Аарон да против њега гунђате?«

¹² Потом Мојсије посла по Датана и Авирама, синове Елиавове, али они рекоше: »Нећемо да дођемо! ¹³ Зар ти је мало што си нас одвео из земље којом тече мед и млеко да нас побијеш у пустињи, него још хоћеш и да владаш над нама? ¹⁴ А ниси нас увео у земљу којом тече мед и млеко нити си нам дао поља и винограде у наследство. Зар хоћеш да ископаш очи овим људима? Нећемо да дођемо!«

¹⁵ На то се Мојсије силно разгневи, па рече ГОСПОДУ: »Немој да прихватиш њихов дар. Ни магаре нисам од њих узео нити сам иједноме од њих учинио зло.«

¹⁶ А Кореју рече: »Ти и све твоје присталице да се сутра појавите пред ГОСПОДОМ – ти и они и Аарон. ¹⁷ Нека сваки човек узме своју кадионицу, стави у њу кâда – укупно две стотине педесет кадионица – и донесе је пред ГОСПОДА. А и ти и Аарон донесите сваки своју кадионицу.«

¹⁸ И сваки човек узе своју кадионицу, стави у њу ватре и кâда, па са Мојсијем и Аароном стаде на улаз у Шатор састанка. ¹⁹ Када је Кореј окупио све своје присталице – оне који су се противили Мојсију и Аарону – на улазу у Шатор састанка, Слава ГОСПОДЊА се показа целој заједници.

²⁰ ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: ²¹ »Одвојте се од ове заједнице, да их одмах затрем.«

²² А они падоше ничице и рекоше: »О Боже, Боже духова свега људског рода, зар ћеш бити гневан на целу заједницу када само један човек згреши?«

²³ Тада ГОСПОД рече Мојсију: ²⁴ »Кажи заједници: ‚Одмакните се од шаторâ који припадају Кореју, Датану и Авираму.‘«

²⁵ Мојсије устаде и оде Датану и Авираму, а за њим старешине Израела.

²⁶ Он рече заједници: »Склоните се од шаторâ ових опаких људи! Ништа њихово не дирајте, иначе ћете бити збрисани због свих њихових греха.«

²⁷ И они се одмакоше од шаторâ који су припадали Кореју, Датану и Авираму. А Датан и Авирам су били изашли, па су, сваки са својом женом, децом и нејачи, стајали на улазу у своје шаторе.

²⁸ Тада Мојсије рече: »По овоме ћете знати да ме је ГОСПОД послао да све ово чиним и да то није од моје воље: ²⁹ Ако ови људи умру као што умиру сви људи и ако им се догоди само оно што се догађа свим људима, онда ме ГОСПОД није послао. ³⁰ Али, ако ГОСПОД учини да се догоди нешто сасвим ново, и земља се отвори и прогута их заједно са свиме што је њихово, па живи сиђу у Шеол, онда ћете знати да су ови људи презрели ГОСПОДА.«

³¹ И чим је све ово изговорио, тле под Датаном и Авирамом се расцепи. ³² Земља се отвори и прогута их, заједно с њиховим укућанима, а тако и све Корејеве присталице и њихову имовину. ³³ Живи сиђоше у Шеол, са свиме што су поседовали. Земља се склопи над њима и они нестадоше из заједнице.

³⁴ На њихов врисак, сви Израелци око њих разбежаше се, вичући: »И нас ће земља прогутати!«

³⁵ Тада од ГОСПОДА сукну огањ и прогута оних две стотине педесет људи који су приносили кâд.

³⁶ ГОСПОД рече Мојсију: ³⁷ »Реци Елеазару, сину свештеника Аарона, да покупи кадионице са згаришта, а угљевље да разбаца подаље, јер су кадионице свете – ³⁸ донете су пред ГОСПОДА и постале су свете. Кадионице оних који су згрешили и платили животом прекуј у плочице којима ће се обложити жртвеник. Нека оне буду знак опомене Израелцима.«

³⁹ И свештеник Елеазар покупи бронзане кадионице које су донели они које је спалио огањ, па их прековаше у плочице за облагање жртвеника, ⁴⁰ као што му је ГОСПОД наложио преко Мојсија, да подсећају Израелце да нико ко није Ааронов потомак не прилази да пали кâд пред ГОСПОДОМ, иначе ће постати као Кореј и његове присталице.

⁴¹ Сутрадан је цела израелска заједница гунђала против Мојсија и Аарона говорећи: »Убили сте ГОСПОДЊЕ људе.«

⁴² Али, када су се окупили да се супротставе Мојсију и Аарону и окренули се према Шатору састанка, а оно – прекрио га облак и показала се Слава ГОСПОДЊА!

⁴³ Мојсије и Аарон дођоше пред Шатор састанка, ⁴⁴ а ГОСПОД рече Мојсију: ⁴⁵ »Одмакните се од ове заједнице, да их одмах затрем.«

На то они падоше ничице.

⁴⁶ Мојсије рече Аарону: »Узми своју кадионицу и у њу стави ватре са жртвеника, а преко ње кâда, па пожури до заједнице и изврши обред помирења за њу, јер гнев је изашао од ГОСПОДА – почео је помор!«

⁴⁷ Аарон узе оно што му је Мојсије рекао и утрча усред заједнице. Помор је већ био почео међу народом. Аарон принесе кâд и изврши обред помирења за њих. ⁴⁸ Он стаде између живих и мртвих, и помор престаде. ⁴⁹ Четрнаест хиљада седам стотина људи погину у помору, поврх оних који су погинули због Кореја. ⁵⁰ Потом се Аарон врати Мојсију на улаз у Шатор састанка пошто је помор престао.

Пророк у завичају

(Мт 13,53-58; Лк 4,16-30)

6 Потом Исус оде оданде и дође у свој завичај, а с њим дођоше и његови ученици. ² Када је дошла субота, он поче да учи народ у синагоги, и многи који су га слушали задивише се.

»Одакле овоме ово?« питали су. »И каква му је то мудрост дата да таква чуда чини својим рукама? ³ Зар он није тесар, Маријин син, а Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов брат? Зар нису његове сестре овде с нама?«

И саблазнише се о њега.

⁴ Тада им Исус рече: »Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.«

⁵ И није тамо могао да учини ниједно чудо, осим што је на неколико болесних положио руке и излечио их. ⁶ И чудио се њиховој невери.

Потом је ишао по околним селима и учио народ.

Послање Дванаесторице

(Мт 10,1, 5-15; Лк 9,1-6)

⁷ Исус позва к себи Дванаесторицу и посла их двојицу по двојицу. Даде им власт над нечистим духовима ⁸ и нареди им да на пут не носе ништа осим штапа – ни хлеб, ни торбу, ни новац у појасу – ⁹ него да обују сандале и обуку само једну кошуљу, а не две.

¹⁰ »У који год дом уђете«, рече им, »останите у њему све док оданде не одете. ¹¹ А ако вас негде не приме и не саслушају, отидите оданде и отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«

¹² И они одоше, па су проповедали да људи треба да се покају. ¹³ Истераше многе демоне и многе болесне излечише мажући их уљем.

Смрт Јована Крститеља

(Мт 14,1-12; Лк 9,7-9)

¹⁴ А за то је чуо и цар Ирод, јер је Исусово име постало познато.

Једни су говорили:^[a] »Јован Крститељ је устао из мртвих и зато у њему делују чудесне силе.«

¹⁵ Други рекоше: »То је Илија.«

А трећи: »Он је пророк какви су били стари пророци.^[b]«

¹⁶ Када је Ирод то чуо, рече: »Онај коме сам одсекао главу, Јован, то је он васкрсао!«

¹⁷ Јер, Ирод је био послао да се Јован ухвати и баци у тамницу – због Иродијаде, жене свога брата Филипа, којом се оженио. ¹⁸ Јован је говорио Ироду: »Не смеш да имаш жену свога брата«, ¹⁹ па је Иродијада замрзела Јована. Желела је да га убије, али није могла, ²⁰ јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао.

²¹ А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре. ²² Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима.

»Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци ²³ и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.«

²⁴ Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?«

А ова рече: »Главу Јована Крститеља.«

²⁵ Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.«

²⁶ Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев, ²⁷ него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници ²⁸ и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци.

²⁹ Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб.