Old/New Testament

Јаков бежи од Лавана

31 Јаков чу како Лаванови синови говоре: »Јаков је узео све што је наш отац имао. Све ово богатство стекао је на рачун онога што је припадало нашем оцу.«

² А Јаков примети и да се Лаван према њему више не односи као пре.

³ Тада ГОСПОД рече Јакову: »Врати се у земљу својих праотаца, својој родбини. Ја ћу бити с тобом.«

⁴ Јаков поручи Рахиљи и Лији да дођу на поље где су му била стада, ⁵ па им рече: »Видим да се ваш отац више не односи према мени као пре. Али Бог мога оца био је са мном. ⁶ Ви знате да сам вашем оцу служио свом својом снагом, ⁷ а он ме је ипак варао – десет пута ми је мењао плату. Али Бог му није дао да ми науди. ⁸ Кад год је Лаван рекао: ‚Пегави ће ти бити плата‘, у свим стадима су се рађали пегави млади. А кад год је рекао: ‚Пругасти ће ти бити плата‘, у свим стадима су се рађали пругасти млади. ⁹ Тако је Бог вашем оцу одузео стоку и дао је мени.

¹⁰ »Једном сам, у време парења стада, у сну видео да су јарци који се паре са стадом пругасти, пегави или шарени. ¹¹ Божији анђео ми рече у сну: ‚Јакове.‘ ‚Молим?‘ одговорих, ¹² а он рече: ‚Погледај и видећеш да су сви јарци који се паре са стадом пругасти, пегави или шарени. Јер, видео сам шта ти Лаван ради. ¹³ Ја сам Бог Бетела, где си уљем помазао камени стуб и заветовао ми се. А сад се спреми, па иди из ове земље и врати се у свој завичај.‘«

¹⁴ Рахиља и Лија одговорише: »Зар ми још имамо део наследства у кући свога оца? ¹⁵ Зар нас он не сматра странкињама? Не само што нас је продао већ је потрошио и сав новац који је за нас добио. ¹⁶ Све богатство које је Бог одузео нашем оцу свакако припада нама и нашој деци. Зато уради све што ти је Бог рекао.«

¹⁷ Тада Јаков попе своју децу и жене на камиле, ¹⁸ испред себе потера сву своју стоку и сва добра која је стекао у Падан-Араму, па крену у Ханаан, свом оцу Исааку.

¹⁹ Када је Лаван био отишао да стриже овце, Рахиља је украла његове кућне богове. ²⁰ Поврх тога, Јаков је заварао Лавана Арамејца, не рекавши му да одлази. ²¹ Тако је побегао са свиме што је имао. Када је прешао преко реке Еуфрат^[a], запути се у горски крај Гилад.

Лаван у потери за Јаковом

²² Трећега дана јавише Лавану да је Јаков побегао. ²³ Лаван са собом поведе своје рођаке, па је седам дана гонио Јакова пре него што га је сустигао у горском крају Гиладу.

²⁴ Тада Бог дође Лавану Арамејцу ноћу у сну, па му рече: »Пази да Јакова не угрозиш ни на који начин.«

²⁵ Када га је Лаван сустигао, Јаков је већ био разапео свој шатор у горском крају Гиладу, па се и Лаван и његови рођаци тамо утаборише.

²⁶ Лаван рече Јакову: »Шта си то урадио? Заварао си ме и одвео ми кћери као да си их заробио мачем у рату. ²⁷ Зашто си побегао кришом и заварао ме, ништа ми не рекавши? Био бих те испратио с весељем и с песмама уз даире и харфе. ²⁸ Ниси ми дао ни да на растанку изљубим своје унуке и кћери. Заиста си безумно поступио. ²⁹ Могао бих да ти наудим, али ми је Бог твога оца ноћас рекао: ‚Пази да Јакова не угрозиш ни на који начин.‘ ³⁰ Ти си свакако отишао јер си чезнуо за домом свога оца. Али зашто си ми украо богове?«

³¹ Јаков одговори Лавану: »Бојао сам се да ћеш ми силом одузети своје кћери. ³² Код кога нађеш своје богове, тај нека не остане у животу. Сâм погледај овде пред нашим рођацима да ли је нешто твоје код мене, па ако јесте, узми.«

А Јаков није знао да је Рахиља украла богове.

³³ Лаван уђе у Јаковљев шатор, у Лијин шатор и у шатор двеју слушкиња, али не нађе богове. Када је изашао из Лијиног шатора, уђе у Рахиљин. ³⁴ А када је Рахиља украла кућне богове, сакрила их је у камиље седло, па је сада седела на њима. Лаван претражи цео шатор, али ништа не нађе.

³⁵ Рахиља рече свом оцу: »Не љути се на мене, господару, што не могу да устанем пред тобом, јер имам месечницу.«

Тако је Лаван тражио, али није могао да нађе кућне богове.

³⁶ Тада се Јаков наљути, па поче да грди Лавана.

»Који сам то злочин извршио?« упита он Лавана. »Који грех сам починио да ме прогониш? ³⁷ Сад кад си претражио све моје ствари, шта си нашао што припада твом дому? Стави то овде пред своје и моје рођаке, па нека они пресуде између нас двојице.

³⁸ »За ових двадесет година колико сам био код тебе, твоје овце и козе нису се јаловиле, нити сам ја јео овнове из твојих стада. ³⁹ Нисам ти доносио животињу коју су растргле дивље звери, него сам сâм надокнађивао губитак. Ти си од мене тражио да ти платим за све што је украдено било дању или ноћу. ⁴⁰ Ево како ми је било: дању ме морила врућина, а ноћу студен, па нисам могао да спавам. ⁴¹ Двадесет година сам био код тебе. Четрнаест година сам ти служио за твоје две кћери и шест за стадо, а плату си ми мењао десет пута. ⁴² Да Бог мога оца, Бог Авраамов и Страх Исааков, није био са мном, ти би ме сигурно отпремио празних руку. Али Бог је видео моју муку и труд који сам уложио, и ноћас те је укорио.«

Јаков и Лаван склапају савез

⁴³ Лаван одговори Јакову: »Ове жене су моје кћери, ова деца су моја деца и ова стада су моја стада. Све што видиш, моје је. А ипак, шта бих ја данас могао да учиним својим кћерима или деци коју су родиле? ⁴⁴ Зато хајде да сада склопимо савез, ти и ја, да буде сведок између мене и тебе.«

⁴⁵ Тада Јаков узе један камен и усправи га као стуб, ⁴⁶ па рече својим рођацима: »Накупите камења.«

И они узеше камења и направише гомилу, па су поред ње јели. ⁴⁷ Лаван гомилу назва Јегар Сахадута^[b], а Јаков је назва Галед^[c].

⁴⁸ Лаван рече: »Ова гомила је данас сведок између тебе и мене.«

Зато су јој дали име Галед.

⁴⁹ А назваше је и Мицпа^[d], јер је Лаван рекао: »Нека ГОСПОД стражари нада мном и над тобом кад будемо далеко један од другог. ⁵⁰ Ако будеш рђаво поступао с мојим кћерима, или ако поред њих будеш узимао и друге жене, макар ја за то и не знао, имај на уму да је Бог сведок између тебе и мене.«

⁵¹ Лаван још рече Јакову: »Ево ове гомиле и ево овог каменог стуба који сам поставио између нас. ⁵² Ова гомила је сведок и овај стуб је сведок да нећу прећи поред ове гомиле на твоју страну да ти наудим и да ти нећеш поред ове гомиле и овог стуба прећи на моју страну да наудиш мени. ⁵³ Нека Бог Авраамов и Бог Нахоров, Бог њиховог оца, пресуди међу нама.«

И Јаков се закле Страхом свог оца Исаака, ⁵⁴ па тамо, у горском крају, принесе жртву и позва своје рођаке да једу. Пошто су јели, тамо преноћише.

⁵⁵ Лаван сутрадан порани, пољуби своје унуке и кћери и благослови их, па се врати кући.

Јаков се спрема за сусрет с Исавом

32 Јаков крену даље, и сретоше га Божији анђели.

² Када их је угледао, рече: »Ово је Божији табор.« Зато то место назва Маханајим^[e].

³ Јаков посла пред собом гласнике свом брату Исаву у сеирски крај у Едому, ⁴ заповедивши им: »Кажите овако мом господару Исаву: ‚Твој слуга Јаков каже: Боравио сам код Лавана и све досад сам тамо остао. ⁵ Имам говеда и магаради, ситне стоке, слугу и слушкиња. Сада ти ово јављам, господару, у нади да ћу наћи милост у твојим очима.‘«

⁶ Када су се гласници вратили Јакову, рекоше: »Били смо код твог брата Исава. Он ти сада долази у сусрет и с њим четири стотине људи.«

⁷ Јаков се силно уплаши и забрину, па људе који су били с њим, ситну стоку, говеда и камиле подели у два табора. ⁸ Мислио је: »Ако Исав дође до једног табора и нападне га, можда ће онај други умаћи.«

⁹ Онда се Јаков помоли: »Боже мог праоца Авраама, Боже мог оца Исаака, ГОСПОДЕ, који си ми рекао: ‚Врати се у своју земљу и својој родбини, и ја ћу учинити да ти буде добро,‘ ¹⁰ нисам достојан све љубави и верности које си показивао према мени, свом слузи. Само штап сам имао када сам прешао преко реке Јордан, а сада од мене настадоше два табора. ¹¹ Молим те, избави ме из руку мог брата Исава, јер се бојим да ће доћи и све нас побити, чак и мајке и децу. ¹² А ти си рекао: ‚Учинићу да ти буде добро и да твојих потомака буде као морског песка, који се не може избројати.‘«

¹³ Јаков тамо преноћи, па од онога што је имао спреми као дар за свога брата Исава: ¹⁴ две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, ¹⁵ тридесет камила с њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца.

¹⁶ Онда их повери својим слугама, свако крдо одвојено, па рече слугама: »Идите преда мном и направите размак између крдâ.«

¹⁷ А слузи на челу заповеди: »Када те мој брат Исав сретне и упита: ‚Чији си и куда идеш? Чије су ове животиње пред тобом?‘ ¹⁸ ти одговори: ‚Твог слуге Јакова. Ово је дар који шаље мом господару Исаву. А он, ево, долази за нама.‘«

¹⁹ Онда заповеди другом слузи и трећем и свима који су пратили крда: »И ви то исто реците Исаву кад га сретнете. ²⁰ И пазите да кажете: ‚Ево твој слуга Јаков долази за нама.‘«

Јер, Јаков је мислио: »Примирићу га овим даром који шаљем испред себе, па кад се после сретнемо, можда ће ме лепо примити.«

²¹ Тако Јаковљев дар оде пред њим, а он те ноћи остаде у табору.

²² Те исте ноћи Јаков устаде и узе обе своје жене, обе своје слушкиње и својих једанаест синова и на једном газу пређе преко потока Јабока. ²³ А пошто је њих послао преко потока, посла преко и сву своју имовину.

Јаков се рве с Богом

²⁴ Тако Јаков остаде сâм, а један човек се рвао с њим до сванућа. ²⁵ Када је онај видео да не може да га победи, дотаче зглоб Јаковљевог кука, па се Јакову кук ишчаши док се с њим рвао.

²⁶ Онда онај рече: »Пусти ме, свиће дан.«

Али Јаков одговори: »Нећу те пустити док ме не благословиш.«

²⁷ Онај га упита: »Како се зовеш?«

Он одговори: »Јаков.«

²⁸ »Нећеш се више звати Јаков«, рече онај, »него Израел^[f], јер си се борио са Богом и са људима, и победио си.«

²⁹ Онда Јаков рече: »Молим те, кажи ми своје име.«

Али онај одговори: »Зашто ме питаш за име?«

И онда га тамо благослови.

³⁰ Јаков то место назва Пениел^[g], говорећи: »Јер видех Бога лицем у лице, а остадох жив.« ³¹ Када је прошао Пенуел^[h], сунце грану изнад њега. А због кука је храмао. ³² Зато Израелци до дана данашњег не једу тетиву која је везана за зглоб кука, јер је Јаковљев зглоб био дотакнут баш код ње.

Поглаварова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач

(Мк 5,21-43; Лк 8,40-56)

¹⁸ Док им је о томе говорио, приђе му један поглавар, поклони му се и рече: »Кћи ми је управо умрла. Дођи и положи своју руку на њу и она ће оживети.«

¹⁹ И Исус устаде и са својим ученицима пође за њим.

²⁰ А једна жена, која је дванаест година патила од крварења, приђе Исусу с леђа и дотаче скут његовог огртача, ²¹ јер је мислила: »Ако само његов огртач дотакнем, оздравићу.«

²² Исус се окрену и, видевши је, рече: »Само храбро, кћери. Твоја вера те је излечила.«

И жена истог часа оздрави.

²³ Када је Исус ушао у поглаварову кућу и видео свираче и ускомешани народ, ²⁴ рече: »Склоните се! Јер, девојчица није умрла, него само спава.«

А они су му се подсмевали.

²⁵ Пошто су истерали народ из куће, Исус уђе, ухвати девојчицу за руку и она устаде. ²⁶ А глас о томе пронесе се по целом том крају.

Излечење двојице слепих

²⁷ Док је Исус одлазио оданде, пођоше за њим два слепа човека, вичући: »Смилуј нам се, Сине Давидов!«

²⁸ Када је ушао у кућу, они слепи му приђоше, а он их упита: »Верујете ли да ја то могу да учиним?«

А они рекоше: »Да, Господе!«

²⁹ Он онда дотаче њихове очи и рече: »Нека вам буде по вашој вери.«

³⁰ И они прогледаше.

Тада их Исус строго опомену: »Пазите да нико не сазна за ово.«

³¹ Али они одоше и по целом том крају пронеше глас о њему.

Излечење немога

³² Док су они излазили, доведоше му једног немог човека, опседнутог демоном. ³³ Када је демон истеран из њега, неми човек проговори.

Народ се задиви и рече: »Никад нешто слично није виђено у Израелу!«

³⁴ А фарисеји су говорили: »Он истерује демоне уз помоћ демонског владара!«

Радника је мало

³⁵ Исус је ишао по свим градовима и селима и учио народ у тамошњим синагогама, објављујући еванђеље о Царству и лечећи сваку болест и сваку слабост. ³⁶ Када је видео народ, сажали се на њих, јер су били измучени и беспомоћни као овце без пастира.

³⁷ Тада рече својим ученицима: »Жетва је обилна, али је радника мало. ³⁸ Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву.«