Old/New Testament
1 Пророштво које је примио пророк Авакум.
Авакум се жали на неправду
2 Докле ћу да запомажем, ГОСПОДЕ, а ти да не чујеш?
Или да ти вичем: »Насиље!« а ти да не спасеш?
3 Зашто ме тераш да гледам неправду?
Зашто трпиш злостављање?
Уништење и насиље су преда мном,
настају спорови и кавге.
4 Зато је Закон немоћан
и правда никад не побеђује.
Опаки опкољава праведника,
па се правда искривљује.
Божији одговор
5 »Погледајте друге народе
и осмотрите – чудом ћете се чудити.
Јер, у ваше дане учинићу дело
у које не бисте поверовали
да вам га неко исприча.
6 »Ево, дижем Халдејце,
народ безочан и хировит,
који иде земљом уздуж и попреко
да запоседне туђа пребивалишта.
7 Они су народ страшан и ужасан,
сами себи закон и мерило части.
8 Коњи им бржи од леопарда,
љући од вукова увече.
Коњаници им поносито јуре,
коњаници им долазе издалека,
лете као орлушина
која се на плен обрушава.
9 Сви долазе ради насиља.
Њихови чопори насрћу као источни ветар
и робље скупљају као песак.
10 С царевима се спрдају и владаре исмевају.
Свакој тврђави се подсмевају,
земљани насип дижу и освајају је.
11 Потом прохује као ветар и оду даље,
зликовци којима је снага постала бог.«
Авакум се поново жали
12 Зар ти ниси од искона,
ГОСПОДЕ, Боже мој, Свече мој?
Ти не умиреш.
ГОСПОДЕ, ти си их поставио да спроведу правду,
ти си их, Стено, одредио да изврше казну.
13 Твоје очи су пречисте да би гледале зло,
злостављање не подносиш.
Зашто онда трпиш подлаце?
Зашто ћутиш кад опаки прождире
праведнијега од себе?
14 Учинио си да људи буду као рибе у мору,
као морска створења која немају владара.
15 Халдејци их све ваде удицом,
својом мрежом извлаче
и потегачом скупљају,
па се радују и веселе.
16 Зато својој мрежи приносе жртве
и својој потегачи пале кâд,
јер од своје мреже живе у раскоши
и најбољим јелом се сладе.
17 Зар ће и даље да празне мрежу
и народе убијају без милости?
2 Стаћу на своје стражарско место
и поставити се на бедем.
Пазићу да видим шта ће ми рећи
и како ће одговорити на моје притужбе.
Божији одговор
2 ГОСПОД одговори:
»Запиши виђење. Читко га урежи у плочице да свако може брзо да га прочита. 3 Ово виђење је за одређени час. Оно говори о крају и неће се изјаловити. Ако се задржи, ти само чекај – сигурно ће доћи и неће закаснити.
4 »Погледај надменога – нема у њему честитости. Али праведник ће живети од вере. 5 Вино је подмукло. Бахати нема починка. Похлепан као Шеол и незасит као смрт, он себи граби све народности и купи све народе. 6 Зар му се сви они неће обраћати ругалицама и погрдним загонеткама, говорећи: ‚Тешко оном ко гомила оно што није његово и богати се оним што је узајмио! Докле ће то тако?‘ 7 Зар твоји повериоци неће изненада устати? Зар се неће пробудити и протрести те? Тада ћеш им постати плен. 8 Зато што си опљачкао многе народе, преостали народи опљачкаће тебе. Јер, ти си проливао људску крв, вршио насиље над земљама и насељима и свим житељима у њима.
9 »Тешко оном ко се обогатио непоштеним добитком, да би своје гнездо свио на високом месту не би ли умакао несрећи! 10 Осрамотио си свој дом снујући пропаст многих народа и тако прокоцкао свој живот.
11 »Камен из зида ће завикати,
а кровна греда му одговорити.
12 »Тешко оном ко град подиже на проливеној крви
и насеље оснива на злочину.
13 Зар није ГОСПОД над војскама одредио
да је људски труд намењен огњу
и да се народи муче узалуд?
14 Јер, земља ће се испунити
спознањем Славе ГОСПОДЊЕ
као што вода прекрива море.
15 »Тешко оном ко ближњему даје пиће,
сипајући га из мешине док се овај не опије,
да би гледао његову голотињу.
16 Срамотом ћеш се испунити, а не славом.
Сада је на тебе ред!
Пиј и ти, па се обнажи.
Стиже ти чаша из деснице ГОСПОДЊЕ,
па ће бешчашће прекрити твоју славу.
17 Преплавиће те насиље
које си починио над Либаном,
престравити те покољ животиња.
Јер, ти си пролио људску крв
и извршио насиље над земљом и насељима
и свим житељима у њима.
18 »Каква је корист од идола,
пошто га је исклесао човек?
Или од ливеног лика,
учитеља лажи?
Јер, његов творац се узда у своје створење,
иако је само немушто ништавило начинио.
19 Тешко оном ко каже дрвету: ‚Пробуди се!‘
и немом камену: ‚Устани!‘
Зар то да некога учи?
Златом и сребром је опточено,
али животног даха нема у њему.
20 А ГОСПОД је у своме светом Храму;
нека сва земља умукне пред њим.«
Авакумова молитва
3 Молитва пророка Авакума. Према шигјоноту.
2 »Чуо сам за твоју славу, ГОСПОДЕ,
твоја ми дела уливају страх.
У наше време понови их,
у наше време обзнани их,
у срџби се сети самилости.
3 »Бог стиже из Темана,
Светац са горе Паран. Села
»Његов сјај прекри небеса,
хвале њему испунише земљу.
4 Он блиста као светлост муње;
зраке му севају из руке,
где се његова сила крије.
5 Помор иде пред њим,
врућица га прати у стопу.
6 Он стаде и затресе земљу,
погледа, и народи задрхташе.
Древне горе се распадоше
и потонуше прадавна брда
дуж његових стаза прадавних.
7 »Видех невољу у кушанским шаторима,
тресу се крила шатора мидјанских.
8 Зар си се разјарио на реке, ГОСПОДЕ,
зар си се разгневио на потоке,
зар си се разбеснео на море
када си јездио на својим коњима
и на својим колима победничким?
9 Свој лук си извадио
спреман да одапне стреле. Села
»Рекама си расцепио земљу.
10 Планине те угледаше и задрхташе.
Бујице протутњаше,
океан[a] загрме
и високо диже своје таласе.
11 Сунце и месец застадоше на својим путањама
пред блеском твојих летећих стрела,
пред сјајем твога севајућег копља.
12 У срџби си газио земљом
и у гневу вршио народе као жито.
13 Изашао си да спасеш свој народ,
да свога помазаника спасеш.
Смрвио си вођу земље опаких
и од главе до пете га оголио. Села
14 »Његовим копљем пробо си главу ратницима
када су као вихор јурнули да нас распрше,
ликујући као они који сиромаха прождиру у потаји.
15 Ти својим коњима изгази море,
силне воде комешајући.
16 »Када сам то чуо, утроба ми задрхта,
усне ми забридеше од тога звука.
Трулеж ми се увуче у кости,
а ноге заклецаше.
Стрпљиво ћу чекати да дан невоље сване
народу који нас је напао.
17 »Иако смоквино стабло не пупи
и на лози нема грожђа,
иако је подбацио род маслине
и њиве не дају храну,
иако нема оваца по торовима
ни говедâ по оборима,
18 ипак ћу се радовати у ГОСПОДУ,
веселити се у Богу, свом Спаситељу.
19 Господ ГОСПОД је моја снага;
даје ми ноге као у јелена
и да по својим висовима ходам.«
Хоровођи. Уз моје жичане инструменте.
Седам анђела са седам пошасти
15 Тада видех још једно велико и чудесно знамење на небу: седам анђела са седам последњих пошасти – последњих, јер се њима окончава Божија срџба. 2 И видех нешто као море од стакла помешано с ватром и победнике над Звери, над њеним ликом и над бројем њеног имена како стоје на мору од стакла и држе Божије китаре. 3 Певали су песму Божијег слуге Мојсија и Јагњетову песму:
»Велика су и чудесна твоја дела,
Господе Боже, Сведржитељу.
Праведни су и истинити твоји путеви,
Царе над народима.
4 Ко да те се не боји, Господе,
и да не слави твоје име?
Ти си једини свет.
Сви народи ће доћи
и поклонити се пред тобом,
јер су објављена твоја праведна дела.«
5 После тога видех како се на небу отвори Храм, то јест Шатор сведочанства, 6 и из њега изађе оних седам анђела који су имали седам пошасти. Били су обучени у блиставо чисто платно и око груди опасани златним појасевима. 7 Тада једно од четири жива бића даде седморици анђела седам златних чинија пуних срџбе Бога, који је довека жив. 8 Храм се испуни димом Божије славе и његове силе, па нико није могао да уђе у Храм док се не заврши седам пошасти седморице анђела.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International