Old/New Testament

Одвајање нечистих

5 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Заповеди Израелцима да шаљу ван табора свакога ко пати од неке заразне кожне болести, или има било какав излив, или је нечист због додира с лешом. ³ Шаљите и мушко и женско. Шаљите их ван табора, да не укаљају свој табор, где ја боравим међу њима.«

⁴ И Израелци учинише баш као што је ГОСПОД наложио Мојсију: слали су такве ван табора.

Накнада штете

(3. Мојс 6,1-7)

⁵ ГОСПОД рече Мојсију: ⁶ »Кажи Израелцима: ‚Када неко, човек или жена, на било који начин оштети другога и тако изневери ГОСПОДА, крив је ⁷ и нека призна грех који је учинио. Нека у потпуности надокнади штету, на то дода једну петину вредности и све дâ ономе кога је оштетио.

⁸ »‚Ако оштећени нема блиског сродника коме би се могла уручити накнада за штету, накнада припада ГОСПОДУ и предаје се свештенику заједно са овном којим ће се за кривца извршити обред помирења. ⁹ Сви свети прилози које Израелци доносе свештенику, припадају свештенику. ¹⁰ Сваком човеку припадају његови свети дарови, али оно што дâ свештенику, припада свештенику.‘«

Љубомора

¹¹ ГОСПОД рече Мојсију: ¹² »Кажи Израелцима: ‚Ако нечија жена застрани и буде му неверна ¹³ тако што спава с другим и то остане сакривено од њеног мужа и њена нечистота се не открије пошто нема сведока против ње и није ухваћена на делу ¹⁴ и љубомора обузме њеног мужа и он посумња у своју жену, а она јесте нечиста, или га обузме љубомора и он посумња у њу иако није нечиста, ¹⁵ нека је доведе свештенику. Нека за њу донесе и дар од једне десетине ефе^[a] јечменог брашна. Нека га не полива уљем нити на њега ставља тамјана, јер је то житна жртва за љубомору, жртва подсетница којом се подсећа на кривицу.

¹⁶ »‚Нека свештеник поведе жену и постави је пред ГОСПОДА, ¹⁷ а затим у једну глинену посуду захвати свете воде и у њу сипа прашине са пода Боравишта. ¹⁸ Када свештеник постави жену пред ГОСПОДА, нека јој расплете косу и у руке јој стави жртву подсетницу – житну жртву за љубомору – а сам нека држи у руци горку воду која доноси проклетство.

¹⁹ »‚Нека тада свештеник закуне жену и каже јој: »Ако ниједан други човек није спавао с тобом и ако ниси застранила и постала нечиста док си била удата за свога мужа, нека ти не науди ова горка вода која доноси проклетство. ²⁰ Али, ако си застранила док си била удата за свога мужа и постала нечиста тако што си спавала с другим човеком осим свога мужа« – ²¹ нека овде свештеник закуне жену проклетством – »нека ГОСПОД учини да те твој народ прокуне и оцрни када ГОСПОД учини да ти се осуши материца и надме трбух. ²² Нека ова вода која доноси проклетство уђе у твоје тело и нека ти се од ње надме трбух и осуши материца.« А жена нека каже: »Амин. Амин.«

²³ »‚Нека свештеник напише ова проклетства на свитку и спере их у горку воду. ²⁴ Онда нека дâ жени да попије горку воду која доноси проклетство, и вода ће ући у њу и изазвати тешке болове. ²⁵ Нека свештеник узме из њених руку житну жртву за љубомору, окрене је овамо-онамо пред ГОСПОДОМ и однесе на жртвеник. ²⁶ Потом нека од житне жртве заграби пуну шаку као знамен-жртву^[b] и то спали на жртвенику. Након тога нека дâ жени да попије воду. ²⁷ Ако је жена постала нечиста и била неверна своме мужу, када попије воду која доноси проклетство, ова ће, ушавши у њу, изазвати тешке болове. Трбух ће јој се надути и материца осушити, и биће проклета међу својим народом. ²⁸ Али, ако жена није постала нечиста, него је чиста, биће ослобођена кривице и моћи ће да има деце.‘

²⁹ »То је, дакле, закон о љубомори када жена застрани и постане нечиста док је удата за свога мужа, ³⁰ или када мужа обузме љубомора зато што посумња у своју жену. Нека је свештеник постави пред ГОСПОДА и нека на њу у целости примени овај закон. ³¹ Муж неће бити крив за грех, али жена ће сносити последице свога греха.«

Назирејски завет

6 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Кажи Израелцима: ‚Ако неко, човек или жена, учини посебан завет – завет одвојености за ГОСПОДА као назиреј – ³ нека се уздржава од вина и другог опојног пића и нека не пије сирће ни од вина ни од другог опојног пића. Нека не пије сок од грожђа и не једе ни свеже ни суво грожђе. ⁴ Док је назиреј, нека не једе ништа од винове лозе, чак ни семенку или љуску грожђа.

⁵ »‚За све време свога завета одвојености, нека се не брије и не шиша^[c]. Нека буде свет док не прође време његове одвојености за ГОСПОДА и нека пусти да му коса на глави слободно расте. ⁶ За све време своје одвојености за ГОСПОДА, нека не прилази мртвацу. ⁷ Ако му умре отац, или мајка, или брат, или сестра, нека због њих не постаје нечист, јер му је на глави знак одвојености за ГОСПОДА. ⁸ Све време своје одвојености свет је ГОСПОДУ.

⁹ »‚Ако крај њега неко изненада умре, и он тако учини нечистом косу, знак своје одвојености, нека обрије главу на дан свог очишћења, то јест седмога дана. ¹⁰ Осмога дана нека свештенику на улаз у Шатор састанка донесе две грлице или два голупчета. ¹¹ Свештеник ће једну птицу принети као жртву за очишћење, а другу као жртву паљеницу, да би за њега извршио обред помирења, јер је згрешио тако што је био крај мртваца. Истог дана нека освешта своју главу. ¹² Нека се поново одвоји за ГОСПОДА на исто време одвојености и нека, као жртву за кривицу, донесе мушко јагње од годину дана. Претходно време му се не рачуна, јер је постао нечист за време своје одвојености.

¹³ »‚Ово је закон за назиреја када се заврши време његове одвојености: Нека га доведу на улаз у Шатор састанка, ¹⁴ а он нека донесе ГОСПОДУ свој дар – мушко јагње од годину дана и без мане за жртву паљеницу, женско јагње од годину дана и без мане за жртву за очишћење, овна без мане за жртву за заједништво, ¹⁵ као и њихове житне жртве и жртве леванице и корпу бесквасног хлеба: погаче од белог брашна замешене с уљем и лепиње премазане уљем. ¹⁶ Свештеник ће то донети пред ГОСПОДА и принети жртву за очишћење и жртву паљеницу. ¹⁷ Принеће корпу с бесквасним хлебом и жртвовати ГОСПОДУ овна као жртву за заједништво, заједно с њеном житном жртвом и жртвом леваницом. ¹⁸ Потом нека назиреј на улазу у Шатор састанка обрије косу с главе – знак своје одвојености – па узме увојке и стави их на ватру која гори испод жртве за заједништво. ¹⁹ Након што назиреј обрије косу с главе – знак своје одвојености – свештеник ће му ставити у руке кувану овнујску плећку и по једну бесквасну погачу и лепињу из корпе. ²⁰ Свештеник ће то окренути овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртву окретану – то је свето и припада свештенику као и груди које су окретане и бут који је дарован. После тога назиреј може да пије вино.

²¹ »‚То је закон о назиреју који заветује ГОСПОДУ дар за своју одвојеност, поврх онога што би још могао да донесе. Нека изврши завет који је дао, као што налаже закон о назиреју.‘«

Свештенички благослов

²² ГОСПОД рече Мојсију: ²³ »Кажи Аарону и његовим синовима: ‚Овако благосиљајте Израелце. Кажите им:

²⁷ Тако ће стављати моје име на Израелце, и ја ћу их благосиљати.«

Прича о сејачу

(Мт 13,1-9; Лк 8,4-8)

4 Исус опет поче да учи народ поред мора. Око њега се окупио силан народ, па он уђе у чамац на мору и седе, а сав народ је био на обали мора. ² И много чему их је учио у причама.

А док их је учио, рече: ³ »Слушајте! Изашао сејач да сеје. ⁴ И док је сејао, нешто семена паде крај пута и птице га позобаше. ⁵ Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. ⁶ А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. ⁷ Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га, па семе не даде плода. ⁸ Четврто паде на добро тле и даде плод који је напредовао и растао и донео тридесетоструко, шездесетоструко и стоструко.«

⁹ И још рече: »Ко има уши да чује, нека чује«.

Сврха прича

(Мт 13,10-17; Лк 8,9-10)

¹⁰ А када је био сам, они око њега и Дванаесторица упиташе га о причама.

¹¹ »Вама је дата тајна Божијег царства«, одговори им он, »а онима напољу све се казује у причама, ¹² да

Објашњење приче о сејачу

(Мт 13,18-23; Лк 8,11-15)

¹³ Онда их упита: »Зар не разумете ову причу? Како ћете онда схватити било коју причу?

¹⁴ »Сејач сеје Реч. ¹⁵ Неки људи су као семе крај пута где је Реч посејана. Када је чују, одмах долази Сатана и узима у њих посејану Реч. ¹⁶ Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате, ¹⁷ али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне. ¹⁸ Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч, ¹⁹ али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна. ²⁰ Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод – тридесетострук, шездесетострук и стострук.«