Old/New Testament

7 ГОСПОД рече Мојсију: »Ево, учинио сам те богом фараону, а твој брат Аарон биће твој пророк. ² Говорићеш све што ти заповедим, а твој брат Аарон нека каже фараону да пусти Израелце из своје земље. ³ Али ја ћу фараону отврднути срце, па, иако ћу умножити своја знамења и чуда по Египту, ⁴ фараон вас неће послушати. Онда ћу своју руку ставити на Египат и из њега, строго кажњавајући, извести своје чете, свој народ, Израелце. ⁵ Када пружим своју руку над Египтом и изведем Израелце, тада ће Египћани знати да сам ја ГОСПОД.«

⁶ Мојсије и Аарон учинише баш као што им је ГОСПОД заповедио. ⁷ Када су разговарали са фараоном, Мојсије је имао осамдесет, а Аарон осамдесет три године.

Ааронов штап се претвара у змију

⁸ ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: ⁹ »Када вам фараон буде рекао: ‚Учините неко чудо‘, ти реци Аарону: ‚Узми свој штап и баци га пред фараона‘, и штап ће се претворити у змију.«

¹⁰ Мојсије и Аарон одоше фараону и учинише као што им је ГОСПОД заповедио. Аарон баци штап пред фараона и његове службенике, и штап се претвори у змију. ¹¹ Тада фараон позва мудраце и врачаре, па египатски чаробњаци својим враџбинама учинише исто: ¹² сваки од њих баци свој штап, и он се претвори у змију. Али Ааронов штап прогута њихове штапове. ¹³ Фараоново срце отврдну и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао.

Прва пошаст: вода се претвара у крв

¹⁴ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Фараоново срце је окорело, па одбија да пусти народ. ¹⁵ Иди фараону ујутро. Када буде ишао на воду, изађи му у сусрет на обали Нила. Узми у руку штап који се претворио у змију, ¹⁶ па му реци: ‚ГОСПОД, Бог Јевреја, послао ме је да ти кажем: »Пусти мој народ да иде да ми служи у пустињи.« Али ти до сада ниси послушао. ¹⁷ Овако каже ГОСПОД: По овоме ћеш знати да сам ја ГОСПОД: ударићу по води Нила штапом који ми је у руци, и она ће се претворити у крв. ¹⁸ Рибе у Нилу ће угинути и река ће се усмрдети, па ће се Египћанима гадити да пију воду из ње.‘«

¹⁹ ГОСПОД још рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Узми свој штап и пружи руку над водама Египта – над њиховим рекама и прокопима, над језерцима и свим местима где се скупља вода – да се претворе у крв. Крви ће бити свуда у Египту, чак и у дрвеним и каменим посудама.‘«

²⁰ Мојсије и Аарон учинише како им је ГОСПОД заповедио. Аарон подиже штап и удари по води Нила наочиглед фараону и његовим службеницима, и сва вода се претвори у крв. ²¹ Рибе у Нилу угинуше и река се толико усмрде да Египћани нису могли да пију воду из ње. Крви је било свуда у Египту.

²² Али египатски чаробњаци својим враџбинама учинише исто, па фараоново срце отврдну и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао. ²³ Фараон се окрену и уђе у своју палату, ни то не примивши к срцу.

²⁴ А сви Египћани почеше да копају око Нила тражећи воду за пиће, јер воду из Нила нису могли да пију.

Друга пошаст: жабе

²⁵ Седам дана прође након што је ГОСПОД ударио по Нилу.

8 ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Пусти мој народ да иде да ми служи. ² Ако одбијеш да га пустиш, сву ћу ти земљу ударити жабама. ³ Нил ће врвети од жаба, и оне ће изаћи и доћи у твоју палату и у твоју спаваћу собу и на твоју постељу, и у куће твојих службеника и на твој народ, и у твоје пећи и твоје наћве. ⁴ Жабе ће се пењати по теби и по твом народу и по свим твојим службеницима.‘«

⁵ ГОСПОД још рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Пружи руку са штапом над рекама, прокопима и језерцима, и учини да жабе изађу на Египат.‘«

⁶ И Аарон пружи руку над водама Египта, и жабе изађоше и прекрише Египат. ⁷ Али и чаробњаци учинише исто својим враџбинама: и они учинише да жабе изађу на Египат.

⁸ Фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Помолите се ГОСПОДУ да уклони жабе од мене и мога народа, а ја ћу пустити ваш народ да иде да принесе жртву ГОСПОДУ.«

⁹ »Теби препуштам част«, рече Мојсије фараону, »да одредиш када да се помолим за тебе, твоје службенике и твој народ, да се ви и ваше куће решите жаба – осим оних које ће остати у Нилу.«

¹⁰ »Сутра«, рече фараон.

»Нека буде како кажеш«, рече Мојсије, »да би знао да нико није као ГОСПОД, наш Бог. ¹¹ Жабе ће отићи од тебе и из твојих кућа, од твојих службеника и твога народа – остаће само у Нилу.«

¹² После тога Мојсије и Аарон одоше од фараона. Мојсије завапи ГОСПОДУ због жаба које је послао на фараона, ¹³ и ГОСПОД услиши Мојсија. Жабе по кућама, двориштима и пољима угинуше, ¹⁴ па су их згртали на гомиле и земља је од њих заударала. ¹⁵ Када је фараон видео да је наступило олакшање, срце му отврдну и он не хтеде да их послуша, баш као што је ГОСПОД и рекао.

Трећа пошаст: комарци

¹⁶ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Пружи свој штап и удари по прашини на тлу да се она у целом Египту претвори у комарце.‘«

¹⁷ Они тако и учинише: Аарон пружи руку у којој је био штап и удари по прашини на тлу, и комарци навалише на људе и животиње. Сва прашина у целом Египту претвори се у комарце. ¹⁸ Када су чаробњаци својим враџбинама покушали да створе комарце, нису успели. А комарци су били и на људима и на животињама.

¹⁹ Чаробњаци рекоше фараону: »Ово је Божији прст.«

Али фараоново срце је било окорело и он не хтеде да их послуша, баш као што је ГОСПОД и рекао.

Четврта пошаст: муве

²⁰ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Устани рано ујутро, па кад фараон пође на воду, стани пред њега и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Пусти мој народ да иде да ми служи. ²¹ Ако га не пустиш, послаћу ројеве мува на тебе и твоје службенике, на твој народ и у твоје куће. Куће Египћана биће пуне мува, па чак и тле на коме стоје. ²² Али тога дана ћу изузети гошенски крај, где живи мој народ. Тамо неће бити ројева мува, да би ти знао да сам ја, ГОСПОД, у овој земљи. ²³ Направићу разлику између свог народа и твог народа. То знамење ће бити сутра.‘«

²⁴ И ГОСПОД тако и учини: густи ројеви мува навреше у фараонову палату и у куће његових службеника. И по целом Египту земља настрада од мува.

²⁵ Тада фараон позва Мојсија и Аарона и рече: »Идите и принесите жртве своме Богу, овде у земљи.«

²⁶ »То не приличи«, рече Мојсије, »јер су Египћанима одвратне жртве које приносимо ГОСПОДУ, нашем Богу. Када бисмо наочиглед Египћанима приносили жртве које су им одвратне, зар нас не би каменовали? ²⁷ Отићи ћемо три дана хода далеко у пустињу и принећемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу, као што нам заповеда.«

²⁸ »Пустићу вас да одете у пустињу и принесете жртву ГОСПОДУ, вашем Богу«, рече фараон, »али немојте да одете сувише далеко. А сада се помолите за мене.«

²⁹ Тада Мојсије рече: »Чим одем од тебе, помолићу се ГОСПОДУ да ројеви мува сутра оду од фараона, његових службеника и његовог народа. Само, нека нас фараон опет не превари, па не пусти народ да иде да принесе жртву ГОСПОДУ.«

³⁰ Онда Мојсије оде од фараона и помоли се ГОСПОДУ, ³¹ и ГОСПОД услиши Мојсија: уклони муве од фараона, његових службеника и његовог народа, и ниједна не остаде. ³² Али фараону и овога пута отврдну срце и он не хтеде да пусти народ.

Чисто и нечисто

(Мк 7,1-23)

15 Тада из Јерусалима к Исусу дођоше неки фарисеји и учитељи закона и упиташе: ² »Зашто твоји ученици крше предање старешина? Не перу руке пре јела!«

³ »А зашто ви кршите Божију заповест због свог предања?« упита Исус њих. ⁴ »Јер, Бог је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘^(A), и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘^{(B) 5} А ви говорите: ‚Ко каже оцу или мајци: »Све чиме бих ти могао помоћи, дар је Богу^[a]« ⁶ – тај не треба да поштује свога оца.‘ Тако сте, због свог предања, обеснажили Божију реч. ⁷ Лицемери! Исаија је добро о вама пророковао кад је рекао:

¹⁰ Исус позва к себи народ, па им рече: »Чујте и разумејте: ¹¹ човека не чини нечистим оно што у уста улази; него, оно што из уста излази – то човека чини нечистим.«

¹² Тада му приђоше ученици и рекоше: »Знаш ли да су се фарисеји саблазнили кад су чули шта си рекао?«

¹³ »Биће из корена ишчупана свака биљка коју није посадио мој небески Отац«, одговори им он. ¹⁴ »Пустите их. Они су слепи и вође слепима. А ако слеп води слепога, обојица ће упасти у јаму.«

¹⁵ Петар му рече: »Објасни нам ту причу.«

¹⁶ »Зар ни ви још не разумете?« упита Исус. ¹⁷ »Зар не схватате да све што улази у уста, иде у трбух и избацује се из тела? ¹⁸ Али, оно што излази из уста, извире из срца, и то човека чини нечистим. ¹⁹ Јер, из срца извиру зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, кривоклетства и увреде. ²⁰ То човека чини нечистим, а не чини га нечистим то што једе неопраних руку.«