Old/New Testament

Градитељи светилишта

(2. Мојс 35,30-36,1)

31 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Ево изабрао сам Бецалела сина Урија сина Хуровог, из Јудиног племена. ³ Испунио сам га Божијим Духом, вештином, способношћу и познавањем свих врста заната, ⁴ да смишља нацрте за радове од злата, сребра и бронзе, ⁵ да сече и умеће драго камење, да ради са дрветом и да обавља све врсте занатских послова. ⁶ Одредио сам Ахолиава сина Ахисамаховог, из Дановог племена, да му помаже. Вештином сам обдарио и све способне људе да могу да направе све што сам ти заповедио:

Нека то направе онако како сам ти заповедио.«

Субота

¹² ГОСПОД рече Мојсију: ¹³ »Кажи Израелцима: ‚Држите моју суботу, јер она је знак између мене и вас из поколења у поколење, да знате да вас ја, ГОСПОД, чиним светима. ¹⁴ Држите суботу, јер је она за вас света. Ко год је оскврнави, нека се погуби. Ко год буде на тај дан радио, нека се одстрани из свога народа. ¹⁵ Шест дана нека се обављају послови, а седми дан је субота, дан одмора који је ГОСПОДУ свет. Ко год буде у суботу обављао неки посао, нека се погуби.‘ ¹⁶ Нека Израелци држе суботу светкујући је из поколења у поколење као трајан савез. ¹⁷ Нека она буде знак између мене и Израелаца довека, јер ГОСПОД је за шест дана саздао небо и земљу, а седмога дана се одмарао и окрепио.«

¹⁸ Када је ГОСПОД престао да говори Мојсију на Синајској гори, даде му две плоче Сведочанства, камене плоче исписане Божијим прстом.

Златно теле

(5. Мојс 9,6-29)

32 Када је народ видео да Мојсије дуго не силази са горе, окупи се око Аарона, па му рече: »Хајде да нам направиш богове који ће ићи пред нама. А што се тиче оног Мојсија, човека који нас је извео из Египта, не знамо шта је с њим.«

² Аарон им рече: »Поскидајте златне минђуше са ушију својих жена, синова и кћери, и донесите ми их.«

³ И сав народ поскида златне минђуше са ушију и донесе их Аарону. ⁴ Он их узе од народа и направи ливено теле, обликовавши га резбарском алатком.

Тада рекоше: »Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.«

⁵ Када је Аарон то видео, подиже жртвеник испред телета, па најави: »Сутра је ГОСПОДЊА светковина!«

⁶ Сутрадан народ устаде рано, па принесе жртве паљенице и донесе жртве за заједништво. Онда народ седе да једе и пије, па устаде да игра.

⁷ ГОСПОД рече Мојсију: »Иди доле, јер се твој народ, који си извео из Египта, искварио. ⁸ Брзо су застранили са пута којим сам им заповедио да иду. Направили су себи ливено теле, па су му се поклонили и принели жртве, говорећи: ‚Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.‘«

⁹ »Видео сам ја тај народ«, рече још ГОСПОД Мојсију. »То је народ тврдоглав. ¹⁰ А сада дај да планем гневом на њих и истребим их. Онда ћу од тебе направити велик народ.«

¹¹ Али Мојсије поче да преклиње ГОСПОДА, свога Бога: »ГОСПОДЕ, зашто да планеш гневом на свој народ који си великом силом и моћном руком извео из Египта? ¹² Зашто да Египћани говоре: ‚Извео их је у злој намери – да их побије у планинама и да их истреби са лица земље‘? Утишај свој љути гнев. Одустани од намере да нанесеш зло своме народу. ¹³ Сети се Авраама, Исаака и Израела, својих слугу, којима си се самим собом заклео када си им обећао: ‚Умножићу ваше потомке да их буде колико и звезда на небу. Даћу им сву ову земљу коју сам им обећао и она ће довека бити њихова.‘«

¹⁴ И ГОСПОД одуста од намере да свом народу нанесе зло којим му је запретио.

¹⁵ Мојсије се окрену и сиђе са горе са две плоче Сведочанства у рукама, исписане с обе стране – и с лица и с полеђине. ¹⁶ Плоче су биле Божије дело. Писмо је било Божије писмо, урезано у плоче.

¹⁷ Када је Исус Навин чуо грају народа који је викао, рече Мојсију: »Звук рата у табору!«

¹⁸ А Мојсије рече:

¹⁹ Када се Мојсије приближио табору и угледао теле и људе како играју, плану гневом, баци плоче из руку и разби их у подножју горе. ²⁰ Онда узе теле које су направили и спали га. Потом га смрви у прах и развеја по води, па натера Израелце да је пију.

²¹ »Шта ти је овај народ учинио«, упита он Аарона, »да си га навео на оволики грех?«

²² »Не љути се, господару«, рече Аарон. »И сâм знаш колико је овај народ склон злу. ²³ Рекли су ми: ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама. А што се тиче оног Мојсија, човека који нас је извео из Египта, не знамо шта је с њим.‘ ²⁴ Ја им рекох: ‚Ко год има злата, нека га скине са себе.‘ Они ми га дадоше, а ја га бацих у ватру и из ње изађе ово теле.«

²⁵ Мојсије виде да се народ разуздао јер му је Аарон допустио да се разузда и осрамоти пред својим непријатељима, ²⁶ па стаде на улаз у табор и рече. »Ко је за ГОСПОДА, нека ми приђе!«

И сви Левити се окупише око њега.

²⁷ Он им тада рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Нека сваки човек припаше мач уз бок и нека иде од једног краја табора до другог и нека убије брата и пријатеља и суседа.‘«

²⁸ И Левити учинише као што им је Мојсије заповедио. Тога дана око три хиљаде људи паде од мача.

²⁹ Тада Мојсије рече: »Данас сте се освештали за службу ГОСПОДУ супротставивши се својим синовима и браћи, па вам он данас даје благослов.«

³⁰ Сутрадан Мојсије рече народу: »Починили сте велик грех. Али ја ћу се сада ипак попети до ГОСПОДА. Можда ћу добити опроштење за ваш грех.«

³¹ Тако се Мојсије врати ГОСПОДУ и рече му: »О, какав је велик грех починио овај народ! Направили су себи богове од злата. ³² Ипак те молим да им опростиш тај грех. А ако нећеш, онда ме избриши из књиге коју си написао.«

³³ »Ко год је згрешио против мене, тога ћу избрисати из своје књиге«, одврати ГОСПОД Мојсију. ³⁴ »А сад иди и поведи народ на место о коме сам ти говорио, а мој анђео ће ићи пред тобом. Али, када дође време да кажњавам, казнићу их за њихов грех.«

³⁵ И ГОСПОД посла помор на народ због онога што су радили с телетом које је Аарон направио.

Наређење за полазак у обећану земљу

33 ГОСПОД рече Мојсију: »Иди одавде, ти и народ који си извео из Египта, и крени у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исааку и Јакову рекавши: ‚Даћу је вашим потомцима.‘ ² Пред тобом ћу послати анђела и истерати Ханаанце, Аморејце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце. ³ Идите у земљу којом тече мед и млеко. Али ја нећу поћи с вама, да вас путем не бих истребио, јер сте тврдоглав народ.«

⁴ Када је чуо ове злослутне речи, народ поче да тугује и нико на себе не стави никакав накит. ⁵ Јер, ГОСПОД је рекао Мојсију: »Реци Израелцима: ‚Ви сте тврдоглав народ и када бих само на тренутак путовао с вама, истребио бих вас. Сада поскидајте накит са себе, а ја ћу одлучити шта ћу с вама.‘« ⁶ Тако Израелци скинуше са себе свој накит код горе Хорев.

Шатор састанка

⁷ Мојсије је обично узимао шатор и разапињао га ван табора и далеко од њега, а назвао га је Шатор састанка. Ко год је хтео да потражи савет од ГОСПОДА, одлазио би до Шатора састанка ван табора. ⁸ Кад год би Мојсије полазио у Шатор, сав народ би се дигао и стајао на улазима у своје шаторе, погледом пратећи Мојсија док он не уђе у Шатор. ⁹ Када би Мојсије ушао, стуб од облака би се спустио и стајао на улазу у Шатор док је ГОСПОД разговарао с Мојсијем. ¹⁰ Кад год би народ видео да стуб од облака стоји на улазу у Шатор, сви би се дигли и клањали се, свако на улазу у свој шатор. ¹¹ А ГОСПОД је с Мојсијем разговарао лицем у лице, као што човек разговара с пријатељем. Мојсије се онда враћао у табор, али његов млади помоћник Исус Навин није одлазио из Шатора.

Мојсије и Слава ГОСПОДЊА

¹² Мојсије рече ГОСПОДУ: »Говориш ми: ‚Поведи овај народ‘, али ми ниси рекао кога ћеш послати са мном. Рекао си ми: ‚Знам те по имену и ти си нашао милост у мојим очима.‘ ¹³ Ако сам, дакле, нашао милост у твојим очима, обзнани ми свој пут, да те упознам и да и даље налазим милост у твојим очима. Сети се да је овај народ твој народ.«

¹⁴ А ГОСПОД одврати: »Сâм ја поћи ћу с тобом и ја ћу ти дати починак.«

¹⁵ Тада му Мојсије рече: »Ако сâм ти не пођеш с нама, онда нас и не води одавде. ¹⁶ Јер, како ће се знати да смо ја и твој народ нашли милост у твојим очима ако не пођеш с нама? По чему ћемо се ја и твој народ разликовати од свих других народа на лицу земље?«

¹⁷ ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу баш то што си тражио, јер си нашао милост у мојим очима и знам те по имену.«

¹⁸ Тада Мојсије рече: »Покажи ми своју Славу.«

¹⁹ »Учинићу да пред тобом прође сва моја доброта«, рече ГОСПОД, »и пред тобом ћу изговорити своје име ГОСПОД. Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим. ²⁰ Али«, рече, »лице ми нећеш видети, јер човек не може да ме види и да остане жив.«

²¹ ГОСПОД још рече: »Близу мене је место где можеш да станеш на стену. ²² Када моја Слава буде пролазила, ставићу те у пукотину у стени и покрити те руком док не прођем. ²³ Онда ћу склонити руку и видећеш ми леђа. Али моје лице не може да се види.«

Прича о свадби

(Лк 14,15-24)

22 Исус поново поче да им говори у причама: ² »Царство небеско је слично цару који је спремио свадбу за свога сина. ³ Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али оне не хтедоше да дођу.

⁴ »Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘

⁵ »Али они се не одазваше, него одоше – један на своју њиву, други за својом трговином, ⁶ а остали ухватише цареве слуге, па их злоставише и убише.

⁷ »Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.

⁸ »Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне. ⁹ Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘ ¹⁰ И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли – и зле и добре – и свадбена дворана се напуни гостима.

¹¹ »Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу, ¹² па га упита: ‚Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене одеће?‘ А овај је ћутао.

¹³ »Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘

¹⁴ »Јер, много је званих, а мало одабраних.«

Плаћање пореза цару

(Мк 12,13-17; Лк 20,20-26)

¹⁵ Тада фарисеји одоше и договорише се како да Исуса ухвате у речи, ¹⁶ па му послаше своје ученике заједно с иродовцима.

»Учитељу«, рекоше ови, »знамо да си истинољубив и да народ учиш Божијем путу у складу са истином и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко. ¹⁷ Зато нам реци шта мислиш: да ли је право да се цару даје порез или није?«

¹⁸ Исус, знајући њихове зле намере, рече: »Лицемери! Зашто ме искушавате? ¹⁹ Покажите ми новчић за порез.«

Они му пружише динар, ²⁰ а он упита: »Чији је ово лик и натпис?«

²¹ »Царев«, рекоше они.

Тада им он рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«

²² Када су то чули, задивише се, па га оставише и одоше.