Old/New Testament

Авраам и Авимелех

20 Авраам крену оданде ка подручју Негева и настани се између Кадеша и Шура. Неко време је боравио у Герару ² и мештанима говорио за Сару да му је сестра. Тада герарски цар Авимелех посла по Сару и узе је к себи.

³ Али Бог дође Авимелеху ноћу у сну и рече му: »Умрећеш због ове жене коју си узео, јер она је удата жена.«

⁴ А Авимелех још није спавао са Саром, па рече: »Господе, зар ћеш побити недужан народ? ⁵ Зар ми онај није рекао: ‚Она ми је сестра‘? И зар ми она сама није рекла: ‚Он ми је брат‘? Учинио сам то чисте савести и неукаљаних руку.«

⁶ А Бог му рече у сну: »Да, знам да си то учинио чисте савести. Зато сам те задржавао да не згрешиш против мене – зато ти нисам дао да је дотакнеш. ⁷ А сада врати том човеку његову жену. Он је пророк и молиће се за тебе, и остаћеш жив. Али, ако је не вратиш, знај да ћеш умрети и ти и сви твоји.«

⁸ Авимелех устаде рано ујутро, па позва све своје службенике. Када им је испричао свој сан, они се силно уплашише.

⁹ Онда Авимелех позва Авраама, па га упита: »Шта си нам то урадио? Шта сам ти скривио да оволики грех навучеш на мене и на моје царство? Учинио си ми оно што не треба чинити.«

¹⁰ Авимелех још упита Авраама: »Из ког разлога си то учинио?«

¹¹ А Авраам одговори: »Мислио сам: ‚У овоме месту се сигурно не боје Бога, па ће ме убити због моје жене.‘ ¹² Осим тога, она ми је заиста сестра, кћи мога оца, али не и моје мајке, и постала ми је жена. ¹³ А када је Бог учинио да одем из очевог дома, рекао сам јој: ‚Овако ћеш ми показати своју љубав: куда год да одемо, кажи за мене да сам ти брат.‘«

¹⁴ Тада Авимелех узе оваца, говеда, робова и робиња и даде их Аврааму. А врати му и његову жену Сару.

¹⁵ »Ево, моја земља ти је на располагању«, рече Авимелех, »настани се где год ти драго.«

¹⁶ А Сари рече: »Дао сам твом брату хиљаду сребрњака. За све који су с тобом то ће бити доказ да си недужна. Тако ћеш бити потпуно оправдана.«

¹⁷ Тада се Авраам помоли Богу, и Бог излечи Авимелеха, његову жену и робиње, па су опет могле да рађају децу. ¹⁸ Јер, ГОСПОД је сваку жену у Авимелеховом дому био учинио нероткињом због Авраамове жене Саре.

Исааково рођење

21 ГОСПОД се смилова Сари као што је рекао и учини за њу оно што је обећао: ² Сара затрудне и роди Аврааму сина у његовој старости, баш у оно време о коме му је Бог говорио. ³ Сину кога му је Сара родила Авраам даде име Исаак^[a].

⁴ Када је његов син Исаак имао осам дана, Авраам га обреза као што му је Бог заповедио. ⁵ Авраам је имао сто година када му се родио његов син Исаак.

⁶ Сара рече: »Бог је учинио да се насмејем, и сви који за ово чују, смејаће се са мном.«

⁷ И још рече: »Ко је могао да каже Аврааму да ће Сара дојити децу? А ипак сам му родила сина у његовој старости.«

⁸ Дете је порасло и престало да сиса. А онога дана када је Исаак престао да сиса, Авраам приреди велику гозбу.

Агара и Јишмаел отерани

⁹ Сара виде како се син кога је Аврааму родила Египћанка Агара руга, ¹⁰ па рече Аврааму: »Отерај ову робињу и њеног сина, јер син ове робиње неће бити наследник са мојим сином, са Исааком.«

¹¹ То веома узруја Авраама, јер се тицало његовог сина.

¹² Али Бог му рече: »Немој да се узрујаваш због дечака и своје робиње. Послушај све што ти Сара каже, јер ће се твоје потомство рачунати по Исааку. ¹³ А и од сина робиње начинићу народ, јер је и он твој потомак.«

¹⁴ Авраам устаде рано ујутро, узе хране и мешину воде и даде их Агари. То јој напрти на плећа, па је отпреми заједно са дечаком. Она оде, па је лутала по пустињи Беер-Шеви. ¹⁵ Када је у мешини нестало воде, она стави дете под један жбун, ¹⁶ па оде и седе подаље, отприлике колико лук може да добаци, јер је мислила: »Не могу да гледам како дете умире.«

И док је тако седела, гласно заплака.

¹⁷ Бог чу дечаков плач, па Божији анђео позва Агару са неба и рече јој: »Шта је, Агаро? Не бој се. Бог је чуо како дечак тамо плаче. ¹⁸ Устани, подигни дечака и утеши га, јер ћу од њега начинити велик народ.«

¹⁹ Тада јој Бог отвори очи, и она виде бунар с водом, па оде и напуни мешину и даде дечаку да пије.

²⁰ Бог је био са дечаком док је одрастао. Живео је у пустињи и постао стрелац. ²¹ Док је живео у пустињи Паран, мајка му из Египта доведе жену.

Авраам склапа савез с Авимелехом

²² У то време Авимелех, у пратњи Пихола, заповедника његове војске, рече Аврааму: »Бог је с тобом у свему што чиниш. ²³ Зато ми се овде пред Богом закуни да нећеш варати ни мене, ни моју децу, ни моје потомке, него да ћеш мени и овој земљи у којој боравиш бити одан као што сам и ја одан теби.«

²⁴ »Кунем се«, рече Авраам.

²⁵ Тада се Авраам пожали Авимелеху због бунара с водом који су Авимелехове слуге присвојиле.

²⁶ А Авимелех рече: »Не знам ко је то урадио. Ти ми о томе ниси говорио, и ја за то тек данас чујем.«

²⁷ Авраам узе ситне и крупне стоке и даде је Авимелеху, па њих двојица склопише савез.

²⁸ Потом Авраам одвоји седморо женске јагњади из стада, ²⁹ а Авимелех га упита: »Шта значи ово седморо женске јагњади које си одвојио на страну?«

³⁰ Он му одговори: »Прими од мене ово седморо женске јагњади као сведочанство да сам ја ископао овај бунар.«

³¹ Тако оно место доби име Беер Шева^[b], јер су тамо њих двојица положили заклетву. ³² Када су Авимелех и Авраам склопили савез код Беер-Шеве, Авимелех и Пихол, заповедник његове војске, вратише се у земљу Филистејаца. ³³ Авраам посади дрво тамариска у Беер-Шеви и тамо се поклони ГОСПОДУ, Вечноме Богу^[c].

³⁴ Авраам је још дуго боравио у земљи Филистејаца.

Бог искушава Авраама

22 После тога Бог искуша Авраама.

Позва га: »Аврааме!«

А Авраам одговори: »Молим?«

² Бог рече: »Узми свог сина, свог јединца Исаака, кога волиш, и иди у земљу Морију. Тамо га принеси као жртву паљеницу на једној од планина за коју ти будем рекао.«

³ Авраам устаде рано ујутро, оседла магарца и поведе са собом двојицу слугу и свога сина Исаака. Када је насекао дрва за жртву паљеницу, крену ка месту о коме му је Бог говорио.

⁴ Трећега дана Авраам диже поглед и угледа то место у даљини, ⁵ па рече својим слугама: »Останите овде поред магарца, а ја и дечак идемо онамо да се поклонимо Богу, па ћемо се вратити к вама.«

⁶ Авраам узе дрва за жртву паљеницу и напрти их на свога сина Исаака, а он понесе ватру и нож, па њих двојица одоше заједно даље.

⁷ Исаак рече свом оцу Аврааму: »Оче!«

»Молим, сине?« одговори Авраам.

»Ватра и дрва су овде«, рече Исаак, »али где је јагње за жртву паљеницу?«

⁸ Авраам одговори: »Бог ће се сам постарати за јагње за жртву паљеницу, сине мој.«

И њих двојица одоше заједно даље.

⁹ Када су стигли до места о коме му је Бог говорио, Авраам подиже жртвеник и на њега наслага дрва. Затим свеза свога сина Исаака и положи га на жртвеник преко дрва, ¹⁰ па пружи руку и узе нож да закоље свога сина.

¹¹ Али анђео ГОСПОДЊИ га позва са неба: »Аврааме! Аврааме!«

А Авраам рече: »Молим?«

¹² »Не спуштај руку на дечака«, рече, »и немој ништа да му урадиш. Сада знам да се бојиш Бога, пошто ми ниси ускратио свога сина, свога јединца.«

¹³ Тада Авраам диже поглед, а кад тамо – ован се роговима заплео у жбун! Он оде, узе га и принесе као жртву паљеницу место свога сина. ¹⁴ Авраам назва оно место »ГОСПОД се стара«. Зато се још и данас каже: »На планини где ће се ГОСПОД постарати.«

¹⁵ Анђео ГОСПОДЊИ по други пут позва Авраама са неба, ¹⁶ па му рече: »Самим собом се заклињем, говори ГОСПОД, зато што си ово урадио и ниси ускратио свога сина, свога јединца, ¹⁷ заиста ћу те благословити и учинити да твојих потомака буде колико и звезда на небу и песка на морској обали. Твоји потомци ће запосести градове^[d] својих непријатеља ¹⁸ и преко твога потомства биће благословени сви народи на земљи зато што си ме послушао.«

¹⁹ Тада се Авраам врати својим слугама, па сви заједно кренуше ка Беер-Шеви. И Авраам остаде да живи у Беер-Шеви.

Нахорови потомци

²⁰ После ових догађаја, Аврааму рекоше да је и Милка родила синове његовом брату Нахору: ²¹ прворођеног Уца, његовог брата Буза, Кемуела оца Арамовог, ²² Кеседа, Хазу, Пилдаша, Јидлафа и Бетуела. ²³ Бетуел је био Ревекин отац. Ових осам синова Милка је родила Авраамовом брату Нахору. ²⁴ А и Нахорова наложница, која се звала Реума, родила је синове: Теваха, Гахама, Тахаша и Мааху.

Благо на небу

(Лк 12,33-34)

¹⁹ »Не згрћите себи благо на земљи, где мољци и рђа нагризају и где лопови проваљују и краду. ²⁰ Него, згрћите себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају и где лопови не проваљују и не краду. ²¹ Јер, где ти је благо, тамо ће ти бити и срце.«

Светлост и тама тела

(Лк 11,34-36)

²² »Око је светиљка тела. Ако ти је, дакле, око добро, цело тело ће ти бити пуно светлости. ²³ Али, ако ти је око рђаво, цело тело ће ти бити пуно таме. Ако је, дакле, светлост која је у теби тама, колика ће то бити тама!«

Бог и богатство

(Лк 16,13)

²⁴ »Нико не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству^[a].«

Не брините се

(Лк 12,22-34)

²⁵ »Зато вам кажем: не брините се за свој живот – шта ћете јести или шта ћете пити; ни за своје тело – шта ћете обући. Зар живот није вреднији од хране, а тело од одеће? ²⁶ Погледајте птице: не сеју и не жању и не скупљају жито у амбаре, а ипак их ваш небески Отац храни. Зар ви нисте много вреднији од њих? ²⁷ Који од вас, бринући се, може свом животу да дода и један једини сат^[b]?

²⁸ »И зашто се бринете за одећу? Погледајте како расту пољски љиљани: не раде и не преду. ²⁹ А ја вам кажем да ни Соломон у свем свом сјају није био одевен као један од њих. ³⁰ Ако, дакле, Бог тако одева пољску траву – која данас јесте, а сутра се баца у ватру – зар неће много више облачити вас, маловерни? ³¹ Не брините се, дакле, и не говорите: ‚Шта ћемо јести?‘ или: ‚Шта ћемо пити?‘ или: ‚Шта ћемо обући?‘ ³² Јер, све то траже незнабошци. Зна ваш небески Отац да вам је све то потребно. ³³ Него, прво тражите његово Царство и његову праведност, и све ово ће вам се додати. ³⁴ И не брините се за сутра, јер ће се сутра бринути за себе. Сваки дан има довољно својих невоља.«