Old/New Testament

Нове камене плоче

(5. Мојс 10,1-5)

34 ГОСПОД рече Мојсију: »Исклеши две камене плоче као што су биле оне прве, а ја ћу на њима исписати речи које су биле на првим плочама, које си разбио. ² Ујутро буди спреман, па се попни на Синајску гору и тамо, на врху горе, стани пред мене. ³ Нека нико не иде с тобом и нека се нико не појављује нигде на гори. Нека ни ситна ни крупна стока не пасе под гором.«

⁴ И Мојсије исклеса две камене плоче као што су биле оне прве, па се рано ујутро попе на Синајску гору, као што му је ГОСПОД заповедио, носећи плоче у рукама. ⁵ ГОСПОД се спусти у облаку, стаде крај њега и изговори име ГОСПОД. ⁶ Онда прође испред Мојсија, говорећи: »ГОСПОД, ГОСПОД, сажаљив и милостив Бог, спор да се разгневи, препун љубави и истине, ⁷ који показује љубав хиљадама, опрашта опакост, побуну и грех, али кривца не оставља некажњеног, него за грех очева кажњава децу и унуке до трећег и четвртог колена.«

⁸ Мојсије сместа паде на земљу и поклони се.

⁹ »Господе«, рече, »ако сам нашао милост у твојим очима, нека мој Господ пође с нама. Иако је ово тврдоглав народ, опрости нам нашу опакост и наш грех и прихвати нас као своје наследство.«

Обнова Савеза

(2. Мојс 23,14-19; 5. Мојс 7,1-5; 16,1-17)

¹⁰ ГОСПОД му рече: »Ево, склапам савез. Пред целим твојим народом учинићу чуда каква досад нису учињена ни у једном народу на целом свету. Сав народ међу којим живиш видеће колико је страшно дело које ће ГОСПОД учинити за тебе. ¹¹ Држи се онога што ти данас заповедам. Пред тобом ћу истерати Аморејце, Ханаанце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце. ¹² Пази да не склапаш савез са становницима земље у коју идеш, да то не буде замка у твојој средини. ¹³ Него, порушите њихове жртвенике, поразбијајте њихове свете стубове и посеците њихове Ашерине мотке. ¹⁴ Не клањај се ниједном другом богу, јер ГОСПОД, чије је име Љубоморни, љубоморан је Бог. ¹⁵ Не склапај савез са становницима те земље. Јер, када се буду одавали блуду у част својих богова и приносили им жртве, позваће те и ти ћеш јести од њихових жртава. ¹⁶ И неке од њихових кћери узећеш за жене својим синовима, а оне ће се одавати блуду у част својих богова и навести твоје синове да се одају блуду у част њихових богова.

¹⁷ »Не прави себи ливене богове!

¹⁸ »Слави Празник бесквасног хлеба. Седам дана једи бесквасни хлеб, као што сам ти заповедио, у одређено време месеца авива, јер си у месецу авиву изашао из Египта.

¹⁹ »Сваки првенац мајчине утробе припада мени, сваки прворођени мужјак твоје стоке, било крупне, било ситне. ²⁰ Прворођено магаре откупи јагњетом или јаретом, а ако га не откупиш, сломи му врат. Откупи све своје прворођене синове. Нека нико не излази пред мене празних руку.

²¹ »Шест дана ради, а седмог дана се одмарај. Одмарај се чак и у време орања и жетве.

²² »Слави Празник седмица првином пшеничне жетве и Празник бербе на крају године. ²³ Три пута годишње нека се свако твоје мушко покаже пред Господом ГОСПОДОМ, Богом Израеловим.

²⁴ »Истераћу народе пред тобом и проширити твоје подручје. Нико неће пожелети да ти отме земљу када три пута годишње будеш ишао да се покажеш пред ГОСПОДОМ, својим Богом.

²⁵ »Не приноси ми крв жртве заједно с нечим у чему има квасца и немој да жртва принесена за Пасху дочека јутро.

²⁶ »У Дом ГОСПОДА, свога Бога, доноси најбоље од првина своје земље.

»Не кувај јаре у млеку његове мајке.«

²⁷ Онда ГОСПОД рече Мојсију: »Запиши ове речи, јер су оне основ на ком сам склопио савез с тобом и с Израелцима.«

²⁸ Мојсије је тамо са ГОСПОДОМ провео четрдесет дана и четрдесет ноћи а да није јео ни пио. Онда је на плоче записао речи Савеза – Десет заповести.

Мојсије силази са Синајске горе

²⁹ Док је Мојсије силазио са Синајске горе, носећи у рукама две плоче Сведочанства, није знао да његово лице зрачи светлошћу зато што је ГОСПОД говорио с њим. ³⁰ Када су га Аарон и сви Израелци угледали, Мојсијево лице је зрачило светлошћу, па су се плашили да му приђу. ³¹ Мојсије их позва, па се Аарон и сви поглавари заједнице вратише к њему. Мојсије им је говорио, ³² а после тога му приђоше и сви Израелци, и он им заповеди да чине све што му је ГОСПОД рекао на Синајској гори.

³³ Када је Мојсије престао да им говори, покри лице велом. ³⁴ Али, кад год је улазио пред ГОСПОДА, да с њим разговара, скидао је вео док не изађе. А када је излазио и Израелцима преносио оно што му је заповеђено, ³⁵ они су видели да му лице зрачи светлошћу. Потом је Мојсије опет велом покривао лице док опет не уђе да разговара са ГОСПОДОМ.

Прописи о суботи

35 Мојсије окупи сву израелску заједницу и рече: »Ево шта вам је ГОСПОД заповедио да чините: ² Шест дана нека се обавља посао, а седми дан нека вам буде свети дан, ГОСПОДЊИ суботњи одмор. Ко тога дана буде обављао било какав посао, нека се погуби. ³ Где год живели, у суботу не палите ватру.«

Прилози за светилиште

(2. Мојс 25,1-9)

⁴ Мојсије рече свој израелској заједници: »Ево шта је ГОСПОД заповедио: ⁵ Између себе сакупите прилог ГОСПОДУ. Ко год је вољан, нека ГОСПОДУ донесе прилог – злато, сребро и бронзу, ⁶ плаво, љубичасто и скерлетно предиво, танак лан и кострет, ⁷ црвено обојене овнујске коже и коже морских крава, багремово дрво, ⁸ уље за осветљење, зачине за уље за помазање и за мирисни кâд, ⁹ и оникс и друго драго камење за уметање у наплећак и напрсник.«

Предмети за светилиште

(2. Мојс 39,32-43)

¹⁰ »А сви међу вама који су вешти, нека дођу да направе све што је ГОСПОД заповедио: ¹¹ Боравиште са његовим шатором и његовим прекривачем, копчама, дирецима, пречагама, стубовима и постољима; ¹² ковчег са његовим моткама и Помирилиштем и завесу која га заклања; ¹³ сто са његовим моткама, сав његов прибор и хлеб Присуства; ¹⁴ свећњак за осветљење и његов прибор, светиљке и уље за осветљење; ¹⁵ кадиони жртвеник са његовим моткама; уље за помазање и мирисни кâд; завесу за улаз у Боравиште; ¹⁶ жртвеник за жртве паљенице са његовом бронзаном решетком, његове мотке и сав његов прибор; умиваоник са његовим постољем; ¹⁷ завесе за двориште, његове стубове и постоља и завесу за улаз у двориште; ¹⁸ кочиће за Боравиште и за двориште и њихову ужад; ¹⁹ ткану одећу за службу у светилишту – како свету одећу за свештеника Аарона, тако и одећу за његове синове када буду служили као свештеници.«

Народ доноси прилоге

²⁰ Тада сва израелска заједница оде од Мојсија, ²¹ и сви које је срце подстицало и дух чинио вољнима дођоше и донеше прилоге ГОСПОДУ за изградњу Шатора састанка, за сву службу у њему и за свету одећу. ²² Сви који су били вољни – и мушкарци и жене – донеше брошева, минђуша, прстења, наруквица и других златних украса сваке врсте – сви донеше ГОСПОДУ прилоге у злату. ²³ Ко год је имао плавог, љубичастог или скерлетног предива, танког лана или кострети, црвено обојених овнујских кожа или кожа морских крава, то је и донео. ²⁴ Ко год је хтео да дâ сребра или бронзе, донео их је као прилог ГОСПОДУ, и ко год је имао багремовог дрвета употребљивог за било који рад, донео га је. ²⁵ Све веште жене преле су својим рукама и доносиле оно што су испреле: плаво, љубичасто и скерлетно предиво и танак лан. ²⁶ А све жене које је срце подстицало на то и које су биле томе веште, преле су кострет. ²⁷ Поглавари народа донеше оникс и друго драго камење за уметање у наплећак и напрсник, ²⁸ уље за осветљење и зачине за уље за помазање и за мирисни кâд. ²⁹ Тако сви Израелци, мушкарци и жене, који су били вољни, донеше жртве драговољне за сав посао који им је ГОСПОД преко Мојсија заповедио да обаве.

Градитељи светилишта

(2. Мојс 31,1-11)

³⁰ Тада Мојсије рече Израелцима: »Ево, ГОСПОД је изабрао Бецалела сина Урија сина Хуровог, из Јудиног племена, ³¹ и испунио га Божијим Духом, вештином, способношћу и познавањем свих врста заната, ³² да смишља нацрте за радове од злата, сребра и бронзе, ³³ да сече и умеће драго камење, да ради с дрветом и да обавља све врсте занатских послова. ³⁴ Њему и Ахолиаву сину Ахисамаховом, из Дановог племена, дао је и способност да уче друге. ³⁵ Обдарио их је вештином да обављају све врсте послова као занатлије, цртачи, везиоци плавим, љубичастим и скерлетним предивом и танким ланом, и као ткачи – способни су за сваки посао и вешти у нацртима.

Васкрсење мртвих

(Мк 12,18-27; Лк 20,27-40)

²³ Тога дана му приђоше и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: ²⁴ »Учитељу, Мојсије је рекао: ‚Ако човек умре без деце, нека се његов брат ожени његовом удовицом и подигне потомство своме брату.‘^[a]

²⁵ »Била су код нас седморица браће. Први се оженио и умро, па пошто није имао потомства, остави своју жену свом брату. ²⁶ Исто се десило другом, па трећем брату, и тако све до седмог. ²⁷ А после свих умрла је и жена. ²⁸ Дакле, којем од седморице ће она бити жена о васкрсењу, пошто су сви били ожењени њоме?«

²⁹ »У заблуди сте«, одговори им Исус, »јер не знате ни Писма ни Божију силу. ³⁰ О васкрсењу се људи неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. ³¹ Зар нисте читали шта вам је Бог рекао о васкрсењу мртвих: ³² ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев‘^(A)? Бог није Бог мртвих, него живих.«

³³ Када је народ то чуо, задиви се његовом учењу.

Највећа заповест

(Мк 12,28-34; Лк 10,25-28)

³⁴ Када су фарисеји чули да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, ³⁵ а један од њих, познавалац Закона, упита с намером да га искуша: ³⁶ »Учитељу, која је највећа заповест у Закону?«

³⁷ А Исус му рече: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом.‘^{(B) 38} То је прва и највећа заповест. ³⁹ А друга је слична овој: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘^{(C) 40} Цео Закон и Пророци засновани су на^[b] овим двема заповестима.«

Чији је Христос син?

(Мк 12,35-37; Лк 20,41-44)

⁴¹ Док су фарисеји још били на окупу, Исус их упита: ⁴² »Шта мислите о Христу? Чији је он син?«

⁴³ »Давидов«, рекоше они.

А он им рече: »Па како то да га је Давид у Духу назвао Господом кад је рекао:

⁴⁵ Ако га је, дакле, Давид назвао Господом, како онда он може да му буде син?«

⁴⁶ Али нико није могао да му одговори ни речи, нити се од тога дана неко усуђивао да га нешто пита.