Old/New Testament

Jakov stiže kod Labana

29 Zatim je Jakov nastavio put i stigao u zemlju istočnih naroda. ² U polju je ugledao bunar i tri stada ovaca kako leže pokraj njega. Iz tog su se bunara napajala stada, a na otvoru bunara bio je navaljen velik kamen. ³ Tek kad bi se sva stada okupila na tome mjestu, pastiri bi odvaljali kamen s bunara i napojili ovce. Nakon toga bi ponovo vratili kamen na bunar.

⁴ Jakov upita pastire: »Odakle ste, braćo?«

»Iz Harana«, odgovore oni.

⁵ Dalje ih upita: »Poznajete li Labana, Nahorovog unuka?«

»Poznajemo«, odgovore mu.

⁶ »Je li dobro?« još ih upita Jakov.

»Dobro je«, rekli su. »Evo njegova kći Rahela upravo dolazi s ovcama.«

⁷ »Pogledajte«, rekao je on, »sunce je još visoko. Nije vrijeme da se stoka skuplja za počinak. Napojite ovce pa ih vratite na pašu.«

⁸ »Ne možemo«, rekli su, »dok se sva stada ne sakupe i dok se kamen ne odvalja s otvora bunara. Tek tada možemo napojiti ovce.«

⁹ Dok je još razgovarao s njima, Rahela je stigla s ovcama svog oca jer se ona brinula za njih. ¹⁰ Kad je Jakov ugledao Rahelu, kćer svog ujaka Labana, i njegove ovce, otišao je na bunar i odvaljao kamen s otvora pa mu napojio ovce. ¹¹ Zatim je Jakov poljubio Rahelu i glasno zaplakao. ¹² Kad joj je rekao da je rođak njezinog oca, Rebekin sin, ona otrča i javi to svome ocu.

¹³ Čim je čuo vijest o sestrinom sinu Jakovu, Laban mu potrča ususret, zagrli ga i poljubi pa ga odvede svojoj kući. Kad mu je Jakov ispričao sve što se dogodilo, ¹⁴ Laban je rekao: »Zaista si ti od moga roda^[a]!«

Laban vara Jakova

Nakon što je Jakov kod Labana proveo mjesec dana, ¹⁵ Laban mu je rekao: »Ne trebaš mi služiti besplatno zato što si mi rođak. Reci mi, koliko da te plaćam?«

¹⁶ Laban je imao dvije kćeri. Starija se zvala Lea, a mlađa Rahela. ¹⁷ Lea je imala lijepe oči^[b], a Rahela je imala lijepo lice i tijelo. ¹⁸ Jakov je volio Rahelu pa je rekao: »Služit ću ti sedam godina za tvoju mlađu kćer Rahelu.«

¹⁹ »Bolje da je dam tebi nego nekom drugome«, rekao je Laban. »Ostani kod mene.«

²⁰ Tako je Jakov služio za Rahelu sedam godina, a zbog ljubavi prema njoj, činilo mu se kao samo nekoliko dana.

²¹ Nakon sedam godina Jakov je rekao Labanu: »Vrijeme je mog služenja isteklo. Daj mi sada moju ženu. Želim biti s njom.«

²² Laban je okupio sve mještane i spremio gozbu. ²³ Ali, kad je došla večer, doveo je Jakovu svoju kćer Leu pa je Jakov spavao s njom. ²⁴ (A Lei je dao ropkinju Zilpu da joj bude sluškinja.) ²⁵ Kad je svanulo jutro, Jakov je vidio da je to Lea! Rekao je Labanu: »Što si mi učinio? Zar ti nisam služio za Rahelu? Zašto si me prevario?«

²⁶ »U našoj zemlji ne daje se na udaju mlađa kći prije starije«, odgovorio je Laban. ²⁷ »Završi svadbeni tjedan s Leom pa ćemo ti dati i Rahelu za još sedam godina služenja.«

²⁸ Jakov učini tako i završi svadbeni tjedan s Leom. Tada mu je Laban dao svoju kćer Rahelu za ženu, ²⁹ a svoju ropkinju Bilhu dao je Raheli da joj bude sluškinja. ³⁰ Tako je Jakov spavao i s Rahelom, koju je volio više od Lee, pa je Labanu služio još sedam godina.

Jakovljeva djeca

³¹ Kad je BOG vidio da Lea nije voljena, učinio ju je plodnom, a Rahela je bila neplodna.

³² Lea je zatrudnjela i rodila sina. Dala mu je ime Ruben^[c] jer je rekla: »BOG je vidio moj jad, a sad će me muž zavoljeti.«

³³ Lea je ponovo zatrudnjela i rodila sina. Rekla je: »Zato što je BOG čuo da nisam voljena, dao mi je i ovog sina.« Tako mu je dala ime Šimun^[d].

³⁴ Zatim je ponovo zatrudnjela i rodila sina. Rekla je: »Sad će se moj muž vezati za mene jer sam mu rodila trojicu sinova.«

Stoga mu je dala ime Levi^[e].

³⁵ Još je jednom zatrudnjela i rodila sina pa rekla: »Ovog ću puta zahvaliti BOGU.« Zato mu je dala ime Juda^[f].

Zatim je prestala rađati.

30 Kad je Rahela vidjela da Jakovu ne rađa djecu, postala je ljubomorna na svoju sestru. Rekla mu je: »Daj mi djecu, inače ću umrijeti!«

² Jakov se razljutio na Rahelu i rekao: »Pa nisam ja Bog. On ti nije dao da rađaš djecu.«

³ A ona je rekla: »Evo moje sluškinje Bilhe—spavaj s njom, da ona rodi za mene i da preko nje dobijem djecu.«

⁴ Tako mu je dala svoju sluškinju Bilhu za ženu, a Jakov je spavao s njom. ⁵ Bilha je zatrudnjela i rodila mu sina.

⁶ Tada je Rahela rekla: »Bog je presudio u moju korist. Čuo je moju molitvu i dao mi sina.« Zato ga je nazvala Dan^[g].

⁷ Rahelina sluškinja Bilha ponovo je zatrudnjela i rodila Jakovu drugog sina. ⁸ Rahela je tada rekla: »Žestoka je bila borba s mojom sestrom, ali pobijedila sam.« Zato mu je dala ime Naftali^[h].

⁹ Kad je Lea vidjela da je prestala rađati, dala je svoju sluškinju Zilpu Jakovu za ženu. ¹⁰ Leina je sluškinja Zilpa rodila Jakovu sina. ¹¹ Lea je tada rekla: »Kakva sreća!« Zato mu je dala ime Gad^[i].

¹² Leina je sluškinja Zilpa rodila Jakovu i drugog sina, a ¹³ Lea je tada rekla: »Jako sam sretna! Sad će me žene zvati sretnom!« Zato mu je dala ime Ašer^[j].

¹⁴ U vrijeme pšenične žetve Ruben je otišao u polje i našao mandragoru^[k] pa ju je donio svojoj majci Lei. No Rahela tada reče Lei: »Molim te, daj mi malo mandragore tvoga sina.«

¹⁵ Lea joj odgovori: »Zar ti nije dosta što si mi uzela muža, nego mi želiš uzeti i mandragoru moga sina?«

»Onda ovako«, rekla je Rahela, »neka Jakov noćas spava s tobom u zamjenu za mandragoru tvoga sina.«

¹⁶ Kad se Jakov uvečer vratio s polja, Lea mu je izašla ususret i rekla: »Večeras spavaš sa mnom jer sam te unajmila za mandragoru svoga sina.« Tako je Jakov te noći spavao s njom.

¹⁷ Bog je čuo Leinu molitvu te je zatrudnjela i rodila Jakovu petog sina. ¹⁸ Tada je rekla: »Bog me nagradio što sam svoju sluškinju dala svome mužu.« Zato mu je dala ime Isakar^[l].

¹⁹ Zatim je Lea ponovo zatrudnjela i rodila Jakovu šestog sina. ²⁰ Tada je rekla: »Bog mi je dao divan dar. Sad će me moj muž poštovati jer sam mu rodila šest sinova.« Zato mu je dala ime Zebulun^[m].

²¹ Kasnije je Lea rodila kćer i dala joj ime Dina.

²² Zatim se Bog sjetio Rahele, ispunio njezinu molbu i učinio je plodnom. ²³ Zatrudnjela je i rodila sina pa rekla: »Bog je uklonio moju sramotu.« ²⁴ Dala mu je ime Josip^[n], govoreći: »Neka mi BOG nadoda još jednog sina.«

Jakov vara Labana

²⁵ Kad je Rahela rodila Josipa, Jakov je rekao Labanu: »Pusti me da se vratim u svoj rodni kraj. ²⁶ Daj mi moje žene i djecu, za koje sam ti služio, i pusti nas da idemo. Dobro znaš koliko sam radio za tebe.«

²⁷ Laban mu odgovori: »Ako sam stekao tvoju naklonost, poslušaj me. Gatanjem sam doznao da me BOG zbog tebe blagoslovio. ²⁸ Odredi plaću koju tražiš i dat ću ti je.«

²⁹ Jakov mu odgovori: »Znaš kako sam ti služio i što je bilo s tvojom stokom. ³⁰ Ono malo što si imao prije mog dolaska sad se obilno uvećalo i BOG te blagoslovio kroz sve što sam radio. Zar nije vrijeme da počnem raditi za svoj dom?«

³¹ Laban je upitao: »Što da ti dam?«

»Nemoj mi ništa dati«, odgovori Jakov. »Ali, ako ovo učiniš za mene, nastavit ću pasti i čuvati tvoja stada: ³² pusti me da danas prođem kroz sva tvoja stada i izdvojim svaku pjegavu i šarenu ovcu, svako crno janje te svaku šarenu i pjegavu kozu. Neka mi to bude plaća. ³³ Kad ubuduće budeš provjeravao stoku, koju sam uzeo kao plaću, neka moje poštenje svjedoči za mene. Svaka koza u mom posjedu, koja ne bude šarena ili pjegava, i svako janje, koje ne bude crno, neka se smatraju ukradenima.«

³⁴ »U redu«, rekao je Laban. »Neka bude kako si rekao.« ³⁵ No toga je istog dana Laban iz stada uklonio sve jarce koji su imali pruge ili šare, sve pjegave i šarene koze, sve koje su bile imalo bijele i svu crnu janjad pa ih predao svojim sinovima. ³⁶ Zatim je sa sinovima i stokom otišao tri dana hoda daleko od Jakova, dok je Jakov ostao napasati ostala Labanova stada.

³⁷ Jakov je uzeo svježe grane jablana, badema i platane pa na njima napravio bijele pruge, guleći koru i ogoljujući bijelo drvo. ³⁸ Zatim je te prugaste grančice stavio u sva pojila, da budu pred stadima kad dolaze piti. Budući da se stoka parila kad je dolazila na pojila, ³⁹ parila se ispred grana pa je rađala prugaste, pjegave i šarene mlade.

⁴⁰ Jakov je mladu stoku odvojio, a ostalu okrenuo da gleda u prugastu i crnu stoku koja je pripadala Labanu. Jakov je dobio svoja odvojena stada i nije ih miješao s Labanovima. ⁴¹ Kad su se snažnije životinje iz stada parile, stavljao bi grane u pojila ispred životinja, da se pare pored njih. ⁴² No pred kržljave životinje Jakov nije stavljao grane te su one pripale Labanu, a snažne njemu. ⁴³ Tako se Jakov silno obogatio jer je stekao velika stada ovaca i koza, deve i magarace, sluškinje i sluge.

Isus ozdravlja nepokretnoga

(Mk 2,1-12; Lk 5,17-26)

9 Isus je ušao u lađu, doplovio na drugu stranu jezera i vratio se u svoj grad. ² Tada su mu donijeli nepokretnog čovjeka koji je ležao na postelji. Kad je Isus vidio kolika je njihova vjera, rekao je nepokretnomu: »Samo hrabro, mladiću! Oprošteni su ti grijesi!«

³ Tada su neki učitelji Zakona rekli u sebi: »Ovaj čovjek svojim riječima vrijeđa Boga.«

⁴ Budući da je znao što misle, Isus im je rekao: »Zašto mislite zlo u svojim srcima? ⁵ Što je lakše reći: ‘Oprošteni su ti grijesi’ ili ‘Ustani i hodaj!’? ⁶ No znajte da Sin Čovječji ima vlast opraštati grijehe na Zemlji.« Zatim je rekao nepokretnomu: »Ustani, uzmi svoj ležaj i idi kući!« ⁷ Nepokretni je ustao i otišao kući. ⁸ Kad je narod to vidio, pun je strahopoštovanja hvalio Boga koji je ljudima dao takvu vlast.

Matej (Levi) slijedi Isusa

(Mk 2,13-17; Lk 5,27-32)

⁹ Kad je Isus odlazio odande, ugledao je čovjeka zvanog Matej kako sjedi na mjestu za naplatu poreza. Rekao mu je: »Hajde za mnom!« I Matej je ustao te krenuo za Isusom.

¹⁰ Dok je Isus jeo u Matejevoj kući, došli su mnogi poreznici^[a] i grešnici pa su jeli zajedno s Isusom i njegovim učenicima. ¹¹ Kad su to vidjeli farizeji, upitali su Isusove učenike: »Zašto vaš učitelj jede s poreznicima i grešnicima?«

¹² Isus je to čuo pa je rekao: »Zdravi ne trebaju liječnika, nego bolesni. ¹³ Stoga, idite i naučite što znači: ‘Želim da iskazujete milosrđe, a ne da prinosite žrtve.’^[b] Jer, nisam došao zvati pravednike, nego grešnike.«

Pitanje o postu

(Mk 2,18-22; Lk 5,33-39)

¹⁴ Tada su mu prišli Ivanovi učenici i upitali ga: »Zašto mi i farizeji često postimo, a tvoji učenici ne poste?«

¹⁵ Isus im je odgovorio: »Mogu li svatovi tugovati dok je mladoženja s njima? Ali doći će vrijeme kada će im uzeti mladoženju. Tada će oni postiti.

¹⁶ Nitko ne stavlja na stari ogrtač zakrpu od novoga platna koje se još nije stisnulo. Ako to učini, nova će se zakrpa stisnuti i poderati odjeću, a rupa će postati još veća. ¹⁷ Ni novo vino se ne ulijeva u stare mjehove jer bi oni popucali i vino bi iscurilo, a mjehovi bi bili uništeni. Zato ljudi uvijek stavljaju novo vino u nove mjehove, tako da se sačuvaju i vino i mjehovi.«