Old/New Testament

Препелице и мана

16 Сва израелска заједница крену из Елима и петнаестог дана другог месеца по изласку из Египта стиже до пустиње Син, која лежи између Елима и Синаја. ² У пустињи сва заједница поче да гунђа против Мојсија и Аарона.

³ Израелци им рекоше: »Камо среће да смо сви погинули од ГОСПОДЊЕ руке у Египту када смо седели крај лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. Јер, ви сте нас довели у ову пустињу да сав овај силан народ поморите глађу.«

⁴ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу да вам с неба пада хлеб као киша. Нека народ сваког дана иде и сакупи онолико колико му треба за тај дан. Тако ћу их искушати и видети да ли ће се држати мога закона или неће. ⁵ А шестога дана нека сакупе двоструко више него што су сакупљали другим данима и нека спреме за јело.«

⁶ Мојсије и Аарон рекоше свим Израелцима: »Вечерас ћете спознати да вас је ГОСПОД извео из Египта, ⁷ а ујутро ћете видети Славу ГОСПОДЊУ, пошто је чуо како гунђате против њега. Јер, ко смо ми, да гунђате против нас?«

⁸ Мојсије још рече: »ГОСПОД ће вам вечерас дати да једете меса, а ујутро хлеба колико вам драго, јер је ГОСПОД чуо ваше гунђање против њега. Јер, ко смо ми? Ви не гунђате против нас, него против ГОСПОДА.«

⁹ Онда Мојсије рече Аарону: »Реци целој израелској заједници: ‚Дођите пред ГОСПОДА, јер је чуо ваше гунђање.‘«

¹⁰ Док је Аарон говорио целој израелској заједници, они погледаше према пустињи, а оно – Слава ГОСПОДЊА показа се у облаку.

¹¹ ГОСПОД рече Мојсију: ¹² »Чуо сам гунђање Израелаца. Овако им реци: ‚Вечерас ћете јести меса, а ујутро ћете се најести хлеба. Тада ћете спознати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог.‘«

¹³ Те вечери долетеше препелице и прекрише табор. Ујутро је око табора лежао слој росе, ¹⁴ а када је роса испарила, на пустињском тлу појавише се танке љуспице сличне слани која се нахвата на земљи. ¹⁵ Када су Израелци то видели, упиташе један другог: »Шта је то?« јер нису знали шта је.

Мојсије им рече: »То је хлеб који вам је ГОСПОД дао да једете. ¹⁶ Ево шта је ГОСПОД заповедио: ‚Свако нека сакупи онолико колико му треба. Узмите један омер^[a] по човеку, према броју чељади у шатору.‘«

¹⁷ Израелци тако и учинише. Неки сакупише много, а неки мало. ¹⁸ Када су то измерили у омерима, видеше да ко је сакупио много, није имао сувише, а ко је сакупио мало, није имао премало – свако је сакупио колико му је требало за јело.

¹⁹ Тада им Мојсије рече: »Нека нико не оставља ништа за ујутро!«

²⁰ Али неки не послушаше Мојсија, него оставише мало и за ујутро, и то се уцрвља и усмрде. И Мојсије се разгневи на њих.

²¹ Тако је сваког јутра свако сакупио колико му је требало за јело. А када би огрејало сунце, оно што нису покупили истопило би се. ²² Шестога дана сакупише двоструко више – два омера^[b] по човеку.

Када су сви поглавари заједнице дошли да о томе известе Мојсија, ²³ он им рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сутра је дан одмора, ГОСПОДЊА света субота. Зато испеците оно што мислите да испечете и скувајте оно што мислите да скувате, а све што вам преостане сачувајте и оставите за ујутро.‘«

²⁴ Тако они сачуваше за ујутро оно што је преостало, као што је Мојсије заповедио, и није се усмрдело нити су се у њему појавили црви.

²⁵ »Једите то данас«, рече Мојсије, »јер данас је субота, дан ГОСПОДЊИ. Данас то нећете наћи на тлу. ²⁶ Шест дана га сакупљајте, а седмога дана, у суботу, неће га бити.«

²⁷ Неки ипак изађоше да сакупљају седмога дана, али не нађоше ништа.

²⁸ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Докле ћете одбијати да се држите мојих заповести и закона? ²⁹ Ето, ГОСПОД вам је дао суботу, па вам зато шестога дана даје хране за два дана. Седмога дана нека свако остане где је – нека нико не излази.«

³⁰ Тако се седмога дана народ одмарао.

³¹ Израелски народ ову храну назва мана^[c]. Била је бела, као зрно коријандера, а имала је укус лепињица с медом.

³² Мојсије рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сачувајте један омер мане за своја будућа поколења, да виде хлеб којим сам вас хранио у пустињи када сам вас извео из Египта.‘«

³³ А Аарону рече: »Узми једну посуду и у њу стави један омер мане, па је стави пред ГОСПОДА, да се сачува за будућа поколења.«

³⁴ И као што је ГОСПОД заповедио Мојсију, Аарон је стави пред Сведочанство, да се чува. ³⁵ Израелци су јели ману четрдесет година, све док нису стигли до насељене земље – јели су ману док нису стигли до границе Ханаана.

³⁶ Један омер износи једну десетину ефе^[d].

Вода из стене

17 Сва израелска заједница крену даље из пустиње Син, путујући од места до места као што им је ГОСПОД заповедио. Утаборише се у Рефидиму, али тамо није било воде да народ пије.

² Зато почеше да се препиру с Мојсијем, говорећи: »Дај нам воде да пијемо!«

»Зашто се препирете са мном?« упита их Мојсије. »Зашто искушавате ГОСПОДА?«

³ Али народ је био жедан воде и гунђао је против Мојсија.

»Зашто си нас извео из Египта?« питали су га. »Зар зато да жеђу помориш нас, нашу децу и нашу стоку?«

⁴ Тада Мојсије завапи ГОСПОДУ: »Шта да радим с овим народом? Само што ме не каменују.«

⁵ »Иди испред народа«, рече ГОСПОД Мојсију, »и поведи неколико израелских старешина. Узми у руку штап којим си ударио по Нилу и иди, ⁶ а ја ћу стајати пред тобом на стени на Хореву. Удари по стени, и из ње ће потећи вода, па нека народ пије.«

И Мојсије тако учини наочиглед израелским старешинама. ⁷ То место назва Маса^[e] и Мерива^[f], јер су се Израелци препирали и искушавали ГОСПОДА, говорећи: »Да ли је ГОСПОД међу нама или није?«

Победа над Амалечанима

⁸ Тада дођоше Амалечани и нападоше Израелце у Рефидиму.

⁹ Мојсије рече Исусу Навину: »Одабери људе, па иди и нападни Амалечане, а ја ћу сутра стати на врх брда са Божијим штапом у руци.«

¹⁰ Исус Навин учини како му је Мојсије рекао и нападе Амалечане, а Мојсије, Аарон и Хур се попеше на врх брда. ¹¹ Докле год је Мојсије држао руке подигнуте, Израелци су побеђивали, а када би их спустио, побеђивали су Амалечани. ¹² Када су се Мојсију умориле руке, они узеше један камен и подметнуше га под њега. Он седе на камен, а Аарон и Хур су му држали руке, један са једне, а други са друге стране, тако да су му руке остале подигнуте све до заласка сунца. ¹³ Тако Исус Навин мачем потуче војску Амалечана.

¹⁴ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Ово запиши на свитак, да бисте се тога сећали, и постарај се да то чује и Исус Навин: ‚Сасвим ћу избрисати сваки спомен на Амалечане под небом.‘«

¹⁵ Потом Мојсије подиже жртвеник и назва га »ГОСПОД је мој барјак«, ¹⁶ па рече: »Зато што се рука дигла на ГОСПОДЊИ престо, ГОСПОД ће из поколења у поколење ратовати против Амалечана.«

Јитро у посети Мојсију

18 Мидјански свештеник Јитро, Мојсијев таст, чуо је све што је Бог учинио за Мојсија и за свој народ Израел и како је ГОСПОД извео Израел из Египта. ² Када се Мојсије растао од своје жене Ципоре, његов таст Јитро примио ју је к себи, ³ као и оба њена сина. Један од њих звао се Гершом^[g], јер је Мојсије рекао: »Ја сам дошљак у туђини«, ⁴ а други се звао Елиезер^[h], јер је рекао: »Бог мога оца био ми је помагач и избавио ме од фараоновог мача.«

⁵ Мојсијев таст Јитро, са Мојсијева два сина и женом, дође Мојсију у пустињу, где се био утаборио крај Божије горе.

⁶ Јитро поручи Мојсију: »Ја, твој таст Јитро, долазим ти с твојом женом и оба њена сина.«

⁷ Мојсије изађе у сусрет своме тасту, поклони му се и пољуби га. Када су се поздравили, уђоше у шатор. ⁸ Мојсије исприча тасту све што је ГОСПОД учинио са фараоном и Египћанима ради Израела, све недаће с којима су се суочили на путу и како их је ГОСПОД избавио.

⁹ Јитро се обрадова због свега доброг што је ГОСПОД учинио за Израел и што га је избавио из руку Египћана, ¹⁰ па рече: »Благословен ГОСПОД, који вас је избавио из фараонових руку. ¹¹ Сада знам да је ГОСПОД већи од свих богова, јер је из руку Египћана избавио народ када су с њим бахато поступали.«

¹² Онда Јитро, Мојсијев таст, принесе Богу жртву паљеницу и друге клане жртве, а Аарон дође са свим израелским старешинама да с Мојсијевим тастом једе пред Богом.

Постављење судија

(5. Мојс 1,9-18)

¹³ Сутрадан Мојсије седе да народу дели правду, а народ је стајао око њега од јутра до вечери.

¹⁴ Мојсијев таст виде шта све Мојсије ради за народ, па рече: »Шта то радиш за овај народ? Зашто седиш сам, а сав овај народ стоји око тебе од јутра до вечери?«

¹⁵ »Зато што ми народ долази да чује Божију вољу«, одговори му Мојсије. ¹⁶ »Када се око нечега споре, они дођу мени, а ја донесем пресуду и упознам их с Божијим уредбама и законима.«

¹⁷ Тада таст рече Мојсију: »Није добро то што радиш. ¹⁸ Само ћете се изнурити, и ти и овај народ с тобом. Овај посао је сувише тежак за тебе и не можеш га обављати сам. ¹⁹ Него, саслушај ме, саветоваћу те, и нека Бог буде с тобом. Ти заступај народ пред Богом и износи Богу њихове спорове. ²⁰ Учи их уредбама и законима и указуј им на то како треба да живе^[i] и шта треба да раде. ²¹ Из целог народа одабери способне људе, људе који се боје Бога, који су поуздани и мрзе непоштен добитак, и постави их за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама. ²² Они нека у свако доба суде народу. Све теже случајеве нека износе теби, а лакше нека решавају сами. Олакшај себи – нека и они носе терет с тобом. ²³ Ако тако учиниш, и Бог ти тако заповеди, онда ћеш моћи да издржиш и сав овај народ ће одлазити кући задовољан.«

²⁴ Мојсије послуша свога таста и учини све што му је овај рекао. ²⁵ Одабра способне људе из целог Израела и постави их народу за вође – за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама – ²⁶ и ови су у свако доба судили народу. Теже случајеве износили су Мојсију, а све лакше решавали су сами.

²⁷ Тада Мојсије испрати свога таста на пут и овај се врати у своју земљу.

Ко је највећи?

(Мк 9,33-37; Лк 9,46-48)

18 Уто Исусу приђоше ученици и упиташе: »Ко је највећи у Царству небеском?«

² А Исус позва к себи једно дете, постави га међу њих, ³ па рече: »Истину вам кажем: ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. ⁴ Ко се понизи као ово дете, највећи је у Царству небеском. ⁵ И ко прими једно овакво дете у моје име, мене прима.«

Саблазни

(Мк 9,42-48; Лк 17,1-2)

⁶ »Ако неко саблазни иједнога од ових малених који верују у мене, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да се утопи у дубоком мору.

⁷ »Тешко свету због саблазни. Саблазни морају да дођу, али тешко човеку по коме саблазан долази.

⁸ »Ако те твоја рука или нога саблажњава, одсеци је и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш кљаст или хром него да имаш обе руке или ноге, а будеш бачен у вечни огањ. ⁹ И ако те твоје око саблажњава, извади га и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш само с једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у огањ пакла.

¹⁰ »Пазите да не презрете једног од ових малених. Јер, кажем вам: њихови анђели на небесима стално гледају лице мога Оца, који је на небесима.« ^11 [a]

Прича о залуталој овци

(Лк 15,3-7)

¹² »Шта мислите: ако човек има сто оваца, и једна од њих залута, зар неће оставити оних деведесет девет у брдима и отићи да потражи залуталу? ¹³ Па, ако је нађе, истину вам кажем, радоснији је због ње него због оних деведесет девет које нису залутале. ¹⁴ Тако ни ваш небески Отац не жели да пропадне иједан од ових малених.«

Братска опомена

(Лк 17,3)

¹⁵ »Ако твој брат згреши против тебе^[b], иди и насамо га прекори. Ако те послуша, поново си стекао брата. ¹⁶ А ако те не послуша, поведи са собом још једнога или двојицу, да се свака ствар утврди на основу сведочења два или три сведока.^{[c] 17} Ако ни њих не послуша, обавести цркву. Па ако ни цркву не послуша, односи се према њему као према незнабошцу или царинику.

¹⁸ »Истину вам кажем: што год свежете на земљи, биће свезано на небу. И што год разрешите на земљи, биће разрешено на небу.

¹⁹ »А кажем вам и ово: што год двојица од вас овде на земљи сложно замоле, мој небески Отац ће им то дати. ²⁰ Јер, где је двоје или троје окупљено у моје име, тамо сам ја међу њима.«