Old/New Testament

Бог позива Израелце да му се врате

1 Осмог месеца друге године владавине цара Дарија, реч ГОСПОДЊА дође пророку Захарији сину Берехје сина Идовог:

² »ГОСПОД се силно разгневио на ваше праоце. ³ Зато реци народу: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Вратите ми се, говори ГОСПОД над војскама, и ја ћу се вратити вама, каже ГОСПОД над војскама. ⁴ Не будите као ваши праоци, којима су негдашњи пророци објавили: »Овако каже ГОСПОД над војскама: Окрените се од свога злог начина живота и својих злих дела.« Али они не хтедоше да ме послушају ни да обрате пажњу на мене, говори ГОСПОД.

⁵ »‚Где су сада ваши праоци? И пророци, зар живе довека? ⁶ Али, зар нису моје речи и моје уредбе, које сам дао својим слугама пророцима, стигле ваше праоце? Они су се тада покајали и рекли: »ГОСПОД над војскама је с нама учинио онако како наш начин живота и дела заслужују, баш као што је и одлучио да учини.«‘«

Човек међу стаблима мирте

⁷ Двадесет четвртог дана једанаестог месеца, месеца шевата, друге године Даријеве владавине, реч ГОСПОДЊА дође пророку Захарији сину Берехје сина Идовог.

⁸ Те ноћи видех човека како јаше на коњу риђану. Стајао је међу стаблима мирте у клисури, а иза њега су били риђи, смеђи и бели коњи.

⁹ Ја упитах: »Шта су ови, господару?«

А анђео који је са мном разговорао рече: »Показаћу ти шта су.«

¹⁰ Тада човек који је стајао међу миртама рече: »Ово су они које је ГОСПОД послао да обилазе земљу.«

¹¹ А они известише анђела ГОСПОДЊЕГ који је стајао међу миртама: »Обишли смо земљу уздуж и попреко и видели да је у целој земљи мир и спокој.«

¹² Тада анђео ГОСПОДЊИ рече: »ГОСПОДЕ над војскама, колико ћеш још ускраћивати милост Јерусалиму и градовима Јуде, на које си гневан ових седамдесет година?«

¹³ А ГОСПОД благим и утешним речима одговори анђелу који је разговарао са мном.

¹⁴ Анђео који је разговарао са мном рече ми: »Ово објави: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Силно сам љубоморан због Јерусалима и Сиона, ¹⁵ а силно гневан на народе који мисле да су сигурни. Био сам тек мало гневан, али они увећаше зло^[a].

¹⁶ »‚Стога овако каже ГОСПОД: Вратићу се у Јерусалим с милошћу и у њему ће ми поново бити саграђен Дом, говори ГОСПОД над војскама, а преко Јерусалима биће растегнуто мерничко уже.‘

¹⁷ »Објави и ово: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Моји градови ће опет уживати у благостању, а ГОСПОД ће опет утешити Сион и изабрати Јерусалим.‘«

Четири рога и четири занатлије

¹⁸ Онда погледах, а оно – четири рога!

¹⁹ Упитах анђела који је разговарао са мном: »Шта је ово?«

А он ми одговори: »То су рогови који су распршили Јуду, Израел и Јерусалим.«

²⁰ Онда ми ГОСПОД показа четири занатлије.

²¹ Ја упитах: »Шта су ови дошли да ураде?«

А он одврати: »Оно су рогови који су распршили Јуду, да више нико не дигне главу, а ове занатлије су дошле да их застраше и да оборе рогове народâ који су дигли своје рогове против Јудине земље да распрше њен народ.«

Човек са мерничким ужетом

2 Потом подигох поглед, а оно – човек са мерничким ужетом у руци!

² Ја га упитах: »Куда ћеш?«

А он ми одговори: »Да премерим Јерусалим, да видим колико је дуг и широк.«

³ Тада анђео који је са мном разговарао оде, а други му дође у сусрет, ⁴ па му рече: »Трчи и кажи оном младићу: ‚Јерусалим ће бити град без бедема, због великог мноштва људи и животиња у њему, ⁵ јер ћу ја,‘ говори ГОСПОД, ‚бити огњени бедем око њега и његова слава у њему.‘«

⁶ »Дођите! Дођите! Бежите из северне земље«, говори ГОСПОД, »јер сам вас распршио на све четири стране света^[b]«, говори ГОСПОД. ⁷ »Бежи, Сионе, ти који живиш у Вавилону^[c]!«

⁸ Јер, овако каже ГОСПОД над војскама, који ми је указао част и послао ме народима који су вас опљачкали: »Ко вас дира, зеницу мога ока дира. ⁹ Дићи ћу руку на њих, да постану плен својих робова. Тада ћете знати да ме је послао ГОСПОД над војскама. ¹⁰ Кличи и радуј се, Кћери сионска. Јер, ево, долазим да пребивам усред тебе«, говори ГОСПОД.

¹¹ »Тога дана ће се многи народи приклонити ГОСПОДУ и постати мој народ. А ја ћу пребивати усред тебе. Тада ћеш знати да ме је теби послао ГОСПОД над војскама. ¹² ГОСПОД ће запосести Јуду као свој део у светој земљи и поново ће изабрати Јерусалим.«

¹³ Ућутите пред ГОСПОДОМ, сви људи, јер је устао из свога светог пребивалишта.

Чиста одора за првосвештеника

3 Потом ми показа првосвештеника Исуса како стоји пред анђелом ГОСПОДЊИМ, и Сатану, који му је стајао здесна, да га оптужи.

² Анђео ГОСПОДЊИ рече Сатани: »Осудио те ГОСПОД, Сатано! Осудио те ГОСПОД, који је изабрао Јерусалим! Зар овај није угарак уграбљен из ватре?«

³ А Исус је на себи имао прљаву одећу док је стајао пред анђелом.

⁴ Тада анђео рече онима који су стајали пред њим: »Свуците с њега ту прљаву одећу!«

А Исусу рече: »Ево, уклонио сам твој грех са тебе и обући ћу те у раскошну одору.«

⁵ Онда рече: »Ставите му чист турбан на главу.«

И они му ставише чист турбан на главу и обукоше га у раскошну одору пред анђелом ГОСПОДЊИМ.

⁶ Потом анђео ГОСПОДЊИ наложи Исусу: ⁷ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Ако будеш живео по мојој вољи и држао се онога што тражим, онда ћеш управљати мојим Домом и чувати његова дворишта, а ја ћу ти дати место међу онима који овде стоје.

⁸ »‚Слушај, првосвештениче Исусе, ти и твоји другови који седе пред тобом, јер ви сте знамење онога што ће доћи: довешћу Изданак, свога слугу. ⁹ Ево, стављам пред Исуса камен са седам очију, у који ћу урезати натпис‘, говори ГОСПОД над војскама, ‚и у једном дану ћу уклонити грех ове земље. ¹⁰ Тога дана,‘ говори ГОСПОД над војскама, ‚сваки ће свога ближњега позивати под своју лозу и смокву.‘«

Златни свећњак и две маслине

4 Тада се анђео који је са мном разговарао врати и пробуди ме као што се човека буди из сна.

² »Шта видиш?« упита ме.

А ја одговорих: »Видим свећњак сав од злата, с посудом на врху и седам жижака на себи и седам левака за жишке. ³ Крај њега су два маслинова дрвета – једно десно од посуде, а друго лево.«

⁴ Онда упитах анђела који је са мном разговарао: »Шта је то, господару?«

⁵ А он одговори: »Зар не знаш шта је то?«

»Не, господару«, одвратих.

⁶ Стога ми он рече: »То је реч ГОСПОДЊА Зоровавелу: ‚Не снагом ни силом, већ мојим Духом,‘ каже ГОСПОД над војскама. ⁷ ‚Шта си ти, силна горо? Пред Зоровавелом ћеш постати равница. Он ће извући угаони камен уз поклике: »Милост! Милост теби!«‘«

⁸ Дође ми реч ГОСПОДЊА:

⁹ »Зоровавел је својим рукама положио темеље овога Дома; он ће га својим рукама и довршити. Тада ћете знати да ме је вама послао ГОСПОД над војскама. ¹⁰ Ко омаловажава дан скромних почетака? Људи ће се радовати када у Зоровавеловој руци угледају висак. Оних седам жижака су ГОСПОДЊЕ очи које осматрају сву земљу.«

¹¹ Ја тада упитах анђела: »Шта су ова два маслинова дрвета с десне и леве стране свећњака?«

¹² И још га упитах: »Шта су оне две маслинове гране које изливају златно уље кроз она два златна левка?«

¹³ А он ми одговори: »Зар не знаш шта је то?«

»Не, господару«, одвратих.

¹⁴ А он рече: »Оне су двојица који су помазани да служе Господару све земље.«

Пад Вавилона

18 После тога видех једног другог анђела како силази са неба. Имао је велику власт, а земља је била обасјана његовим сјајем. ² Он силним гласом повика:

⁴ Онда чух и други глас са неба како говори:

⁹ »Када угледају дим од њеног спаљивања, заплакаће и закукати за њом земаљски цареви, који су се с њом одавали блуду и уживали у њеној раскоши. ¹⁰ Ужаснути њеним мукама, стајаће подаље, говорећи:

¹¹ »И земаљски трговци ће плакати и јадиковати за њим, јер више нико не купује њихове товаре – ¹² товаре злата и сребра, драгог камења и бисера, платна и пурпура, свиле и скерлета, сваке врсте мирисног дрвета и свих врста предмета од слоноваче, свих врста предмета од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мермера, ¹³ товаре цимета и зачина, кâда, смирне и тамјана, вина и уља, белог брашна и пшенице, говеда и оваца, коња и кочија, људских тела и душа.

¹⁴ »Побеже од тебе воће за којим ти је душа жудела и пропаде ти сва раскош и сјај и никада се више неће наћи.

¹⁵ »Они што су тиме трговали и од тога се обогатили, стајаће подаље, ужаснути његовим мукама, плачући и јадикујући:

»И сви кормилари и сви који плове морем, морнари и они који на мору раде, стајаће подаље. ¹⁸ А када угледају дим од његовог спаљивања, повикаће: ‚Да ли је било града сличног овом великом граду?‘ ¹⁹ И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући:

²⁰ »Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!«

²¹ Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе!