Old/New Testament

Аврам и Лот се раздвајају

13 Аврам из Египта оде горе у Негев са својом женом и свом својом имовином, а с њим и Лот. ² Аврам је имао велико богатство у стоци, сребру и злату. ³ Из Негева је од места до места путовао све до Бетела, до оног места између Бетела и Аја где му је раније био шатор ⁴ и где је био подигао жртвеник. Тамо се Аврам поклони ГОСПОДУ^[a].

⁵ А и Лот, који је путовао са Аврамом, имао је ситне и крупне стоке и шатора. ⁶ Онај крај није могао да издржава обојицу, пошто су имали толику имовину да нису могли да живе заједно, ⁷ а долазило је и до свађе између Аврамових и Лотових пастира. У то време су у том крају живели и Ханаанци и Перижани.

⁸ Зато Аврам рече Лоту: »Хајде да не буде свађе између мене и тебе, између мојих и твојих пастира – јер, рођаци смо. ⁹ Сва земља ти је на располагању. Одвој се од мене. Ако ти кренеш лево, ја ћу десно. Ако ти кренеш десно, ја ћу лево.«

¹⁰ Лот диже поглед и виде да је сва долина реке Јордан према Цоару добро наводњена, као врт ГОСПОДЊИ или као Египат. Ово је било пре него што је ГОСПОД затро Содому и Гомору. ¹¹ И Лот изабра за себе сву долину реке Јордан, па се запути на исток. Тако се раздвојише један од другога: ¹² Аврам је живео у Ханаану, док је Лот живео између градова у равници и разапињао шаторе све до Содоме. ¹³ А људи у Содоми били су зли и били су велики грешници пред ГОСПОДОМ.

¹⁴ ГОСПОД рече Авраму након што се Лот одвојио од њега: »Погледај са овога места на север и југ, на исток и запад. ¹⁵ Сву земљу коју видиш даћу теби и твоме потомству довека. ¹⁶ Учинићу да твога потомства буде као земљиног праха, па ако може да се преброји земљин прах, и твоје потомство ће моћи да се преброји. ¹⁷ Иди и прођи земљом уздуж и попреко, јер ћу ти је дати.«

¹⁸ Тада Аврам пресели свој шатор и оде да живи код Мамреовог великог дрвећа у Хеврону и тамо подиже жртвеник ГОСПОДУ.

Аврам избавља Лота

14 У то време Амрафел цар Шинара, Ариох цар Еласара, Кедарлаомер цар Елама и Тидал цар Гојима ² заратише против Бере цара Содоме, Бирше цара Гоморе, Шинава цара Адме, Шемевера цара Цевоима и цара Беле, то јест Цоара. ³ Сви ови потоњи здружише снаге у долини Сидим, где је сада Слано море^[b]. ⁴ Дванаест година су служили Кедарлаомеру, али се тринаесте године побунише.

⁵ Четрнаесте године, Кедарлаомер и цареви с њим у савезу поразише Рефајце у Аштарот-Карнајиму, Зузејце у Хаму, Емијце у Шаве-Кирјатајиму ⁶ и Хоријце у горском крају Сеиру све до Ел-Парана близу пустиње. ⁷ Онда се окренуше и одоше у Ен Мишпат, то јест Кадеш, па покорише цело подручје Амалечана, као и Аморејце који су живели у Хацецон-Тамару.

⁸ Тада цар Содоме, цар Гоморе, цар Адме, цар Цевоима и цар Беле, то јест Цоара, изађоше у долину Сидим и поведоше бој ⁹ с Кедарлаомером царем Елама, Тидалом царем Гојима, Амрафелом царем Шинара и Ариохом царем Еласара – четири цара против пет. ¹⁰ А долина Сидим била је пуна јама с катраном, па када су цареви Содоме и Гоморе бежали, упадоше у њих, а остали побегоше у брда. ¹¹ Четири цара узеше сва добра Содоме и Гоморе и сву њихову храну, па одоше. ¹² Пошто је Лот, Аврамов братанац, живео у Содоми, заробише и њега са свом његовом имовином.

¹³ А један који је умакао, дође и јави то Авраму Јеврејину, који је живео код великог дрвећа Мамре Аморејца, Ешколовог и Анеровог брата. Мамре, Ешкол и Анер били су у савезу с Аврамом. ¹⁴ Када је Аврам чуо да му је братанац заробљен, окупи своје увежбане људе, робове рођене у његовом дому, њих три стотине осамнаест, и крену у потеру за царевима све до Дана. ¹⁵ Током ноћи Аврам распореди своје робове за напад и порази непријатеље, гонећи их све до Хове, северно од Дамаска. ¹⁶ Тако поврати сва добра, а врати и свога братанца Лота и његову имовину, заједно са женама и осталим народом.

¹⁷ Када се Аврам враћао после победе над Кедарлаомером и царевима који су с њим били у савезу, цар Содоме му изађе у сусрет у долини Шаве, то јест Царевој долини. ¹⁸ А Мелхиседек, цар Салима, изнесе хлеб и вино. Он је био свештеник Бога Свевишњега ¹⁹ и он благослови Аврама, говорећи:

Тада Аврам даде Мелхиседеку десетак од свега.

²¹ Цар Содоме рече Авраму: »Дај ми људе, а добра задржи за себе.«

²² Али Аврам му одговори: »Заклео сам се ГОСПОДУ, Богу Свевишњем, Створитељу неба и земље, ²³ да нећу узети ни кончића, ни ремена од обуће, нити било шта што је твоје, да не би рекао: ‚Ја сам учинио Аврама богатим‘. ²⁴ За себе нећу ништа осим онога што су моји момци појели и дела који припада људима који су ишли са мном – Анеру, Ешколу и Мамреу; они нека узму свој део.«

Божији савез с Аврамом

15 После ових догађаја, реч ГОСПОДЊА дође Авраму у виђењу:

² А Аврам рече: »Господе ГОСПОДЕ, шта ћеш ми дати? Немам деце и мој наследник ће бити Елиезер Дамашћанин.«

³ И још рече: »Ето, ниси ми дао потомство, па ће ми наследник бити роб рођен у мом дому.«

⁴ Тада му дође реч ГОСПОДЊА: »Неће тај бити твој наследник, него ће ти твој рођени син бити наследник.«

⁵ Онда изведе Аврама напоље и рече: »Погледај у небо и преброј звезде, ако можеш да их пребројиш – толико ће ти бити потомство.«

⁶ Аврам поверова ГОСПОДУ и он му то урачуна у праведност.

⁷ ГОСПОД му рече: »Ја сам ГОСПОД, који те је извео из Ура Халдејског да запоседнеш ову земљу.«

⁸ »Господе ГОСПОДЕ«, рече Аврам, »како ћу знати да ћу је запосести?«

⁹ ГОСПОД му рече: »Донеси ми јуницу од три године, козу од три године, овна од три године, једну грлицу и једно голупче.«

¹⁰ Аврам му све то донесе и расече на половине, па све половине стави једну наспрам друге. Само птице није расецао. ¹¹ Тада птице грабљивице почеше да се обрушавају на стрвине, а Аврам их је терао.

¹² Када је сунце било на заласку, Аврам западе у дубок сан и обузе га густа и језива тама.

¹³ ГОСПОД му рече: »Знај добро да ће твоји потомци бити дошљаци у туђој земљи. Биће робови и биће злостављани четири стотине година. ¹⁴ Али ја ћу казнити народ коме ће они робовати, и они ће после тога изаћи са великом имовином. ¹⁵ Ти ћеш у дубокој старости умрети у миру и бити сахрањен. ¹⁶ Тек ће се четврти нараштај твојих потомака вратити овамо, јер грех Аморејаца још није навршио меру.«

¹⁷ Када је сунце зашло и пао мрак, појавише се задимљен жеравник и пламтећа бакља и прођоше између расечених делова животиња.

¹⁸ Тога дана ГОСПОД склопи савез са Аврамом и рече: »Твојим потомцима дајем ову земљу, од Египатске реке до велике реке, реке Еуфрат – ¹⁹ земљу Кенејаца, Кенижана, Кадмонаца, ²⁰ Хетита, Перижана, Рефајаца, ²¹ Аморејаца, Ханаанаца, Гиргашана и Јевусејаца.«

Благослови

(Лк 6,20-23)

5 Када је видео народ, Исус се попе на гору, па седе. Његови ученици му приђоше, ² а он поче да их учи, говорећи:

¹¹ »Благо вама кад вас због мене вређају и прогоне и набеђују за свако зло. ¹² Радујте се и кличите, јер је велика ваша награда на небесима. Тако су прогонили и пророке који су били пре вас.«

Со земље и светлост света

(Мк 9,50; Лк 14,34-35)

¹³ »Ви сте со земље. Али, ако со обљутави, чиме она да се посоли? Не вреди више ни за шта, него само да се избаци напоље и да је људи изгазе.

¹⁴ »Ви сте светлост света. Не може се сакрити град који лежи на гори, ¹⁵ нити се светиљка пали да се стави под посуду, него на свећњак, па светли свима у кући. ¹⁶ Нека тако ваша светлост светли пред људима, да виде ваша добра дела и да славе вашег Оца, који је на небесима.«

Испуњење Закона

¹⁷ »Немојте да мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке. Нисам дошао да их укинем, него да их испуним. ¹⁸ Истину вам кажем: док небо и земља не нестану, неће нестати ниједно словце^[a] ни цртица из Закона док се све не догоди. ¹⁹ Ко, дакле, прекрши и најмању од тих заповести – и друге учи да тако чине – зваће се најмањи у Царству небеском. А ко их извршава – и друге учи да тако чине – зваће се велик у Царству небеском. ²⁰ Јер, кажем вам: ако ваша праведност не буде већа од праведности учитеља закона и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.«

Убиство

²¹ »Чули сте да је речено нашим старима: ‚Не убиј! Ко убије, одговараће пред судом.‘^{(A) 22} А ја вам кажем да ће сваки онај ко се љути на свога брата^[b] одговарати пред судом. И ко год своме брату каже ‚рака‘^[c], одговараће пред Синедрионом. И ко год каже ‚будало‘, одговараће за то у огњу пакла.

²³ »Ако, дакле, приносиш дар на жртвеник, па се сетиш да твој брат има нешто против тебе, ²⁴ остави свој дар пред жртвеником, па иди и прво се помири са својим братом, а онда се врати и принеси свој дар.

²⁵ »Брзо се нагоди са својим противником, још док си с њим на путу, да те не преда судији, а судија судском службенику, па те баце у тамницу. ²⁶ Истину ти кажем: нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњу пару^[d].«