Old/New Testament

Знамења за Мојсија

4 Мојсије одврати: »А шта ако ми не поверују, или ме не послушају, па кажу: ‚ГОСПОД ти се није показао‘?«

² А ГОСПОД га упита: »Шта ти је то у руци?«

»Штап«, одговори он.

³ »Баци га на земљу«, рече ГОСПОД.

Мојсије га баци, и штап се претвори у змију, а он побеже од ње.

⁴ Онда му ГОСПОД рече: »Пружи руку и ухвати је за реп.«

Мојсије пружи руку и ухвати је, и она се у његовој руци опет претвори у штап.

⁵ »По томе ће поверовати да ти се показао ГОСПОД, Бог њихових праотаца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.«

⁶ Потом му ГОСПОД рече: »Завуци руку у недра.«

Мојсије завуче руку у недра, а кад ју је извукао, рука му је била губава, бела као снег.

⁷ »Завуци поново руку у недра«, рече ГОСПОД.

Мојсије је поново завуче у недра, а кад ју је извукао, опет је била као и остало тело.

⁸ »Ако ти не поверују и не прихвате поруку првог знамења, можда ће поверовати другом. ⁹ А ако не поверују ни једном од ова два знамења и не послушају те, захвати мало воде из Нила и пролиј је на суво тле. Вода коју узмеш из Нила на сувом тлу ће се претворити у крв.«

¹⁰ »Молим те, Господе«, рече Мојсије ГОСПОДУ, »никад нисам био речит човек – ни раније, ни сад кад говориш са мном, својим слугом. Говор ми је спор, а језик тром.«

¹¹ »Ко је човеку дао уста?« упита га ГОСПОД. »Ко га чини немим или глувим? Ко му даје вид или га чини слепим? Зар не ја, ГОСПОД? ¹² А сад иди! Ја ћу бити с тобом кад будеш говорио и научити те шта да кажеш.«

¹³ Али Мојсије рече: »Молим те, Господе, пошаљи неког другог.«

¹⁴ Тада се ГОСПОД разгневи на Мојсија и рече: »Зар Аарон, Левит, није твој брат? Знам да је он речит. Ево, баш ти је пошао у сусрет. Кад те види, срце ће му заиграти од радости. ¹⁵ Њему ћеш говорити и казивати му шта да каже. Ја ћу бити и с тобом и с њим кад будете говорили и научити вас шта да чините. ¹⁶ Он ће место тебе говорити народу и биће ти место уста, а ти њему место Бога. ¹⁷ Узми овај штап у руку – њиме ћеш чинити знамења.«

Мојсије се враћа у Египат

¹⁸ Мојсије се затим врати свом тасту Јитру и рече му: »Пусти ме да се вратим мојима у Египат, да видим да ли су још живи.«

А Јитро му рече: »Иди у миру.«

¹⁹ ГОСПОД у Мидјану рече Мојсију: »Врати се у Египат, јер су умрли сви који су хтели да ти одузму живот.«

²⁰ И Мојсије узе своју жену и синове, посади их на магарца и запути се у Египат, а у руци понесе Божији штап.

²¹ ГОСПОД још рече Мојсију: »Кад стигнеш у Египат, гледај да пред фараоном учиниш сва чуда за која сам ти дао моћ. Али ја ћу му отврднути срце, па неће пустити народ да оде. ²² Ти тада реци фараону: ‚Овако каже ГОСПОД: Израел је мој син, мој првенац. ²³ Рекао сам ти: »Пусти мог сина да иде да ми се поклони«, али ти си одбио да га пустиш, па ћу ја убити твог сина, твог првенца.‘«

Обрезање Мојсијевог сина

²⁴ На путу, док је Мојсије био на коначишту, дође му^[a] ГОСПОД и хтеде да га убије. ²⁵ Али Ципора дограби оштар кремен, обреза свог сина и кожицом дотаче Мојсијеве ноге, рекавши: »Стварно си ми ти крвав муж.« ²⁶ Тако га ГОСПОД остави. А она му је због обрезања рекла »крвав муж«.

Мојсије и Аарон преносе народу шта је Бог рекао

²⁷ ГОСПОД рече Аарону: »Иди у пустињу да се састанеш с Мојсијем.«

И он оде и састаде се с њим на Божијој гори и пољуби га. ²⁸ Тада Мојсије исприча Аарону све што му је ГОСПОД поверио и о свим знамењима која му је заповедио да учини.

²⁹ Потом Мојсије и Аарон одоше и окупише све старешине Израелаца. ³⁰ Аарон исприча све што је ГОСПОД рекао Мојсију, а Мојсије учини знамења наочиглед народу, ³¹ и народ поверова. Када су чули да је ГОСПОД походио Израелце и видео њихове недаће, дубоко се поклонише.

Мојсије и Аарон пред фараоном

5 После тога Мојсије и Аарон одоше фараону и рекоше му: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Пусти мој народ да оде и у пустињи одржи моју светковину.‘«

² »Ко је тај ГОСПОД да бих га ја послушао и пустио Израел?« рече фараон. »Не познајем тог ГОСПОДА и нећу да пустим Израел.«

³ »Бог Јевреја састао се с нама«, рекоше они. »Зато нас пусти да одемо три дана хода далеко у пустињу и принесемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу, да нас не удари помором или мачем.«

⁴ На то им египатски цар рече: »Мојсије и Аароне, зашто одвлачите народ од рада? Вратите се на посао!«

⁵ И додаде: »Сад кад је народ у земљи многобројан, ви га одвраћате од посла.«

Фараон кажњава Израелце

⁶ Истог дана фараон овако заповеди својим гоничима робова и надзорницима: ⁷ »Немојте овом народу више да набављате сламу за прављење цигала као раније. Нека иду и сами је сакупљају, ⁸ али захтевајте од њих да праве исти број цигала као и пре – не смањујте га! Лењи су, па зато вичу: ‚Хајде да принесемо жртву нашем Богу!‘ ⁹ Притисните те људе послом, да раде, а не да обраћају пажњу на лажи.«

¹⁰ Тада гоничи робова и надзорници одоше и рекоше Израелцима: »Овако каже фараон: ‚Нећу вам више давати сламу. ¹¹ Идите и сами је сакупљајте где год можете да је нађете, али вам се посао неће нимало смањити.‘«

¹² Тако се народ раштрка по читавом Египту да сакупља стрњику место сламе. ¹³ А гоничи су их терали да раде, говорећи: »Сваког дана завршите исто онолико посла колико и онда кад је било сламе.«

¹⁴ Фараонови гоничи робова били су поставили неке Израелце за надзорнике, а сада су их тукли и питали: »Зашто ни јуче ни данас нисте направили онолико цигала колико и раније?«

¹⁵ Тада надзорници Израелци одоше фараону и завапише: »Зашто тако поступаш с нама, својим слугама? ¹⁶ Нама, твојим слугама, више не дају сламу, а ипак нам говоре: ‚Правите цигле!‘ Ми, твоје слуге, чак добијамо и батине, а крив је твој народ.«

¹⁷ »Лењи сте ви, лењи«, рече фараон, »и зато говорите: ‚Хајде да принесемо жртву ГОСПОДУ.‘ ¹⁸ А сад, на посао! Нећете добити сламу, али морате да направите онолико цигала колико вам је одређено.«

¹⁹ Када им је речено: »Не смањујте дневну количину цигала«, надзорници Израелци увидеше да их је снашло зло.

²⁰ Одлазећи од фараона, наиђоше на Мојсија и Аарона, који су их чекали, ²¹ па им рекоше: »Нека вас сада ГОСПОД погледа и нека вам суди јер су нас фараон и његови службеници замрзели због вас! Ставили сте им мач у руке, да нас побију.«

Бог обећава избављење

²² Мојсије се врати ГОСПОДУ и рече: »Господе, зашто тако зло поступаш с овим народом? Зашто си ме послао овамо? ²³ Откад сам отишао да у твоје име говорим фараону, он још горе поступа с овим народом, а ти никако да избавиш свој народ.«

6 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Сада ћеш видети шта ћу урадити фараону. Моћна рука ће га натерати да пусти народ и због моћне руке ће га истерати из своје земље.«

² Бог рече Мојсију: »Ја сам ГОСПОД. ³ Аврааму, Исааку и Јакову показао сам се као Ел Шадај^[b], али им се својим именом ГОСПОД нисам обзнанио. ⁴ С њима сам склопио и савез да ћу им дати Ханаан, земљу у којој су боравили као дошљаци. ⁵ Чуо сам роптање Израелаца које Египћани држе у ропству и сетио сам се свога савеза. ⁶ Зато реци Израелцима: ‚Ја сам ГОСПОД и ја ћу вас извести испод египатског јарма. Ослободићу вас робовања њима и избавити^[c] вас испруженом руком и строго кажњавајући. ⁷ Узећу вас да будете мој народ и бићу ваш Бог. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог који вас је извео испод египатског јарма. ⁸ Довешћу вас у земљу за коју сам се заклео да ћу је дати Аврааму, Исааку и Јакову. Њу ћу вам ја, ГОСПОД, дати у посед.‘«

⁹ Мојсије то пренесе Израелцима, али га они не послушаше, јер су били клонули духом због тешког ропства.

Бог поново шаље Мојсија фараону

¹⁰ ГОСПОД рече Мојсију: ¹¹ »Иди и реци фараону, египатском цару, да пусти Израелце да изађу из његове земље.«

¹² »Кад ме Израелци нису послушали«, рече Мојсије ГОСПОДУ, »како ће ме послушати фараон, кад ми је говор несигуран^[d]?«

Мојсијев и Ааронов родослов

(1. Мојс 46,9-11)

¹³ ГОСПОД је говорио Мојсију и Аарону о Израелцима и фараону, египатском цару, и заповедио им да изведу Израелце из Египта.

¹⁴ Ово су главе њихових породица:

То су главе левитских породица по њиховим братствима.

²⁶ То су они исти Аарон и Мојсије којима је ГОСПОД рекао: »Изведите Израелце из Египта по њиховим четама.« ²⁷ То су они исти Мојсије и Аарон који су говорили фараону, египатском цару, да Израелце пусти из Египта.

Бог понавља свој позив Мојсију

²⁸ Када је ГОСПОД у Египту говорио Мојсију, ²⁹ рекао му је: »Ја сам ГОСПОД. Реци фараону, египатском цару, све што ти говорим.«

³⁰ Али Мојсије рече ГОСПОДУ: »Говор ми је несигуран^[e]. Како ће ме послушати фараон?«

Исус хода по води

(Мк 6,45-52; Јн 6,16-21)

²² Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ. ²³ Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам. ²⁴ А чамац је био већ много стадија^[a] далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар.

²⁵ Око три сата ноћу^[b], приђе им Исус ходајући по мору. ²⁶ Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се.

»Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу.

²⁷ Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«

²⁸ »Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.«

²⁹ И Исус му рече: »Дођи!«

Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води.

³⁰ Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!«

³¹ Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?«

³² Када су се попели у чамац, ветар утихну, ³³ а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!«

Излечење болесних у Генисарету

(Мк 6,53-56)

³⁴ Препловивши на другу обалу, пристадоше у Генисарету. ³⁵ А када су га мештани препознали, пронеше глас по целој околини, па су му доносили све болесне, ³⁶ преклињући га да им допусти да само дотакну скутове његовог огртача. И сви који су их дотакли, оздравише.